KUŠ! jul 2022

SLIKA MESECA
SVETI ISIDOR RATAR
U astečkoj kulturi pero je imalo važnu ulogu i pripisivana
su mu različita magijska i sveta svojstva. Bilo je simbol
moći, blagostanja, plodnosti i prosperiteta, a na trgovini
perjem zasnivao se veliki deo astečke ekonomije. Perje
ptica koje su živele u Juznoj Americi prenošeno je do
Meksičkog zaliva gde je imalo vrednost zlata ili zrna
kakaoa, a poznato je i to da su Asteci čuvali egzotične
vrste ptica u zatočeništvu upravo zarad korišćenja
njihovog perja.
piše: MoonQueen
izvor slike: Wikimedia Commons
Slika Sveti Isidor Ratar nastala je tokom prve
polovine 18. veka, a ime njenog autora nije
poznato. Anonimni umetnik predstavio je jednog
od svetaca karakterističnih za špansko kulturno
područje, s obzirom na to da je Sveti Isidor, kako
legenda kaže, bio španski ratar koji je živeo na
prelasku iz 11. u 12. vek i koji je svojim pobožnim
životom i ponašanjem zaslužio status sveca. U
Španiji je posebno poštovan u rurlanim predelima
jer ga je njegovo zanimanje učinilo bliskim
stanovništvu koje je živelo od poljoprivrede, a
kao i na ovoj slici, uglavnom je prikazivan u poslu
– dok seje ili obavlja druge poslove u polju.
Ono što ovu sliku čini neobičnom nije njena
tema, već način izrade. U pitanju je zapravo
mozaik, a materijal koji je umetnik koristio nisu
kockice kamena, kao što je to slučaj u evropskoj
istoriji mozaičke umetnosti, već perje. Mozaici
stvarani upotrebom perja određenih vrsta ptica
karakteristični su za umetnost nekadašnjeg
Astečkog kraljevstva, današnjeg Meksika, i imaju
dugu tradiciju koja seže u vekove pre španskog
osvajanja ove teritorije. Meksička umetnost od
perja naziva se još i plumeria, a tehnika stvaranja
mozaika jedna je od dve najpopularnije kada je u
pitanju rad u ovom materijalu.
Astečki majstori rada sa perjem tradicionalno su
nazivani amanteke, po oblasti Amantla u kojoj
su živeli. Amanteke su smatrane elitnim redom
zanatlija, s obzirom na to da je stvaranje slika od
perja imalo pre svega religioznu svrhu, pa su ova
umetnička dela nosila status svetih slika (poput
ikona u hrišćanstvu). U prehispansko doba od
perja su stvarane slike sa temama preuzetim iz
astečke mitologije, u kojoj je nekoliko glavnih
božanstava povezano sa pojedinim vrstama
ptica. Bog Hitzilopohtli, začet je, kako se verovalo,
iz klupka pera kolibrija koje je palo na njegovu
majku i oplodilo je, zbog čega se on uglavnom
prikazuje sa perjanicom na glavi i perjem na
sandalama. Drugi važan bog astečkog panteona
je Keclkoatl, prikazivan kao pernata zmija. Zbog
veze sa ovim božanstvima ptice kecl i kolibri
smatrane su svetim. Iz sličnih mitoloških pobuda
i jedan od dva elitna odreda astečke vojske nosi
naziv Orlovi ratnici, a njihove uniforme i štitovi
prekrivani su perjem. Izrada ovakvih uniformi i
drugih upotrebnih predmeta od perja takođe je
bila uloga amanteka.
Nakon što su brodovi Ernana Kortesa prispeli
u Meksički zaliv, a Španija preuzela na sebe
krunu poslednjeg astečkog kralja Montenzume
II, umetnost od perja donekle je izmenjena,
uglavnom u svojoj tematici. U okolini prvih
manastira koje su španski misionari osnovali
blizu nekadašnjih paganskih svetilišta otvorene
su škole u kojima se izučavao zanat plumerije.
Ikonografija mozaika od perja se tada menja,
pa se perima kolibrija, kecla i drugih vrsta ptica
prikazuju hrišćanski svetitelji i biblijske priče.
Veliki broj ovih slika Španci su slali nazad na stari
kontinent, a one su budile fascinaciju Evropljana
koji su ih smatrali ne više religioznim već retkim i
egzotičnim predmetima.
Osamnaesti vek je u umetnost od perja uneo
invoaciju – korišćenje uljanih boja kojima su
oslikavana lica i ruke svetitelja, što je slučaj i sa
slikom Sveti Isidor Ratar. Osim uljanih boja, na
ovom mozaiku neimenovani amanteka koristio je
pera kolibrija, kanarinca i patke, a ona je smeštena
u bogato ornamentisan ram od mahagonija.
Sveti Isidor Ratar danas se čuva u privatnom
muzeju u Meksiko Sitiju i predstavlja jedan od
najkompleksnijih primera plumerije ovog perioda
sačuvanom na podneblju na kojem je i izrađen.
6 7