Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
1
АНДРИЈА МАРКУШ рођен је 1941. године у<br />
Подгорици, гдје и сада живи. Дипломирао је на Архитектонском<br />
факултету у Београду 1965. Објавио је сљедеће књиге:<br />
ЦРВЕНИ СЕ ЖУТА ГРЕДА, 1989 – афоризми;<br />
ОСИМ ЦРНЕ ГОРЕ ИМА ЈОШ СРПСКИХ<br />
ЗЕМАЉА, 1991 – хумористичко-сатирични коментари;<br />
ЂАВОЛИ И ЉУДИ, 1994 – поема;<br />
ОДАНДЕ ДОНДЕ /кад сна’а крене.../, 1995 – поема;<br />
ГУБИБРАЋА И ПРОГУТАНИ БОГОВИ, 1996 – поема;<br />
ГИПСАНИ КИП СЛОБОДЕ /Блиски исток међу<br />
нама/, 1997 – пјесме;<br />
МАРВЕЈ /сепаратистичка превара/, 1997 – сатира (коментари);<br />
ЧОЈАК, КОЛИКО ЈЕ ТО, 1998 – поема;<br />
ЕВО ГА НЕМА, 2001 – поема;<br />
ИДЕНТИТЕТ АРХИТЕКТУРЕ И ЉУДИ, 2001<br />
– есеји о архитектури;<br />
АФОРИЗМИЧНА ИСТОРИЈА, 2003 – афоризми;<br />
ПЉУНУТИ СРБИ, 2005 – поема;<br />
КУЋЕ У БРДИМА, 2007 – есеји о архитектури;<br />
АФОРИЗАМ ИЗ СНОВА, 2008 – афоризам;<br />
50 НЕИМАРА ЦРНЕ ГОРЕ, 2008 – есеји о архитектури;<br />
ДНЕВНИК АРХИТЕКТЕ У АНЕГДОТАМА – I, 2010,<br />
електронски http://www.andrijamarkus.com/<br />
ИСТОК НИЈЕ НА ЗАПАДУ, 2011– пјесме;<br />
ХЕРОИНЕ. СРПСКА ОРЛЕАНКА И НАША<br />
ЕНГЛЕСКИЊА, 2013-14. електронски, 2014. штампано – поема;<br />
СВЕТИЊЕ, 2014 – есеји о храмовима и др. светињама;<br />
БЕЗ ЛИКА У ОГЛЕДАЛУ, 2014 – пјесме;<br />
ЈЕЗИК НА СЛОМИВРАТУ, 2014 – поема;<br />
ДА ЧАСТИМ, 2014 – поема;<br />
НЕКАД ЖЕНЕ, А ТЕК ЉУДИ, 2015 – афоризми;<br />
О АНТОЛОГИЈИ КРОЗ ПОЛЕМИКУ, 2013 – 2014. електронски;<br />
2015. штампано;<br />
ГРАНИЦА ДОЗВОЉЕНЕ СЛИЧНОСТИ, <strong>2016</strong> – пјесме, есеји,<br />
архитектура, перформанс;<br />
ВЛАДИМИРОВ МИЛЕНИЈУМСКИ ВИЈЕК, <strong>2016</strong> – пјесме, есеји;<br />
Приредио: ВИ ЧИНИТЕ ОНО ШТО ЗНАТЕ, НО НЕ ЗНАТЕ<br />
ШТО ЧИНИТЕ, 2011 – и РАДЕНКОВ ХАЈДУК МИЛУНКА СА-<br />
ВИЋ, 2013-14. електронски; <strong>2016</strong>. штампано – зборници пјесама<br />
2
НА ГОЛГОТИ<br />
ИСПОД ГОЛГОТЕ<br />
Са поклоњења Светим Мјестима<br />
3
Библиотека<br />
ПОЕЗИЈА<br />
НА ГОЛГОТИ<br />
ИСПОД ГОЛГОТЕ<br />
Са поклоњења Светим Мјестима<br />
Андрија Маркуш<br />
Издавач АРХИТЕКТОНСКИ ФОРУМ, Подгорица<br />
За издавача Андрија МАРКУШ, извршни директор<br />
Корице и техничко уређење Андрија МАРКУШ<br />
Штампа „АП ПРИНТ“, Подгорица<br />
Тираж 200<br />
ISBN 978-9940-695-02-6<br />
4
Андрија Маркуш<br />
НА ГОЛГОТИ<br />
ИСПОД ГОЛГОТЕ<br />
Са поклоњења Светим Мјестима<br />
<strong>2016</strong>.<br />
5
6
Овај дневник, правилније – недјељник у пјесмама<br />
писан је током моје седмодневне посјете<br />
Христовом Гробу и другим Светим Мјестима<br />
Христовог Животопута по Блиском истоку<br />
Гдје год ми је поглед био упрт, записивао сам:<br />
оно ван мене – фотографским апаратом, и оно у<br />
себи – стиховима, што је „смијешано“ рађало,<br />
као какво сјеме, надограђене стихове. Рађало је<br />
чак и двадесет дана прије Тамо одласка, јер су ми<br />
се слике унапријед јављале, да се ни по чему<br />
нијесу разликовале од оних у Јерусалиму кад сам<br />
Тамо отишао<br />
Пјесник може да оде у лебдећи свијет, али не да<br />
све (као овдје) тако упореди... Тамо није исто<br />
као Тамо у Јерусалиму<br />
*<br />
Књига садржи уводни путописни есеј и 33<br />
пјесме, аналогно Христовом броју година<br />
А. Маркуш<br />
7
8
НА ПОКЛОЊЕЊУ<br />
ПУТЕВИМА ОТЕЛОВЉЕНОГ<br />
БОГОЧОВЈЕКА ХРИСТА<br />
Чуда од Бога за корист дата једно су, а<br />
друго чуда у којим се човјек у свом животу нађе<br />
идући путем поред пута, гдје има тешко схватљивих<br />
да су случајност, поред тога и много пута поновљена,<br />
да се не могу рационалним методама<br />
размишљања објаснити, већ их само евидентирати.<br />
Овдје је више таквих примјера – и чуда у чудима.<br />
На поклоњењу Светим Мјестима, највише<br />
смо говорили о чуду које је од Бога непосредно<br />
дато – о Благодатном огњу изнад Кувуклије, то<br />
јест изнад Капеле – Светог Гроба Христовог, који<br />
се вјековима појављује, помињан од времена кад<br />
је признато хришћанство у четвртом вијеку.<br />
9
Кувуклија – Свети Гроб Господњи,<br />
Храм Васкрсења Христовог<br />
10
Сваке године на Велику Суботу (која је<br />
између Великог Петка – Распећа Христовог и<br />
Васкрса), ту долази патријарх јерусалимски, сада<br />
Његово Блаженство Патријарх Теофил III да началствује<br />
Божанском Литургијом, када се изнад<br />
Кувуклије, од куполе Храма спушта Благодатни<br />
огањ, који пали свијеће вјерницима – огањ који не<br />
пече. Тај огањ, преношен са свијеће на свијећу, на<br />
крају постаје огањ као и сваки други, који пече,<br />
али не као и сваки други да у нама траје.<br />
*<br />
Наш пут на поклоњење у Израел – у Јерусалим<br />
и Палестину почео је летом авиона из Тивта<br />
за Тел Авив 13. маја <strong>2016</strong>, који је трајао нешто<br />
мање од три часа. На тај датум поласка, природно,<br />
нијесам могао да утичем, а број 13 мој је најважнији<br />
број – чудан број, под којим су ми се десили<br />
многи срећни догађаји, што је све почело<br />
откад сам се са супругом упознао тринаестог у<br />
тринаест часова. Једном док сам сагнуте главе<br />
сједио испред амбуланте, чекајући одлуку за операцију<br />
мојег сина, рекао сам себи: Веома би добро<br />
било, као срећа, да одлуку о операцији прати број<br />
13 изнад врата амбуланте. Подигнућу главу да<br />
видим да ли је баш тај број изнад врата. И био је.<br />
Кад само дошли у Тел Авив, ми смо аутобусом<br />
наставили ка Јерусалиму, те продужили у<br />
11
оближњи Витлејем – мјесто Христовог рођења, у<br />
Аутономној палестинској области, гдје смо се<br />
смјестили у хотел, очекивано, у арапском власништву.<br />
Послије тога настаје обилазак Светих<br />
Мјеста. Два дана ноћили смо у том хотелу, а сљедећи<br />
дан у Галилеји. Потом све до краја нашег<br />
боравка у Израелу, ноћили смо у другом хотелу у<br />
Витлејему, гдје је на рецепцији, поред осталих<br />
Арапа, био и младић којем је мајка из Босне, без<br />
ичег да је наслиједио од нас, сем савршени српски<br />
језик.<br />
Већином сва Света Мјеста на Путу Отеловљеног<br />
Богочовјека Христа, било је могуће покрити,<br />
што је и урађено, за које су изнад Њих<br />
грађени храмови, који су од разних освајања често<br />
рушени и обнављани. Негдје је само у нижем<br />
слоју сачуван плочник из времена Христа, као, на<br />
примјер, на неким улицама Старог Јерусалима,<br />
какав је и под на улазном дијелу Храма Васкрсења<br />
Христовог. Многа се од тих Мјеста налазе у<br />
пећинама са малим улазом да крупан човјек тешко<br />
може ући. Кад, на примјер, кажемо Храм<br />
Христовог Рођења или Храм Светог Гроба Господњег<br />
– Храм Васкрсења Христовог, тада мислимо<br />
и на Храм и у њему Пећину са малим отвором,<br />
гдје је у првом случају рођен Христос, а у<br />
другом Васкрсао. Те храмове, послије рушења од<br />
освајача, градили су: крсташи, православци – Јермени,<br />
Грци, Руси, Срби, те Копти и католици, ко-<br />
12
који су сада, по власничкој подјели, у строго<br />
одвојеној употреби. Јасно, сви свима дозвољавају<br />
слободан прилаз на поклоњењу. Један Храм који<br />
смо посјетили градио је и Мусолини. Негдје Свето<br />
Мјесто заузели су, и надградили својим садржајем,<br />
муслимани, који сада дозвољавају слободан<br />
прилаз хришћанима.<br />
Разлог да су храмови из посљедњег времена,<br />
најбоље сачувани, налази се у томе што је у<br />
тако дугом периоду турска власт била релативно<br />
стабилна, са, у неком виду, сигурним власништвом,<br />
јер су храмови од њих куповани – регуларно<br />
или корупцијом.<br />
*<br />
Како ново доба за човјека почиње Христовим<br />
доласком међу нас, Његовим Дјелом и<br />
Жртвом на Голготи, тако сваки честит човјек, за<br />
све велике муке које га снађу, олакшање тражи у<br />
Христовим мукама, које нијесу биле узалудне, које<br />
ће да пређу у бољитак.<br />
Човјек се често нађе у неким мукама, као<br />
и ја првог дана у Витлејему.<br />
Првог дана, планираног за обилазак Светих<br />
Мјеста, оболим да из кревета нијесам могао<br />
устати. Радило се о повећаном крвном притиску,<br />
да сам био једини од поклоника који је остао у<br />
хотелској соби. Више сам био забринут што ће ми<br />
13
промаћи да обиђем Мјесто гдје је Христос рођен<br />
– Храм Христовог Рођења, него за своје здравље.<br />
Ја не болујем од повећаног крвног притиска, да<br />
бих за то имао сталну терапију... Шта год при<br />
оброку појео, шта подиже притисак, није ми било<br />
од утицаја на притисак. Али ништа нијесам ни јео<br />
на путу до Тел Авива. Само је у хотелу, гдје смо<br />
одсјели, била веома слана храна као вечера, за које<br />
не знам да ли је била пресудна. Али једном мора<br />
да почне; не може, са мојих сада 75 година, да<br />
таква исхрана буде унедоглед.<br />
Ове муке брзо су окренуле на добробит.<br />
На крају тог дана поклоници наше групе<br />
вратили су се у хотел, па и мој друг у соби Александар,<br />
који је из Београда. Тада сам већ био опорављен,<br />
али много незадовољан што нијесам посјетио<br />
Храм Христовог Рођења, кад ми Александар<br />
рече: „Наспрам прозора ове наше собе – даље<br />
изнад оних зграда, види се добро освијетљена<br />
Купола уз Храм Христовог Рођења“. То за мене<br />
бијаше чудо – као да Га је неко за мене ту створио.<br />
Узео сам фотографски апарат, те мало, колико<br />
је могло, зумирањем објектива камере све приближио<br />
– сликао.<br />
14
Купола уз Храм Христовог Рођења<br />
Ноћни снимак са прозора хотела<br />
Сликано четвртог дана<br />
Храм Христовог Рођења. Десно горе, купола уз Храм,<br />
која се видјела са прозора хотела<br />
15
Уз то, Александар ми рече да ћемо неког<br />
сљедећег дана опет ићи у Тај Храм на главну литургију,<br />
што ме све учини веома срећним... Значи,<br />
ничим нијесам био оштећен, но награђен.<br />
У припреми одласка ка Светом Гробу, још<br />
у Подгорици ја сам 15 до 20 дана раније, под утиском<br />
Оног шта очекујем уз та Света Мјеста, написао<br />
неколико пјесама, рачунајући да ће их много<br />
више бити кад тамо дођем са непосредним надахнућима,<br />
а и послије.<br />
Како је програм обилазака најзначајнијих<br />
Мјеста био заснован на непрекидним, без одмарања,<br />
кретањима – и по 10 часова, због чега је ручак<br />
искључен (замијењен обилним доручком и<br />
вечером), није било макар мало времена да на лицу<br />
мјеста саставим коју пјесму, за које је постојао<br />
прегршт утисака. Све је било или кретање или<br />
одмах потом вечера и спавање. Памтио сам и биљежио<br />
идеје да их првом приликом обрадим. За<br />
двије пјесме искористио сам прилику, кад сам једини<br />
од групе, баш за то, и да се мало одморим,<br />
остао у аутобусу у Јудејској пустињи, док су<br />
остали пјешице, а неко на магарету, добијеном на<br />
услугу за 10 долара од Бедуина, ишли низ стрму<br />
падину Јудејске пустиње до тамо Храма као одредишта.<br />
Претходно сам добио потврду да тамо<br />
гдје иду, за разлику од осталих Мјеста, није долазио<br />
Христос, иначе бих и ја отишао.<br />
16
До мјеста гдје је стао аутобус, путовали<br />
смо Путем којим се Христос често кретао кроз<br />
Јудејску пустињу.<br />
Јудејска пустиња са путем<br />
којим се кретао Христос<br />
Вођи наше групе Славку, вођи испред Туристичко-поклоничке<br />
агенције Митрополије црногорско-приморске<br />
„Одигитрија“ из Будве, при<br />
посјети Овим Мјестима, помагао је локални водич<br />
из Јерусалима – Олег, Јевреј руског поријекла.<br />
17
Имао је, како је казао, 55 година, дошао из<br />
Русије прије 20 година. На сваком мјесту гдје смо<br />
застали, Олег је давао потребна објашњења на руском<br />
језику, које је Славко веома добро преводио.<br />
Олег је у аутобусу увијек представљао сљедеће<br />
мјесто посјете на које наилазимо. Некад је (да<br />
би за касније уштедио вријеме) представљао и два<br />
мјеста одједном кад су једно уз друго, да је мени<br />
промицало да евидентирам на које мјесто прво<br />
наилазимо, поготову кад ни правим редом не говори,<br />
а ја концентрисан на друго – да запсујем друге<br />
значајније моменте, као инспирацију за пјесме или<br />
есеје. Тако и овог пута пролазећи кроз Јудејску пустињу,<br />
говорио је (због чега ћемо да застанемо) о<br />
Манастиру Светог Герасима Јорданског, са веома<br />
интересантним: како је Герасим у посљедњем тренутку<br />
спасио лава од угинућа, тако што му је извадио<br />
трн из ноге. Послије, лав се од њега није одвајао.<br />
А кад је Герасим умро, лав је од туге на његовом<br />
гробу угинуо. Ту постоје и друге интересантне<br />
појединости о којима сам ријешио да пишем. Том<br />
приликом говорио је и о Манастиру Светог Георгија<br />
Хозевита, на који такође наилазимо. Претходно,<br />
обишли смо Малу Русију у Јерусалиму – мали<br />
трг са около руским зградама, које је Хрушчов<br />
продао за пола милиона долара, плаћених у наранџама,<br />
које су иструнуле на путу за Русији. Само<br />
није продао на том простору руски Храм Свете<br />
Тројице и пола зграде Посланства.<br />
18
Руски Храм Свете Тројице<br />
Послије свих тих објашњења, које је Олег<br />
дао на путу кроз Јудејску пустињу, застали смо на<br />
предвиђено мјесто и изашли из аутобуса да би<br />
сви, како сам рекао, сем мене, отишли до манастира.<br />
Претходно, Бедуини су нас ту упорно нудили<br />
својим услугама. На импровизованој малој<br />
пијаци, испод четири – пет шаторских крила, високо<br />
издигнутих изнад демонтажних тезги, које за<br />
трен склопе и оду са њима, нудили су наранџе, од<br />
којих су, као главни напитак, на лицу мјеста циједили<br />
сок за освјежење на јаком сунцу. Уз то про-<br />
19
давали су и сувенире, неке и четири пута јефтиније<br />
но у граду.<br />
Бедуин, код којег сам купио двије торбице<br />
и платио их више но што је он тражио – частио га,<br />
прво ми се, прекрштених руку на грудима захвалио<br />
за то, и потом, за успомену, што сам тражио,<br />
позирао да га сликам из аутобуса, кад је дошло<br />
вријеме да одемо.<br />
Бедуин са остатком торби, за успомену позира<br />
да га слика Андрија Маркуш у Јудејској пустињи<br />
20
Понеко је прихватио понуду ових Бедуина<br />
да јаше магаре низ велику падину до Храма. Речено<br />
нам је да ће то трајати, са повратком, до два<br />
сата.<br />
Како сам једини остао у аутобусу, возач је<br />
повремено укључивао климу, иако је било речено<br />
да тога неће бити. До тренутка кад су се вратили,<br />
написао сам двије пјесме, једну о продаји Мале<br />
Русије у Јерусалиму од стране Хрушчова, а другу<br />
о Светом Герасиму Јорданском.<br />
Био сам задовољан пјесмом о Герасиму, те<br />
сам се одмах покајао што нијесам отишао са<br />
осталим да посјетим тај манастир. Али налик на<br />
онај случај са Храмом Христовог Рођења, мени се<br />
у наставку пута, кад су се сви вратили, појавио тај<br />
храм – Храм Светог Герасима Јорданског. Једноставно,<br />
вођа групе – Славко, кад смо кренули са<br />
аутобусом, остављајући иза нас Бедуине, рече:<br />
„Сада идемо у Храм Светог Герасима Јорданског“.<br />
Значи, оно гдје су ишли (понеко јашући и<br />
магаре), није био Манастир Светог Герасима Јорданског,<br />
но Манастир Светог Георгија Хозевита.<br />
То ме обрадова као велики дар – да на лицу мјеста<br />
сравним пјесму са утиском о Манастиру Светог<br />
Герасима Јорданског.<br />
21
Споменик Герасимовом лаву<br />
испред Манастира Герасима Јорданског<br />
Палестина је аутономија у склопу Израела.<br />
Добила би и статус државе кад би Арапи прихватили<br />
границе које су Израелци поставили. На<br />
интерној граници – на прелазима између Израела<br />
и Палестине, велика је контрола од Израелаца,<br />
због честих терористичких напада. Туристички<br />
аутобуси, ваљда из истих израелских агенција,<br />
исти су, или сличног изгледа, а водичи – Израелци<br />
– већином познати граничним службама, те<br />
пролазе скоро без застоја. Речено нам је да у<br />
Израелу мушкарци армију служе четири, а жене<br />
двије године. Једном приликом у аутобус уђоше<br />
на граничном прелазу, за контролу, два израелска<br />
22
војника – само да кроз њега брзо прођу, од којих<br />
један је била дјевојка са аутоматом. Одушевљен<br />
тиме, ја јој са одстојања од око три метра, у њеном<br />
пролазу, послах пољубац, на што се она благо<br />
осмјехну. Нико од осталих, док је изашла из<br />
аутобуса, „зуцнуо“ није, након чега наста жагор<br />
у задњем дијелу аутобуса међу мушким саставом,<br />
на које их у шали прекорих – да нијесу имали<br />
храбрости да њу погледају док је наоружана пролазила...<br />
Шала: они су гледали у пушку, а ја у дјевојку,<br />
које је била „пушка и по“.<br />
Израелка – војник<br />
23
Сад је видиш, сад је не видиш „куд који<br />
мили моји“ по свијету, међутим, возећи се тим<br />
аутобусом и сјутрадан, у наш аутобус, на неком<br />
прелазу, опет уђе у аутобус иста она наоружана<br />
дјевојка, којој на исти начин опет послах пољубац,<br />
на које сада, поред осмијеха стави прст на<br />
уста – као знак да то не чиним, или пак да се тиме<br />
захвали... Руку на срце, та дјевојка ме је одушевила,<br />
као да је моја унука, тако сам је гледао, што је<br />
и по годинама могла да буде... Значи опет, по трећи<br />
пут, јављало ми се оно што сам пожелио.<br />
Брзо сам дознао зашто многи наши људи<br />
говоре да би радо живјели у Израелу међу тако<br />
марљивим и организованим људима. Арапи у<br />
услугама према нама нијесу заостајали, који су<br />
нам сличнији. Израелци су на аеродрому, између<br />
осталог, питали: „Имате ли револвер?“, као да<br />
може које друго оружје, а то је било, тако цијеним,<br />
да човјека дискретно мало задрже, док га са<br />
скривеног мјеста сликају, и са тако добијеном<br />
сликом дају му потврду да је прегледан, коју он,<br />
природно, ставља у џеп, преко које га, тако рачунам,<br />
по знаку на њој, прате док је у Израелу, ако<br />
се, рецимо, сумњиво издвоји.<br />
Олег, као водич, бринуо је и о одрживости<br />
нашег броја – да се ко не загуби, то јест застане<br />
иза групе занесен разгледањем. Пребројавање је<br />
вршио тако што му је, кад затражи, свако прилазио<br />
да му на његов длан свој ослони, чувајући га<br />
24
од јачег ударца. Стајао је у мјесту као прави Црногорац,<br />
кад сам некад којем од другова говорио<br />
да га два пута „удари“, једном за мене, који сам,<br />
као уистину Црногорац, сједио... И то пребројавање,<br />
које је Олег преузео на себе, тумачим – да<br />
Израелци ништа не остављају случају, кад неко,<br />
рецимо, изгуби ону „идентификациону листу“ са<br />
сликом, па да размишљају гдје је ко отишао да<br />
прави штету по Израелу. Тако, или другачије –<br />
обезбиједили су се.<br />
Предобри Олег, кад се одмори од свог<br />
превеликог стомака, јурнуо би испред свих, а вођа<br />
групе – Славко позади је ишао да скупља заостале,<br />
међу којима сам редовно и ја био, сликајући архитектуру<br />
и друго за мене значајно. Говорили су ми:<br />
„Немој да заостајеш, сликаћеш то на крају“, међутим<br />
Олег је давао шпринт и на крају, тако да ја нијесам<br />
имао тог краја. Олег се лакше са нама носио<br />
него са својом прекомјерном тежином, те је, кад<br />
је имао времена – сјео, без да настави по црногорском<br />
„кад још више има времена – да легне“. Водио<br />
је рачуна да сви што више издржимо, те је<br />
једном, послије нашег 10 часова непрекидног пјешачења,<br />
на измаку наше снаге (у међувремену<br />
нашао времена да сједне) предложио да обиђемо<br />
још један руски манастир, да бисмо сјутрадан<br />
имали мање обавеза... Нама је подстицај за све давао<br />
Бог, у толикој мјери да је и болесник међу нама<br />
од Паркинсонове болести то издржао.<br />
25
Пењући се високо уз стрме падине Горе<br />
Кушања, гдје је Христос издржао искушење, које<br />
му је ту ђаво поставио, ми смо доље оставили водича<br />
Олега да се са толиком тежином не пење –<br />
да се одмори, и мало, како је практиковао, сједећи<br />
одспава, уз ризик да ће кад се одмори предложити<br />
нама уморним, а већ ноћ, да обиђемо још тричетири<br />
манастира, да их не остављамо за сјутра.<br />
Али то није било... Ово су шаљиви коментари, који<br />
су постојали, иначе Олег нам је потпуно одговарао,<br />
да смо се скандирањем његовог имена на<br />
растанку од њега опростили.<br />
Гора Кушања са Манастиром<br />
26
Пењући се ка врху Горе Кушања, ми смо<br />
срели човјека који се враћао из Манастира, који<br />
нам је казао, да је, као крај дана, закључао Манастир.<br />
Ипак, наставили смо да идемо бар до врата<br />
Манастира, говорећи да је то за нас наше искушење.<br />
Кад смо стигли пред врата Манастира, који<br />
се атрактивно наднио над потпуно вертикалном<br />
падином, правим амбисом, десило се, како народ<br />
каже, „да нас је Бог погледао“ – да нам се врата<br />
отворе, те ја по четврти пут добијем оно што нијесам<br />
очекивао. Први од нас у реду, који су се пели,<br />
који су доспјели до врата Манастира, видјели<br />
су далеко у Манастиру на галерији неког монаха<br />
и повикали; „Србија, Србија!“, што је била права<br />
пропусница, да је онај дошао и отворио врата.<br />
Мјесто гдје је Христос стајао<br />
док Га је Сотона кушала<br />
27
Кључ којим нам је отворен Манастир<br />
Наше искушење да издржимо у пењању до<br />
врата Манастира, наставило се даље – наставком<br />
пењања у самом Манастиру, који се у низу својих<br />
садржаја, са ходницима у нагибу, даље пео. То<br />
сам све сликао, али мени није било суђено и да<br />
сликам дио исклесане стијене гдје је Христос стајао<br />
док га је ђаво искушавао, јер ми је ту истовремено<br />
затајио и фотографски апарат и камера на<br />
мобилном телефону, са назнаком да су им меморије<br />
потпуно испуњене. Значи, само техника није<br />
издржала искушење, и веома чудно: истовремено<br />
и на истом мјесту затајила.<br />
Нижу се изненађења, гдје главна тек настају.<br />
На поклоњење ми смо дошли и до врха<br />
Тавор Горе – до Мјеста Преображења Господњег,<br />
гдје се Христос са старозавјетним пророцима<br />
Мојсијeм и Илијом јавио као Бог у свјетлости, јавио<br />
својим ученицима – апостолима Петру, Јакову<br />
и Јовану. Ту се налази Манастир Преображења<br />
Господњег, у којем је Чудотворна Икона Мајке<br />
28
Богородице, пред којом долази до изљечења болесне<br />
дјеце. Међу нама на поклоњењу била је и<br />
жена, која је понајвише дошла да се моли за изљечење<br />
сина. Она је, као и сви ми, ту узела као<br />
сувенир малу Чудотворну Икону Мајке Богородице,<br />
за коју нам је речено да можемо и додатно<br />
да је освештамо – директно наслањајући је у Манастиру<br />
на Чудотворну Икону. Кад је ова госпођа<br />
пришла да наслони своју Икону, и помоли се, њој<br />
је из ташне испала слика њеног болесног сина и<br />
сама се наслонила на Чудотворну Икону Мајке<br />
Богородице.<br />
Тавор Гора са Храмом на врху<br />
29
Прије тога, кад смо дошли из Подгорице у<br />
Витлејем, кад смо у холу хотела почели да се јављамо<br />
породицама да смо стигли, видио сам да<br />
ова госпођа то не може малим застарјелим телефоном,<br />
без „Vibera“. Понудио сам, а она прихватила,<br />
да на мојем телефону активирам број телефона<br />
њене кћерке да јој се јави. Који дан послије,<br />
утврдио сам да је она у крвном сродству са мојом<br />
дјецом и да је њен зет мој колега – грађевински<br />
инжењер, који је, у склопу предузећа гдје је радио,<br />
изводио грађевинске радове на становима за<br />
мене и моју дјецу, који је на крају био и подстанар<br />
у једном од тих станова. Тако, послије седам<br />
година нашег дружења у Подгорици, било је потребно<br />
да одем у Израел и Палестину, да дознам<br />
да смо у сродству.<br />
И мени се, као овој госпођи, десио сличан<br />
случај.<br />
Са нама у групи, ишла су и два свештеника<br />
– Отац Јован и Отац Ацо – Александар, који су<br />
нам, по Олеговим сугестијама на сваком Светом<br />
Мјесту гдје смо застали читали Свете Ријечи из<br />
Јеванђеља, које се односе на то Мјесто. Ја сам био<br />
ријешио да ми Отац Јован освешта моје пјесме са<br />
овог поклоњења баш у Светом Јерусалиму. Али<br />
кад сам ишао на поклоњење у Храм Христовог<br />
Рођења, кад сам се, да се поклоним, спустио до<br />
тачно назначеног мјеста Христовог Рођења, мени<br />
су из џепа на Мјесто Христовог Рођења испале<br />
30
оне пјесме у блоку записане, за које је била закачена<br />
оловка. Тада сам знао, што ми је и Отац Јован<br />
потврдио, да сам тако на најбољи начин<br />
освештао и пјесме и оловку за даљу употребу.<br />
Храм Христовог Рођења<br />
Мјесто Рођења Господа Христа<br />
Утврдио сам сродство са поменутом госпођом,<br />
што је сасвим јасно. Али, у чудним околностима,<br />
мени је остало нејасно сродство са неким<br />
уназад 900 година крсташем који је, могуће,<br />
учествовао у градњи Храма Васкрсења Христовог,<br />
куполом изнад Кувуклије – Светог Гроба Господњег.<br />
Вјероватно се, баш крсташ, на зиду<br />
Храма, као графит, потписао презименом – „Markus“,<br />
то јест потписао се са „Markus Kesler“, а мо-<br />
31
је је – Markuš, gdje се „š“ у неким језицима замјењује<br />
са „s“. Иначе, крсташи су и на другим Светим<br />
Мјестима сличне записе и цртеже иза себе<br />
остављали. У западном дијелу Европе, и још понегдје,<br />
„Markus“, није презиме, него име. Али тај<br />
склоп, читан како је написан, без накнадних анализа<br />
ближег значења, за мене је био знак да путевима<br />
поклоњења на тај начин добијам понешто на<br />
шта не могу остати хладан. То помјери нешто у<br />
човјеку макар за трен и за заборав.<br />
На повратку за Подгорицу, пред улазак у<br />
аеродромску зграду у Тел Авиву, поздравили смо<br />
се и са Израелцем – возачем аутобуса, који нас је<br />
читаво вријеме боравка возио. Тада, при помену<br />
његовог имена Šukram Nidal, дознајем да ми је,<br />
можда, и он рођак са његовим Šukram, што је<br />
потпуни анаграм (обрнуто читање) од мојег Ma r-<br />
kuš. А могуће је да сам преко њега у сродству и са<br />
Bin Ladinom, јер је Nidal такође анаграм од Ladin<br />
(Usama bin Ladin).<br />
Изгледа да сам тек у Израелу и Палестини,<br />
послије толико година – као додатно чудо –<br />
затворио круг по сродству, почев од мојег колеге,<br />
који је у Подгорици градио зграде, до Ладина на<br />
Блиском Истоку, који је зграде рушио – свугдје<br />
по свијету. Касно сам дошао да бих стигао да се<br />
упознам са Ладином, јер су Американци стално<br />
одлагали да га убију док не обезбиједе директни<br />
ТВ-пренос ликвидације за свог предсједника<br />
32
Обаму, те би премного било да су и на мене чекали<br />
да дођем.<br />
У Јерусалимској патријаршији, Мајци свих<br />
хришћанских цркава, која се налази у старом дијелу<br />
Јерусалима, примио нас је Његово Блаженство<br />
Патријарх Теофил III. Послије Његових благодатних<br />
ријечи о појединостима и континуитету<br />
вјере на тим и ширим просторима, појединачно<br />
уручио нам је грамате и, мале величине, а великог<br />
значења, Икону Мајке Богородице.<br />
Искористио сам прилику да Патријарха<br />
подсјетим на његово сродство са Подгорицом, са<br />
у њој Саборним Храмом Христовог Васкрсења.<br />
Донио сам му на поклон фотографију маслине,<br />
коју је он уз овај Храм засадио на његовом освећењу<br />
6. октобра 2013. године – донио да види колико<br />
је порасла.<br />
Предаја фотографије маслине<br />
Његовом Блаженству Патријарху Теофилу III<br />
33
Прије мојег доласка у Јерусалим, а то се наставило<br />
и у Јерусалиму, нека „рука“ повлачила је<br />
према мени чудне а корисне потезе. У сну 2008. године<br />
формирао ми се један од најбољих мојих афоризама,<br />
којим се, као жанром, са досад неколико књига,<br />
бавим. Тада сам у сну неким људима казао: Ја сам<br />
паметнији од Сократа. Он је тек на крају казао:<br />
„Сад знам да ништа не знам“, а ја сам то знао од<br />
својих 20 година. У Јерусалиму, кад нијесам био у<br />
сну, без мојег учешћа, остварио сам посебно вриједну<br />
умјетничку фотографију, којом се такође бавим,<br />
али тај ниво никаквом својом намјером не бих могао<br />
34
остварити. За ту фотографију био је важан начин<br />
формирања простора гдје је настала. Настала у Храму<br />
Васкрсења Господњег, гдје се под једним кровом од<br />
низа великих купола, налазе Свети Гроб Христов и<br />
Голгота. Како је Голгота на издигнутом положају, она<br />
је уклопљена у високо горе галерију, са које се пружа<br />
поглед на доњи дио гдје је Свети Гроб Господњи.<br />
Многи су ту градили један поред другог<br />
храмове у низу, као обједињен простор. Ту су издвојено<br />
градили крсташи – католици, православци<br />
– Јермени, Руси, Грци, Копти, са наглашено<br />
својином располагања. То је повећавало простор,<br />
што сада импозантно дјелује. Куполама је наткрито<br />
комплетно брдашце Голготе, гдје су од ње<br />
веома лијепо остављене неке стијене (сада заст а-<br />
кљене), почев од подножја до Врха Голготе.<br />
Голгота<br />
35
Дио стијене Голготе<br />
Како се изградњом ових храмова, повећавала<br />
потреба за простором у нивоу улаза, у нивоу<br />
Светог Гроба Господњег, а проширење према<br />
Голготи, због ње, није могло да буде, тада је дошло<br />
до поткопавање Голготе, да би се испод ње<br />
створио простор.<br />
Желио сам да фотографијом забиљежим<br />
то подвлачење испод Голготе, за које нијесам<br />
имао довољно одстојања да на једном снимку обухватим<br />
простор од пода до плафона. Ријешио<br />
сам да снимком представим дио од плафона па<br />
доље шта захвати, не рачунајући на ходочаснике<br />
испод стијене, којима су, због тога, на слици заступљени<br />
само горњи дјелови тијела – најчешће<br />
глава и рамена. Касније сам видио да је добијен<br />
36
фантастичан снимак, а да ничему од тога нијесам<br />
допринио. Како су сви били са погледом упртим<br />
горе, изгледало је као да им стијена пријети да их<br />
притисне, али понеки фотографски апарат и њихова<br />
чудна мирноћа, упућивали су на други закључак,<br />
свакако загонетно.<br />
Толико сам био одушевљен овим снимком,<br />
да ми је он потпуно измијенио већ усвојени<br />
назив ове збирке пјесама са поклоњења Светом<br />
Гробу Господњем, који је био „НА ИЗВОРУ<br />
ВАСКРСЕЊА“. Усвојио сам други, на који је интерпретативно<br />
упутила ова фотографија – „НА<br />
ГОЛГОТИ ИСПОД ГОЛГОТЕ“.<br />
На Голготи испод Голготе<br />
(Група наших поклоника Светим Мјестима)<br />
37
Моју књигу, књигу есеја „Светиње“, издату<br />
2014. године, у којој се бавим симболикама,<br />
љепотама и судбинама хришћанских храмова и<br />
других светиња (коју сам промовисао у Библи о-<br />
теци Града Београда), донио сам у Јерусалим, првенствено<br />
да и та књига прође пут од Јерусалима<br />
до Цетиња, као у њој представљене Светиње:<br />
Дјелић Часног Крста Господњег, Десница Светог<br />
Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег<br />
и Филермска Чудотворна Икона Богородице.<br />
Њихово вишевјековно путовање од Јерусалима до<br />
Цетиња, ја сам у форми есеја, у тој књизи обједињено<br />
представио, које су потом преузела бројна<br />
електронска гласила.<br />
Филермска Икона<br />
Богородице<br />
Кивот са Десницом<br />
Св. Јована Крститеља<br />
38
Кивот са Дјелићем Часног Крста Господњег<br />
Књига је уникатно штампана у само пет<br />
примјерака – за главне библиотеке, са могућношћу<br />
да је остали читају преко интернета. Тако, произашло<br />
је, због њиховог малог броја, да сам остао у<br />
комуникацији са сваким њеним примјерком, да интервенишем<br />
да излијечим ако који примјерак оболи<br />
– ако оболи која од 328 страна на кунстдрук папиру.<br />
А то се и десило са дијагнозом постављеном, гдје<br />
друго, но у Јерусалиму, и то од цимера у соби –<br />
Александра, који је, као наручен за то, био инжењер<br />
штампе. Он је утврдио да су два табака у књизи замијенила<br />
мјеста, да се у читању књиге морало прескочити<br />
неколико листова да би се наставило читање<br />
сљедећег табака, те се на крају истог вратити на<br />
почетак претходног табака. Он је то утврдио послије<br />
двије године од штампања књиге, од првог читања<br />
или нечитања књиге. Ја сам је читао само у електронској<br />
форми, без провјере штампаних примјерака.<br />
Послије ранијег Александровог казивања – да се<br />
кроз прозор види Храм Христовог Рођења, ово је<br />
друга његова мени услуга.<br />
39
Имао сам сличност са Александром: исту<br />
висину 195 сантиметара и исту тежину 130 килограма,<br />
само (код толико подударности) питао сам се<br />
како и ја као он немам у Јерусалиму тетку, како нам<br />
је речено да је он има. А он је њу имао (послије сам<br />
дознао) само фиктивно – као изговор да једног дана<br />
не иде са нама, него остане и заврши неки посао.<br />
Како га није било ни увече на вечери, забринуо<br />
се и вођа пута – Славко – да је можда настрадао<br />
крећући се у средини која је сумњива.<br />
Претходно сам говорио Александру о ранијем случају<br />
Црногорца за којег су Палестинци мислили, јер<br />
је крупан, да је амерички Јевреј, да умало настрада.<br />
Али, Александар је био упоран, прво је почео причом<br />
да, као поштен хришћанин, мора да врати два<br />
долара у ранији хотел у Витлејему, гдје је остао дужан<br />
за литар воде, умјесто да на рецепцији садашњег<br />
хотела остави тај новац, да се тим путем уручи.<br />
Послије се сјетио тетке у Јерусалиму. Коначно,<br />
дошао је.<br />
Неодговорност у поступању Хрушчова према<br />
Малој Русији у Јерусалиму, које сам описао, као<br />
однос комуниста према Вјери, има аналоган случај<br />
у тој мојој књизи – у граду Костроми на 350 километара<br />
од Москве. Тај град је град–пријатељ Цетиња,<br />
гдје су комунисти на једну цркву поставили<br />
бронзаног Лењина великих димензија, са високо<br />
испруженом руком, којом казује, као да он боље<br />
зна, гдје је Бог.<br />
40
Локални водич – Олег, на сваком Мјесту<br />
које је својим присуством обиљежио Богочовјек<br />
Христос, казивао је нашим свештеницима дио Јеванђеља<br />
који се на то односи – да молитвено читају,<br />
чиме је све на најбољи начин објашњено.<br />
Кад смо били у дијелу већег простора који се назива<br />
„Руска Палестина“, за коју, да је продају, комунисти,<br />
изгледа, нијесу могли да нађу друго<br />
средство плаћања, да замијене наранџе, ја сам<br />
узео улогу Руса – Олега, а он свештеника. Док су<br />
други разгледали оближњи храм, ја сам му дао да<br />
41
чита из моје књиге – догађај из Костроме: „Лењин<br />
као ’хришћанин’“, да чита дато и на руском: „Ленин<br />
как ’христианин’“... Након читања, казао је:<br />
„Оћен харашо“.<br />
Кад сам се из Јерусалима вратио у Подгорицу,<br />
имао сам обавезу да у року од 10 дана припремим<br />
за штампу књигу о првом српском светитељу<br />
– Светом Јовану Владимиру, обиљежавајући,<br />
као мој допринос, 1000 година од његове смрти,<br />
које се навршавало 4. јуна <strong>2016</strong>. У томе сам успио,<br />
штампајући и промовишући ту књигу 2. јуна <strong>2016</strong>,<br />
два дана раније од хиљадугодишњице.<br />
Док сам припремао рукопис те књиге, на<br />
страни 36. поставио сам слику, то јест икону Светог<br />
Јована Владимира, гдје је насликан са одсјеченом<br />
главом у својим рукама. Слика је била добро<br />
обрађена и удаљена од маргина, али, невјероватно,<br />
опирала се да се штампа онако како изгледа<br />
електронски. Електронски слика је била комплетна,<br />
а копирана штампачем била је сасвим<br />
другачија, исте величине оквира али увеличана –<br />
да се видио само један њен дио: као одсјечени дио<br />
главе, док одсјечена глава у рукама није ни могла<br />
да се види.<br />
Тек кад сам, по истом поступку, у исти<br />
оквир поставио другу слику иконе Светог Јована<br />
Владимира, нестао је претходни проблем: слика<br />
која је била на компјутеру, остајала је и након<br />
штампе.<br />
42
Књига је промовисана у склопу Трибине<br />
„Ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе у Духовном<br />
центру Свети Симеон Мироточиви, који<br />
је у саставу истоименог храма на лијевој обали<br />
Мораче уз Немањин град (Симеонов град). Пр о-<br />
моција је почела казивањем пјесме „Свједок“, са<br />
стране 13. ове књиге, поново – случајност, број<br />
13!<br />
У Јерусалиму је било, видимо, ако тако<br />
можемо да кажемо, много случајности, премного<br />
да би само то биле. Било је и примјера да су на<br />
други начин повезани са Црном Гором. Два мјесеца<br />
пред одлазак у Јерусалим, ја сам, иако са че-<br />
43
творо дјеце и троје унучади, иако са грађанским<br />
браком, закључио и црквени брак са супругом<br />
Славком. Било је то у Манастиру Стањевићи, са<br />
кумовима колегом арх. Слободаном Драговићем и<br />
супругом му Миром. Изабрали смо Стањевиће<br />
које је Слобо са покојним игуманом Димитријем,<br />
а послије до данас са игуманом Јефремом, обновио<br />
и проширио са 200м2 на око 1700м2, све добровољно<br />
пројектујући и градећи, уз то и тражећи<br />
новац по народу. Испред главне капије порте<br />
Храма, мало са стране, налази се манастирски<br />
храст, поводом којег је сачувана прича да је неки<br />
мјештанин са њега откинуо грану, и истог дана<br />
убио га је гром. Кад сам са супругом колима прилазио<br />
тој капији – идући на вјенчање, видио сам<br />
на поменутом храсту човјека како са њега скида<br />
гранчице, за које сам мислио да је сезонско чишћење<br />
грана. Нијесам слутио, што сам касније<br />
дознао, да је на дрвету предобри отац Павле, доктор<br />
историјских наука, који ће управо за мене и<br />
супругу да од тих храстових гранчица исплете вијенце<br />
за вјенчање, много љепше од уобичајених<br />
металних круна... Сљедећи случајни сусрет са<br />
оцем Павлом, био је у Јерусалиму.<br />
У Старом Јерусалиму обилазили смо Храм<br />
Светих Архангела Михаила и Гаврила, који је веома<br />
близу Светом Гробу Господњем – Храму<br />
Васкрсења Христовог. Ктитор за тај храм био је<br />
Краљ Милутин, којег је изградио у част српске<br />
44
побједе против Персијанаца у Малој Азији, кад је<br />
Милутин ратовао на страни свог таста, византијског<br />
цара Андроника, ожењен његовом кћерком<br />
Симонидом.... За мене, којег сем именом – Андрија,<br />
зову и Андро, Андроникова побједа могла<br />
би да ми буде узор – прижељкивање моје побједе<br />
против црногорских Персијанаца, то јест против<br />
нерегуларног крупног грађевинског бизниса, који<br />
уништи насљеђe културе, који ми интернетом доставља<br />
пријетње: „Андро, спреми ребра за пеглање.“<br />
Храм Светих Архангела Михаила и Гаврила,<br />
Срби понајвише посјећују, као жал што су га изгубили,<br />
то јест што су га у XVII вијеку напустили<br />
због недостатка средстава за функционисање, послије<br />
чега преузела га је Грчка православна црква.<br />
Кад је наша група поклоника Светим Мјестима<br />
дошла испред Храма Светих Архангела<br />
Михаила и Гаврила, затекла је другу исто такву<br />
групу из Београда (Срби на окупу жале свој Манастир).<br />
У порти Манастира, на издигнутом дијелу,<br />
као подијуму, њихов водич, исцрпно – историјски<br />
до детаља, објашњавао им је све о том<br />
Манастиру, да је нама придошлим остало само да<br />
га слушамо. Неко ми рече: „То је отац Павле“.<br />
Тако, двије групе поклоника Светим Мјестима,<br />
у организацији двије Митрополије, то јест<br />
њихових агенција, нашле су се на једном мјесту у<br />
Јерусалиму.<br />
45
Отац Павле говори испред<br />
Храма Светих Архангела Михаила и Гаврила<br />
Отац Павле, на дужности у Манастиру<br />
Стањевићи, а рођени Београђанин, прихватио је<br />
позив да предводи београдске поклонике, идеалан<br />
за то као историчар и теолог.<br />
Увијек, послије дугих пјешачења и по 10<br />
часова (јасно са одморима), користили смо сваку<br />
прилику да, гдје може, на високој температури,<br />
сједнемо у хлад. Тако је било и испред Јерусалимске<br />
патријаршије дуж уличног плочника. Чекали<br />
смо да Славко из Патријаршије, договорено<br />
раније, подигне грамате и фотографије. Тада, док<br />
сам сједио и главу држао сагнуту, неко ме дотаче<br />
да ми се јави. Био је то у пролазу Отац Павле.<br />
46
Пријем код Његовог Блаженства Патријарха Јерусалимског<br />
Теофила III, Јерусалим, 19. маја <strong>2016</strong>.<br />
47
48
1.<br />
Змају<br />
бијаше<br />
довољно за стих:<br />
„Прелетела летом врх менека<br />
половина половине века“<br />
А мени премало за:<br />
Прелетеле летом<br />
три четвртине века,<br />
са (остало ми) мало кусура<br />
којим летим<br />
Т-Т<br />
Тиват – Тел Авив,<br />
гдје ме, поред мојег у Подгорици,<br />
у Јерусалиму<br />
Христов Гроб<br />
чека,<br />
као избављење –<br />
Васкрсење<br />
49
2.<br />
Прије но сам у<br />
Јерусалим стигао,<br />
већ сам пред Христов Гроб<br />
дошао,<br />
као да је ближи од тог града,<br />
као да ме је<br />
на пола пута срео...<br />
Видим га<br />
од неба доље насликаног,<br />
које биљежим у дневнику,<br />
јер путовање<br />
кратко траје, да што не изоставим<br />
А Христов Гроб<br />
увијек се гледа другим очима,<br />
од којих једне сада користимо<br />
50
3.<br />
Не долазимо<br />
гдје Га нема,<br />
но што је ту<br />
више но га је икад било,<br />
гдје нас чека<br />
да нас учи<br />
Долазимо<br />
гдје Пилат<br />
Сотонин наум<br />
свеза.<br />
Долазимо<br />
за<br />
корак<br />
нашег Васкрсења<br />
51
4.<br />
Још је<br />
ту<br />
да види<br />
како народ види<br />
невидљиво – неизмјерно<br />
у Гробу сачувано,<br />
да лакше<br />
земљу<br />
под собом<br />
носимо<br />
и у небо гледамо<br />
52
5.<br />
Различитим<br />
путевима<br />
до Христовог Гроба<br />
долазимо –<br />
од нас нама<br />
да ојачамо<br />
свим што је Христос<br />
у себи<br />
сабрао<br />
53
6.<br />
На Христовом Гробу<br />
свако види шта види,<br />
шта му је<br />
оку дато<br />
да је различито –<br />
да је само његово,<br />
за које<br />
никад свједока неће имати<br />
сем Бога,<br />
са којим ту почиње разговор<br />
да га никад не заврши,<br />
да се никад из Јерусалима<br />
не врати<br />
54
7.<br />
У Јерусалиму смо<br />
у друштву срећних људи,<br />
пришли<br />
Гробу Јерусалимском<br />
а Христовом,<br />
а нашем,<br />
који лијечи живот<br />
да другог гроба<br />
(који то није)<br />
сем Тог<br />
немамо<br />
55
8.<br />
На Христовом Гробу<br />
родило се Небо,<br />
којим се Христос,<br />
као Богочовјек,<br />
са земље винуо<br />
за крилате путеве,<br />
да више никад<br />
при земљи<br />
прилегло није,<br />
да га Сотона<br />
плуговима не оре<br />
56
9.<br />
Христос се<br />
из Гроба<br />
у људе преселио<br />
са којима ту долази,<br />
пуноћом<br />
да га<br />
озари<br />
Улаз Гроба<br />
Христос је<br />
за собом<br />
за нас<br />
отвореним оставио<br />
за наше<br />
Васкрсење<br />
57
10.<br />
Спремни смо<br />
пред Христовим Гробом<br />
у вјери –<br />
у камену хладном,<br />
који Христове<br />
ране памти<br />
58
11.<br />
Није Христос<br />
из Гроба<br />
на његов улаз<br />
изашао,<br />
но је кроз камен<br />
прошао,<br />
куда је изабрао,<br />
остављајући себе<br />
напољу<br />
да нас чека –<br />
да имамо с ким<br />
зборити<br />
59
12.<br />
Христос је на Том Мјесту<br />
ране са крста излијечио,<br />
да оснажен к небу<br />
лађом завесла,<br />
за собом<br />
љечилиште душе,<br />
да остави –<br />
да Васкрсењу<br />
смрти нема<br />
60
13.<br />
Путеви нас<br />
ка Јерусалиму воде<br />
ка издизању<br />
у видљивом постојању<br />
ранама Његовим<br />
„...Би рањен<br />
за наше преступе...“,<br />
„...раном Његовом<br />
ми се исцелисмо“<br />
(Исаија 53,5)<br />
61
14.<br />
Христос је<br />
из живих, а не из Гроба, васкрсао<br />
док је пред џелатима<br />
Крст носио.<br />
Са Неба је<br />
себе отеловљеног<br />
подигао.<br />
Кроз човјеков гријех,<br />
кроз свој Гроб<br />
и кроз своје тијело<br />
прошао је<br />
62
15.<br />
Луциферовим недјелима<br />
на пут да стане,<br />
за доброчинство и љубав небеску,<br />
Бог нам је у помоћ Христа послао...<br />
„Хоћу чинити вољу твоју, Боже мој,<br />
и закон је твој мени у срцу“ (Псалм 40,8).<br />
Земљом ходаше<br />
док римски прокуратор Јудеје<br />
Понтије Пилат<br />
остави савјест у Риму,<br />
а руке опра у Јерусалиму<br />
од крви Христове.<br />
Опра их<br />
прије но их је<br />
у исту ставио<br />
63
16.<br />
То је<br />
једини град<br />
гдје људи долазе,<br />
а не враћају се.<br />
Долазе<br />
да Христов Гроб<br />
понесу,<br />
а себе оставе<br />
64
17.<br />
Осјећамо<br />
да Је ту,<br />
са руком<br />
на нашем рамену,<br />
да идући времену назад,<br />
идемо напријед<br />
65
18.<br />
Долазимо<br />
да издигнемо<br />
дио себе, мимо Луцифера,<br />
научени<br />
Исусовом жртвом...<br />
„А онима који га примише<br />
даде власт да буду<br />
чеда Божја“ (Јован 1,12)<br />
66
19.<br />
Пилат је желио<br />
да разапне народ<br />
који се уселио у Христа,<br />
говорећи<br />
да не види<br />
Христову кривицу<br />
Луцифер му је<br />
посипао<br />
да пере руке<br />
од зла – злог царства<br />
земаљског,<br />
сметнувши с ума<br />
да се не могу<br />
Божји Наум,<br />
Божји Дар – Љубав<br />
у Гробу<br />
сахранити<br />
67
20.<br />
Народ<br />
у Јерусалим долази,<br />
а нико се не враће,<br />
те град има небројено становника,<br />
издигнутих<br />
изнад себе,<br />
небројани<br />
изнад<br />
новопридошлих<br />
68
21.<br />
У Христу<br />
нађено је<br />
што је Сотона тражио<br />
да се изгуби:<br />
веза између Бога и човјека,<br />
неба и земље –<br />
истинољубља<br />
и Творца<br />
Хиљаду година<br />
чекао се долазак Спаситеља.<br />
„Јер Мојсије оцима рече:<br />
’Господ Бог ваш подигнуће вам<br />
Пророка из браће ваше, као мене.<br />
Њега послушајте у свему<br />
што год вам каже’.“ (Дјела 3,22).<br />
Али Спаситеља, који дође,<br />
не препознадоше<br />
Сада ми идемо у Јерусалим<br />
Спаситељу<br />
да нас препозна<br />
за Васкрсење<br />
69
22.<br />
Свети Јован Претеча<br />
крстио је Христа,<br />
а Христ је<br />
својим Крстом на Голготи<br />
крстио нас<br />
да видимо<br />
шта немамо<br />
од онога шта на Небу<br />
и на Земљи<br />
имамо<br />
70
23.<br />
И би:<br />
Петар се од Христа<br />
три пута одрече<br />
до јутра –<br />
до првих пијетлова,<br />
за дан<br />
који нико није могао<br />
да најави,<br />
нестао<br />
до Васкрснућа<br />
71
24.<br />
Четрдесет дана од Христовог рођења<br />
израиљски свештеник прво узе обавезни дар<br />
од сиромашних Преподобних Марије и Јосифа<br />
и отпоче обред<br />
држећи Христа на рукама,<br />
након чега му уписа име – Исус,<br />
а да не зна да му је на рукама Онај<br />
од Мојсије оцима казан: Пророк,<br />
што ће им Господ Бог<br />
подићи из браће њихове,<br />
као што није знао ни првосвештеник Кајафа,<br />
који Христа Јудиним пољупцем<br />
препозна<br />
као неког другог<br />
Арханђел Гаврило<br />
донио је с Неба,<br />
што се Небу и врати,<br />
име – Исус<br />
кад Пречистој Дјеви Марији<br />
Благовијести<br />
о зачећу<br />
72
25.<br />
Христос је<br />
заплакао као човјек<br />
за смрт Лазара Четвородневног,<br />
а као Бог Син, оживио га,<br />
да више ни Он<br />
ни ко други<br />
за њим не плаче<br />
Муке на крсту дао је људима<br />
(узимајући их за себе)<br />
да се науче,<br />
без<br />
од њих<br />
да се заплаче<br />
73
26.<br />
Христос је сам изабрао<br />
Мјесто<br />
свог<br />
рођења<br />
у Витлејему, гдје је<br />
и Храм Христовог Рођења рођен,<br />
истим зачећем,<br />
а каснијим рођењем<br />
Христос је рођен<br />
одрастао<br />
са свим што Је<br />
даривао овај свијет<br />
74
27.<br />
На Преображење,<br />
Христос се преобразио у Себе –<br />
у Божанску Свјетлост,<br />
говорећи њоме и собом<br />
на врху<br />
Тавор Горе<br />
Апостолима Петру, Јакову и Јовану,<br />
пред старозавјетним пророцима<br />
Мојсијем и Илијом.<br />
Говорио је<br />
испод загонетног благословеног облака,<br />
што се с Њим појави,<br />
који сваке године<br />
настави да долази<br />
на Гору<br />
Увијек<br />
Тај облак<br />
однекуд приђе –<br />
у сусрет<br />
Христу у нама<br />
75
28.<br />
Сотона је на Гори Кушања<br />
Христа кушала<br />
на Сотонином задатку –<br />
да човјек постоји<br />
само кад не постоји<br />
Бог је Христа послао<br />
да спаси људе од Сотоне,<br />
а Сотона хоће<br />
да упосли Христа<br />
да ни себе<br />
(у послу од Сотоне)<br />
не спаси<br />
76
29.<br />
Коријени<br />
Јудиног дрвета<br />
налазе се у издаји Христа,<br />
те се Јуда,<br />
у страху<br />
од новог искушења –<br />
да и то дрво изда,<br />
веза за њега<br />
остајући да виси<br />
77
30.<br />
Док су<br />
Кајафини силници<br />
пружали руке<br />
да Христу узму главу,<br />
Христ је пружио<br />
руку<br />
да једном од њих<br />
сачува ухо.<br />
Иако откинуто,<br />
он га врати,<br />
те одмах срасте<br />
Толико се разликоваху<br />
Небески<br />
и земаљски<br />
путеви<br />
и моћи –<br />
никако да срасту<br />
78
31.<br />
Христу<br />
да је ближа,<br />
Мала Русија да је виша,<br />
сазда себе<br />
у најљепшем дијелу<br />
Јерусалима;<br />
укруг зграда<br />
као око матице<br />
уз Храм Свете Тројице<br />
Све до Хрушчова<br />
као уроте,<br />
гријали су се на Васкрсу<br />
уз Божји Пламен<br />
Велике Суботе,<br />
сложно крст уз полумјесец<br />
и Давидову звијезду<br />
среће сваке<br />
до – петокраке<br />
79
Без Бога знанства,<br />
Хрушчов за багатела<br />
прода све зграде сем Храма<br />
и пола зграде Посланства<br />
Све прода за пола милиона<br />
долара,<br />
плаћањем у наранџама,<br />
што иструнуше<br />
на путу до Москве<br />
уз мирис<br />
трулежи нама...<br />
Од Бога ознака<br />
атеистичког стрмоглав – циља<br />
парадајзом<br />
из Јерусалима<br />
80
32.<br />
Свети Герасим Јордански<br />
Јудејске пустиње<br />
кућа<br />
у светости<br />
знамења,<br />
растави се од гроба<br />
моштима у храму<br />
свог имена<br />
Гроб остаде да чува<br />
његов пријатељ – лав<br />
тугујући до угинућа,<br />
иако судбина црна,<br />
јер му Герасим<br />
живот спаси<br />
од убода трна<br />
81
Могао је лав<br />
негдје друго до смрти да животари,<br />
без светитеља –<br />
као човјек<br />
што минутом ћутања сјећања скида<br />
без<br />
застида<br />
Прије тога,<br />
Герасим излијечи себе<br />
од убода у срце<br />
зналца,<br />
кад одагна сумњу<br />
да му је лав појео магарца<br />
82
33.<br />
Ове пјесме отеле су ми<br />
освештану оловку<br />
да пишу мене,<br />
а не ја њих,<br />
сјећањем на посестриме<br />
рођене<br />
код Рођеног<br />
Сада не знам<br />
шта сам ту<br />
и коме сам шта<br />
ја,<br />
свједок сасвим сигурно<br />
недовољно поуздан –<br />
присутан<br />
и насликан<br />
83
84
САДРЖАЈ<br />
Предговор..................................................................7<br />
На поклоњењу Путевима Отеловљеног<br />
Богочовјека Христа.................................................9<br />
Пјесма 1...................................................................49<br />
Пјесма 2...................................................................50<br />
Пјесма 3...................................................................51<br />
Пјесма 4...................................................................52<br />
Пјесма 5...................................................................53<br />
Пјесма 6...................................................................54<br />
Пјесма 7...................................................................55<br />
Пјесма 8...................................................................56<br />
Пјесма 9...................................................................57<br />
Пјесма 10.................................................................58<br />
Пјесма 11.................................................................59<br />
Пјесма 12.................................................................60<br />
Пјесма 13.................................................................61<br />
Пјесма 14.................................................................62<br />
Пјесма 15.................................................................63<br />
Пјесма 16.................................................................64<br />
Пјесма 17.................................................................65<br />
85
Пјесма 18.................................................................66<br />
Пјесма 19.................................................................67<br />
Пјесма 20.................................................................68<br />
Пјесма 21.................................................................69<br />
Пјесма 22.................................................................70<br />
Пјесма 23.................................................................71<br />
Пјесма 24.................................................................72<br />
Пјесма 25.................................................................73<br />
Пјесма 26.................................................................74<br />
Пјесма 27.................................................................75<br />
Пјесма 28.................................................................76<br />
Пјесма 29.................................................................77<br />
Пјесма 30.................................................................78<br />
Пјесма 31.................................................................79<br />
Пјесма 32.................................................................81<br />
Пјесма 33.................................................................83<br />
86
87
Kaталогизација у публикацији<br />
Национална библиотека Црне Горе, Цетиње<br />
ISBN 978-9940-695-02-6<br />
COBISS.CG-ID 30752528<br />
88