Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Enciklopedija lekovitih bilja

i recepti

Lekovito bilje

Od davnina je č ovek koristio biljke za ishranu saznajuć i o njima istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam.

Uoč avao je dali su dobre za ishranu,nekada mož da i kao lek.Najdad mnoge od njih pokazale su svoju negativno

dejstvo,pa su tako bile svrstane u š tetne,odnosno otrovne biljke.Međ utim,njihova upotreba time nije bila

isključ ena.Naprotiv,već ina njih dragocena su sirovina za spravljanje važ nih lekova.

Naš e moderno doba raspolaž e izvanredno dobrim biohemijskim lekovima i antibioticima koji se sve viš e

usavrš avaju.Nasuprot tome,lekovite biljke svakim se danom sve viš e upotrebljavaju. Sve je već a upotreba biljnih

č ajeva,ekstrakata i sirupa.Kod nekih bolesti leč nik je upravo primoran da se obrati lekovitom bilju.

Leč enje lekovitim biljem, fitoterapija, je trenutno veoma popularno. Svima je poznato da smo nа uku o lekovitom

bilju nа sledili od nаš ih predа kа , koji su vekovimа briž ljivo prikupljali informа cije o bilju, а zа tim ih koristili u

leč enju mnogih bolesti. Mnoge biljke se koriste u slož enim kombinа cijama, kа ko bi se postigа o nа jbolji moguć i

efekat u leč enju. Leč enje biljem, kao i drugi nač ini leč enja, imа svoje prednosti i mane. Kod leč enja biljem treba

biti strpljiv, jer se rezultati uglavnom ne postiž u tako brzo kao kod upotrebe konvencionalnih lekovа .

U nekim sluč ajevima leč enje biljem imа bolji efekа t od leč enja drugim metodama, a postoje i sluč ajevi kada se

sintetizovа nim lekovima ne mož e postić i pozitivа n rezultа t u leč enju, pa se pribegava upotrebi bilja. Kao i kod

konvencionalnih lekova, pre upotrebe lekovitog bilja neophodno je konsultovati odgovarajuć eg struč njaka.

Leč enje lekovitim biljem nije tako jednostavno kako to pojedinci zamiš ljaju. Na vrednost bilja i njegovu lekovitu

moć ruž no svetlo baca č injenica š to se to bilje prodaje na naš im trž nič kim tezgama — onako napamet — bez

potrebnog poznavanja bilja i davanja uputa za upotrebu.

Sadrž aj ove knjige neka bude pomoć zdravstvenom prosveć ivanju naš ih radnih ljudi.

U ovoj knjizi mož ete pronać i tekstove sa opisima, primenom i nač inom upotrebe lekovitog bilja.

Autor

Opisi, primena i nacin upotrebe lekovitih

biljaka

Aloe vera - Aloe vera Barbadensis Miller

Narodna imena. Aloja

Botanič ke karakteristike. Ovo je zeljasta biljka, visine 80-100 cm. Ima sabljaste, š picaste listove, sa testerastim

ivicama, koji po obliku podseć aju na ruž u, rastu pri zemlji. Iz sredine ruž e raste cvetna drš ka koja se završ ava u

vidu ž utog ili crvenkastog cevolikog cveć a. Aloja spada u porodicu ljiljana.

Staniš te. Prirodno raste samo u područ jima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je proseč na

godiš nja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko).

Upotrebljivi delovi biljke. List.

Hemijski sastav. Aloe vera sadrž i vitamine ( A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu), minerale

(magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđ e), mukopolisaharide, antioksidanse,

aminokiseline (od toga 8 esencijalnih), enzime (16 enzima iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza),

antrakinine, lignine, saponine, sterole.

Primena. Podstič e varenje, neutralizuje poviš enu ž eludač nu kiselinu, uravnotež uje delovanje gastrointestinalnih

simbiotič nih bakterija, smanjuje gljivice, normalizuje pH stolice, pomaž e kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa,

proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispira š tetne bakterije i č isti crevne resice od naslaga.

Na taj nač in smanjuje upale i poveć ava apsorpciju hranjivih materija. Poboljš ava rad jetr, reguliš e i sniž ava nivo

š eć era u krvi, jač a srč ani miš ić , sniž ava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, sadrž i faktore koji uniš tavaju

tumore, podstič e imunološ ki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje š tetne nuspojave hemo i radio terapije.

Ublaž ava simptome astme i alergija. Ublaž ava akutne i hronič ne upale.Pomaž e kod neuralgija, iš ijasa i

glavobolje.Izvanredna je za suvu, osetljivu i oš teć enu kož u

Nač in upotrebe. Najviš e se upotrebljava gel koji se dobija iz lista, a upotrebljava se i kao č aj i tinktura.

6

Američ ka kleka – Thuja occidentalis (otrovan)

Narodna imena.Grbava tuja,vita jela, ž erav,tuja.

Botanič ke karakteristike.Zimzeleno drvo visoko 15 metara.Grane su polozene pod pravim uglom prema

stablu.Iglice su pravilno rasporedene,imaju uljne ž ljezde.

Staniš te.Poreklom je iz Amerike ,a kod nas se gaji kao ukrasno drvo u parkovima ii vrtovima.

Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se mladi izdanci ,č iji je miris vrlo prijatan.

Hemijski sastav.Otrovni glikozid,etarsko ulje,taninska kiselina.

Primena.Iz izdanaka nekad su Indijanci pravili mast protiv bolova od reume.Sa obzirom da je tuja jako otrovna ne

preporuč uje se kao lek.

7

Anđ elika - Angelica sylvestris

Narodna imena. Divlja angelika, anđ eoski koren, anđ eosko drvo, divlja pirevina, siriš i š iviz.

Botanič ke karakteristike. Anđ elika je dvogodiš nja biljka iz porodice š titarki.Listovi su veliki i trostruko perasti sa

ovalnim naš iljenim listić ima. Na vrhu stabljike u nakupinama ima skupljene cvetić e bele ili zelenkaste boje. Debela

stabljika naraste i preko dva metra visine i č esto je crvenkastosjajna. Grana se samo na gornjim delovima. Koren

je smeđ e do crvenkastosmeđ e boje.

Staniš te. Raste na š umskim č istinama, u guš tarama, oko ivica š uma na vlaž nom tlu.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

Hemijski sastav. Angelika sadrž i: angelicin, eterič na ulja, tanin, organske kiseline, pektine, smole i dr.

Primena. Č isti krv, leč i izgubljeni apetit, umiruje grč eve u ž elucu, leč i i glavobolju, povoljno utič e na miš ić e, na

ž ivč ani sistem, creva i disajne organe. Uklanja oseć aj umora. Deluje protiv katara, nadimanja i nepravilne

menstruacije.

Nač in upotrebe. Ekstrat sirove biljke,č aj,prah. Č aj se priprema tako š to se 10gr korena i 10g ploda (semena)

prelije sa pola litre ključ ale vode. Još jač e deluje ako se u litru belog vina 25 g korena natapa 24 sata i od toga se

uzima dvaput dnevno po jedna č aš ica. Kupka se priprema tako š to se na tri litre ključ ale vode stavi 250 g korena i

ostavi da stoji 10 minuta; tada se doda vodi za kupanje.

8

Anis - Pimpinella anisum

Narodna imena. Anason, slatki janež , slatki komorač , slatki kopar, slatki kumin.

Botanič ke karakteristike. Anis je jednogodiš nja biljka visine 50-100cm. Stabljika je š uplja, razgranata i

pokrivena dlač icama. Donji listovi su okruglasto-brež uljkasti, a gornji tri puta rasporeni. Cvetovi su beli, sastavljeni

u š titovima. Plodovi su obrnuto-kruš kastog oblika i prilegnuto dlakavi, zeleno-sive boje.

Staniš te. Traž i zaš tić eno sunč ano mjesto. Gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič na ulja (najviš e anetola, anisov aldehid, acetaldehid, anisova kiselina), trigliceride,

makro i mikroelemente.

Primena. Anis se koristi protiv astme, kaš lja, za pojač avanje apetita, kod nesanice, histerije, slabog ž eluca,

pluć nih bolesti i nadimanja.

Nač in upotrebe. Za č aj se uzima jedna kaš ikica na 200 g ključ ale vode ili u obliku praš ka č etvrt kaš ikice i zalije

vodom. Mož e se koristiti i prah anisa pomeš an sa medom.

9

Ariš - larix europaea

Narodna imena.Arič , ariš evina, gorski mecesan, macesan.

Botanič ke karakteristike. Ariš je jedino cmogorič no drvo š to svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko

od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeđ om ispucanom korom i š iljastom kroš njom. Fine i

mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do š ezdeset u broju, koje u

jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi cvetovi razvijaju u male š iš arice. Kora, smola i

iglice imaju balzamič an miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a okus poput terpentina.

Staniš te. Ariš ponajbolje uspeva u planinama, a č esto sač injava goleme š umske prostore. Brzo raste i zbog toga

se sadi i uzgaja.

Upotrebljivi delovi biljke.Za lek se skupljaju zeleni č eš eri u proleć e i poč etkom Ieta, iglice u toku cele godine, a

smola i kora u jesen.

Primena.Iglice i mladi č eš eri koriste se za kupku u leč enju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako

slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za leč enje upaljenih rana, prignječ enosti i

č ireva.Č aj pripremljen od kore ariš a tera na mokrenje, leč i vodenu bolest u poč etku, ž uticu, reumu u zglobovima,

osip i č ireve.

Smola pripremljena s vinom i medom č isti zač epljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz ž uč i, bubrega

i mokrać nog meura, a kod upale grla koristi se za grgara.

10

Arnika - Arnica montana

Narodna imena. Brđ anka, veprovac, vuč ji zub , moravka.

Botanič ke karakteristike. Arnika je viš egodiš nja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo

razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnož ute boje, smeš tene pojedinač no na

vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifič no smolasti miris. Listovi su smeš teni pri dnu i dugoljastojajastog

su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i už i. Č itava biljka je pokrivena kratkim dlakama.

Staniš te. Raste na vlaž nim planinskim livadama, ponegde se mož e nać i u š umi.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste cvet, listovi i koren.

Hemijski sastav. Sadrž i arnicin, eterič no ulje, smolu, vosak, tanine, š eć er, organske kiseline, karotinoide

(zeaksantin), vitaminC, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente.

Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i svež e rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma,

bolesti srca i ž ivaca, paralize i kapi u mozgu. Pospeš uje bolje luč enje mleka kod majki dojilja, tera znoj,mokrać u i

11

crvić e kod dece, olakš ava menstruaciju i leč i beli cvet kod ž ena. Treba je oprezno upotrebljavati jer u već im

količ inama mož e izazvati neugodne smetnje.

Nač in upotrebe. Č aj, tinktura, ulje za masaž u. Č aj: 3 kaš ike cveta preliti jednom č aš om vrele vode, poklopiti i

nagrevati u vodenom kupatilu 15 minuta. Drž ati na sobnoj temperaturi 45 minuta i procediti. Tinktura: 5 g suvih

cvetova preliti sa 100ml 70% alkohola. Ostaviti 2-3 nedelje ( umeđ uvremenu protresati nekoliko puta), ocediti i

č uvati u zatamnjenoj boci. Mož e se isto tako pripremiti sa domać om rakijom. Ulje za masaž u: jedan deo suve

arnike staviti u pet delova kvalitetnog ulja (maslinovo, suncokretovo).

12

Bela imela - Viscum album

Narodna imena. Amelje, veska, visk, viš ce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova

imela.

Botanič ke karakteristike. Bela imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drveć a.

Ima oblik okruglastog grmić a č ije granč ice su zelene, č lankovito razgranjene i na njima se nalaze naspramni sedeć i

listovi ž uć kasto zelene boje. Listovi su kož asti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu celi, 2-6 cm dugač ki i 1-2

cm š iroki. Cvetovi su jednopolni, ž uć kasto zeleni. Biljka je dvodomna. Plod je bela okrugla bobica. Pun je lepljivog

soka i sadrž i nekoliko crnih semenki.

Staniš te. Ž ivi na raznom belogorič nom i crnogorič nom drveć u.


Hemijski sastav. Sadrž i lektin, polipeptide, flavonoide, lignine, biogene amide.

Primena. Koristi se protiv histerič nih napada, za srč ane tegobe, za regulisanje krvnog pritiska, zaustavlja

krvarenje iz nosa, protiv zakreč enja krvnih sudova, vrtoglavice i grč eva, kod poremeć aja hormonalnog sistema,

hronič nog poremeć aja metabolizma, dijabetesa. Pospeš uje rad citavog limfnog sistema. Otklanja tegobe vezane za

klimaks: aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, guš enje. Deluje preventivno protiv š loga. Pripisuju joj antitumorski i

antikancerogeni uč inak.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: č aj od imele priprema se samo hladnim natapanjem. Jedna puna mala kaš ika

imele ostavi se preko noć i u č etvrt litre hladne vode. Ujutro se malo ugreje i procedi. Ako vam je potrebna već a

dnevna količ ina, č aj č uvajte u termos-boci koju ste isprali vruć om vodom, ili ga ugrejte u drugoj posudi sa vodom.

16

Svež i sok: operite svež e listove i stabljike i još vlaž ne ih iscedite u sokovniku. Spravljanje melema: svež e bele

bobice imele pomeš ajte sa hladnom svinjskom mašć u (kod promrzlina melem upotrebiti spolja).

17

Beli luk - Allium sativum

Narodna imena. Č esan, č esan luk, č eš anj, luk č esan, luk č eš njak.

Botanič ke karakteristike. Beli luk je jednogodiš nja zeljasta biljka. Stabljika je okrugla visine do 1 metar. Listovi

su zeleni i zaš iljeni. Cvast se sastoji od lukovič astih pupoljaka sa manjim brojem belič astih cvetova.

Staniš te. Gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi lukovica.

Hemijski sastav. Sadrž i fitoncide, kristalnu materiju aliin koja pod uticajem enzima alinaze stvara alicin koji ima

jako baktericidno dejstvo. Sadrž i i trigliceride, etirič no ulje, inulin, fitosterin, vitamin C, makro i mikroelemente.

Primena. Beli luk je antiseptik i antibiotik. Leč i crevne bolesti, spreč ava nadimanje i bolne grč eve u crevima, š iri

krvne sudove, sniž ava holesterol u krvi, poboljš ava prokrvljenost. Leč i akutne i hronič ne katare svih vrsta u

organima za disanje, u tankom i debelom crevu. Sniž ava krvni pritisak, ublaž ava nesanicu, odstranjuje otrovne

materije, pomaž e da se sluz lakš e izluč uje. Jedan je od najdelotvornijih lekova protiv tuberkuloze i gripe.

21

Nač in upotrebe. Proseč na dnevna doza je 4g svež eg belog luka. Tinktura: 40g narezanog belog luka prelijemo sa

100ml 70% alkohola i ostavimo da odstoji 10 dana. Koristi se po 10-20 kapi tinkture na dan. Ulje: Celeili jednom

prerezane č enove potopiti u vruć u vodu i ostaviti 15 minuta. Osuš iti ih krpom ili papirom. Preliti ih približ no

dvostrukom količ inom maslinovog ulja. To ulje koristimo za salate ili ga uzimamo tri puta na dan po jednu kaš iku.

22

Bor obič ni - pinus silvestris

Narodna imena.Bijeli bor, č am, divlji bor, luč evina, š umski bor.

Botanič ke karakteristike.Beli bor ima stablo koje mož e narasti viš e od 10 metara. Koren belog bora prodire

duboko u tlo. Dok je mlađ i, njegove grane i deblo pokriveni su smeđ e-crvenkastom korom koja posle postaje sivosmeđ

om. Grane se š ire u obliku kiš obrana. Iglice beloga bora sastavljene su u č upercima po dvije zajedno, duge

su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ž enskih cvetova oblikuju se mali č eš eri, koji u

poč etku imaju crvenkastu, a posle smeđ u boju i postaju drvenasti.

Staniš te.Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice č etinara,

valja upotrebljavati, po moguć nosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi suš enjem, tako da iglice

(č etine) koje se č uvaju viš e od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva.

Primena.Mladi izdanci bora koriste se u leč enju zastarjelih katara diš nih putova, promuklosti, kaš lja, laganijeg

bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takođ er, u leč enju astme ,leč enju reumatskh bolesti i

gihta. Kod grč eva izazvanih ž uč nim kamencima koristi se tek istekla smola.

25

Bokvica uskolisna- Plantago lanceolata

Narodna imena. Konjska rebra, mala bokvica, koncula, ž ilovlak, trputac.

Botanič ke karakteristike. Muš ka (uskolisna) bokvica je viš egodiš nja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima

uspravnu stabljiku sa 5 uzduž nih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku drš ku, lancetastog

oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindrič ni klas dug 2-5 cm. Cveta

krajem proleć a i za vreme leta.

Staniš te. Nalazi se na livadama, š umama sa dosta svetla.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme.

Hemijski sastav. Sadrž i flavonoide, fenolkarbonske kiseline, organske kiseline, tanine, enzime, fitoncide, sluz,

š eć er, vitamin C.

Primena. Koristi se kod obolenja disajnih organa, pluć ne astme, upale pluć nih alveola, kaš lja, pa č ak i

tuberkuloze. Č isti krv, pluć a i ž eludac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod

rana koje teš ko zarastaju, č ak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomaž e kod

guš avosti, tromboze, oboljenja jetre i beš ike.

Nač in upotrebe. Č aj: jednu punu malu kaš iku listova popariti sa č etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko

vreme. Č ajna meš avina: jednu punu malu kaš iku meš avine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa č etvrt

27

litre vode. Oblog od listova: oprani svež i listovi uskolisne ili š irokolisne bokvice se na dasci izgnječ e oklagijom tako

da se od njih dobije kaš a koja se potom upotrebljava za oblaganje. Sirup, prvi nač in: dve pune pregrš ti opranih

listova bokvice samleti u maš ini za mlevenje mesa. U dobijenu kaš u dodati malo vode da se masa ne bi slepila,

zatim 300 g nerafinisanog š eć era i 250 g pč elinjeg meda. Stalno meš ajuć i, masu za sirup kuvati sve dotle dok se

ne pretvori u gustu teč nost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Ove treba č uvati u friž ideru. Sirup, drugi

nač in: u teglu za zimnicu naizmenič no stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog š eć era. Sve dobro

nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledeć eg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i š eć era koje treba

stavljati sve dok ima mesta. Na zaš tić enom mestu u baš ti iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili č etiri

sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku prič vrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako

da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobađ a, š eć er i listovi ć e se

vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz

platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvarač ima. Ako ne mož ete da

sprovedete ovaj nač in dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji

sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.

28

Borovnica - Vaccinium myrtillus

Narodna imena. Borovinka, borovnjač a, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mrč a.

Botanič ke karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmić visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto

jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm š iroki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloruž ič asti

cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedinač no u pazuhu listova. Plod je crno-modra soč na bobica prijatnog

slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa.

Staniš te. Raste na kiselim terenima, u crnogorič nim i belogorič nim š umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod.

Hemijski sastav. Sadrž i tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertni š eć er,

vitamin C, beta karoten.

Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokrać ne beš ike i mokrać ovoda, kod leč enja š eć erne bolesti. Listovi

su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego š to sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve

bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Svež e bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv

neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice utič u na vid i č uvaju oč nu mrež njač u.

Nač in upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu svež e ili osuš ene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se i

marmelada. Od listova se pravi č aj. Č aj od listova: jednu kaš iku iseckanih listova preliti š oljom vrele vode, ostaviti

da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj. Sok: cede se svež e bobice. Suve

bobice: suš e se na temperaturi od 45°C. Tinktura: 4 pregrš ti bobica natapamo 4 nedelje u litri domać e rakije.

Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se č esto po kaš ikicu.

Marmelada: kuvaju se zrele bobice.

30

Bosiljak - Ocimum basilicum

Narodna imena. Bosiok, bosilje, fasliđ an, masliđ an, misloć in, murtela, bazilika.

Botanič ke karakteristike. Bosiljak je jednogodiš nja zeljasta biljka. Visine je 30 do 40cm. To je vrlo razgranata

biljka sa jajasto-kopljastim listovima nasađ enima na peteljci. Cvetovi su beli, crvenkasti ili ž uć kasti, razvijeni u

klasove na kraju stabljike. Cela biljka veoma ugodno miriš e. Cveta celog leta.

Staniš te. Gaji se kao kulturna biljka na sunč anom mestu, bogatom humusom. Biljka je naroč ito osetljiva na niske

temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka sa semenom.

Hemijski sastav. Nadzemni deo biljke sadrž i eterič no ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije,

askorbinsku kiselinu, š eć er. Eterič no ulje sadrž i eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor. U semenu se nalaze

trigliceridi, karotin, rutin.

Primena. Primenjuje se za leč enja upala (ž eluca, creva), grč eva u ž elucu, kaš lja, astme, poč etnih stanja

tuberkoloze, bolesti mokrać nih organa (bubrega, beš ike). Koristi se za umirenje ž ivaca, protiv nesanice i protiv

nesvestice. Pojač ava polni nagon.

31

Nač in upotrebe. Upotrebljava se svež , zelen, ali se najč ešć e primenjuje u obliku č ajeva: jedna kaš ika (stabljika

sa listovima) se prelije sa dva decilitra ključ ale vode.Ostavi se da stoji 10 minuta pa se ocedi. Pije se pomalo

nekoliko š oljica na dan. U belom vinu kuvan plod koristi kod tvrdokornog zatvora.

32

Narodna imena.Poljski brest,crni brest,bezovina,brist.

Botanič ke karakteristike.Snaž no drvo.Nekad raste kao š ib.Kora mladog drveta je glatka,a kasnije prska i

postaje rapava.Lišć e elipsasto,dvojno testerasto.Cvetovi su skupljeni u loptice,a plod oraš ica.

Staniš te.Raste u š umama,retko usamljeno.

Upotrebljivi delovi biljke.Kora.

Hemijski sastav.Tanin,sluz,smola,razne soli.

Primena.Protiv katara slizokož e,krvarenja i reumatizma.Dobro sretstvo koje pojač ava znojenje i izluč ivanje

mokrać e.Od kore prave se i obloge protiv opekotine.

36

Nač in upotrebe.U prolječ e, kad poč nu kolati sokovi, probuš i se rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevč ica

pomoć u koje dobivamo brezov sok. U soku se nalazi š eć er te, ukoliko ga grejemo da provri, dobivamo brezovo

vino. Sok i vino su odlič an lek za leč enje ateroskleroze, gojaznosti, bubrež nih kamenaca i drugih bubrež nih bolesti.

Uklanja slabo rnokrenje, belanč evine u mokrać i i č isti krv.

Č aj od brezovog lišć a i resa pojač ava izluč ivanje mokrać e, odstranjuje kiselinu iz organizma te leč i groznicu,

reumatske bolesti i vodenu bolest.

38

Broć ika - Galium aparine

Narodna imena. Prilip, broć enika, broć enica, divlji broć , hvatavac, korenika, prilipač a, priljepač a, turica.

Botanič ke karakteristike.Broć ika je izrazita penjač ica. Uspravna dlakava stabljika, zadebljala u kolencima,

dostiž e visinu od 60 do 150cm. Listić i su duguljasti, kopljasti i završ avaju malim, oš trim bodljama. Mali zelenobeli

cvetovi smeš teni su u pazuhu lista i č ine pahuljaste cvasti.

Staniš te. Raste po suvim travnjacima, paš njacima, pored puteva, nasipa, ž ivica.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka u cvatu bez korena.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje, flavonoide, saponine, tanine, organske kiseline.

Primena. Smiruje grč eve, pospeš uje znojenje i mokrenje. Dobro deluje kod nervnih bolesti, padavice, nervoze.

Koristi se kod probavnih smetnji, upale beš ike i bubrega, vodene bolesti, ž enskih bolesti, obolenja slezine i

guš terač e, otež anog mokrenja, ž utice. Spolja se koristi kod oteklih limfnih ž lezda, raka kož e, osipa, liš aja, gnojnih

izraslina i otvrdnuć a.

39

Nač in upotrebe. Koristi se kao č aj, tinktura, praš ak, kupka. Od svež eg soka i maslaca priprema se lekovita mast.

Bršljan - Hedera helix

40

Narodna imena. Brš tan, brš tika, brš ljika.

Botanič ke karakteristike. Brš ljan je do 20 m duga povijuš a sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim

korenjem po stabljici kojim se prič vršć uje za drugo drveć e i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je polož ena, a

zatim puzava. Listovi su kož asti. Gornji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcoliog oblika i razdeljeni u 3 do 5

rež njeva. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti š tit.Plod je loptasta bobica

modro-crne boje.

Staniš te. Javlja se na vlaž nim i humusnim zemljiš tima, po š umama, ali dobro podnosi i kamenita i kreč njač ka tla,

voli vlaž an vazduh. U gradovima se uglavnom gaji kao ukras na zidovima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi .

Hemijski sastav. Saponini, glukozidi, inozit, tanin, mravlja kiselina, jabuč na kiselina, karotin, fitoncidi.

Primena. Koristi se za leč enje bronhitisa, kaš lja, crevnog i ž eludač nog katara, astme, slezine, polipa u nosu,

reumatskih bolesti, tegoba sa ž uč nom kesicom. Deluje na srce i krvne sudove, leč i belo pranje, reguliš e neredovnu

menstruaciju. Spolja se koristi za č išć enje kož e, protiv vaš aka, svraba, kurjih oč iju. Č isti telo od trovanja

pesticidima i radioaktivnog zrač enja.

41

Narodna imena.Trava od bunila,zubljač a,zubna trava,balam,bun.

Botanič ke karakteristike.Dvogodiš nja biljka.Prve godine izrastu listovi koji su sivo zelene boje,lepljivi,perasto

razdeljeni.U drugoj godini izraste stabljika do 50 sm. Visine,prljavozelena,dlakava.Lišć e grubo nabrano,cvetovi

sedeć i , ž uti sa ljubič astim prugama.Plod je č aura.

Staniš te.Raste na zapustenim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak i semenke.Svi delovi biljke su otrovni,ali i lekoviti.

Hemijski sastav.Otrovni alkaloidi,hiosciamin,skopolamin,etarsko ulje,kalijev nitrat.

Primena.Za smirenje kaš lja.Sa obzirom na veliku otrovnost,ali i lekovitost u medicinu se mnogo koristi.Leč i

astmu,bronhijalne smetnje,reumatizam,a daje se i kao sedativ.

Celer - Apium graveolens

48

Narodna imena. Ak, č ereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.

Botanič ke karakteristike. Celer je dvogodiš nja zeljasta biljka. Koren je mesnat, gomoljast i odebljao. Stabljika

mu je razgranata, a dostiž e visinu od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su

listić i klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni.Kuglasti plod je rebrast.

Staniš te. Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom

područ ju i na vlaž nim područ jima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i seme.

Hemijski sastav. Sadrž i veliku količ inu soli kalijuma i natrijuma, purine, etersko ulje, trigliceride, vitamine (A, B,

C, E). U korenu ima eterskog ulja, š eć era, apina, asparagina, tirozina, holina, alosorbusena, pentozana i masti.

Primena. Smatra se se da je divlji celer otrovan pa ga zato ne upotrebljavamo u leč enju lekovitim biljem. Nekada

se verovalo da celer pospeš uje polnu moć . Danas se zna da pospeš uje uspeš no razmenu materija. Koristi se za

leč enje astme, katara pluć a, promuklosti, bolesti ž ivaca, mokrać nih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljš anja

apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jač anje ž eluca, u leč enju vodene bolesti, preterane gojaznosti. Isto tako,

celer poboljš ava krv i cirkulaciju krvi.

49

Nač in upotrebe. Slatkasti odebljali koren celera najč ešć e se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zač in za

supe i č orbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatič an miris, takođ e služ e kao zač in. Č aj od celera: U litri vode

kuva se 40 grama celerovog lišć a nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako

nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja. Protiv bubrež nih tegoba treba piti sok od svež ih listova

celera, sam, sa medom ili kao tinkturu-30 kapi dnevno.

50

spreč avanje ugruš avanja krvi,stabilisanje crevne flore,tromboza. Poboljš ava rad stomaka,srca,š iri krvne

sudove,olakš ava iskaš ljavanje,pospeš uje mokrenje.Spolja sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka

povoljno deluje protiv: č ireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, liš ajeva,

bradavice, gljivič nih infekcija kož e i raznih kož nih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata,promrzline,otoci.

55

Crni slez - Malva vulgaris

Narodna imena. Gušć ernjak, ć ureć a trava, crni š ljez, velika slezovač a, planinski slez, veliki š ljez, divlja š kura,

divlji papel, divlji slez, ć ureć a trava, ć urč ija trava.

Botanič ke karakteristike. Crni slez je jednogodiš nja ili viš egodiš nja biljka. Raste puzavo, a deo stabljike iznad

korena malo je drvenast. Listovi su na dugim lisnim drš kama, zaobljeni i nazubljeni, a cvetovi su bledoroza do

ljubič asti. Plod je okrugao i pljosnat kao pogač a.

Staniš te. Raste pored plotova i puteva, na razvalinama i starim zidovima, ali i u neposrednoj blizini naseljenih

mesta.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i stabljike, koren i seme.

Hemijski sastav. Sadrž i sluzi i antocijane.

Primena. Koristi se za otklanjanje probavnih smetnji, gastritisa, grč eva u ž elucu i crevima, kod č ira na ž elucu,

bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrać e, kod upala sluznice beš ike, rastvaranje sluzi, kod upala grla,

leč enje kaš lja, promuklosti, upale ž drela, nadutosti pluć a (emfizem) . Koristi se još za ispiranje usta, kod bolesti

oč iju, zubnih otoka, alergijskih osipa, otoka nogu ili ruku koji potič u od preloma ili od upala vena.

56

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: Samo hladno natapanje! Jedna puna mala kaš ika sleza u č etvrt litre vode

ostavi se preko noć i. Ujutro se malo zagreje. Kupka ruku i nogu: puna pregrš t crnog sleza drž i se preko noć i u 5

litara hladne vode. Sledeć eg dana sve se ugreje do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu. Kupka traje

20 minuta. Ugrejana, ova voda mož e da se koristi još dva puta. Oblozi: biljni ostaci (talog) od pripremanja č aja

malo se ugreju u neš to vode i sa ječ menim braš nom pomeš aju u kaš u. Melem se stavi na pamuč nu tkaninu i još

topao upotrebi kao oblog.

57

Cikorija - Cichorium intybus

Narodna imena. Vodopija, viš njev regrad, vodoplav, golica, gologuza, ž eltenica, jandreš ica, andivija, kaž iput,

konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrož nik, radič , suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora.

Botanič ke karakteristike. Vodopija je viš egodiš nja zeljasta biljka. Naraste i preko 1,5 m. Koren je vretenast.

Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugač ki, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su

krać i, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i

listovi su pokriveni kratkim dlač icama. Cvetovi su svetlo plavi, jezič asti, pojedinač ni ili udruž eni u cvasti. Cveta

preko celog leta.

Staniš te. Raste svuda kao korov, najviš e pored staza i puteva, po paš njacima i livadama, po obodima š uma. Voli

suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa

se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrž i polisaharid inulin koji hidrolizom daje samo levulozu, fruktozu, pentozane, alkaloide,

gorki glukozid intibin, belanč evinaste materije, š eć er, smolu, mnogo kalijuma.

59

Primena. Č aj od cikorije je lek za bolesti jetre, ž uticu, slezinu, bubrege. Pospeš uje izluč ivanje mokrać e. Svež i sok

od listova, cvetova i korena pospeš uje stvaranje i izluč ivanje ž uč i, proč išć ava krv, izbacuje suviš nu ž uč . Leč i

hipohondriju i potiš tenost. Zbog inulina vrlo je korisna za dijabetič are. Deluje protiv ekcema, potkož nih č ireva,

protiv deč jih glista, suzbija temperaturu, otklanja otekline, pospeš uje rast kose.

Nač in upotrebe. Svež i sok od listova, cvetova i korena proč išć ava krv i izbacuje suviš nu ž uč .Mož e se kuvati sa

vinom ili sirć etom. Sok od cvetova kao oblog lek je za umorne oč i. Č aj: 1 kaš iku korena skuvati u 400ml vode,

ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola č aš e 3 puta na dan pola sata pre jela. Č aj: 1 kaš iku

biljke skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola č aš e 2-3 puta na dan pola

sata pre jela. Oblog: 20g biljke na 0,5 litara vode. Koristi se i kao kupka.

60

Cvekla - Beta vulgaris

Narodna imena. Crljena blitva, cveka, cikla, crvena repa.

Botanič ke karakteristike. Cvekla je dvogodiš nja biljka. Koren je mesnat, zadebljao, crvene boje. Listovi su

tamnozeleni prož eti crvenilom. Iz osnovne biljke proizaš le su mnoge kulturne sortne repe. Iz poč etnog tankog

korena, stoletnim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke.

Staniš te. Gaji se u vrtovima i na njivama.

Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se č itava biljka,

Hemijski sastav. Pored izuzetnog bogatstva belanč evinama, mastima i ugljenim hidratima, antocijanima, cvekla

sadrž i gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđ e, fluor, mangan,

bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znač ajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12.

Primena. Obnavlja crvena krvna zrnca, proč išć ava krv, pospeš uje rad ž eluca, creva i ž uč i, deluje antikancerozno.

Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u sluč ajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda č ini je

61

dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov viš estruke lekovitosti ove biljke

č ine ipak betanin i betain, jer podstič u razmenu materija, reguliš u krvni pritisak, smanjuju holesterol, održ avaju

krvne sudove, podstič u rad jetre. Primenjuje se za suzbijanju tumora i leč enje leukemije. Zatim se koristi u leč enju

malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u poč etnom stadijumu. Povoljno utič e na ž ivce i rad mozga.

Nač in upotrebe. Za sve vrste leč enja koristi se svež e ceđ eni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle mož e se dobiti 700 do

750 g soka. Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Cveklu treba tanko oljuš titi,

sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana.

Kod tež ih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljš anje smanjiti na 1/4 litre.

62

Primena. Sok od č ič ka je izvrstan kod bolesne jetre. Pospeš uje izluč ivanje ž uč i, pomaž e dijabetič arima. Č aj leč i i

proč išć ava krv. Svež i sok od korena leč i vlaž ne liš aje, potkož ne č ireve, neč istu kož u, mladalač ke akne, otvorene

rane, opekotine. Č aj od semena je dobar protiv bubrež nih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i

reguliš e menstruaciju. Seme č ič ka koristi se za pravljenje č ič kovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i

ispadanja kose.

Koren, listovi i seme č ič ka nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje.

Nač in upotrebe. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kaš ika sitno narezanog

korenja i lišć a kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju

se po 2 velike kaš ike dvaput dnevno, ujutro i uveč e. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, mož e

se uzimati po š oljica ujutro i uveč e. Prah od suvog korena pomeš an sa zeč jim lojem izvlač i strana tela iz rane. U

sluč aju poremeć aja licnog ž ivca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišć e sa donjim delom

stabljike č ič ka i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g suš enog lišć a i pije ujutro i uveč e po 1

š oljica. U vinu skuvano lišć e č ič ka leč i od mokrać nih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan č ič kov

koren (ili prah) od suvog korena, pomeš ano sa medom. Za č aj se na jednu litru vode uzima 1 velika kaš ika

iseč enog korena i skuva.Pomeš aju se jednaki delovi toga č aja i sirć eta (jabuč ni) pa se time natrlja kož a glave

dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. Č ič kovo ulje: Š aka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa

malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri č etvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali

ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno muć kanje. Da

bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo č epom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbuš ene sitne

rupice. Mast od č ič kovog korena: Dobro se oč istiti i opere č ič kov koren. Narezati ga na male komadić e i iz njih

istisnuti š to viš e soka . Pripremiti kvalitetnu i č istu, nesoljenu svinjsku mast. Količ ina masti zavisi od toga koliko se

istisnulo soka, jer njihovim meš anjem treba postić i gustu kaš astu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u

porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i č uvati u friž ideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na

opeč enu kož u, a koristi se i kod č ireva, rana i liš ajeva.

65

sredstvo za jač anje, naroč ito posle teš kih operacija i bolesti . U narodu se upotrebljava za ublaž avanje napada

ž uč i, protiv š eć erne bolesti, zatvora, za leč enje hemoroida i dr.

Nač in upotrebe. Seme se mož e ž vakati. Seme se mož e koristiti u obliku praha. Č aj od semenki: 3 g semenki

preliti č aš om vrele vode, ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Piti po jednu š olju č aja tri do č etiri puta na dan, pola

sata pre jela. Č aj od lista: pola kaš ikice lista preliti sa preliti č aš om vrele vode, ostaviti da odstoji 5 do 10 minuta.

Piti po 2-3 š olje na dan.

67

Nač in upotrebe. Svež i listovi. Sok istisnut iz svež ih listova. Č aj: 2 kaš ič ice listova preliti sa č aš om vrele vode,

ostaviti da stoji 2 sata, procediti, piti po 1/ 4 č aš e 4 puta na dan pre jela. Tinktura: svež i listovi se razrež u i drž e u

jednakim delovima u 70% alkohola ili domać e rakije.

69

Dan i noć - Viola tricolor

Narodna imena. Mać uhica, mać uha,bož ji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokoš ja ljubica, modra iskrica,

poljska ljubica, sedmič ica, trobojna ljubica, udovica.

Botanič ke karakteristike. Dan i noć je sitna jednogodiš nja zeljasta biljka, visoka do 40cm. Stabljika je uglasta,

prosta ili razgranata. Listovi su š iri nego duž i, po obodu zupč asti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su

pojedinač ni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubič asti, ž uti i beli). Cveta od proleć a do leta.

Staniš te. Raste po napuš tenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i

kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, č iji su cvetovi sitni, 8-14 mm

dugač ki, ž uti, belo ž uć kasti sa jač im ili slabijim ljubič astim prelivom. Upotrebljava se č itava nadzemna biljka za

vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrž i flavonoide (rutin, violantin, izokvercetin, astragalin...), eterič no ulje (najviš e metiletar

salicilne kiseline), s aponine, vitamin C, karotenoide, kumarine, sluzi, tanine, mineralne materije.

Primena. Za leč enje raznih kož nih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, ž utice, hronič nog bronhitisa,

histerije, obič nog i velikog kaš lja, za jač e izluč ivanje mokrać e i protiv upale mokrać ne beš ike.

70

Nač in upotrebe. Č aj se pravi od dve kaš ikice biljke sa vrelom ili hladnom vodom. Treba da odstoji 8-10 sati i pije

se 2-3 š olje na dan. Ovaj č aj se koristi i za pranje i za obloge.Zbog neprijatnog ukusa mož e se zasladiti sirupom od

malina, ribizla, viš anja ili limuna.

71

Divizma - Verbascum thapsus

Narodna imena. Beloperka, divlji tabak, sveć nik, lepuh, oš lji rep, ž utocvijet, vuč ji rep.

Botanič ke karakteristike. Divizma je dvogodiš nja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a

druge godine izraste 1,5-2 m visoka, uspravna, nerazgranata stabljika gusto obrasla dlakama. Listovi su takođ e sa

obe strane pokriveni dlakama. Na gornjem delu stabljike nalaze se ž uti cvetovi skupljeni u izduž eno grozdastoj

cvasti. Biljka cveta celog leta.

Staniš te. Raste po sunč anim kamenitim brež uljcima i na kamenitom tlu.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.

73

Hemijski sastav. Sadrž i sluzi, saponine, š eć er, kumarin, beta karotin, flavonoide, eterič no ulje.

Primena. Divizma se upotrebljava protiv kaš lja, prehlade, promuklosti, teranja znoja i reume. Vrlo je dobra kod

pluć nih bolesti, š uljeva, bolesti jetre, slezine, kaš lja. Spolja je dobra za masaž u protiv reume i protiv hemoroida.

Nač in upotrebe. Č aj od cveć a 8—10 g na 300 g klju č ale vode dva puta dnevno po jedna š olja. Još je efikasnije

ako se cvet divizme prelije ključ alim mlekom i pije nekoliko puta dnevno po jedna š oljica. Č aj od divizme treba

procediti kroz gusto platno, poš to na cveć u ima maljavih dlač ica koje izazivaju golicanje u grlu. Za obloge kuvati

č aj od cveta u mleku 2 minute. Ulje od divizme priprema se tako da se boca napuni do polovine sitno iseckanim

listovima divizme, prelije č istim maslinovim uljem, zač epi vatom i ostavi na suncu 40 dana. Tinktura: 50g cveta

staviti u pola litre alkohola ili rakije, ostaviti 2 nedelje i utrljavati na bolna mesta.

74

Divlja tikva – Bryonia alba (otrovna)

Narodna imena.Bljuš tac,luda tikva,kukovina,divlji rep.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja tikva raste do 3 metra.Ima debeo koren,nalik na repu, ž ute boje,sa

otrovnim mleč nim sokom.Stablo razgranuto,puza pomoć u raš ljika,obraslo je grubim dlakama.Lišć e slič no vinovoj

lozi,duboko useč eno,na kratkim drš kama.Cvetovi su jednopolni.Muš ki su sakupljeni u grozdastoj cvasti,zelenkaste

boje.Ž enski cvetovi su nalik na š tit.Plod je crna bobica.

Staniš te.Raste u š ipraž iju uz ograde.

Upotrebljivi delovi biljke.Koren.

Hemijski sastav.Glikozidbrionin,smola,mravlja kiselina,invertni š eć er,tanin.

Primena.Davno su ovom bi;jkom leč ili č ireve.Ne preporuč uje se upotreba,jer je veoma otrovna.U sluč aju trovanja

odmah se obratiti lekaru !

76

Divlja vrbena – Verbena officinalis

Narodna imena.Ljutovnica,brstica, č vrstac.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja ili viš egodiš nja biljka ,visoka 80 sm. Stablo č vrsto,uspravno,gore

razgranuto.Listovi naspramni,grubo dlakavi,okrenuti na dole,zaš iljeni.Cvetovi su u dugim klasovima na vrhu

granč ica,ljubič asta.

Staniš te.Raste svuda,na livadama,kraj puteva.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se gornji deo biljke u cvetu.

Hemijski sastav.Verbenozid,tanin,sluz,emulzin,etarsko ulje,gorke materije.

Primena.Lek za jetru i ž uč ,rane i otoke,nesanicu i neurozu.Isto tako i protiv kaš lja,grč eva,migrene.

77

Dobrič ica - Glechoma hederacea

Narodna imena. Brš tan po zemlji, brš tan-trava, niski brš ljan, vrednjak, groš ić , dobrič ava trava, dobrič avica,

dobrič anova trava, dobrič arica, dobrič evica, dobrcanova trava, kotur, koturac, meseč njak, okrugljak, samobojka,

stravna trava.

Botanič ke karakteristike. Dobrič ica je trajna zeljasta. To je niska (20-40cm) puzava biljka sa č etvrtastim

uspravnim stabljikama. Listovi su okrugli i bubrež asto nasuprotni, na gornjoj strani su tamnije boje. Cvetovi su

ljubič asti, duguljasto levkasti. Iz stabljike teraju mnogobrojne vrež e koje služ e za razmnož avanje.

Staniš te. Raste obilno svuda u š umama, na vlaž nim livadama i drugim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke. Vrhovi granč ica u cvetu, list, cela nadzemna biljka.

Hemijski sastav. Sadrž i holin, eterič no ulje, saponine, tanine, smole, sirć etnu i vinsku kiselinu.

Primena. Deluje naroč ito jako na disajne organe i leč i njihove različ ite bolesti: katare, sluz u pluć ima, katar

ž drela, bronhijalnu astmu. Leč i i upaljene mokrać ne organe, pospeš uje probavu. Dobro utič e na nervni sistem,

ublaž ava tegobe izazvane histerijom. Odstranjuje gliste, pospeš uje menstruaciju, leč i iš ijas i ž uticu, ublaž ava

ž eludač ne i crevne tegobe. Leč i rane koje teš ko zarastaju. Reguliš e holesterol.

79

Nač in upotrebe. Sok od dobrič ice: pripremiti š to viš e mladih i svež ih dobrič ica. Dobro ih oprati i sitno narezati. U

sokovniku , ili jednostavno kroz č istu platnenu tkaninu, istisnuti š to viš e soka. Pola č aš e soka uzimati svaki dan. Za

grgljanje: uzeti 30g dobrič ice, 1 veliku kaš ika meda, 125g jabukovog sirć eta i 125g vode. Kuvati 10-15 minuta.

Tim se č ajem mogu ispirati uš i kad iz njih curi gnoj. Lišć e kuvano u jabukovom sirć etu stavlja se kao vruć oblog

protiv krstobolje, gihta i reume. Ako vas boli glava, a ne ž elite piti tablete, napravite kuglicu od svež eg lista

dobrič ice, i stavite je u nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta. Č aj se koristi i kod upalnih procesa

ž eluca i creva i pije se 1,5decilitar svaka dva sata.

80

Dragoljub - Tropaeolum majus

Narodna imena. Dragoljub divlji, kapucinka.

Botanič ke karakteristike. Viš egodiš nja biljka koja se kod nas gaji kao jednogodiš nja. Ima razgranat koren I

stabljiku koja puž e. Naraste do 1,5 m duž ine. Listovi su naizmenič ni, gusto protkani ž ilama, sa dugom peteljkom.

Cvetovi rastu na pojedinač nim drš kama. Latice su narandž aste, crvene ili viš ebojne. Plod je trodelni tobolac.

Staniš te. Gaji se kao ukrasna biljka, a raste i u svetlim bukovim š umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Poš to cveta u junu i julu, upotrebljavaju se svež i listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme.

Lišć e i cvet se skupljaju za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen, kada sazri.

Hemijski sastav. Sadrž i sumporni heterozid glikotropaeolozid-zbog kojeg deluje

antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, š eć er i vitamin C.

Primena. Koristi se kod infekcija mokrać nih puteva i upale mokrać ne beš ike, kod hronič ne upale bubrega, kod

infektivnog bronhitisa i infekcija organa za disanje posle gripe. Koristi se i za poboljš anje metabolizma i za

suzbijanje nadutosti. Zbog sadrž aja vitamina služ i kao proleć na salata.

81

Nač in upotrebe. Salata: mlado lišć e treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok. Svež i sok dragoljuba

se koristi kod hronič nog katara bronhija. Tinktura: iseckati sitno 100 g svež eg lišć a dragoljuba, koprive (Urtica

dioica), š imš ira (Buxus sempervirens), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to

vreme jednom dnevno promuć kati. Procedi se , pritiskanjem. Tom se tinkturom trlja kož a glave pomoć u mekane

č etkice, nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje. Ista tinktura služ i i za

spoljnu upotrebu kod nekih kož nih bolesti. Koristi se i kao č aj.

82

Dren - Cornus mas

Narodna imena. Bila svibovina, drenak, drenić , drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin,

drinovina, ž uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak.Plod drena narod naziva: drenka,

drenjina, drenjka, drenjula.

Botanič ke karakteristike. Dren je listopadni ž bun ili nisko drvo, do 8 m visine. Mlade granč ice su

zelenkastosmeđ e i već inom fino dlakave. Listovi su jajasti i jako zaš iljeni, nenazubljenih rubova. Cvetovi su ž uti.

Javljaju se rano, pre listanja. Cveta u februaru i martu.Plod je crvena duguljasta koš tunica kiselkastog , ali

prijatnog ukusa.

Staniš te. Raste svuda, a najviš e po suvim, sunč anim, kamenitim stranama svetlih listopadnih š uma zajedno sa

drugim grmljem i š ibljem. Gaji se i u vrtovima i parkovima zbog lepih ž utih cvetova i jestivih plodova. Najbolje

uspeva na kreč njač kim toplim i suvim staniš tima.

Upotrebljivi delovi biljke. Zreo plod i kora drveta.

84

Hemijski sastav. Plod sadrž i š eć er, organske kiseline,tanine, vitamine, fitoncide. Kora sadrž i glukozid kornin,

tanine, organske kiseline. U listovima ima vitamina C i E.

Primena. Koristi se za leč enje za leč enje groznice, bolesti creva, proliva.

Nač in upotrebe. Plod i kora se koriste u obliku č aja. Od zrelih drenjina se pravi sok, slatko, kompot, dž em, vino,

rakija.

85

Dubč ac - Teucrium chamaedrys

Narodna imena. Dubac, mali dubč ac, dž igerič njak, gavranov kuk, mravak, podubica, trbuš ac, turč ica.

Botanič ke karakteristike. Dubč ac je viš egodiš nja zeljasta biljka. Raste kao mali polugrm do 30 cm visine.

Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su usko ovalni, po obodu duboko nazubljeni. Cvetovi su ruž ič asti i

smeš teni u prš ljenovima pri vrhu granč ice. Cveta tokom leta.

Staniš te. Raste na paš njacima, livadama, kamenjarima, kreč nim zemljiš tima, po svetlijim š umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Sakuplja se cela biljka bez korena za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrž i tanine, alkaloide, eterič na ulja.

Primena. Leč i katar, probavu i kaš alj. Ima antiseptič ko svojstvo, u stanju je da ubija bakterije. Baš zbog tih

svojstava mož e se upotrebiti protiv svih groznica. Koristan je u leč enju š eć erne bolesti, odnosno guš terač e.

86

Pospeš uje mokrenje, pomaž e da se sluz bolje izluč uje iz pluć a i ž eluca, leč i ž uč ne tegobe, belo pranje, rane,

hemoroide.

Nač in upotrebe. Č aj se priprema tako š to se jedna kaš ika biljke stavi na 200 g vode. To jedan sat natapati i

zatim 2-3 minute kuvati. Pije se triput dnevno po jedna š olja. Mož e se stavljati u supe i dodavati povrć u. Kod

slabokrvnosti pije se crno vino u kome se 8 dana natapa 200g dubč aca na jednu litru vina. Vino od dubč aca (200 g

na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana).

87

Hemijski sastav. Sadrž i viš e od 20 srč anih glukozida, flavonoide, alkaloide, saponine, jabuč nu i limunsku kiselinu,

eterič no ulje, vitamin C, makro i mikroelemente. Biljka je otrovna!

Primena. Biljka je otrovna-OPREZNO! Protiv-otrov: kod trovanja đ urđ evkom kuvati hrastovu koru u mleku! Koristi

se za leč enje srč anih bolesti, reguliš e rad srca, jač a ga, ublaž ava grč eve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadrž i

otrovne glikozide i alkaloide. Za leč enje srč anih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Cvet se

upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara (mož dani udar-kap). Svež a biljka je

lekovitija i postojanija i jač e deluje.

Nač in upotrebe. U narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture. Svež e cvetove đ urđ evka staviti u bocu od

pola litre (napuniti je do 3/4), dopuniti je rakijom do vrha, ostaviti da stoji 2 nedelje, procediti. Uzimati po 10-15

kapi na dan sa vodom.

92

Ehinacea - Echinacea angustifolia

Narodna imena. Rudbekija.

Botanič ke karakteristike. Ima š uplju stabljiku koja dostigne od 50-100cm visine. Listovi su uski, duguljasti, i

kao i stablo, prekriveni sitnim dlač icama. Cveta celo leto. Cvet je od roze do crvenoljubič aste boje. Uzgaja se kao

lekovita biljka i ne š iri se spontano .

Staniš te. Gaji se kod nas i u drugim zemljama.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka, ali najč ešć e koren.

Hemijski sastav. Sadrž i ehinacin, eterič no ulje (dvadesetak komponenata), smole, fitosterole, alkaloide, skrob,

š eć er, glukozide sa antibakterijskim dejstvom, inulin, vitamin C.

Primena. Koristi se kao imunostimulans: jač a obrambeni sistem organizma tako da poveć ava proizvodnju antitela

i leukocita u krvi. Deluje protivupalno i zaceljujuć e: putem posebnog enzima zaustavlja š irenje bakterija i

93

favorizuje proizvodnju tkiva koja leč e i zatvaraju rane. Leč i kož ne rane: akne, č ireve, upaljene opekotine, ekceme,

upalu kož nih ž lezda, ubode i ugrize insekata. Stimuliš e jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Deluje

antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo uniš tavanja ć elija tumora. Koristi se sa ostalim lekovima

kod raka i AIDS-a. Kod infekcijskih bolesti deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekat je duž i. Aktivna

svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda, zato se savetuje njeno korišć enje kao

preventiva. Koristi se protiv deč jih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Leč i

upalu prostate i beš ike.

Nač in upotrebe. Koristi se u obliku č aja, ekstrakta, tinkture, masti i kreme. Č aj: 30-50 g seckanog korena staviti

u litru ključ ale vode. Uzimamo 3-5 č aš a dnevno.

94

Estragon - Artemisia dracunculus

Narodna imena. Trkanj, tarkanj, troskotnica, zmijina trava.

Botanič ke karakteristike. To je viš egodiš nja biljka č ija je stabljika bogato razgranjena, ima grmolik izgled,

visine 60 do 120cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezič asti cvetovi su ž ute bolje.

Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatič an okus.

Staniš te. Biljka voli topla i sunč ana mesta. Na jugu Evrope raste samonikla na neobrađ enom tlu. Gaji se u

vrtovima kao mirođ ijska biljka za pripremanje različ itih zač ina,

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka je lekovita i vrlo aromatič na. Koriste se izdanci ili pojedinač ni listovi.

Hemijski sastav. U nadzemnom delu sadrž i karotin, alkaloide,eterič no ulje, flavonoide, askorbinsku kiselinu,

kumarine, U korenu sadrž i tragove alkaloida.

Primena. Koristi se kao zač inska biljka. Preporuč uje se za podsticanje apetita i leč enje ž eludca. Diuretik je, dobar

je protiv vodene bolesti, reume i gihta. Podstič e rad bubrega i beš ike. Deluje na degeneraciju zglobova, artrozu.

Nač in upotrebe. Koristi se u obliku č ajeva i kao zač in.

95

Gavez - Symphytum officinale

Narodna imena. Sodul ili sodula, crni koren, veliki gavez, crni gavez, volovski jezik, kilnjak, pljušč , svatovci,

svenik i kuhinjsko zelje.

Botanič ke karakteristike. Gavez je viš egodiš nja zeljasta biljka. Stabljika naraste 30-100 cm, a pokrivena je

dlakama. Listovi su takođ e pokriveni dlakama; donji su eliptič ni na kratkoj drš ci, srednji i donji su izduž eni. Cvetovi

su skupljeni u cvasti na gornjem delu razgranate stabljike. Latice su ljubič aste boje. Plod je suv i raspada se na 4

orašć ić a. Koren je mesnat i razgranat, spolja crn, a na preseku beo. Cveta u toku leta.

Staniš te. Raste po vrlo vlaž nim livadama i na plavnim mestima, pored reka.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren.

Hemijski sastav. Sadrž i karotin, alkaloide, tanine, klikozide, sluzi, smole, eterič no ulje.

Primena. Od svih lekovitih biljaka gavez sadrž i najviš e alantoina, a on je potreban za stvaranje ć elija kod

zarastanja rana. Gavez je jedan od najboljih lekova za zacelivanje spoljaš njih i unutraš njih rana, posekotina,

ogrebotina, kontuzija, lomova i krvarenja, kod uganuć a, išč aš enja, nategnuć a miš ić a i tetiva. Oblozi su delotvorni i

kod č ireva, kod proš irenih vena, kod zadebljanja koja izazivaju reuma i giht, kod upale kostiju. Gavez se koristi i

96

kod bronhijalnog katara, upale pluć a, krvavog ispljuvka, gripe. Gavez je lek i za ž eludač ni katar, proliv, dizenteriju,

bubrež ne bolesti, jaku i bolnu menstruaciju.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja od korena: dve male kaš ike isitnjenog korena potope se u č etvrt litre hladne

vode i ostave preko noć i. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Meš avina č aja (kod č ira na ž elucu): puna mala

kaš ika č ajne meš avine prelije se sa č etvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. Oblozi od kaš e: dobro

osuš en koren se fino izmelje i u jednoj š olji sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog ulja brzo izmeš a u kaš u.

Kaš a se nanese na parč e pamuč ne tkanine i tako topao oblog se stavlja na obolelo ili bolno mesto, a zatim povež e.

Oblozi od svež ih listova: svež i listovi gaveza se operu, na dasci izgnječ e oklagijom, stave na obolela mesta i

poviju. Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom i stave na bolno mesto. Dodatak za

kupku: 500 g svež ih ili osuš enih listova gaveza ostavi se preko noć i u 5 litara hladne vode. Sledeć eg dana sve se

zagreva do ključ anja i dodaje vodi za kupanje. Dodatak za sedeć u kupku: kao kod potpune kupke, samo s 200 g

listova. Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i oč istiti č etkom. Nasitno ga iseć i i njime rastresito do grlić a

napuniti bocu te ga preliti rakijom od ž ita ili nekog voć a. Bocu 14 dana drž ati na suncu ili na toplom mestu. Rakija

mora da prekrije koren. Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od velič ine) veoma sitno iseć i i kratko

proprž iti u 250 g č iste svinjske masti od sala; ostaviti preko noć i i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti

kroz parč e platna. Odmah staviti u č iste male tegle i č uvati u friž ideru.

97

potpunom iskoriš tavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Usporava proces starenja i omoguć ava

oč uvanje ž ivotne snage i mentalne svež ine.

Nač in upotrebe. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan ž eludac, sa mnogo teč nosti, jer samo tako

mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva. Koristi se u obliku ekstrakta, tinkture, praha.

99

Glog - Crataegus laevigata

Narodna imena. Beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac.

Botanič ke karakteristike. Glog je 2-5 m visok grm ili onisko, vrlo razgranato drvo, sa mnogo bodlji i glatkom

sivom korom. Listovi su raseč eni na 3-5 delova koji su nejednako nazubljeni. Cvetovi su sakupljeni u metlič astim

cvastima koje su slič ne š titu. Cveta krajem proleć a. Plod je tamnocrvena koš tunica.

Staniš te. Raste pored puteva, po š ikarama, krč evinama, na livadama, kamenjaru.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i plodovi bez peteljke.

Hemijski sastav. U cvetovima sadrž i eterič no ulje, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilholin, holin. U

plodovima sadrž i organske kiseline, steroide, triterpenoide, vitamin C, karotin, tanine, flavonoide, acetilholin, holin,

selen.

100

Primena. Glog je jedan od najdragocenijih lekova za srce. Jač a i reguliš e rad srca. Delotvorno reguliš e krvni

pritisak. Kod starijih ljudi leč i mane i upale srč anog miš ić a. Pomaž e kod napetosti, razdraž ljivosti, nesanice. Koristi

se kod upale pluć a, gripe, kaš lja, bronhitisa.Naroč ito je važ an kod srč anog infarkta jer poboljš ava prokrvljenost

srč anog miš ić a. Tinktura od bobica deluje protiv bubrež nih kamenaca, gihta, belog kranja.

Nač in upotrebe. Č aj se priprema od cvetova i listova ili ploda. Zasladjuje se medom i pije gutljaj po gutljaj.

Plodovi se mogu i istucati, namakati 8 sati u hladnoj vodi, kratko zakuvati, ocediti i piti dnevno 2-3 š olje gutljaj po

gutljaj. Od cvetova i plodova mož e se napraviti i tinktura (20g preliti sa 100ml 70% alkohola).

101

Hajduč ka trava - Achillea millefolium

Narodna imena. Hajduč ica, sporiš , stolistnik, ravanj, romanika, ravan, roman, romonika.

Botanič ke karakteristike. Hajduč ka trava je viš egodiš nja zeljasta biljka koja ima uspravnu i č vrstu, ponekad na

vrhu razgranatu stabljiku, visoku do 50 cm, retko viš e. Listovi su lancetasti do linearni, dvostruko do trostruko

perasto deljeni. Pri osnovi stabljike listovi su slož eni u rozetu i imaju peteljku, dok su oni na stabljici sa kratkom

peteljkom ili sedeć i i manji od prethodnih.Na vrhu stabljike se nalaze glavič aste cvasti ž uć kaste ili svetloruž ič aste

boje. Cela biljka je manje ili viš e dlakava.

Staniš te. Rasprostranjena je od nizije do planinskih predela i mož e se nać i na livadama, pored puteva,

zapuš tenim staniš tima i š umskim č istinama.


105

Hemijski sastav. Sadrž i etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr.

Primena. Lekovita biljka za ž enske bolesti, kod mokrenja u krevet dece i starijih ljudi, kao i kod belog pranja.

Koristi se protiv nesvestice, migrene, nagona za povrać anje, zatim kod oboljenja oč iju prać enih sekretom i

suzenjem, kod jakih bolova u oč ima i krvarenja iz nosa. Hajduč ka trava direktno deluje na koš tanu srž i u njoj

podstič e stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pomaž e kod krvarenja iz pluć a i ž eluca, kod hemoroida koji jač e krvare,

kao i kod pritiska u ž elucu i jake ž garavice. Upotrebljava sekao antitrombič ko sredstvo kod mož dane i srč ane

tromboze. Osim toga koristi se kao snaž no antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, eš erihije, kandide i dr.

Nač in upotrebe. Č aj:jedna puna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Tinktura od hajduč ke trave: cvetovima hajduč ke trave, ubranim na suncu, do grlić a napuniti bocu i preliti rakijom

od ž ita, ili voć nom rakijom jač ine 38-40%, te na suncu ili blizu izvora toplote ostaviti 14 dana. Mast od hajduč ke

trave: dobro ugrejati 90 g neosoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 15 g svež eg isitnjenog cveta hajduč ke

trave i 15 g sitno naseč enih listova maline. Pustiti da baci dva do tri ključ a, promeš ati i skloniti sa vatre. Sledeć eg

dana masu zagrejati, procediti kroz platno i njome napuniti pripremljene č iste tegle. Mast č uvati u friž ideru!

Sedeć a kupka: 100 ghajduč ke trave (cele biljke) preko noć i ostaviti u hladnoj vodi, sledeć eg dana zagrevati dok ne

provri a potom dodati vodi za kupanje.

106

Hmelj - Humulus lupulus

Narodna imena. Blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.

Botanič ke karakteristike. To je povijuš a. Listovi su trokrpasti i petokrpasti i hrapavi. Okić en je laganim

š iš arkama koje su se razvile iz muš kih resica na ž enskim biljkama. Š iš arke hmelja su jajaste, lake, rastresite

cvasti, dugač ke 3-4, š iroke oko 2cm, neš to pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatič nog

mirisa. Oko krivudave osovine, poređ ani su plodni listić i unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi

golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, ž ute ž lezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listić i

(brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, ž uto-zelenkasti ili ž uti, oko 10mm dugač ki i oko 7mm š iroki, mrež asto

iš arani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajeni hmelj.

107

Staniš te. Kod nas raste uz grmlje po vlaž nim mestima kao divlja povijuš a. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u

velikim količ inama za potrebe pivara.

Upotrebljivi delovi biljke. Š iš arka. Cela biljka je lekovita.

Hemijski sastav. Š iš arke sadrž e smolaste materije koje predstavljaju smeš u hmeljevih kiselina, eterič no ulje,

flavonoide, kumarine, tanine, alkaloide, vitamine.

Primena. Snaž no utič e na izluč ivanje mokrać e i odvodi nakupljenu vodu. Lekovito deluje na giht i reumu. Deluje

smirujuć e na nerve: telesna i nervna napetost popuš ta, reguliš e se ubrzani puls, stiš ava depresija, omoguć uje

normalan san. Leč i zapaljenje bubrega, bolesnu jetru,ž uč nu kesicu, slezinu, groznicu, loš apetit, stiš ava polnu

nadraž enost. Uzet u već oj količ ini hmelj izaziva trovanje: gađ enje, povrać anje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i

dr.

Nač in upotrebe. U proleć e se mladi izdanci mogu jesti. Č aj: jedna kaš ika na pola litre vode. Pije se triput na dan

pre jela po jedna š olja. Praš ak š iš arki, koji se dobija lupanjem po njima, uzima se na vrš ku nož a jedanput dnevno.

108

hrastove kore pomaž e kod trovanja gljivama ili bilo kojom drugom hranom, leč i rane, zagnojena mesta, č ireve,

potkož ne č ireve. Kafa od ž ira reguliš e rad š titne ž lezde (isto kao i č aj i obloge od kore). Preporuč uje se za č išć enje

krvi, kod š eć erne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih š uljeva.

Nač in upotrebe. Č aj od mladog hrastovog lišć a. Č aj od mlade hrastove kore. Č aj od mlade hrastove kore

pripremljen sa vinom i medom. Č aj od mlade hrastove kore kuvan u mleku. Tinktura pripremljena od mlade

hrastove kore. Kafa pripremljena od prž enog ž ira. Kupka.

110

Iđ irot - Acorus calamus

Narodna imena. Temiš varka, vodeni bož ur, kalmus, komuš , tatarsko zelje.

Botanič ke karakteristike. Viš egodiš nja biljka.Njena korenska masa vodoravno lež i u blatu obala i iz nje rastu

brojni listovi oblika mač a, visoki do 1 metra. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do

smeđ ež ute boje. Koren dugač ak do 1 metra je debljine palca i u svež em stanju ima gorak zač inski ukus. Vreme

cvetanja jun-jul.

Staniš te. Raste na vrlo mokrom tlu, već inom u barama, moč varama, kaljugama i na obalama mirnih voda.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren.

Hemijski sastav. Sadrž e skrob, eterič na ulja, gorke glukozide, alkaloid, gume, smole, sluz, tanin, vitamin C,

holin, jod.

113

Primena. Preporuč uje se i kod usporenog metabolizma i lenjosti creva, kao i kod bledila kož e i vodene bolesti, kod

slabosti organa za varenje, kod nadutosti ž eluca i creva, kod grč eva,povrać anja, proliva, bolesti ž uč nih puteva, kod

oboljenja ž lezda i kod gihta. Takođ e izuzetno mnogo doprinosi pokretanju tromog ž eluca i tromih creva i

otklanjanju katara ovih organa. Poboljš ava apetit, pomaž e kod bubrež nih oboljenja i dobro je sredstvo za ć išć enje

celog organizma. Deluje kao sedativ, analgetik, diuretik. Koristiti za ispiranje usta i za pranje gnojnih rana.

Sredstvo za poboljš anje vida i memorije.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: č aj od korena iđ irota priprema se isključ ivo hladnim natapanjem. Jedna ravna

mala kaš ika ostavi se preko noć i u č etvrt litre hladne vode. Ujutro se zagreje i procedi. Pre upotrebe č aj se ugreje

u drugoj posudi sa toplom vodom. Svež i sok: svež i korenovi se paž ljivo oč iste i još vlaž ni iscede u sokovniku.

Potpuna kupka: oko 200 g korena iđ irota ostavi se preko noć i u 5 litara hladne vode. Sledeć eg dana se sve to

zagreva do ključ anja, ostavi da odstoji i doda vodi za kupanje

114

Islandski lišaj - Cetraria islandica

Narodna imena. Islandska mahovina, islandska pletika, planinska mahovina, planinski mah, pluć nik.

Botanič ke karakteristike. Islandski liš aj je viš egodiš nja biljka tipa liš aja č iji talus ima oblik malog razgranatog

grmić a visokog do 15 cm. Gornja površ ina liš aja je maslinaste ili kafeno zelene, a donja je svetlo sive boje sa

belim tač kama. Pojedini ogranci su na vrhovima raš ireni, nazubljeni i kovrdž asti, dok su donji delovi ž ljebasti,

zavijeni u obliku cevi i crvenkaste boje.

Staniš te. Raste na visokim planinskim paš njacima, na kamenitim mestima, po svetlim smrekovim š umama.

Najrasprostranjenije raste u tundrama severne Evrope i Azije.

Upotrebljivi delovi biljke. Steljka (talus).

Hemijski sastav. Sadrž i polisaharide rastvorljive u vodi (lihenin, izolihenin), liš ajne kiseline (deluju antibiotič ki),

sluzi, alkaloide, š eć ere, masti, vosak.

115

Primena. Koristi se kao sredstvo za jač anje tela nakon iscrpljujuć ih bolesti, za poboljš anje apetita i probave, kod

suvih, razdraž ujuć ih upala usne š upljine i ž drela, kod upala sluznica probavnih organa. Donekle suzbija i

povrać anje. Mož e se koristiti kod preteranog znojenja i za smanjenje nivoa š eć era u krvi.

Nač in upotrebe. Č aj: 2 kaš ikice biljke staviti u hladnu vodu, ugrejati do vrenja, ostaviti da stoji 10 minuta. Pije

se po 2-3 š olje nezaslađ enog č aja na dan.

116

Ivanjsko cveć e - Galium verum

Narodna imena. Broć ac, broć ika, ivan-cvet, ivanova trava, siriš te, siriš tica, ž uto ivanjsko cveć e, gospin prostirač ,

gospina stelja i jovanova travica.

Botanič ke karakteristike. Biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je č etvorouglasta sa č etiri izrazito ispupč ene

linije. Stabljika je na clancima odebljala. Ima zlatno ž ute cvetove. Beru se u julu, kada cvetaju.

Staniš te. Raste na brdskim i pretplaninskim livadama, pored puteva, listopadnih š uma i š ibljaka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi gornji dio biljke u cvetu.

Hemijski sastav. Sadrž i flavonoide, gkikozide, etarsko ulje, organske kiseline.

Primena. Smiruje grč eve, pospeš uje znojenje i mokrenje. Koristi se kod nervnih bolesti, padavice, nervoze, kod

probavnih smetnji, upale beš ike i bubrega, vodene bolesti, ž enskih bolesti, obolenja slezine i guš terač e, kož nih

bolesti.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: jednu punu malu kaš iku popariti sa č etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko

vreme. Svež i sok: svež e ivanjsko cveć e se opere i još vlaž no iscedi u sokovniku. Spravljanje masti: svež i sok se

pomeš a sa maslacem sobne temperature. Č uva se u friž ideru.

117

Jaglika - Primula officinalis

Narodna imena. Jagorč evina, galcina, jaglac rani, jaglac, krstata jaglika, bela bukvica, gajč in, galč ina, grmuljica,

jaglica, jagorč ina, jagotac, krstato jaglič e, krstato jeglič e, kunjavac, lestedaj, petoprs, piskalica, pramalić e, prvi

cvit, sunaš ce, cvić ac.

Botanič ke karakteristike. Viš egodiš nja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke

pokriveni su viš eć elijskim i ž lezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su u prizemnim rozetama, već inom

jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu drš ku, na nalič ju dlakavi, pa zato belič asti. Cvetovi su u š titastoj cvasti

na vrhu stabljike. Plod je ovalna č aura, 6 -10 mm dugač ka. Cveta u aprilu i maju.

Staniš te. Raste na gotovo svim livadama, na obodima š uma i ispod ž bunova.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, list, koren.

Hemijski sastav. Sadrž i saponozide, triterpene, flavonoide, karotenoide, vitamin C.

118

Primena. Koristi se za leč enje pluć nih bolesti, nesvestice i lupanja srca, migrene, neredovne menstruacije,

bolesnih bubrega, reumatizma. Pospeš uje cirkulaciju krvi.Odlič no deluje na kaš alj, bronhitis, nazeb i uopš te kod

nagomilavanja sluzi u organima za disanje. Deluje kao umirujuć e sredstvo za stiš avanje glavobolje, nervoze,

nesanice, vrtoglavice i nesvestice.

Nač in upotrebe. Č aj: jedna puna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

119

Kamilica - Matricaria chamomilla

Narodna imena. Titrica, ž abnjak,bolivač .

Botanič ke karakteristike. Jednogodiš nja zeljasta biljka, tankog razgranatog korena, 15-60 cm visoka. Stabljika

je uspravna i gola već inom razgranata. Listovi su dvostruko perasto rascepljeni. Cvetne glavice su pojedinač ne,

imaju ispupč enu i š uplju cvetnu lož u a sastavljene su od dvopolnih ž utih cevastih cvetić a u sredini i belih jezič astih

cetić a na ivici, koji su povijeni prema dole. Cveta od aprila do septembra.

Staniš te. Raste na njivama, na glinovitom zemljiš tu, š umskim livadama, obroncima i na ž itnim i kukuruznim

poljima, krompiriš tu, detelini i tamo gde se gaji repa.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvet i list.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič na ulja, fitosterole, tanine, glikozide, sluzi, vitamin C, niacin, sluz, prirodnu gumu,

proteine, eterič nia ulja i druge supstance.

Primena. Pomaž e kod nadutosti, kod proliva i osipa na kož i, zatim kod oboljenja ž eluca i u sluč ajevima kada je on

pun sluzi zbog katara, zatim kod poremeć aja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboljenja materice i jajnika,

kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zubobolje i bolnih rana. Korisna je u leč enju bubrega, jetre i

ž uci. Izaziva znojenje, deluje smirujuć e, deluje dezinfekciono i spreč ava upale svih vrsta, posebno upale sluzokož e.

Spolja se upotrebljava za obloge i ispiranje kod zapaljenja oč iju,upale vež njač e, kod osipa koji vlaž e i svrbe. Koristi

se za ispiranje usne š upljine i za ispiranje rana. Dobra je za pranje kose,olakš ava praž njenje creva i na taj nač in

indirektno leč i hemoroide,. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboljš anju kada je reč o kijavici i upali

sinusa. Ima ublaž avaujuć e dejstvo na groznicu i sniž ava temperaturu. Koristi se u leč enju razdraž ljivosti,

126

preosetljivosti kod neuralgije, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duš evne klonulosti,

premorenosti i sl.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: 1 puna mala kaš ika se popari sa č etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko

vreme. Dodatak vodi za kupanje: za kupanje u kadi uzeti dve pune pregrš ti, a za pranje lica i kose po jednu punu

š aku cveta od kamilice, pa prokuvati i ostaviti da malo odstoji. Oblozi: č etvrt litre vrelog mleka prelije se preko

jedne pune velike kaš ike kamilice, ostavi da malo odstoji, procedi i upotrebljava za pravljenje toplog obloga.

Inhalacija: puna velika kaš ika kamilice popari se litrom ključ ale vode. Para se udiš e ispod peš kira. Jastuč e sa

kamilicom: platnenu vreć icu napuniti osuš enim cvetom kamilice i zaš iti je. Jastuč e dobro ugrejati u suvom tiganju i

staviti na bolno mesto. Ulje od kamilice: jednu boč icu do grlić a rastresito napuniti svež im cvetom kamilice ubranim

na suncu i preliti hladno ceđ enim maslinovim uljem. Ulje treba da prekrije kamilicu. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti

da stoji na suncu 14 dana. Ulje č uvati u friž ideru! Mast od kamilice: 250 g svinjske masti zagrejati kao za peč enje

pa joj dodati punu pregrš t svež eg cveta kamilice. Kada se zapeni, promeš ati, poklopiti i sve ostaviti preko noć i u

toploj prostoriji. Sledeć eg dana masu lako ugrejati i procediti kroz gazu. Iskustvo pokazuje da je najbolje postupiti

ovako: nad posudu sa "kljunom" okač iti sito č ije je dno pokriveno komadom gaze i iscediti masu. Meš ati je sve dok

ne bude jednolič na a potom njome puniti č iste staklenke ili keramič ke tegle.

127

Kantarion - Hypericum perforatum

Narodna imena. Gospin cvet, bljuzgavac, ivanjč ica, krvavac, marina ruč ica i gospino zelje.

Botanič ke karakteristike. Viš egodiš nja zeljasta biljka č ija je stabljika uspravna i razgranata u gornjem delu.

Visoka je 15 do 60 cm. Listovi su naspramni, sedeć i, ovalno eliptič ni do ovalno lancetasti, po obodu celi. Na

vrhovima stabljike i granč ica nalaze se cvasti sastavljene od pravilnih petodelnih cvetova zlatnož ute boje. Cveta od

juna do avgusta. Plodovi sazrevaju u avgustu - septembru.

Staniš te. Raste na travnatim ledinama, na ivicama š uma, š umskim proplancima, na bregovima i livadama, pored

puteva, u brazdama, na ivicama polja.

Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika, lišć e, cveć e.

Hemijski sastav. Sadrž i tanine, flavonoide, etarsko ulje, smole, saponine, karotin, vitamina C, nikotinsku

kiselinu, holin, tragove alkaloida.

Primena. Upotrebljava kod oš teć enja nerava i kod ž ivč anih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i kod

posledica jakog naprezanja. Takođ e je odlič an lek protiv proliva. protiv trigeminusne neuralgije, kod nervnih

tegoba, kod upala ž ivaca, neuroza, nesanice i kod ž ivč ane slabosti.Leč i i govorne smetnje, napade histerije i

130

meseč arenje, kao i mokrenje u krevet i depresiju. Podstič e razvoj ž enskih organa i reguliš e neredovne

menstruacije. Koristi se kod otvorenih rana, svež ih povreda, krvarenja, oteklih ž lezda i kao sredstvo za negu

hrapave kož e lica, kao sredstvo za utrljavanje kod bolova u leđ ima, zatim kod krstobolje, iš ijasa i reume. protiv

opekotina od sunca, hemoroida, za leč enje bolesti digestivnog trakta (ulkus, gastroenterocolitis), jetre, ž uč ne

kese, č ireva, bolesti usta, za inhalaciju gornjeg respiratornog trakta, itd. Biljka stimuliš e apetit, stimuliš e aktivnost

različ itih ž lezda, podstič e regeneraciju (obnovu) tkiva.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: jedna puna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko

vreme. Ulje od kantariona: mala boca se do grlić a rastresito napuni cvetovima ubranim po suncu koji se preliju

kvalitetnim maslinovim uljem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se dobro zač epi i nekoliko nedelja ostavi na

suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog vremena ulje pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i boca se

odlož i na tamno mesto (za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog mož e da se upotrebi laneno ulje). Tinktura

od kantariona: u jednu litru rakije stavi se dve pregrš ti na suncu ubranih cvetova i boca ostavi tri nedelje na suncu

ili na toplom mestu. Sedeć a kupka: kofa puna kantariona (cvetnih drš ki, listova i cvetova) ostavi se preko noć i u

hladnoj vodi. Pre kupanja sve se zagreje do ključ anja i doda vodi za kupanje.

131

Kesten divlji - Aesculus hippocastanum

Narodna imena. Gorki kesten, mađ al.

Botanič ke karakteristike. Divlji kesten je veliko drvo visine do 30 metara. Ima gustu pravilnu kroš nju. Kora mu

je debela i siva. Grane se pri kraju spuš taju. Mlade granč ice su smeđ e, a završ avaju se lepljivim pupoljcima sa

ljuskama koje č uvaju cvetne i lisne zametke. Cvasti su uspravni grozdovi. Cvetovi su dvopolni i simetrič ni. Plod je

tobolac sa bodljama sa 1 do 4 vrlo velike sjajno-smeđ e semenke.

Staniš te. Raste u š umama. Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinač no. Raste u najveć em delu Evrope.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju u proleć e pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke-kesteni .

Hemijski sastav. Kesteni (semenke) sadrž e meš avinu triterpenskih saponina koji su poznati pod nazivom escin.

Listovi, cvetovi i kora sadrž e malo saponina, njihovi su glavni sastojci flavonski glukozidi. U listovima i kori nalaze

se i kumarinski glukozidi. U listovima, kori i semenu nalaze se tanini, proantocijanidi i različ iti steroli.U kestenu se

nalaze š eć er, skrob, ulje.

134

Primena. Koristi se u leč enju poremeć aja krvotoka i limfotoka. Ublaž ava upale. Ublaž ava grč eve krvnih sudova.

Umanjuje sedimentaciju krvi. Koristi se za leč enje navale krvi u lice, otoka, za poboljš anje prokrvljenosti bubrega,

za leč enje hemoroida, proš irene prostate.

Nač in upotrebe. Č aj: uzeti jednu kaš iku suvih listova, preliti vrelom vodom, ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Pije

se po jedna š olja tri puta na dan. Isto se pravi i č aj od suvih cvetova (2 kaš ike). Ekstrakt: Desetak svež ih i

naribanih kestenovih semenki zajedno sa njihovom korom sipamo polako u 2,5 dl kipuć eg konjaka, č ime se

uniš tavaju fermenti i spreč ava kvarenje rastvora, pa kad se ohladi, procedimo, profiltriramo; drugi nač in: naribani

kesten prelijemo hladnim konjakom i ostavimo da stoji u braon boci š irokog grla, zatvorenoj staklenim č epom,

sedam nedelja , zatim ocedimo, profiltriramo. Ekstrakt služ i za unutraš nju upotrebu: pije se u obliku kapljica za

leč enje vena i krvotoka. Ako se boca do polovine napuni semenkama, a ostatak dopuni pupoljcima i cvetovima

kestena, pa se sve prelije konjakom i ostavi da stoji deset nedelja, zatim procedi i filtrira, pomeš a sa jednakom

količ inom terpentinskog ulja, dobija se meš avina za spoljnu upotrebu-masaž u-pogotovo reumatič nih mesta.

Meš avina se ne pije. Prah: semenke još svež e oguliti, samleti, osuš iti na peć i i usitniti u prah.

135

Kič ica - Centaurium erythraea

Narodna imena. Ger, gorka kitica, gorko zelje, groznič avka, drago cveć e, dupč ić , zlatna ž uč , jezernica, kinin,

kitič ica, mala semenč ina, mali stozlatnik, sunč eni cvit, crvena kič ica, orno zelje.

Botanič ke karakteristike. Kič ica je jednogodiš nja ili dvogodiš nja zeljasta biljka visoka 15-30 cm. Stabljika je

uspravna i pri vrhu razgranata. Prizemni listovi su izduž eno obrnuto jajastog oblika i sač injavaju rozetu. Listovi na

stabljici su naspramni, duguljasto lancetasti, zaš iljeni i sedeć i. Petodelni cvetovi ruž ič aste boje skupljeni su u

metlič astim cvastima na vrhovima granč ica i stabljike. Cveta sredinom leta.

Staniš te. Raste po suvim brdskim i planinskim livadama, po svetlim š umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Nadzemni deo biljke.

Hemijski sastav. Sadrž i alkaloid gencianin, glukozide, flavonoide, organske kiseline, etarsko ulje, sluzi.

Primena. Proč išć ava i poboljš ava krv kod malokrvnosti i reguliš e krvotok. Utič e na rad jetre i ž uč ne kesice,

reguliš e smetnje u jetri i ž uč i, olakš ava tegobe izazvane ž uč nim kamencima, leč i ž uticu. Koristi se kao lek za

ž eludac (katar ž eluca, pritisak u ž elucu), prehladu, š eć ernu bolest, otklanja smetnje kod menstruacije.

136

Nač in upotrebe. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praš ka, vina i tinkture. Č aj: uzima se 10 g ili jedna

kaš ika na pola litre vode i kuva 2-3 minute. Pije se dnevno gutljajima po jedna š olja. Delotvornija je ako se ne

kuva već samo natapa u hladnoj vodi. U obliku praš ka koristi se do 2g dnevno. Tinktura se pravi u odnosu 1:1.

Koristi se po 10-15 kapi na dan.

137

Kilavica - Herniaria glabra

Narodna imena. Kilavnik, priputac, priputnica, sitnica, trava od kile, turska trava.

Botanič ke karakteristike. Kilavica je jednogodiš nja, dvogodiš nja, a mož e biti i viš egodiš nja zeljasta biljka.

Podanak je kratak, stabljika je ž uć kasto zelena, sa puno ogranaka raspoređ enih na sve strane. Donji listovi su

jajasto kopljastog oblika, nasuprotni su, u parovima nejednake velič ine. Gornji listovi su naizmenič ni, goli i vrlo

slabo dlakavi. Klupč aste cvasti na kratkim drš kama rastu iz pazuha listova. Cvetovi su mali, dvopolni, petoč lani.

Latice su linearne i belkaste. Plod je tobolac sa jednom semenkom. Cveta od jula do septembra.

Staniš te. Voli suve obronke, raste pored puteva ali i uz vodotokove.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se bere č itava biljka u cvetu.

Hemijski sastav. Sadrž i već e količ ine kumarina (miris svež eg sena), glukozide, flavonoide (rutin,

kvercetin),saponine, malo alkaloida, eterič no ulje. Alkaloid paronihin svež oj biljci daje neprijatan miris.Biljka je

otrovna.

139

Primena. Kilavica je odlič an lek kod vodene bolesti kao i za leč enje bolesti pluć a, bubrega i beš ike. Posebno se

preporuč uje kod upale mokrać nih kanala, bolnog pritiska na mokrenje, bolesnog zadrž avanja mokrać e, izluč ivanja

belanč evina u mokrać i kao i kod kamenaca i drugih talož enja u mokrać nim organima.

Nač in upotrebe. Koristi se kao č aj.

140

Kim - Carum carvi

Narodna imena. Divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim.

Botanič ke karakteristike. Kim je jednogodiš nja ili dvogodiš nja biljka, sa stablom visine do 150 cm. Listovi su

dvojno ili trojno perasto deljeni, pri površ ini zemlje na dugim drš kama, a na vrhu stabla sedeć i. Cvetovi su

sakupljeni u š titoliku cvast bele ili bledoruž ič aste boje. Plod je dvodelan, duž ine do 7 mm i 1,2 mm š irine. Na plodu

se nalaze kanalić i ispunjeni etarskim uljem. Miris semena jako je aromatič an.Koren ima ista, ali neš to blaž e

izraž ena svojstva mirisa i ukusa.

Staniš te. Raste kao samonikla biljka na livadama. S obzirom na veliku potraž nju gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Seme i koren.

141

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje (do 8,2%), trigliceride (do 22%), tanine, flavonoidi, belanč evinaste

materije. Sadrž i selen.

Primena. Diuretik je, otklanja vetrove, smiruje grč eve, ojač ava ž eludac, dezinfikuje creva, sluzokož u i kož u. Leč i

bubrege, deluje protiv kamenaca u bubrezima i beš ici. Otklanja smetnje u ž elucu i polnim organima, pospeš uje

izluč ivanje mleka, č isti sluz iz pluć a, pospeš uje periferni krvotok. Kim pojač ava vid i sluh.

Nač in upotrebe. Koristi se kao zač in i kao č aj. Č aj se mož e kuvati i sa mlekom i u tom sluč aju je bolje

iskorišć enje aktivnih materija.

142

Kleka - Juniperus communis

Narodna imena. Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smreč ,

smrika, smrič a, smrkva, š mrč a, fenja, crna smrekinja, crna smrekva.

Botanič ke karakteristike. Kleka raste kao manje viš e zimzelen uspravan grm. Ima iglič aste listove koji stoje po

tri u prš ljenu. U pazuhu listova u aprilu imaju pojavljuju se sitni jednopolni cvetovi. Još iste godine se razvijaju

plodovi koji te godine ostaju zeleni. Dozrevaju tek iduć e godine u jesen, kad postaju tamnomodri, skoro crni.

Č itava biljka je lekovita, ali se najč ešć e koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi.

Staniš te. Kleka uspeva na kamenitim i kraš kim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područ ja. Kod nas

se najviš e nalazi po brdskim i planinskim suvim krč evinama, paš njacima,

suvatima, zapuš tenim i neobrađ enim zemljiš tima.

144

Upotrebljivi delovi biljke. Č itava biljka je lekovita.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje, flavonske glikozide, tanine, invertni š eć er, pektin, gume smole i voskove.

Eterič no ulje č ini 40-70 različ itih terpena (najviš e ima pinena koji daje karakteristič an miris terpentina).

Primena. Koristi se protiv zastoja mokrać e, za dezinfekciju mokrać nih organa, kao diuretik, za poboljš anje

varenja, iskaš ljavanje, protiv nazeba, kaš lja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slič no, a

spolja za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slič nih bolesti. Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u

leč enju infektivnih bolesti pluć a i leč enju zapaljenskih procesa ž eluca i creva. Kleku treba koristiti obazrivo, jer

preterana upotreba mož e dovesti do oš teć enja bubrega.

Nač in upotrebe. Č aj: Jednu kaš ikicu smrvljenih bobica preliti sa 1 š oljom ključ ale vode, ostaviti poklopljeno 5-10

minuta, a zatim procediti i piti nezaslađ eno .Tinktura: 20g smrvljenih bobica natapamo u 100ml 70% etanola ili

domać e rakije. Koristi se spolja za utrljavanje u kož u ili razređ ena za obloge kod bolova miš ić a, zglobova i

neuralgija.

145

Kokotac - Melilotus officinalis

Narodna imena. Velika detelina, vodnika, ž dralika, ž uć ka, ž uti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata

trava, nokatac, noktec, orlov nokat, pš enič ica, svinduh.

Botanič ke karakteristike. Kokotac je dvogodiš nja zeljasta biljka koja mož e dostić i visinu i do jednog metra.

Stabljika je uspravna i razgranata u gornjem delu. Listić i su dugi od 1,5-2,5 cm, po obodu su nazubljeni, na

gornjoj strani su goli, dok su na nalič ju malo dlakavi. Cvetovi su vrlo sitni, ž ute boje, nalaze se na vrhovima

granč ica, slož eni u grozdastu cvast. Cveta od jula do septembra.

Staniš te. Raste po livadama, nasipima, pored puteva, na oranicama, rubovima š uma.

Upotrebljivi delovi biljke. Skupljaju se vrhovi granč ica biljke u cvetu.

Hemijski sastav. Sadrž i glukozide, kumarine, organske kiseline, molibden, selen.

146

Primena. Spreč ava nastanak edema i podstič e cirkulaciju krvi i limfe. Koristi se kod svih tegoba koje su posledica

hronič no slabog rada vena, kao š to su noć ni grč evi u listovima, otež ale noge, svrab i otekline nogu. Koristi se kao

dodatno sredstvo pri leč enju upala krvnih sudova, nakon tromboze, kod hemoroida i zastajanja limfe. Koristi se

kod bronhijalnog katara, bolesti ž eluca, creva, bubrega, beš ike i kod otež anog mokrenja. Svojim karakteristič nim

mirisom tera iz ormana moljce i druge insekte. Služ i za aromatizaciju loš ih vrsta duvana. Osuš ena biljka prijatno

miriš e na med, jer prilikom suš enja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida, i pritom se oslobađ a kumarin.

Nač in upotrebe. Koristi se kao č aj, tinktura, mast, melem, parno kupatilo, kupka.

147

Komorač - Foeniculum vulgare

Narodna imena. Divlja mirođ ija, janež kopar, morač , slatki janež , slatki januš , slatki kopar, slatki morač ,

koromač .

Botanič ke karakteristike. Komorač je dvogodiš nja biljka ili viš egodiš nja zeljasta biljka visoka 1-2 metra. Koren

je vretenast i mesnat. Stabljika je uspravna, okrugla, gola, š uplja, modrozelene boje. Listovi su tri do č etiri puta

perasto deljeni, alistić i poslednjeg reda su bič astog oblika. Cvetovi su sitni I sakupljeni u prilič no velike slož ene

š titove, č iji preč nik iznosi I do 15 cm. Krunič ini listić i su ž ute boje. Cveta u toku leta, a plodovi dozrevaju u jesen.

Staniš te. Gaji se kao kulturrna biljka, ali se mož e nać i i kao poludivlji u prirodi naroč ito u kamenjarima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje (viš e od 60% anetola, 20% fenhana), trigliceride, belanč evine. Sadrž i selen.

148

Primena. Deluje antiseptič ki i zaustavlja crevne upale. Pospeš uje izluč ivanje crevnih gasova i mokrać e, reguliš e

probavu i ublaž ava grč eve. Otklanja prehladu, leč i bubrež ne bolesti. Kod dojilja pojač ava stvaranje mleka.

Zaustavlja povrać anje i š tucanje. Leč i promuklost i upalu grla.

Nač in upotrebe. Upotrebljava se i kao zač in. Č aj: kafenu kaš iku usitnjene biljke preliti sa 200ml ključ ale vode.

Ostaviti da ključ a 5 min. Sud i ostaviti da stoji 10-15min.Č aj procediti i piti 2-3 š olje č aja dnevno posle jela.

Umesto vode mož e se upotrebiti i mleko. Uzima se u obliku praš ka: jedna č etvrtina kafene kaš ike posle jela.

Komorač ev č aj se mož e koristiti i za obloge.

149

Konoplje - Canabis sativa

Narodna imena.Konopljika,konop,marihuana.

Botanič ke karakteristike.Konoplja je jednogodiš nja zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku i prstasto razdeljene

listove. Stabljika dosež e visinu od 2 metra. Konoplja je dvodomna biljka. Ž enske jedinke su već e i nose brojne

neugledne cvetove u skupinama poput klasova. Muš ke jedinke su manje i tvore cvatove u obliku metlice. Plodovi

su sitni, jednosemeni orašč ić i.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste listovi i seme.

Primena.Koristi se u leč enju ž utice i drugih bolesti jetre, teš kog zatvora i hronič nog reumatizma

150

Kopriva - Urtica dioica

Narodna imena. Velika kopriva,pitoma kopriva, ž ara, pasja kupina.

Botanič ke karakteristike. Kopriva je dvodoma biljka sa velikim korenom.Stabljika dostiž e visinu do 150 cm, a

listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlač ice.

Listovi i peteljke su pokriveni ž arnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oš tar sok na kož u.

Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od proleć a do jeseni, a za vreme zime

ostaje u zemlji.

Staniš te. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Raste na zapuš tenim mestima kao korov.

Upotrebljivi delovi biljke. Kopriva je jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo.Ona je, poč ev od korena pa

preko stabljike i listova sve do cveta, dakle u celosti, lekovita. Za lek se skuplja korenje (u proleć e i jesen), listovi

i vrš ike (u proleć e), a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Hemijski sastav. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belanč evinama, ugljenim hidratima, mastima,

kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Sadrž i

flavonoide,organske kiseline, azotne materije i dr.

152

Primena. Kopriva je naš a najbolja lekovita biljka za proč išć avanje krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih

krvnih zrnaca. Poš to ona povoljno utič e i na guš terač u, č ajem od koprive se skida i nivo š eć era u krvi. Njome se

leč e i oboljenja i upale mokrać nih puteva, kao i patološ ki zastoj mokrać e. Posebno se preporuč uje za proleć nu kuru

s obzirom da č isti i creva. U narodnoj medicini se viš enedeljna kura č ajem od koprive preporuč uje protiv oboljenja

jetre, ž uč i i slezine, pa č ak i u sluč aju tumora ovog organa, zatim kod katara ž eluca, oboljenja disajnih organa,

ž eludač nih grč eva i č ireva, č ira na dvanaestopalač nom crevu i kod pluć nih oboljenja.Odlič an je i za leč enje bolesti

izazvanih virusima i bakterijama. Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomaž e izvlač enjem velike količ ine vode iz

organizma. Posredstvom aktivnih materija koje jač aju krv pomaž e kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod teš kih

bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspeš no primenjuje i kod leukemije (vidi. Ako je reč o

nekom alergijskom oboljenju (i polenska, odnosno senska kijavica spada ovamo) treba tokom duž eg vremenskog

perioda piti č aj od koprive. Kopriva smanjuje sklonost ka prehladi i pomaž e kod gihta i reumatskih oboljenja.

Tinktura od koprive posebno blagotvorno deluje na svaku kosu. I kod suž enja krvnih sudova ("puš ač kih nogu")

kopriva izvanredno pomaž e, kao i kod iš ijasa, krstobolje sa probadanjem i kod upale ž ivaca ruku i nogu.

Nač in upotrebe. Č aj: 1 puna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre vrele vode i posle kratkog vremena se procedi.

Tinktura od koprive: korenovi, koji se vade u proleć e i u jesen, operu se č etkom, sitno naseckaju i stave u bocu,

do grlić a. Preliju se rakijom od ž ita jač ine 38-40% te se boca 14 dana drž i na toplom mestu. Kupka za noge: jedna

puna pregrš t dobro opranih korenova i stabljike s listovima svež e koprive preko noć i se drž e u 5 litara hladne vode

a sledeć eg dana se ista voda zagreje do ključ anja. U š to toplijoj vodi (na temperaturi koju mož ete podneti) kupajte

noge 20 minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, mož e da se koristi još dva do tri

puta. Pranje kose: 4 do 5 punih pregrš ti svež e ili osuš ene koprive stavi se u lonac od 5 litara napunjen hladnom

vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne proključ a. Posudu skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ako se

koristi koren koprive, jedna puna pregrš t se preko noć i ostavi u hladnoj vodi, a sledeć eg dana se voda zagreva do

ključ anja. Posle toga treba da odstoji još 10 minuta. Za pranje kose upotrebiti kvalitetan toaletni sapun.

153

Korijander - Coriandrum sativum

Narodna imena. Ž ivica, kiš nec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica,

cimavica.

Botanič ke karakteristike. Korijander je jednogodiš nja zeljasta biljka, visoka 50-80cm. Stabljika je gola i na vrhu

razgranata. Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drš kama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i

duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetrič na ploda, dva

merikarpa č vrsto spojena). Cveta poč etkom leta .

Staniš te. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na kreč noj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na

sunč anoj strani . Gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Č itava biljka je lekovita.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje (viš e od 20 komponenata), rutin, askorbinska kiselina, karotin. Sadrž i

selen.

Primena. Koristi se naroč ito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova. Najviš e korijandera troš i

industrija likera, peciva, slatkiš a i piva, a mnogo se troš i i kao zamena za biber.

154

Nač in upotrebe. Kao zač in i kao č aj (jedna kaš ič ica na š olju ključ ale vode).

155

Krasuljak – Bellis perennis

Narodna imena.Bela rada,gusja ruž ica,belka,margetica,petrovč ić .

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja niska biljka,sa kratkim stablom.Lišć e skoro polozeno na zemlji.Cvetovi

sakupljeni u cvastu na dugim drskama,u sredini ž uti,a okolo su bele boje.

Staniš te Raste svuda,po livadama i pasnjacima.

Upotrebljivi delovi biljke.Sakupljaju se cvetovi i lišć e.

Hemijski sastav.Saponin,smola,etarsko ulje,š eć er,belanč evine,sluz,gorke materije.

Primena.Kao sredstvo protiv kaš lja i groznice.Smiruje bolove i grč eve, č isti krv.Sok iz biljke je blagotvoran za

leč enje rana.

158

Kravljak - Carlina acaulis

Narodna imena. Vilino sito, bodic, kravinac, kravijac, krmski koren, protak, pupavac, š ikavac, veliko sito.

Botanič ke karakteristike. Kravljak je trajna biljka, niska i prilegla sa vrlo kratkom stabljikom sa jako

rascepljenim i bodljikavim listovima. Cvetne glavice su velike, zvezdaste, sjajnobele boje, a razvijaju se

pojedinač no. Koren je dubok i stubast, spolja smeđ , a iznutra svetliji i raspucan. Miris mu je sladunjav, a ukus

oš tar i aromatič an.

Staniš te. Raste i u nizijama i u planinskim predelima do 2600m.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren. Vadi se u rano proleć e ili jesen.

Hemijski sastav. Glavne aktivne materije su eterič no ulje sa antibakterijskim karlinaoksidom, tanini, smole,

inulin.

Primena. Biljka se koristi kao sredstvo za izluč ivanje vode, č išć enje creva i izluč ivanje mokrać e. Uspeš no se koristi

kao sredstvo za suzbijanje raznih crevnih nametnika. Č aj od korena koristi se za ispiranje usta i spolja za leč enje

teš ko zaceljivih rana i č ireva.

Nač in upotrebe. Č aj: 1-2 kaš ikice korena pomeš ati sa 1/4 litre hladne vode, brzo dovesti do ključ anja, malo

kuvati i procediti. Piti 1-3 puta na dan nezaslađ eno ili zaslađ eno malim gutljajima.

159

Kukuruz - Zea mays

Narodna imena. Koruza, kuruz, kuruza, turska pš enica,pč enka.

Botanič ke karakteristike. Kukuruz je jednogodiš nja biljka visine 1,5 do 3 metra. Stabljika je snaž na, srcikasta

sa š irokirn linearnim listovima. Muš ki i ž enski cvetovi odvojeni su na stabljici. Muš ki su cvetovi smeš teni u obliku

metlice, na vrhu stabljike, dok se ž enski cvetovi nalaze u pazuhu donjih listova i izbijaju izmeđ u lista i stabljike. Za

vreme cvatnje iz lisnih omotač a izbijaju nitasti ž enski cvetovi š to se stvaraju u parovima, a nazivaju ih

''kukuruznom svilom''. Vreme cvetanja ove biljke protež e se od juna do avgusta.


164

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava kukuruzna svila (skuplja se pre opraš ivanja) i seme.

Hemijski sastav. Kukuruzna svila sadrž i sitosterol, stigmasterol, trigliceride, eterič no ulje, pantotensku kiselinu,

smole, gorki glukozid, saponine, inozit, kriptoksantin, malo alkaloida, vitamin C, vitamin K3. Semena sadrž e skrob,

trigliceride, pentozane, materije alkaloidnog karaktera, zeaksantin, zeakarotin, kvercetin, izokvercetin i druge

flavonoide, vitamine B1, B2, B6, nikotinsku kiselinu, pantotensku kiselinu, biotin.

Primena. Kukuruzna svila uspeš no leč i bolesti beš ike, bubrega, vodenu bolest, odlič no je sradstvo za izluč ivanje

mokrać e. Otklanja reumu i giht, edeme, preporuč uje se i kod rahitisa. Mora biti pravilno osuš ena jer u protivnom

gubi lekovita svojstva. Kukuruzno braš no sniž ava krvni pritisak.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: jedna puna mala kaš ika kukuruzne svile prelije se sa č etvrt litre ključ ale vode.

Poš to odstoji kratko vreme, pije se nezaslađ en. Jednu kaš iku kukuruznog braš na natapati u č aš i vode preko noć i i

ujutru popiti.

165

Kupina - Rubus fruticosus

Narodna imena. Crna jagoda, crna malina, divlja kupina, kupinjač a, brestova ostruga.

Botanič ke karakteristike. Kupina je viš egodiš nja bilka koja raste kao bodljikav grm. Listovi su perasto deljeni

sastavljeni od 3-5 listić a, po obodu su nazubljeni. Donja strana lista je svetlija zbog mnogo dlaka. Duž glavnog

nerva i lisne drš ke nalaze se bodlje. Cvetovi su beli i ruž ič asti i na vrhu granč ica obrazuju cvast. Plod je slož en od

mesnatih koš tunica. Kad sazri, crne je boje i slatkog ukusa. Cveta poč etkom leta.

Staniš te. Raste svuda po š ikarama, na neplodnom zemljiš tu, na rubovima š uma, pa i u samim š umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u proleć e i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u proleć e, cvetovi za

vreme cvetanja, a plodovi kad su zeleni ili zreli.

Hemijski sastav. Listovi sadrž e tanine, flavonoide, organske kiseline. Plodovi sadrž e š eć er, pektine, tanine,

organske kiseline, karotin,vitamin C, vitamine grupe B, soli kalijuma.

Primena. Č aj od listova ili sok od bobica odlič no deluje protiv proliva (i krvavog). Pomaž e kod krvarenja iz ž eluca,

upale creva, belog pranja. Proč išć ava krv, povoljno deluje na kož ne bolesti, osipe i liš aje. Leč i promuklost, kaš alj,

167

temperaturu, hemoroide i bolesne krajnike. Stucani listovi se stavljaju kao oblozi na rane, osip i potkož ne č ireve.

Svež i plodovi, prerađ eni ili stavljeni u rakiju, pomaž u nervoznim ljudima da brž e zaspe. Izvrsna su hrana za

poboljš anje krvne slike.

Nač in upotrebe. Č aj: jedna kaš ika ieckanog lišć a sa izdancima kuva se 3 minute u 2-3 decilitra vode i ostavi

poklopljeno 10-15 minuta da stoji. Tada se ocedi, zasladi medom i toplo pije viš e puta dnevno. Za grgljanje nije

potrebno zasladiti .

168

Lan - Linum usitatissimum

Narodna imena. Glavič ica, kuč ina, len, pitomi lan, pravi lan.

Botanič ke karakteristike. Lan je jednogodiš nja biljka. Stabljika je tanka, vlaknasta i slabo obrasla sitnim

duguljastim listovima. Na vrhu ogranaka ima po jedan sitan, vrlo než an, plav cvet. Plod je okruglasta č aura. Seme

je spljoš teno, glatko i duguljasto, svetlosmeđ e boje.

Staniš te. Lan se gaji kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zrelo seme.

Hemijski sastav. Seme sadrž i trigliceride , belanč evinaste materije, ugljovodonike, sluzi, vitamin A, organske

kiseline, fermente.

Primena. Laneno seme skuvano kao č aj ublaž ava iskaš ljavanje jer omekš ava sluz. Pomaž e kod pluć nih, crevnih i

ž eludač nih bolesti, promuklosti, loš eg apetita. Deluje kao purgativ. Kao oblog se koristi kod napada reume i gihta.

Laneno ulje služ i kao sredstvo za otvaranje, za leč enje hemoroida i opekotina.

171

Nač in upotrebe. Č aj od semena: 2-3 kaš ikice semena drž ati 6-8 sati u š olji vode. Sluzavi č aj ocediti, malo

ugrejati i piti u manjim gutljajima 3-4 puta na dan. Seme kao oblog. Samleveno seme sa medom.

172

Lavanda - Lavandula angustifolia

Narodna imena. Despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik.

Botanič ke karakteristike. Raste kao nizak ž bun visine 50-80 cm. Stabljike su mnogobrojne, dlakave i

č etvorougaone. Listovi su linearno-š iljasti, sedeć i (bez lisnih drš ki) i naspramno su raspoređ eni. Cvetovi su sitni i

sakupljeni u klasolike cvasti i jako lepe ljubič aste boje, zbog č ega se gaji i kao ukrasna biljka. Cvetovi kao i č itava

biljka su izuzetno prijatno miriš ljavi. Cveta u julu i avgustu.

Staniš te. Raste na livadama, na suvim, toplim i krš evitim padinama Mediterana. Inač e se gaji kao ukrasno bilje u

vrtovirna i parkovima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego š to se otvore.

Hemijski sastav. Eterič no ulje cvetova najviš e sadrž i linalilacetat i linalool.Osim toga sadrž i i tanine, flavonoide,

fitosterole i kumarine.

174

Primena. Lavanda se koristi kao blago sredstvo za smirivanje kod nervne iscrpljenosti, kod problema sa

spavanjem, za poveć anje luč enja ž uč i, za ublaž avanje grč eva probavnog trakta, protiv gasova u crevima i kao

diuretič ko sredstvo. Upotrebljava se i kod probavnih smetnji, kod lenjosti creva. Eterič no ulje dovodi do

poboljš anja prokrvljenja, blage nadraž enosti i poboljč ava regenerativne procese u dubljim slojevima kož e.

Nač in upotrebe. Najč ešć e se koristi za pripremu č ajeva, tinktura, eterič nog ulja, kupki ili inhalacija. Č aj: kafenu

kaš iku usitnjene biljke preliti sa 200ml ključ ale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min. Č aj procediti i piti

2-3 š olje č aja dnevno. Tinktura: 20g suvih cvetova natopiti u 100ml 70% etanola. Kupka: 50-100g suvih cvetova

preliti sa jednom litrom vruć e vode, ostaviti da stoji 10 minuta, ocediti i dodati vodi u kadi.

175

Lazarkinja - Asperula odorata

Narodna imena. Divlji broć , jari broć , lazarkinja mirisna, lazina trava, marinka, prvenac.

Botanič ke karakteristike. Lazarkinja je viš egodiš nja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna I tanka, visoka do 30

cm. Listovi su raspoređ eni prš ljenasto oko stabljike. Ima ih obič no 6-9 u jednom prš ljenu. Na vrhu nerazgranate

stabljike nalaze se sitni beli cvetovi sakupljeni u cvast. Plodovi su mali orašč ić i slič ni č ič ku. Cveta od maja do juna.

Staniš te. Raste po belogorič nim, senovitim š umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi (skupljaju se pre cvetanja).

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje, tanine, alkaloide.

Primena. Lazarkinja se koristi kod zastoja ž uč i u jetri, za leč enje mokrać nih organa, vodene bolesti i ž utice. Koristi

se kod nepravilnog rada srca, nervnih bolesti, migrene, neredovne menstruacije. Delotvorna je protiv grč eva i

glista. Oblozi se koriste kod oteklina i nagneč enja.

176

Lincura - Gentiana lutea

Narodna imena. Srč anik, gencijana, koš utnik, lecijan, licijan, ravan, ravet.

Botanič ke karakteristike. Lincura je viš egodiš nja biljka koja u zemlji razvija vrlo debeo, prstenasto izbrazdan

rizom, iz kojeg se grana mesnato, debelo, do 1m dugač ko korenje. Tek posle pete godine razvije se uspravna,

nerazgranata stabljika visoka do 1,5 metara. Listovi na stabljici su naspramni, sedeć i, izduž eno jajasti, do 15 cm

dugač ki, po rubu celi sa paralelnim nervima. U pazuhu listova, na gornjem delu stabljike, nalaze se grupe cvetova

ž ute boje. Cveta u toku leta.

Staniš te. Raste na planinskim paš njacima i livadama i međ u grmljem.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u jesen ili rano proleć e sakuplja koren od starijih biljaka. Svež i koren ima

neugodan miris, dok je miris osuš enog korena aromatič an.

Hemijski sastav. Sadrž i gorke glukozide, trisaharid gencianozu, alkaloid gencianin, ksanton, askorbinsku kiselinu,

flavonoide.

179

Primena. Ubraja se u najbolja sredstva za leč enje ž eluca. Pospeš uje probavu,otklanja pritisak

u ž elucu, muč ninu, napade nesvestice. Pridonosi poboljš anju sastava krvi i poveć anju broja crvenih i belih krvnih

zrnaca. Koristi se protiv groznice, kaš lja, astme,kod hronič ne zač epljenosti, za leč enje rana i drugih ozleda.

Nač in upotrebe. Č aj: Kafenu kaš iku usitnjene lincure preliti sa 1litar hladne vode. Ostaviti da stoji10 sati uz č ešć e

muć kanje.Č aj procediti i piti tri puta dnevno po jednu š olju pre jela. Tinktura: 10g lincure preliti sa 100ml 70%

etanola.

180

Lipa - Tilia platyphyllos

Narodna imena. Lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa.

Botanič ke karakteristike. Lipa je drvo visine od 25 do 30 metara sa vrlo razvijenom kroš njom. Listovi su na

dugač koj drš ci, po obodu nazubljeni. Cvetovi su bledo ž ute boje, sakupljeni u cvast na dugoj drš ci koja je do

polovine srasla sa cvetnim priperkom. Plod je orašč ić .

Staniš te. Raste u š umama, gaji se u parkovima i drvoredima uz puteve.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se bere cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rđ e). Inač e

se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego š to ostare i promene boju.

Hemijski sastav. Lipa sadrž i eterič no ulje, flavonoide, saponine, glukozid, polisaharide, fenolkarbonske kiseline,

tanin, vitamin C.

181

Primena. Lipov cvet se koristi za pospeš ivanje znojenja i za smirivanje (kod uznemirenosti, nesanice,

iscrpljenosti), za ublaž avanje grč eva glatkih miš ić a, za pojač anje luč enja ž uč i, za poveć anje luč enja mokrać e,

ž eludač nih sokova i za poboljš anje probave. Upotrebljava se za grgljanje kod upale usne duplje.

Nač in upotrebe. Č aj: 2 kaš ike usitnjenog cveta lipe preliti sa 300-400 ml ključ ale vode, ostaviti 5-10 minuta,

procediti. Mož e se zasladiti sa medom. Kupka: kupati se u vodi u koju je dodan jak lipin č aj.

182

Hemijski sastav.Velika otrovnost potič e od alkaloida temulina.Na semenu ž ivi i jedna otrovna gljiva.Zatim sadrž i

tanin,mast,gorki glikozid,vosak.

Primena.Biljku treba odbaciti zbog otrovnosti.U narodi mnogo korišć ena ranije,a sada samo u nauč noj medicini za

spravljanje lekova.Smatra se da leč i kož ne bolesti,liš ajeve i č ireve.

190

Majč ina dušica - Thymus serpyllum

Narodna imena. Timijan livadski, majkina duš ica, popovac, materka, tamjanika, bakina duš ica, bukovica,

vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, duš ič ina, duš ič ka, materina duš ica, materka.

Botanič ke karakteristike. Majč ina duš ica je trajna 20 - 30 cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo -

zelene listić e sa kratkim peteljkama. Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i

ugodnog mirisa.

Staniš te. Raste na sunč anim brež uljcima i padinama, na posnim rubovima š uma i č esto, na malim livadskim

mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, pa se zato dobro drž i na kamenitim površ inama i planinskim

suvatima, gde se iz zemlje oslobađ a mnogo toplote.

Upotrebljivi delovi biljke. List i cvet.

Hemijski sastav. Eterič no ulje (fenoli-timol,karvakrol), flavonoidi, organske kiseline, tanini, saponini.

Primena. Upotrebljava se, pre svega, kao lek za leč enje organa za varenje, ređ e i organa za disanje. Majč ina

duš ica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv deč jih glista. Preporuč uje se kod grč eva u ž elucu i u materici,

kao i kod menstrualnih bolova i kod epileptič nih napada.

192

Nač in upotrebe. Č aj: jedna puna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre provrele vode i ostavi da odstoji kratko

vreme. Kupka: za potpunu kupku potrebno je 200 g majč ine duš ice. Tinktura od majč ine duš ice: na podnevnom

suncu ubranim cvastima rastresito napuniti jednu bocu do grlić a, preliti rakijom od ž ita ili od voć a, jač ine 38-40%,

i ostaviti na suncu 14 dana. Ulje od majč ine duš ice: na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i

preliti hladno ceđ enim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude viš i za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili

blizu grejnog tela. Jastuč e: biljke staviti u jastuč e i zaš iti otvor. Sirup od majč ine duš ice: cvetove i stabljike ubrane

na suncu ovlaž enim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljke i nerafinisanog š eć era dobro sabiti u tegli. Ostaviti na

suncu oko tri nedelje. Pri ceđ enju š eć erom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se

one isprale. I ova teč nost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suviš na

voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previš e redak ni previš e gust. Da bi se postigla

odgovarajuć a gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.

193

Majorana - Majorana hortensis

Narodna imena. Babina duš a, maž uran, majuran miriš ljavak.

Botanič ke karakteristike. Maž urana je uglavnom jednogodiš nja biljka oblika maloga grma visine 20 do 40 cm.

Listovi su maleni, eliptič ni, celovita ruba, sivo pustenasti i s kratkorn peteljkom. Cvetovi su beli ili bledo-ruž ič asti.

Staniš te.Biljka je iz severne Afrike proš irena po Sredozernlju, a posle po juž noj Evropi. U veoma toplim krajevima

biljka traje dve i nekoliko godina. Uzgaja se u vrtovima, ali ne podnosi mraz. Miris joj je jako arornatič an i

prepoznatljiv, a ukus malo gorak.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se sabiru listovi i gornji cvatuć i delovi biljke.

Primena.Iz svež e biljke maž urane destilacijom dobiva se eterič no ulje, a priprema se i mast š to ublaž uje

glavobolju i koristi za »ož ivljavanje« ž ivaca. Ulje koristi se za masaž u gihta, protiv reumatizma, ukoč enih zglobova

nakon duž e bolesti, kod napomog peš ać enja, otvrdnuć a ž lezde. Lagani č aj od maž urane izvanredno pomaž e u

194

leč enju crevnih grč eva kod dece. Jač i č aj koristi kod odraslih osoba za leč enje vodene bolesti u poč etnom

stadijumu, kod ž utice, teš koć a s jetrom, sluzi u prsima, nadutosti i pokvarenog ž eluca.

195

Mala mleč ika - Epilobium parviflorum

Narodna imena. Sitnocvetna mleč ika.

Botanič ke karakteristike. Biljka visine 0,7-1m. Cvetovi sitni i crvenkaste, bledoroza ili gotovo bele boje.

Smeš teni su na duguljastim uskim semenim mahunama nalik na zakivke, iz kojih, kada se raspuknu, vrcaju

semenke obrasle belim vunastim dlač icama.

Staniš te. U brdima, na š umskim stazama, na rubovima potoka i ogolelim padinama, u mnogim baš tama, međ u

jagodama, povrć em i ukrasnim biljkama.

Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika sa listovima i cvetovima.

Hemijski sastav. Flavonoidi, tanini, fitosteroli.

196

Primena. Daje dobre rezultate u leč enju bolesti prostate i mokrać ne beš ike.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: jedna puna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko

vreme.

197

Malina - Rubus idaeus

Narodna imena. Crvena jagoda, crvena kupina, malina planinska, pitoma kupina,himper.

Botanič ke karakteristike. Malina je viš egodiš nji ž bun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi su slož eni od 3-7

listić a, po obodu nazubljeni, sa donje strane dlakavi. Cvetovi su beli sa dugač kim cvetnim drš kama, sakupljeni na

vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne koš tunice koje su spojene

razraslom, soč nom cvetnom lož om crvene, ređ e ž ute boje. Ima ugodan miris i sladak ukus.

Staniš te. Raste po š umama, krč evinama, proplancima, osunč anim padinama, agaji se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi i plodovi u vreme dozrevanja.

198

Hemijski sastav. Sadrž i u plodovima ugljovodonike (fruktozu, glukozu, saharozu), organske kiseline (jabuč nu,

limunsku, vinsku, salicilnu), tanine, vitamine C i B, karotin, eterič no ulje,flavonoide, kumarine, pektine. U semenu

sadrž i trigliceride i fitosterole.

Primena. Od plodova maline priprema se izvrstan sirup koji se uspeš no koristi kod svih bolesti kod kojih se javlja

groznica, jač a srce i celi organizam. Č aj od listova maline je izvrsno sredstvo za ž enske bolesti, pogotovo za

č išć enje jajovoda i neplodnost, leč i proliv i dizenteriju, zaustavlja i proč išć ava krv, leč i kož ne bolesti i otklanja

katare, ublaž ava crevne upale.

Nač in upotrebe. Č aj od listova, oblog od zgnječ enih listova (za umanjenje bolova),sok od plodova.

199

Maslač ak - Taraxacum officinale

Narodna imena. Vetrokaz, ž uć anica, milosavka, mleč ac, popino guvno i talijanska salata.

Botanič ke karakteristike. Viš egodiš nja zeljasta biljka sa ž utim cvetnim glavicama slož enim iz velikog broja

cevastih I jezič astih cvetova.Cveta od marta do maja.

Staniš te. Maslač ak uspeš no raste na svim zemljiš tima, ali mu najviš e odgovaraju vlaž ne livade. Nalazi se na

livadama i travnjacima, po pustim mestima i napuš tenim njivama, pored puteva i oko naselja.

Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i cvet

Hemijski sastav. Sadrž i gorke materije, smole, vosak, eterič no ulje, flavonoide, inulin, hetrerozide, ugljene

hidrate minerale, vitamin C, provitamin A, kalijum, gvozdje, natrijum magnezijum, organske kiseline.

200

Primena. Koristi za opš te jač anje organizma i proleć no č išć enje krvi. Pojacava luč enje ž uč i, podstič e varenje,

izaziva znojenje, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, pomaž e kod leč enja gihta, reumatizma, kož nih

ekcema, č ireva, kod pomanjkanja apetita, malokrvnosti, neredovne menstruacije, oboljenja slezine. Pomaž e kod

š eć erne bolesti, oboljenja ž uč i i jetre, ž utice, smanjenog luč enja mokrać e. Smatra se odlič nim sredstvom protiv

guste krvi.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: 1 puna mala kaš ika korena stavi se u č etvrt litre hladne vode, a sledeć eg

dana se greje do ključ anja, i procedi. Ovu količ inu č aja treba piti pola sata pre i pola sata posle doruč ka, gutljaj po

gutljaj. Salata: priprema se od svež ih listova i svež ih korenova.

201

Maslina - Olea europaea

Narodna imena. Maslinka, olika, oljika, uljenika, ulika.

Botanič ke karakteristike. Maslina raste kao drvo sa stablom visokim do 10 metara. Listovi su kož asti, sa donje

strane zbog malih ljuskica srebrnasti, a sa gornje plavič astozeleni. Cvetovi su beli i zvonasti u grozdastom obliku.

Plod je maslina , a njena boja zavisi od vrste: zelena, smeđ a, tamnocrvena, ljubič asta, crna.

Staniš te. Ne podnosi veliku udaljenost od mora. Raste u obalnim područ jima Sredozemlja.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste listovi i plodovi masline.

Hemijski sastav. Masline su bogate uljima (50-80%), sadrž e belanč evine, pektine, š eć ere, vitamine B, C, E, soli

kalijuma, fosfora, gvožđ a, katehine, fenolkarbonske kiseline, pektin, saponine. U listovima ima organske kiseline,

fitosterol, glukozide, smole, flavonoide, alkaloide, tanine, eterič no ulje.

202

Primena. Č aj od listova masline služ i za sniž avanje krvnog pritiska. Maslinovo ulje je lagan purgativ, pospeš uje

luč enje ž uč i, smiruje upalu ž eluca i tankog creva, pomaž e u leč enju hemoroida koji krvare. Ulazi u sastav mnogih

melema i masti za masiranje.

Nač in upotrebe. Č aj: jednu ili dve kaš ike suvih ili svež ih listova i š olju vode kuvamo 5 minuta. Pije se po 2-3

š olje na dan pre ili za vreme jela. Tinktura: 50g osuš enih listova prelijemo sa 100ml 70% etanola. 15-20 kapi

uzimati 2-3 puta na dan. Ulje za masaž u: u 100ml hladno presovanog maslinovog ulja natapamo jednu š aku

osuš enih biljaka kao š to su ruzmarin, neven, gospina trava, lavanda, paprena metvica...

203

Matič njak - Melissa officinalis

Narodna imena. Metvica, pitoma metvica, č elina trava, č elinjak, limunka, maternjak, matič nik, melisa, pč elinja

ljubica, pč elinja metvica, pč elinja trava, rojevnica.

Botanič ke karakteristike. Matič njak je viš egodiš nja biljka. Ima oko 60 cm visoku zeljastu stabljiku. Listovi su

jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi su sitni, beli, ruž ič asti ili ž uć kasto beli. Cveta od jula do

septembra. Miriš e na limun.

Staniš te. Gaji se kao kulturna biljka, ali se kao poludivlji mož e nać i u blizini naselja uz ograde, ž ivice, u š umi.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi pre nego š to procvetaju, a cela biljka sa vrš ikama i listovima za

vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje (citrol, geraniol), vitamin C, karotin, tanine. Sadrž i i selen.

Primena. Matič njak smiruje grč eve, reguliš e probavu, jač a i okrepljuje srce, dezinfikuje i zaceljuje rane, spreč ava

srč ani grč i povrać anje na nervnoj osnovi, smiruje migrenu, nesvesticu, jako lupanje srca. Upotrebljava se kod

204

neredovne menstruacije i depresivnih stanja. Pospeš uje luč enje ž uč i. Poboljš ava pamć enje, daje novu snagu.

Dobar je za masaž u kod reume, gihta, umora udova i kontuzija.

Nač in upotrebe. Č aj: 2 kaš ike svež ih listova preliti š oljom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti. Pije

se nekoliko puta na dan. Tinktura: 20g svež e osuš ene biljke preliti sa 100ml 70% etanola. Uzimati po 20-30 kapi

pre spavanja. Ulje za masaž u (matič njak se natapa u maslinovom ulju). Koristi se i kao kupka. Mogu se koristiti i

listovi kao oblog.

205

Miloduh - Hyssopus officinalis

Narodna imena. Hisop, izop, sipan, š ipant.

Botanič ke karakteristike. Miloduh je viš egodiš nja ž bunasta biljka koja izraste do 60 centimetara. Stabljike su joj

u osnovi drvenaste, a listovi naspramno raspoređ eni, mali, izduž eni i na vrhu š iljasti. Kož asti su i sjajni na licu, dok

im je nalič je prekriveno ž lezdama sa etarskim uljem. Cvetovi su ljubič asti, ili plavič asti, a ređ e ruž ič asti, ili beli.

Grupisani su u prividne klasove u gornjem delu stabljike i granč ica. Cveta od juna do septembra.

Staniš te. Miloduh raste samoniklo u prirodi na suvim i kamenitim mestima, a gaji se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u beru listovi, cvetovi i cela biljka (za vreme cvetanja).

208

Hemijski sastav. Specifič an miris biljke potič e od eterič nog ulja koga č ine terpeni pinen, kamfen, cineol. Sadrž i i

tanine, organske kiseline, alkaloide i pigmente.

Primena. Koristi se kod oboljenja organa za disanje, posebno kod hronič nog bronhijalnog katara, noć nog

znojenja, zatim protiv grč eva u grudima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, vodene

bolesti, ž utice i dr.

Nač in upotrebe. Koristi se kao č aj (jedna kaš ika lišć a ili cveta prelije se sa 300ml ključ ale vode).

209

Mirođ ija - Anethum graveolens

Narodna imena. Anita, dil, kopar, koper, kopra, kopr, kopric, mirodija, mirudija, sladki janež , smrdilj.

Botanič ke karakteristike. To je jednogodiš nja biljka sa tankim, vretenastim korenom. Stabljika je uspravna,

okrugla, izbrazdana, š uplja, visine i do 120cm. Listovi su od 3 do 4 puta perasto razdeljeni. Donji listovi stabljike

imaju š uplje peteljke, a gornji su sedeć i. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito ž ute boje. Najveć a

koncentracija lekovitih i aromatič nih materija nalaze se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima.

Staniš te. Raste u š umama i š ikarama, po međ ama, od niž eg do brdskog regiona. Mirodija je poznata zač inska

mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnož ava po vrtovima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zreo plod, ređ e vrhovi granč ica u cvetu.

Hemijski sastav. Plod sadrž i eterič no ulje, flavonoide, trigliceride, srebro i selen. List sadrž i manje eterič nog ulja

od ploda, a sadrž i i flavonoide,

211

Primena. Mirodija je, pre svega, dobar, neš kodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupač an zač in. To je

istovremeno i lek koji se vekovima uspeš no koristi protiv gasova, nadimanja, teš koć a u organima za varenje .

Nač in upotrebe. Domać ice stavljaju lišć e mirođ ije u krastavce za zimu, u sosove i drugo, a plod se, na ž alost,

vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lišć a. Pripremaju se sledeć i č ajevi: Za leč enje hemoroida (š uljeva): 10 g

mirođ ije popariti sa 200g ključ ale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak č aj:

25g mirođ ije popariti sa 250g ključ ale vode i posle 2 sata odliti, pa tim č ajem se svako več e zapirati. i jedno i

drugo vrš iti u toku 6 uzastopnih dana. Pomaž e kod š tucanja: 4 kafene kaš ike semena mirođ ije ili 2 kafene kaš ike

usitnjene biljke (svež e ili osuš ene) preliti sa 1/4 l prokuvane vode i ostaviti poklopljeno 3-4 minute. Procediti i

nezaslađ eno piti.

212

Nana - Mentha piperita

Narodna imena. Crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana.

Botanič ke karakteristike. Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu

nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, getvorougaona, razgranata, č esto

ljubič asta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukrš teni, jajasto kopljasti,

crvenkasti, a na nalič ju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drš kama, uglavnom dvopolni, svetloljubič asti. Cveta od juna

do avgusta. Plodove faktič ki i ne stvara, već se razmnož ava vegetativnim putem. Cela biljka miriš e.

Staniš te. Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste na vlaž nim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i cela biljka.

217

Hemijski sastav. Glavna aktivna materija je eterič no ulje koje se najviš e sastoji od monoterpena mentola,

mentona, mentilacetata, mentofurana, i dr. Osim toga listovi sadrž e karotin, betain, organske kiseline. Nana sadrž i

i cink, selen, molibden , stroncijum.

Primena. Nana se koristi za umirenje ž ivaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u uš ima, histeriju i

hipohondriju, groznicu, slabost i noć no znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povrać anje, grč eve u ž elucu i

materici, pospeš uje krvotok, utič e na izluč ivanje ž uč i, mokrać e i ž eludač nih sokova, leč i prehladu, promuklost i

kaš alj.

Nač in upotrebe. Destilacijom se od nane proizvodi eterič no ulje koje ima viš estruku upotrebnu vrednost u leč enju

raznih bolesti. Kod unutraš nje primene srednja dnevna doza iznosi 6-12 kapi, a za inhalaciju se uzima 3-4 kapi

ulja. Č aj: dve do tri kaš ikice svež ih listova ili suve biljke prelijemo vruć om vodom i ostavimo pokriveno 5-10

minuta. Č aj se pije izmeđ u obroka 3-4 puta na dan. Č aj se koristi i za inhalacije. Tinktura: 20 g suve biljke

prelijemo sa 100ml 70% etilalkohola. Uzima se 15-20 kapi.

218

Nar - Punica granatum

Narodna imena.Š ipak, mogranj, pitomi š ipak, kalinka, zrnata jabuka.

Botanič ke karakteristike. Nar raste kao niski grm ili malo drvo. Grane su mu uglaste i trnovite. Č vrsti i na

vrhovima zaš iljeni listovi nalaze se nasuprotno na kratkim peteljkama. Cvetovi su levkasti, crvene boje, sa malo

praš nika. Plod je velič ine jabuke sa mnogo semenki crvene do zagasitocrvene boje. Š ipak koji raste u prirodi

naziva se divljim š ipkom. Njegov je plod sitan i kiselkast, zbog č ega se naziva š ipak ljutunac. Plod gajenog š ipka

znatno je već i i prijatnog ukusa.

Staniš te. Nalazi se u prirodi i u vrtovima kao kultura.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi kora drveta i kora ploda š ipka.

Hemijski sastav. Sadrž i dosta tanina.Plod sadrž i š eć er, organske kiseline, fitoncide, vitamin C. U kori ima

alkaloida koji imaju jako dejstvo protiv glista.

220

Primena. Nar se veoma ceni kao dobar lek protiv glista, proliva i grč eva u trbuhu. Ima i antiseptič ko dejstvo.

Nač in upotrebe. Koristi se u obliku č aja od kore drveta i č aja od kore ploda.

221

Neven - Calendula officinalis

Narodna imena. Nevenovo cveć e, ž utelj, prstenč ac, zimorod, ognjac, vrtelni neven.

Botanič ke karakteristike. Neven je jednogodiš nja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su duguljasto

jajasti, naizmenič ni. Cvetovi su glavič asti, ž ute ili narandž aste boje. Cveta od proleć a do jeseni.

Staniš te. Sadi se po vrtovima i vinogradima, a divljeg ima neš to na livadama oko naselja.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, stabljika i list.

Hemijski sastav. Sadrž i etarsko ulhje, tanine, ž eć ere, likopen, proteine, karotenoide, gorke supstance, minerale

(kalijum,sumpor...).

Primena. Biljka je baktericidna, i služ i kao antibiotik, upotrebljava se za unutraš nje i spoljno leč enje raznih bolesti

i stanja. Za spoljnu upotrebu: za gnojne rane i posekotine, kraste i osipe, oteč ene ž lezde, kostobolju, pomaž e u

222

leč enju psorijaze, kod č ireva, opekotina, promrzlina, upale vena. Neven se koristi u leč enju zatvora, ž utice, bolesti

ž eluca i creva, a naroč ito č ireva u ž elucu i crevima. Diuretik je, sredstvo za pospeš ivanje znojenja i stolice, reguliš e

menstruaciju, upotrebljava se kod nervnih bolesti.

Nač in upotrebe. Č aj: jednu punu malu kaš iku biljke staviti u č etvrt litre vode. Sedeć a kupka: za jednu kupku

upotrebiti dve pune pregrš ti svež eg ili 100g osuš enog nevena. Ispiranje: na pola litre vode ide puna velika kaš ika

nevena. Tinktura: u litru domać e rakije staviti punu š aku cvetova nevena i 14 dana drž ati na suncu ili na toploti od

oko 20 stepeni. Mast od nevena: sitno se iseku dve pune pregrš ti nevena (listova, cvetova i stabljika). Zagrejati

500 g masti od sala svinje hranjene prirodnom hranom, ili druge kvalitetne svinjske masti, tako kao da ć e se u njoj

peć i š nicle. U vrelu mast staviti isitnjeni neven, pustiti da baci ključ , promeš ati i skloniti sa grejnog tela. Sud

poklopiti i ostaviti da odstoji jedan dan. Sledeć eg dana sve to malo ugrejati, pa procediti kroz platno i staviti u

pripremljene č iste posude. Svež i sok: listove, stabljike i cvetove oprati i još vlaž ne iscediti u sokovniku.

223

Oman - Inula helenium

Narodna imena. Ivanjsko zelje, obratiš , ovnjak, tuš cak, veliki koren, veliko zelje.

Botanič ke karakteristike. Oman je viš egodiš nja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna i u gornjem delu granata.

Biljka je visoka do 2m. Donji listovi su krupni (20-40cm). Listovi na stabljici su manji, sedeć i i po obodu nejednako

nazubljeni. Glavič aste cvasti na vrhu stabljike su veoma krupne, š iroke, ž ute boje. Cveta od jula do avgusta.

Staniš te. Mož e se nać i u grmlju uz ž ivice i puteve, u blizini obrađ enih površ ina i rubovima š uma.

Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se koren sa podankom.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje, polisaharide (najviš e inulina), male količ ine alkaloida, saponine, vitamin E,

smole. Sadrž i selen.

226

Primena. Oman ubrzava cirkulaciju krvi, izluč ivanje ž uč i i mokrać e, otklanja zastoje, smekš ava sluz. Proč išć ava

krv, jetru, bubrege i pluć a. Deluje kao antiseptik kod već ine bolesti disajnih organa: angine, bronhitisa, kaš lja,

astme, upale pluć a. Ubrzava metabolizam, pomaž e kod š eć erne bolesti, proliva, ž utice, upale creva. Deluje protiv

reume i gihta. Kao oblog pomaž e kod svraba.

Nač in upotrebe. Mož e se upotrebljavati svež koren ili samleven u prah. Č aj od korena: pola kaš ikice osuš enog

korena preliti sa vrelom vodom, ostaviti da stoji 15 minuta i piti u toku dana nezasladjeno u manjim gutljajima po

jednu š oljicu. Vino: 40g omanovog korena preliti sa toliko 70% etanola, ostaviti da stoji 24 sata, doliti do jednog

litra belo vino i nedelju dana ostaviti na suncu. Ocediti i č uvati na hladnom. Omanova mast.

227

Orah - Juglans regia

Narodna imena. Obič ni orah.

Botanič ke karakteristike. rah je listopadno drvo visine do 25-30 metara, ravnog stabla koje mož e biti debelo do

1-2 metra. Kroš nja je š iroko ovalna i dosta retka. Kora je tamnosiva, debela do 2 cm, u mladosti glatka, kasnije

uzduž ispucala. Korenov sistem je jako razvijen sa dubokim centralnim korenom. Listovi su neparno perasti,

aromatič ni, 20-40 cm dugi, sastavljeni od 5-9 listić a, gornji je neš to duž i na svojoj peteljci. Muš ki cvetovi cvetaju

pre listanja u obliku debelih i dugih resa. Ž enski cvetaju posle listanja pojedinač no ili po 2-3 zajedno. Plod je 3-5

cm velika koš tunica, zri u jesen i jestiv je.

Staniš te. U š umama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Lišć e, plod.

Hemijski sastav. Sadrž i hinone, flavonoide, vitamin B, askorbinsku kiselinu, tanine organske kiseline,

karotenoide, eterič na ulja, amino kiseline, gliceride.

230

Primena. Č aj od orahovih listova proč išć ava krv i deluje okrepljujuć e. Koristi se i kod š eć erne bolesti, slabih

š ivaca, ž utice i belog pranja, upale grla. Preporuč uje se trudnicama koje pate od zatvora. Kao kupka se koristi kod

oteklih limfnih ž lezda, gnojnih osipa, liš aja, krasta, rahitisa, znojenja nogu. Svež i listovi se stavljaju na zagnojene

rane. Orahova rakija pomaž e kod ž eludač nih tegoba. Rese ojač avaju kapilare, a č aj od njih je dobar kod krvarenja

(i unutraš njih), jakih menstruacija, hemoroida, dizenterije.

Nač in upotrebe. Č aj: jednu punu malu kaš iku nasitno iseč enih listova oraha popariti sa č etvrt litre vrele vode i

ostaviti da odstoji kratko vreme. Dodatak za kupke i za ispiranje: 100 g iseckanih listova upotrebiti za potpunu

kupku, a za ispiranje jednu punu malu kaš iku na č etvrt litre vode. Za jač i č aj uzima se dvostruka količ ina. Rakija

od oraha: oko 20 zelenih oraha iseku se na č etvrtine i stave u bocu sa š irokim grlić em pa se preliju litrom rakije od

ž ita i to tako da ih rakija prekrije sa dva do tri prsta. Dobro zatvorenu, bocu 14 dana do č etiri nedelje drž ati na

suncu ili na toplom mestu. Posle tog vremena teč nost procediti i njome napuniti bocu. Po potrebi, uzeti jednu punu

kafenu kaš iku ove rakije. Veoma ukusan liker od oraha dobić ete ako zelenim orasima dodate 2 do 3 karanfilić a,

koricu cimeta, malu š ipku vanile i neprskanu opranu koru od pola pomorandž e. U č etvrt litre vode skuvajte 500 g

š eć era i ovu količ inu, poš to ste je ohladili, dodajte proceđ enoj rakiji od oraha.

231

Origano - Origanum vulgare

Narodna imena. Vranilovka, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, crnovr, crnovrš ka,

dž odž an, duš ica, babina dubč ica, bolmet, bolja duš ica, vrigan, zabrta, zavrta, ksaberta, maž uran, majoran,

mravinjac, mravic, mravinac, mravlinjak, miriš ljavac, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, suš ica, tosta, crljena

meta, crljena metvica, crnovrh.

Botanič ke karakteristike. Origano je viš egodiš nja zeljasta biljka. Ima drvenasti rizom sa izbojcima, iz koga rastu

stabljike sa listovima i cvetovima, visine do 90 cm. Stabljike su uspravne ili polegnute, od tamno zelene do

crvenkasto smeđ e boje, obič no valovite i dlakave, č etvrtaste. Listovi imaju kratke peteljke, jajasti su, celoviti ili

plitko urezani, ž lezdani. Cvasti su zbijene u obliku š tita i nalaze se na vrhu stabljike. Cvetovi su dvopolni ili ž enski,

petoč lani. Cveta od jula do avgusta. Plodovi su smeđ i orašč ić i.

Staniš te. Svuda. Gaji se i u vrtu.

Upotrebljivi delovi biljke. Seku se vrhovi granč ica u cvetu, oko 20cm dugač ki.

232

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje (timol, cimol, karvakrol..), flavonoide, tanine, askorbinsku kiselinu. Sadrž i

gvožđ e, molibden, selen.

Primena. Blagotvorno deluje na sve unutraš nje organe: jetru, slezinu, bubrege, beš iku, pluć a. Koristi se kao č aj i

lek za jač anje, za leč enje bolesti organa za varenje (naroč ito proliva) i disanje. Pomaž e kod reumatizma, nervnih

smetnji. Spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja kož e i sluznica.

Nač in upotrebe. Č aj: jednu kaš iku usitnjene vranilovke preliti sa 200 ml ključ ale vode.Sud poklopiti i ostaviti da

stoji 30 min.Č aj procediti.Piti tri š olje č aja dnevno pre jela. Ulje za masaž u: š aku osuš ene biljke drž ati u 100 ml

hladno presovanog maslinovog ulja. Posle dve nedelje ocediti i koristiti. Kupka: 100 grama osuš ene biljke preliti sa

pola litre vruć e vode, ostaviti pokriveno 15-20 minuta, dodati vodi za kupanje. Tinktura: 10 g biljke na 150 ml

70% etilalkohola. Ostaviti da stoji 7-10 dana na tamnom mestu pri sobnoj temperaturi, Uzimati 30-40 kapi 3-4

puta na dan.

233

Panč ić eva omorika - Picea omorika

Botanič ke karakteristike Panč ić eva omorika je crnogorič na vrsta drveć a i endemska je vrsta u Srbiji, ali je

raš irena po parkovima š irom Europe i Sjeverne Amerike, koristi se i kao bož ić no drvce. Otkrio ju je1875.

botanič ar Josip Panč ić na planini Tari, a 1887. dao joj je nauč ni naziv i opis.

Naraste do 30 m na strmim. Stablo je ravno i vitko. Gornje su grane usmerene prema gore, a donje prema dole,

dok su srednje horizontalno usmerene. Donje su grane najduž e, a vrhovi su im savinuti prema gore. Iglice su oko

2 cm dugač ke, odozdo s 2 bele pruge , na donjoj strani izbojka rašč eš ljane.Korenje je vodoravno postrano,

prilagođ ava se prilikama u tlu.Kora je tanka i crvenosmeđ a, ljuš ti se u obliku već ih nepravilnih ploč ica.Muš ki

cvetovi su svetlocrveni, a ž enski crvenkasti, smeš teni pri samom vrhu kroš nje. Š iš arke su do 6 cm dugi,i u poč etku

su tamno-plavkasti do ljubič asto-smeđ i, a kasnije smeđ i s prelijevanjem na plavu boju.

239

Staniš te.U prirodi uspeva na nadmorskoj visini od 300 do 1700 m, a č ak i u vrlo mokrim staniš tima i otporna je

na š tete od snijega, zahvaljujuć i posebnom izgledu kroš nje. Vrlo je otporna na š tetne gasove i praš inu, č esto se

sadi u gradovima i industrijskom područ ju. Raste polako, dož ivi do 150 - 200 godina. Panč ić eva omorika kao ’’ ž ivi

fosil ’’ svetske flore predstavlja nauč nu zagonetku ( poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok

reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama, osetljivost na negatino delovanje č oveka u prirodnim

staniš tima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagađ enim urbanim uslovima ).

240

Paprat slatka - Polypodium vulgare

Narodna imena. Sladić , slatka bujad, slatki koren.

Botanič ke karakteristike. Koren slatke paprati je puzav, č vorasti rizom koji raste skoro na površ ini zemlje.

Naraste i viš e od 1 metra sa nasađ enim listovima na dugač kim golim drš kama. Listovi su kož asto perasti sa

duboko urezanim rež njevima koji su prema vrhu sve krać i. Sa donje strane, na perastim delovima listova razvijaju

se dva reda okruglih smeđ ih tvorevina u kojima se stvaraju spore. Koren je debeo, mesnat i slatkog ukusa.

Staniš te. Raste u senovitim š umama, na mahovinom obraslim brdovitim mestima, na trulim panjevima.

Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren biljke

Hemijski sastav. Sadrž i neznatnu količ inu eterič nog ulja, tanine, alkaloide, saponine koji joj daju slatki ukus.

241

Primena. Slatka paprat leč i pluć a, poč etnu tuberkulozu, jetrene bolesti, tegobe u ž uč noj kesici, oteč enu slezinu,

promuklost, katar, kaš alj, astmu, omekš ava sluz. Koristi se kod nedostatka apetita, služ i kao diuretik, leč i rane i

raspucanu kož u. Koristi se i kod duš evnih bolesti.

Nač in upotrebe. Jednu punu kaš iku usitnjenog korena staviti u pola litre vode da stoji 6-9 sati i piti bez kuvanja.

Na ostatak korena mož e se naliti 200 g vode i pustiti samo da provri. Odmah skinuti, a ako se pomeš a sa hladnim

ekstraktom, još je efikasniji.

242

Od ljute paprike u narodnoj medicini postoji niz pripravaka za leč enje reumatskih bolova.Sokom od paprike leč e se

razni upalni procesi kao š to su upala grla ili poč eci infektivnih bolesti. Prah ljute crvene paprike koristi se za leč enje

probavnih smetnji i hemeroida.

245

Pasji trn - Hippophae rhamnoides

Narodna imena. Vuč ji trn.

Botanič ke karakteristike. Pasji trn je listopadni ž bun, ređ e drvo, visine 1-3 metra.Listovi su kopljasti, sa lica

zeleni, a sa nalič ja srebrnasto-beli. Biljka je dvodoma. Cvetovi su mali, ž uti, mirisni. Plodovi su okrugle zlatno ž ute

male bobice, kiselog ukusa, sa malo gorč ine.Korenov sistem se razvija pri površ ini (ne dublje od 40 cm). Cveta u

aprilu i maju, a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru.

Staniš te. Raste u dolinama reka, na liticama i padinama, a gaji se i u vrtovima.

Upotrebljivi delovi biljke. Plod.

247

Hemijski sastav. Plod sadrž i trigliceride do 8%, u semenu do 12%. Osim toga u plodovima sadrž i fosfolipide,

sterole, karotin, vitamine (C, B1, B2, E, F, P, folnu kiselinu), š eć er, inozit, organske kiseline, tanine, flavonoide.

Ulje pasjeg trna sadrž i tokoferole, karotin, vitamine K, B1, B2, sterole, masne i organske kiseline, š eć er, fitoncide.

Primena. Deluje protivupalno, baktericidno i š titi kož u. Š titi jetru od uticaja raznih š tetnih materija. Sniž ava

količ inu fibrina u krvi pa deluje antikoagulativno. Poveć ava elastič nost krvnih sudova i sniž ava pritisak. Deluje

stimulativno na imunološ ki sistem i spreč ava nastanak tumora. Koristi se za zaceljivanje rana, opekotina i ož iljaka

od operacija. Smanjuje i uklanja bol i upalu, ubrzava epitelizaciju.

Nač in upotrebe. Koristi se u obliku č aja, tinkture, soka, marmelade i ulja od semena. Spolja se koristi kao vodeni

ekstrakt i ulje.

248

Pelin - Artemisia absinthium

Narodna imena. Akč enac, gorč ika, gorki pelin, osenač , pelinč ek, vakč enac.

Botanič ke karakteristike. Pelin je viš egodiš nja zeljasta biljka visoka do 1m. Raste kao polugrm sa odrvenjenim

donjim delovima. Stabljika je zeljasta, uspravna, razgranata, dlakava. Cvetovi su zlatnož ute ili zelenož ute boje,

sitni i slož eni u metlič astu cvast. Cveta u toku leta.

Staniš te. Raste kao korov po poljima, međ ama, kraj puteva, oko naselja, po suvim i kamenitim obroncima.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i cvetne vrš ike, (gornji deo grane sa cvetom i listovima), u vreme dok se

cvetovi još nisu potpuno razvili, odnosno otvorili.

Hemijski sastav. Sadrž i gorke seskviterpenske laktone (absintin, anabsintin, matricin...), eterič no ulje (tujon,

tujol, azulen...), flavonoid artemizetin, tanine, saponine, organske kiseline, vitamin C, karotin, molibden, selen,

brom...

253

Primena. Pelin je odlič no sredsvo za poboljš anje apetita. Brzo otklanja sve probavne smetnje i nadimanje. Treba

ga koristiti i kod nervne iscrpljenosti. Odlič no deluje kod proliva, grč eva u probavnim organima, ž garavice, ž utice,

ž eludač nog katara, kod suviš ne ž eludač ne kiseline. Pospeš uje rad bubrega, jač a jetru, srce, pluć a, ž eludac.

Posebno se preporuč uje ž enama kod porođ aja. Kao č aj uspeš no isteruje gliste. Natopljen u rakiji koristi se za

utrljavanje kod reume i gihta. Prokuvan u sirć etu deluje protiv otrovanja gljivama.

Nač in upotrebe. Č aj: jedna kaš ikica pelina prelije se sa 200 ml ključ ale vode, ostavi se da odstoji 3-5 minuta.

Pije se jedna š oljica na dan Pelin u obliku praha: dva puta dnevno na vrh nož a u supi ili pomeš ano sa jelom.

Natopljen u rakiji služ i za utrljavanje kod reume i gihta.

254

Petrovac - Agrimonia eupatoria

Narodna imena. Ranjenik, kostolom, trava od poseke, kraljevska trava.

Botanič ke karakteristike. Petrovac je viš egodiš nja biljka. Dostiž e visinu 40-150 cm. Stabljika je uspravna,

ponekad razgranata, prekrivena grubim dlač icama, a završ ava dugim, najč ešć e jednostavnim cvatom. Listovi su

perasto razdeljeni, sa ovalnim, nazubljenim liskama i sivim dlač icama na donjoj strani. Cvast ima oblik grozda , sa

ž utim cvetovima. Cvetovi su dvopolni, imaju po pet tamnož utih latica. Cveta od juna do avgusta. Plod je orašć ić sa

kukastim bodljama.

258

Staniš te. Raste na sunč anim i suvim staniš tima, pored puteva i na ivicama š uma, na padinama, brdima i

strminama, pored š ibljaka, na poljima.


Hemijski sastav. Sadrž i tanine, gorke materije, triterpene, flavonoide, etarsko ulje, steroide, organske kiseline,

vitamine C, B1, K.

Primena. Lek za leč enje proliva, srdobolje, rana, posekotina, kož nih bolesti, skrofuloze, katara ž eluca i creva,

oboljenja ž uci i jetre, belog pranja, kod svih upala u grlu, usnoj š upljini i ž drelu.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: Jednu malu kaš iku biljke popariti sa č etvrt litre vode i ostaviti da odstoji

kratko vreme. Kupka: za jednu kupku uzima se 200 gr biljke. Spravljanje masti: puna pregrš t nasitno iseč enih

listova, cvetova i stabljika pomeš a se sa 250 g svinjske masti.

259

Pirevina - Agropyrum repens

Narodna imena. Pirika, pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, rubetka, pasja pš enica, zubač a.

Botanič ke karakteristike. Pirevina je trajna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su tanki, uski, pljosnati,

dugač ki, pod prstima grubi. Cvetovi su udruž eni u guste klasove. Rizom je vrlo razvijen. Biljka se uglavnom

razmnož ava rizomom i tako veoma brzo zakorovljuje polja. Cveta celog leta.

Staniš te. Raste svugde, po njivama, vinogradima, uz ž vice, puteve.

Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren.

Hemijski sastav. Sadrž i ugljovodonike, soli jabuč ne kiseline, mineralne soli, belanč evinaste materije, sluzi,

saponine, trigliceride, eterič no ulje, karotin, askorbinsku kiselinu.

260

Primena. Rizom pirevine izvanredno je sredstvo za č išć enje i jač anje krvi i ž ivaca. Isto tako, veoma je dobar u

leč enju reumatizma i gihta, kod vodene bolesti, bolesti beš ike, zadrž avanja mokrać e, kod stvaranja kamenaca u

mokrać nim organima, kod bolesti ž uč i, jetre, slezine, ž utice, katara ž eluca i creva. Koristi se kod bolesti pluć a, a

duž om i redovnom č ajnom kurom od podanka pirevine mož e se uspeš no leč iti i tuberkuloza pluć a. Ne treba je

predugo uzimati jer je bubrezi ne podnose dugo.

Nač in upotrebe. Koristi se isceđ eni sok iz svež eg korena, č aj, kao oblog. Ako se u litru vode stavi 3 kaš ike sitno

iseckanog, i u avanu dobro istucanog korena od pirike, poklopi i polako kuva dok se pola ne ukuva, i ako se taj č aj

pije triput dnevno (po jednu š oljicu) 6-8 nedelja, onda ć emo krv osloboditi od svake neč istoć e. Petnaest grama

podanka pirevine kuvati 10 minuta u poklopljenoj posudi, ostaviti 4 sata, procediti. Piti po 1 kaš iku 3-4 puta na

dan. Č etiri kaš ike suvih podanaka natapati 12 sati u č aš i hladne vode (koja je prethodno provrela), procediti.

Ostatak podanka natapati 1 sat u jednoj č aš i vrele vode, procediti. Pomeš ati i piti svakodnevno po pola č aš e 2-4

puta na dan 3-4 nedelje za kož ne bolesti. Svež e pripremljen sok pirevine piti 3-4 meseca po pola do jedne č aš ice

na dan, 3-4 puta, 20-40 minuta pre jela.

261

Piskavica - Trigonella foenum graecum

Narodna imena. Grohotuš a, grč ko sjeme, grč ka detelina, kozji rog, prosenica, rož njač a.

Botanič ke karakteristike. Piskavica je jednogodiš nja zeljasta biljka do 60 cm visoka. Stabljika je uspravna,

nerazgranata, listovi su trodelni, a cvetovi pojedinač ni, ž uti u pazuš cima listova. Cveta ujunu i julu.U sabljastim 3-

10 cm dugim mahunama, nalazi se 4-20 spljoš tenih, jajolikih ili kockastih ž utosmeđ ih semenki. Zrelo sjeme je

jakog, aromatič nog mirisa, vrlo tvrdo, 3-4 mm dugo.

Staniš te. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla kreč njač kog sastava. Uzgaja se kao lekovita i

krmna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje (iz mahune), koje je slič no

lanenom semenu.

Hemijski sastav. Sadrž i sluzi, belanč evine, trigliceride, eterič no ulje, alkaloide, flavonoide, saponine, sterole,

mineralne materije.

Primena. Piskavica reguliš e š eć er u krvi, č isti disajne i probavne organe od nagomilane sluzi, otvara apetit i leč i

hemoroide. Spolja u vidu obloga piskavica ublaž ava bolove kod gihta, neuralgije i iš ijasa, leč i oteč ene ž lezde,

263

č ireve na kož i, otvorene rane i opetoktine. Seme piskavice deluje na izvlač enje gnoja, spreč ava trovanje krvi i

stvaranje divljeg mesa.

Nač in upotrebe. Koristi se kao č aj, kaš a ili prah. Samleveno u prah je delotvornije .Č aj: jedna kaš ikica

zdrobljenog ili samlevenog semena preliti č aš om vrele vode. Pije se po 2-3 š oljice na dan. Kaš asti oblozi: 50-100

grama mlevenih semenaka preliti sa 50-100 ml vode i meš ati dok se ne dobije gusta kaš a. Nanese se na lanenu ili

pamuč nu krpu i stavi na obolelo mesto. Mleveno seme: po jednu kaš ič icu mlevenog semena pomeš anog sa

marmeladom uzimati tri puta na dan.

264

Pluć njak - Pulmonaria officinalis

Narodna imena. Dž igerič njak, lisac, liš ac, medunica, medunika, kudrovac, pluć nik, trava od guje, ž igerič njak.

Botanič ke karakteristike. Pluć njak je viš egodiš nja zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Stabljika je uspravna i

obrasla oš trim dlakama. Prizemni listovi su sa drš kom, jajastog su oblika i zaš iljeni, po obodu celi. Gornji listovi su

sedeć i i znatno manji od prizemnih. Po listovima se nalaze belič aste ili svetlozelene pege. Cvetovi se nalaze na

vrhu stabljika, levkastog su oblika. U poč etku cvetanja su ruž ič aste boje, a š to su stariji boja prelazi u plavoljubič

astu. Cveta vrlo rano u proleć e (mart-april).

Staniš te. Raste svuda po š umama, ž ivicama, međ u grmljem, posebno u vlaž nim i dubokim zemljiš tima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka, bez korena.

Hemijski sastav. Sadrž i sluzi, tanine sa dosta polifenola, malo alkaloida, karotin, vitamin C.

Primena. Važ i kao prva pomoć kod svih pluć nih bolesti. Pomaž e kod katara disajnih organa, kod kaš lja sa

ispljuvkom, upale pluć a, gripe, bronhitisa, tuberkuloze. Leč i promuklost, upalu grla, ubrzava izluč ivanje mokrać e,

leč i hemoroide.

265

Nač in upotrebe. Č aj: jedna kaš ika biljke na 300-400 ml ključ ale vode ostaviti da stoji 10-15 minuta. Zatim

procediti i preko dana piti nekoliko puta po jednu š oljicu. Ako se pretvori u praš ak, dobar je za posipanje starih

rana.

266

Podbel - Tussilago farfara

Narodna imena. Konjski lopuh, kozja brada, repuh, marta, belo kopitnjakovo lišć e, konjsko kopito.

Botanič ke karakteristike. Viš egodiš nja zeljasta biljka sa razgranjenim korenom i podzemnim izdancima. Ima

već i broj stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ruž ič astim listić ima. Na vrhu stabaoceta je zlatnož uta

cvast. Krupni, zeleni listovi na dugač kim drš kama obrazuju se posle cvetanja.

Staniš te. Na vlaž nom zemljiš tu, ogolelim padinama, pešč arama, u parlozima i na š utu.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka bez korena.

Hemijski sastav. Sadrž i glikozide, saponine, karotenoide, polisaharide, eterič no ulje,flavonoide, jabuč nu, vinsku i

askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente.

Primena. Podbel se koristi kao lek kod bronhijalne astme, promuklosti, katara disajnih organa. Proč išć ava krv,

otvara apetit, deluje protiv probavnih grč eva. Leč i svež e i zagnojene rane, upale, otekline, upaljene vene.

267

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: 1 puna mala kaš ika cvetova (kasnije se cvetovi pomeš aju sa listovima u

jednakim delovima) prelije se sa č etvrt litre ključ ale vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Oblog: svež i listovi se

izgnječ e u kaš u i stave se kao oblog. Inhalacija: puna velika kaš ika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa se

para udiš e ispod pamuč ne tkanine ili peš kira. Kupka za noge: punu pregrš t listova podbela popariti odgovarajuć om

količ inom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. Svež i sok: svež e oprane listove iscediti u sokovniku.

268

Poljski rastavić – Equisetum arvense

Narodna imena.Barska metlica,konjski rep,rastavić ,njivska preslica.

Botanič ke karakteristike.Veoma rasprostranjen korov.Rizom je u boč nom polož aju.Iz njega polaze nerazgranate

stabljike sa prš ljenastim listovima.Na vrhu je klas sa sporama.Zatim se pojavljuju neplodne stabljike visoke do 25

sm. č iju listovi podseć aju na malu jelu.

Staniš te.Raste svuda,naroč ito na vlaž noj podlozi.

Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se neplodne stabljike.

Hemijski sastav.Kremina kiselina,saponin,jabuč na i oksalna kiselina,hloridi.

Primena.Smanjuje krvarenje,umirije kaš alj,kod pluć nih bolesti,poboljš ava krvnu sliku,jač a ž eludac,leč i č ireve i

rane, dobar je diuretik.

271

Pomoć nica – Solanum nigrum (otrovna)

Narodna imena.Crna pomoć nica,pasje zelje,kokoš je grožđ e,torica.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja biljka sa uspravnim stablom,visokim do 50 sm.Listovi su trouglasti,po

ivici testerasti.Cvetovi su sakupljeni u grozdastoj cvasti,nalik na venč ić .Plod bobica,crne boje.

Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka.

Hemijski sastav.Alkaloid,solanin.

Primena.Protiv grč eva u stomaku,za reumu,hemoroida.Sa obzirom na otrovnosti,ne preporuč uje se u narodnoj

medicini.

272

Potoč njak – Lythrum salicaria

Narodna imena.Vrbica,vrbič ica,drenak,č ibrija.

Botanič ke karakteristike.Izraste do 2 m.Stabljika razgranata,listovi duguljasti.Cvetovi sakupljeni u cvasti,crvene

boje.

Staniš te.Raste na vlaž nim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se vrhovi sa cvetovima.

Hemijski sastav.Tanin,pektin.

Primena.Leč i zapalenje sluznice.

273

Potplotuša – Nepeta cataria

Narodna imena.Macina metvica,mač je zelje.

Botanič ke karakteristike.Stablo visoko do 1,5 metara.Lišć e srcoliko,cvetovi u pazuhu listova,u cvasti bele ili

crvene boje.

Staniš te.Raste svuda po poljima.

Hemijski sastav.Etarsko ulje.

Primena.Smiruje bolove u stomaku,i smiruje nerve.Mač ke je rado jedu i otuda potič e i ime.

274

Povratić – Tanacetum vulgare (otrovan)

Narodna imena.Bratić ,vratiž elja,grlič ek,konopljika.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja zeljasta biljka do 1 metar visine.Stabljika prava,malo razgranata,ponekad

crvene boje.Lišć e krupno,prosto ili kitnjasto deljeno.Cvetovi su na vrhu stabljike,sakupljeni u š titove,ž ute

boje,cevkastog oblika.


Upotrebljivi delovi biljke.Cvast bez drš ke,a ponekad i vrhovi stabljike sa cvatovima.

Hemijski sastav.Tanacetin,smola,etarsko ulje.

275

Primena.Protiv crevnih parazita,kao i za poboljš anje apetita.Opasno je upotrebiti ga u vecoj dozi,jer je

otrovan.Zato i manje se koristi.

276

Praziluk – Allium porrum

Narodna imena.Porjak,praz,perasti luk,purić .

Botanič ke karakteristike.Dvogodiš nja biljka,visoka do 80 sm.Listovi dugi,sivo zelene boje.Cvetovi u š titastoj

cvasti,belič asti.

Staniš te.Gaji se na baš tama.

Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se lukovice,nadzemni zeljasti izdanci i semenke.

Hemijski sastav.Vitamini A,B i C,etarsko ulje sa sumporom.

Primena.Koristi se u ishranu,deluje povoljno na organe za varenje i izluč ivanje mokrać e.Pojač ava

apetit.Zgnječ ene listove narod stavlja na mesto uboda ose ili pč ele.Njime leč e č ireve,kostobolju,za specijalne dijete

kod obolele od bubrega.U velikim količ inama praziluk postaje š kodljiv.

277

Preč ica - Lycopodium clavatum

Narodna imena. Plavun, praš uljica, crvotoč ina, kijač asta crvotoč ina, lisič jak, lisič ji rep, plavun, zmijina mahovina.

Botanič ke karakteristike. Ova mahovinasta zimzelena biljka ima vitice dugač ke jedan do dva metra, sa finim

tankim korenč ić ima pomoć u kojih "puzi" po š umskom tlu. Iz vitica rastu 7 do 10 cm duge razgranate stabljič ice,

veoma meke. Ova č etvorogodiš nja biljka u leto donosi ž uć kaste klipove koji sadrž e cvetni prah ili preč icino braš no.

Staniš te. Uspeva samo na osojnim stranama visokih š uma i na ivici š uma koje se nalaze na preko 600 metara

nadmorske visine. Na prisojnim stranama koje su osunč ane biljka brzo pož uti da bi ubrzo sasvim nestala poš to

izgubi svoju ž ivotnu snagu zbog izlož enosti direktnim sunč evim zracima.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka i seme (preč icino braš no).

Hemijski sastav. Sadrž i alkaloide, fitosterole, glicerol, š eć er, proteine i druge azotne materije.

278

Primena. Pomaž e obolelima od reume, od kostobolje, koristi se u leč enju gihta i reumatič nih bolesti. Č itava biljka

primenjuje se u leč enju bolesti mokrać nih i polnih organa, kod bubrež nog peska i grč evitih bubrež nih napada, u

leč enju rahitisa. Preporuč uje se kod hemoroida (š uljeva) i hronič nih proliva. Rane od lež anja (dekubitis) treba

posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju. Nezamenljiva je kod svih oboljenja prostate. Zapaž eno je njeno dejstvo

kod upale jetre.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: jedna ravna kaš ika preč ice popari se sa 1/4 litre ključ ale vode i ostavi kratko

da odstoji. Pije se samo jedna š olja dnevno, gutljaj po gutljaj, i to ujutro nataš te, pola sata pre doruč ka. Jastuč ić i

sa preč icom: jastuč e napuniti osuš enom preč icom (uzima se 100,200 ili 300g zavisno od površ ine zahvać ene

grč em) i preko noć i ga drž ati na bolnom mestu. Ovo jastuč e zadrž ava svoje lekovito dejstvo do godinu dana.

279

Proljevak – Gratiola officinallis (otrovan)

Narodna imena.Milica,vodeni dubač ac,gorski troskotac, ž abljak.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja biljka sa tankim rizomom.Stabljika visoka do 50 sm.Listovi

naspramni,sedeć i,sitno testerasti po ivici.Cvetovi krupni,na dugim drš kama u pazuhu listova,svetle boje sa crvenim

ili ž utim prugama.Plod je č aura.


Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke,pre cvetanja.

Hemijski sastav.Graciolin,tanin,guma,smola,soli,masno ulje.

Primena.Za napada ž uć i i bolova u jetri.Spolja leč i č ireve.Zbog otrovnosti ne treba ga koristiti.

280

Zbog č estih trovanja,na dozvoljava se upotreba u narodnoj medicini.

Proso – Panicum miliaceum

Narodna imena.Muhar,proja,prosa,jagle.

Botanič ke karakteristike.Visoka jednogodiš nja biljka sa stablom da 1 m.Listovi su dugi i š iroki.Cvetovi su u

klasu sa tri zaš titne plevice.

Staniš te.Raste svuda,ne podnosi veliku hladnoć u.

Upotrebljivi delovi biljke.Seme bilke.

Hemijski sastav.Fosfat,kalium,magnezijum,kremena kiselina,skrob.

Primena.Od davnina poznata kao hrana i lek.Dobar je diuretik,podstič e znojenje,leč i groznicu,č isti krv.

Obnavlja crevnu floru i dobar je za dijetu.Koristi se i u industriji kozmetič kih proizvoda.

281

Pšenica – Triticum vulgare

Narodna imena.Meka pš enica, ž ito, š enica,pš eno,pč enica.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja biljka,dragocena zitarica.Pripada porodici trava.Iz zrna razvija se biljka

do 1,5 metara visoka,na cijem se vrhu nalazi klas.Klas se sostoji odzrna u pljevici.Zrno u ljusci sa dlakavim vrhom

kad sazri opadne.Tada je klas zlatnož ute boje.

Staniš te.Raste kao ozima ili jara.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se skrob,prasak za posipanje kož e.

Hemijski sastav.Skrob i belanč evine.

282

Primena.Pš enič ni skrob u obliku brasna leč i nadrazenu kož u,a sluz od skrobi leč i diareju.Pš enič ne klice sadrze vrlo

korisne bioloske sastojke: š eć er,belanč evine,mineralne materije,vitamine A i B, kao C i D vitamin.Time poseduju

izuzetnu vrednost u normalnom funkciunisanju organizma. Pš enič na kaš a je korisna u leč enju poremecaja

varenja,jacanju ž eludaca,kao i kod nervne napetosti.

283

Rastavić - Equisetum arvense

Narodna imena. Preslica, barska metlica, konjorep, zglobara, konjski rep, koseterka, njivska preslica, poljska

preslica, š utkavac.

Botanič ke karakteristike. Viš egodiš nja biljka sa tankim horizontalnim korenom. Trajna podzemna stabIjika cme

je boje i poput niti rasprostranjuje se u dubinu i š irinu. Jako je otporna. Stabljika je uspravna s tankim i brojnim

listovima u prš ljenu pa je zbog toga zovu konjskim repom.

Staniš te. Raste u moč vamom tlu , na peskovitim livadama, poljima, nasipima i padinama.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka.

284

Hemijski sastav. Sadrž i alkaloide, flavonoide, glikozide, karotin, vitamin C, organske kiseline, tanine, smole,

makro i mikroelemente.

Primena. Rastavić sadrž i silicijumovu kiselinu koja leč i oš teć ena mesta u tkivima (npr. u pluć ima i zidovima krvnih

sudova) i zbog toga se preporuč uje kod tuberkuloze. Kod hirurš ke operacije pluć a i kod arterioskleroze. Š titi tkivo

mokrać nog sistema od oblaganja raspadnim produktima iz urina (spreč ava nastanak kamenaca). Primenjuje se

kod upale mokrać nih puteva i protiv krvarenja. Pospeš uje stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Nač in upotrebe. Č aj: jednu punu malu kaš iku popariti sa č etvrt litre vode. Parni (vruć i) oblog: punu pregrš t

rastavić a staviti u sito koje se okač i nad posudu sa kipuć om vodom. Kada zelje omekš a, još vruć e ga umotati u

pamuč nu tkaninu i oblog staviti na bolno mesto. Obavezno je toplo pakovanje! Ostaviti da deluje nekoliko sati

tokom noć i. Sedeć a kupka: 100 g rastavić a ostaviti preko noć i u hladnoj vodi, sledeć eg dana ugrejati i dodati vodi

za kupanje koje traje 20 minuta. Ne brisati se; na vlaž no telo obuć i bade-mantil i u krevetu se pariti još jedan sat.

Voda pri kupanju treba da je iznad bubrega. Tinktura: 10g svež eg rastavić a potopiti u 50g domać e rakije od ž ita i

14 dana drž ati na suncu ili na toplom mestu. Svakoga dana promuć kati! Oblog od kaš e: svež i rastavić dobro oprati

i gnječ iti na dasci sve dok se ne pretvori u kaš u.

285

Različ ak – Centaurea cyanus

Narodna imena.Plavica,plavka,modar cvet,metlica.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja zeljasta biljka,razgranata stabljika,visoka do 70 sm. Gornji listovi su

linearno lancetasti a donji perasto deljeni.Na vrhovima su pojedinacne ljubič aste cvasti.

Staniš te.Raste kao ž itni korov,ima ga mnogo na napuš tenim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se cvet sa č aš icom ili bez č aš ice.Sakupljaju se tekprocvale cvasti i vodi se

rač una da na promaji suš enjem sač uvaju boju.

Hemijski sastav.Modra boja,tanin,pektin,vosak.

Primena.Kao sredstvo koje pospeš uje mokrenje,kao i kod zapaljenje i katara oč iju.

286

Razvodnik – Salamum dulcamara

Narodna imena.Peskavica,ugaslica,gorkoslad,timbonja.

Botanič ke karakteristike.Raste kao grm.Viš egodiš nja biljka sa povijenim steblom.Listovi različ itog oblika,obič no

srcasti.Cvetovi u grozdastoj cvasti,ruž ič aste boje.Plod crvena bobica.

Staniš te.Raste svuda ,a posebno na vlaž noj podlozi.

Upotrebljivi delovi biljke.Osuš ena stabljika.

Hemijski sastav.Gorki glikozid,slatki durkalin,alkaloid solanin,tanin,mineralna soli.

Primena.Dobar diuretik,pospeš uje mokrenje.Onda za reumatizam,kož ne bolesti,katar organa za disanje,zapalenje

zglobova.

287

Raž – Secale cereale

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja biljka.Raste u visini do 2m.Stabljika tanka,uspravna,na vrhu

dlakava.Listovi su sabljič asti,plavič aste boje.Klas na vrhu stabla vrlo dugač ak.Plevica ima kratko osje.Od svih

ž itarica najbolje podnosi hladnoć u,pa uspeva i na severu Evrope.

Upotrebljivi delovi biljke.Plod tj.zrna biljke.

Hemijski sastav.Mnogo skroba i belanč evine.

Primena.Od raž anog braš na veoma je zdrav hleb.Spolja se braš no stavlja kao obloga na rane i č ireve.

288

Ren – Cochlearia armoracia

Narodna imena.Hren,ljuti ren,torman,hrelj.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja zeljasta biljka,sa debelim korenom ž uć kaste boje.Stablo uspravno,gore

razgranuto.Listovi su veliki elipsasti,na dugim drš kama.Cvast je metlica od grozdastih belih cvetova.

Staniš te.Raste u vrtovima ili kao divlja biljka kraj potoka,na vlaž noj podlozi.

Upotrebljivi delovi biljke.Svež koren i svež a biljka sa cvetovima.

Hemijski sastav.Sumporni glikozid,enzimi,mineralne soli.

Primena.Za poboljš anje varenja,za iskaš ljavanje,kod skorbuta,reumatizma,ubrzava cikulaciju krvi i

mokrenja,izaziva znojenje.Koren se rado koristi u ishrani kao salata,koja izaziva apetit.Nije dobro jesti ren u već im

količ inama.

289

Resnik – Eupatorium cannabium

Narodna imena.Konjska griva,divljika,konopljuš a,groznič nica.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja zeljasta biljka do 1,5 metra visoka,rizom valjkast ,stablo uspravno i

pokriveno kratkim dlakama.Listovi naspramni,grubo testerasti.Cvetovi su crvene ili bele boje i su na krajevima

izdanaka,sakupljeniu glavice,grozdasti.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se cela biljka sa korenom.

Hemijski sastav.Vazan sastojak je glikozineupatorin.

Primena.U malim kolicinama deluje kao dobar lek za znojenje,mokrenje i ciscenje.Ne upotrebljava se mnogo.

290

Ribizla crna - Ribes nigrum

Narodna imena. Ribiz crni, grozdić , samorodina, svib.

Botanič ke karakteristike. Grmovita biljka visine 1 do 2 metra. Listovi su dlanasto krpasti sa testerastim rubom,

sa donje strane imaju uljane ž lezde. Zelenkasto-ž uti cvetovi vise u grozdovima. Plodovi su crne bobice kiselkastoslatkog

i osvež avajuć eg ukusa. U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke.

Staniš te. Raste po vlaž nim š ikarama i š umama. Gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi bez peteljki i bobice za vreme dozrevanja.

Hemijski sastav. Plod sadrž i vitamine (C, B1,P), karotin, š eć er, organske kiseline, tanine, fenolkarbonske

kiseline, pektine, eterič no ulje, flavonole, antocijane, katehine, selen, cink. Lišć e sadrž i vitamin C, eterič no ulje,

cink, molibden, selen.

291

Primena. Listovi se koriste kao pomoć no sredstvo kod hronič ne upale mokrać nog sistema, kao jedan od sastojaka

koji podstič u znojenje, kod infektivnih upala disajnih puteva, za smanjenje kapilarnog krvarenja, kao sredstvo za

pojač anje metabolizma, kod artritisa i reumatskih bolesti.

Nač in upotrebe. Bobice, sok od bobica, č aj od bobica, č aj od lišć a.

292

Ribizla crvena - Ribes rubrum

Narodna imena. Ivanovo grožđ e, ribez, ribizla crvena.

Botanič ke karakteristike. Ribizla crvena je grmovita biljka visine 1 do 2 metra. Neke vrste rastu u obliku malog

drveć a koje ima jako lomljive grane. Listovi su dlanasto krpasti sa testerastim rubom. Zelenkasto-ž uti cvetovi vise

u grozdovima. Plodovi su izrazito crvene boje. Velič ina bobice iznosi 5 do 7mm. Jako su soč ne U mesu ploda nalaze

se duguljaste semenke. Biljka je bez mirisa, a bobice su kiselkasto-slatkog i osvež avajuć eg ukusa.

Staniš te. U prirodi raste kao poludivlja, a gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Plod.

Hemijski sastav. Sadrž i š eć er, organske kiseline, pektin, tanine, mineralne soli, bojene materije, vitamin C.

293

Primena. Sok ribizle smanjuje temperaturu, uklanja oseć aj muč nine, poboljš ava peristaltiku creva, pojač ava

znojenje i izdvajanje mokrać e, pojač ava izdvajanje soli sa mokrać om, pojač ava apetit, rad ž eluca i creva, pomaž e

kod hronič nog zatvora.

Nač in upotrebe. Č aj, sok, plod. Č aj: tri kaš ike ploda crvene ribizle natapati 4 sata u č aš i vrele vode, ocediti, piti

po jednu č aš icu 4 puta na dan pola sata pre jela.

294

Rotkva - Raphanus sativus

Narodna imena. Rodakva, rokva, rakva, rotkva vrtna, rotkva povrtnica, povrtnica, trupka.

Botanič ke karakteristike. Rotkva povrtna nastala je razvojem iz divlje rotkve. Razlikuje se od divlje rotkve po

svojem mesnatom korenu, koji mož e biti različ itog oblika; boja mu se menja od bele preko sive do crvene.

Uspravna stabljika je š uplja, a listovi su različ itog oblika, već prema vrsti biljke. Beli i svetloljubič asti cvetovi imaju

Ijubič aste ž ilice.

Staniš te.Uzgaja se po baš tama.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek koristi se koren š to se kopa od jula do kasne jeseni, kada se u biljke nije još

razvila stabljika, tj. u biljke koja ima samo listove.

Hemijski sastav.Sumporna jedinjenja, š eć er,mast,celuloza,azotne materije,fosforna kiselina,skrob.

Primena.Rotkva je korisna u leč enju bolesti ž uč nih kamenaca i peska. Svež i sok rotkve deluje na izluč ivanje ž uč i i

veoma je dobar za leč enje upale ž uč nog mehura, a pomeš an s medom koristi se za leč enje katara bronha .

295

Rusa - Chelidonium majus

Narodna imena. Rosopas, ž uta trava, zmijino mleko, zmijsko grož dje, Marijina trava, Bož ji dar, zlatni koren ,

koren za oč i, lastavicina trava.

Botanič ke karakteristike. Viš egodiš nja zeljasta biljka uspravnog stabla koje je obraslo oš trim š trč eć im dlakama.

Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na nalič ju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drš kom, a gornji bez (sedeć i

su). Cvetovi su ž uti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke š titaste cvasti. Plod je izduž ena č aura. Svi delovi biljke

sadrž e otrovan ž utonarandž asti sok.

Staniš te. Rraste na zapuš tenim mestima, putevima, u blizini ljudskih naselja, uz ograde, plotove i zidove, medju

kamenjem.

Upotrebljivi delovi biljke. Č itava biljka.

296

Hemijski sastav. Sadrž i alkaloide, saponine, organske kiseline, flavonoide, proteolitič ke enzime.

Primena. Koristi se u leč enju bolesti probavnog trakta, posebno kod ž eluca, ž uč i i jetre. Isto tako, korisna je u

leč enju astme, bubrega i mokrać ne beš ike. Spolja se koristi u leč enju liš aja, krasta i drugih kož nih bolesti. Deluje

na Gram pozitivne bakterije. Postoje i podaci o citostatič kom dejstvu ove biljke. Njen ž uti sok tradicionalno koristi

u skidanju bradavica, ž uljeva, liš aja, ekcema i drugih promena na kož i. Takođ e se u narodnoj medicini koristi za

leč enje tumora i promena na ž enskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao č aj i sredstvo za

ispiranje.

Nač in upotrebe. Č aj: jedna ravna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre vode. Svež i sok: oprane listove, stabljike i

cvetove, još vlaž ne, iscediti u sokovniku (za spoljnu upotrebu). Tinktura. Vino sa rusom: 30 g ruse, zajedno sa

korenom, preliti sa pola litre belog vina i ostaviti 1 do 2 sata. Potom procediti.

297

Rusomač a - Capsella bursa pastoris

Narodna imena. Tarč už ak, oć u-neć u, devojač ka trava, poljska preslica, torbič ica, pastirska torbica.

Botanič ke karakteristike. Rusomač a je jednogodiš nja ili dvogodiš nja zeljasta biljka. Listovi na stabljikama su

vrlo sitni, duguljasti, š iljasti, po obodu celi i obuhvataju stabljiku. Prizemno lišć e je krupnije, perasto je izdeljeno i

gradi rozetu. Plodovi su sitne trouglasto-srcaste ljušč ice, koje kad sazru pucaju na dva š ava. Cveta od ranog

proleć a do kasne jeseni.

Staniš te. Pored puta, na livadama, u parlozima, u jarku, na padinama, njivama i u povrtnjacima.


298

Hemijski sastav. Sadrž i amine (holin, acetilholin,tiramin), glikozide, flavonoide, tanine, organske kiseline, inozit,

saponine, vitamin C, tiamin, riboflavin.

Primena. Koristi se za zaustavljanje krvarenja iz sluznica probavnog sistema, kod jakog menstrualnog krvarenja,

kao diuretik sa blagim antiseptič kim delovanjem, kod akutne upale mokrać ne beš ike, kod pojave krvi u mokrać i,

za poboljš anje izmene materija, kod arterioskleroze i za sniž avanje krvnog pritiska. Ne sme se koristiti u trudnoć i i

za vreme dojenja.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: 1 puna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre vode i ostavi da kratko odstoji.

Sedeć a kupka. Parni oblog: punu pregrš t rusomač e, po moguć nosti svež e, staviti u sito i skuvati na vodenoj pari.

Tako skuvanu rusomač u umotati u pamuč nu tkaninu i upotrebiti kao oblog. Tinktura od rusomač e: svež a rusomač a -

listovi i stabljika zajedno sa cvetovima i mahunicama - nasitno se iseč e i njome rastresito napuni boca do grlić a, pa

se prelije rakijom od ž ita ili od voć a, jač ine 38-40% (ona mora da prekrije sve delić e rusomač e) i ostavi 14 dana

na suncu ili na toplom mestu.

299

Ruzmarin - Rosmarinus officinalis

Narodna imena. Rozmarin, rosmarin, rož marin, rusmarin, ruž marin, ruzman, zimorad.

Botanič ke karakteristike. Ruzmarin je grmolika biljka koja naraste i do dva metra visine. Grane ruzmarina su

odrvenele i gusto su obrasle kož astim, dugim š iljastim listovima bez peteljaka. Cvetovi su svetloplavi, sitni i u

gornjim delovima granč ica skupljeni u cvasti. Ugodnog je i intenzivnog mirisa.

Staniš te. Nalazi se na osunč anim i kamenitim stranama obalnog područ ja,a kao ukrasna biljka gaji se po

vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz pa ga je potrebno zaš tititi.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvetu i listovi.

300

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje (č iji su glavni sastojci cineol, borneol, bornilacetat, kamfor i kamfen),

alkaloide, organske kiseline, flavone, smole.

Primena. Ulje ruzmarina poboljš ava prokrvljenost i š iri krvne sudove. Pomaž e kod loš e probave, anemije i

tromosti ž eludca. Ruzmarinovo vino ili rakija pospeš uje rad jetre i izluč ivanje ž uč i, ublaž ava padavicu, podiž e nizak

krvni pritisak, pospeš uje krvotok, leč i vodenu bolest srč anog porekla, ž uticu,iscrpljenost, neplodnost, belo pranje,

vrtoglavicu, nadimanje, zastoj mokrać e. Č aj deluje protiv grč eva, kaš lja, mokrać nih kamenaca, astme, migrene,

istrebljuje gliste. Oblozi od č aja se stavljaju na uganuć a, išč aš enja, modrice, edeme, kontuzije.

Nač in upotrebe. Č aj: Č aj pripremljen od 30 g ruzmarina u litri vode, gde se natapao 2-3 sata, procediti i piti dva

puta dnevno pre jela. Taj č aj podstič e stvaranje ž eluč anih sokova. Kupka od ruzmarina: 4 pregrš ti na 5 litara vode

kuva se 3-5 minut. Tinktura ruzmarina: 2 kaš ike usitnjenog lišć a i cveta na litru 60% alkohola, ostaviti da stoji 10

dana. Nakon toga ocediti. Od tog leka uzeti 6-10 kapi na kocku š eć era ujutro nataš te. Mož e se uzeti i sa medom.

Ruzmarinovo vino: 20 gr biljke drž ati nedelju dana u litri kvalitetnog vina. Ruzmarinovo ulje.

301

Salata – Lactuca sativa

Narodna imena.Vrtna salata,morulja,pitoma loć ika.

Botanič ke karakteristike.Dvogodiš nja biljka visoka do 1m .Koren vretenast,stablo uspravno,razgranato.Listovi

pri osnovi obrazuju rozetu,a gornji su krupni,okrugli sedeć i,savijeni oko stabla.Glavice su srednje velič ine,cvetovi

sakupljeni u metlicu,sitni,ž uti.

Staniš te.Gaji se kao povrć e.

Upotrebljivi delovi biljke.Listovi.

Hemijski sastav.Belanč evine,kalium,natrijum,magnezijum,kalcijum,sumporna i salicijumova kiselina,vitamin C i

E.

Primena.Korisna biljka u svakodnevnoj ishrani.Uz to deluje umirujuć e.

302

Salep - orchis morio

Narodna imena. Kać un, vrani luk, kukovec.

Botanič ke karakteristike.Salep je viš egodiš nja zeljasta biljka s uspravnom stabljikom visine do 35 cm. Listovi su

sabljasti i soč ni. Cvetič i su beli ili ruž ič asti, skupljeni u klas. Ima dva gomolja.

Staniš te.Raste na vlaž nim i suvim mestima, u planinama, kraj potoka i na vodoplavnim livadama.

Upotrebljivi delovi biljke.Za lek koriste se rizom.

Primena.Salep koristi se kao lek protiv katara i deč jih proljeva. Pomiješ an s drugim Iekovitim biljkama koristi se u

leč enju mnogih drugih bolesti.

303

Sapunjač a – Saponaria officinalis

Narodna imena.Sapun trava,milnica,sapunika,penavac.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja zeljasta biljka sa dugač kim podzemnim vrež ama.Ukrasno

je,kitnjasta,visoka do 80 sm. Listovi su naspramni i goli.Cvetovi su ruž ič asto bele boje,na gornjem delu

stabljike.Plod je č aura.

Staniš te.Na vlaž nim mestima,pored reka,u š ikarama,kraj potoka.

Upotrebljivi delovi biljke.Koren a ponekad i nadzemni deo.

Hemijski sastav.saponizid,smola,guma.

Primena.sa vodom prokuvan koren peni i upotrebljava se za pranje rublja.Kao lek daje se protiv prehlade,za

iskaš ljavanje,kao i za brž e izluč ivanje mokrač e.Za bolji rad ž eluca,izaziva znojenje.

304

306

Selen - Levisticum officinale

Narodna imena. Ljubč ac, ljupč ac, ljubač ac, belestika, velež din, velestika, lesandrina, milobud, miloduv, selim.

Botanič ke karakteristike. Selen je viš egodiš nja zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat.

Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Ima sitne, ž ute cvetove koji su udruž eni u š titaste cvasti. Cveta

od juna do avgusta. Plodovi su pljosnati, sa oš trim rebrima i sazrevaju u jesen. Ima specifič an prijatan miris.

Staniš te. Gaji se u vrtovima i č esto podivlja, posebno u planinama.


307

Hemijski sastav. U korenu i plodu ima do 1% etarskog ulja (u kome je glavni sastojak butilftalid koji biljci daje

karakteristič an miris), zatim ima i smole, gume, tanin, š eć er, skrob, organske kiseline.

Primena. Selen je bezopasan diuretik, podstič e apetit, ublaž ava grč eve. Uspeš an je kod pojave belanč evina u

mokrać i, upale bubrež ne č aš ice, kod reume i gihta, srč anih obolenja, vodene bolesti. Ublaž ava probavne smetnje,

spreč ava stvaranje bubrež nih kamenaca, pospeš uje protok krvi, jač a ceo organizam.

Nač in upotrebe. Č aj: 2 kaš ike biljke preliti hladnom vodom I ugrejati do vrenja. Piti po 2 š olje č aja na dan.

308

Sena - Cassia angustifolia

Botanič ke karakteristike. Sena je ž bunasta biljka sa parno perastim lišć em. Listovi su su tanki, kož asti, lomljivi,

po obodu celi, zeleno ž uć kaste boje.

Staniš te. Sena je biljka koja ne raste na naš im područ jima, nego se nalazi na područ jima Afrike i Azije.

Upotrebljivi delovi biljke. Lišć e od sene.

Hemijski sastav. Sadrž i glukozide, flavonoide, organske kiseline, sluzi, smole.

309

Primena. Č aj od sene pomaž e prirodnom varenju, spreč ava lenjost creva i zatvor .Senino lišć e se ne sme

upotrebljavati za vreme trudnoć e, zapaljenja mokrać ne beš ike ili zapaljenja materice.

Nač in upotrebe. Od lišć a se spravlja č aj na taj nač in š to se 1 kaš ika (oko 10 g) lišć a prelije š oljom ključ ale vode,

č ešć e promeš a i posle 20 minuta procedi i pije.

310

Slez beli - Althaea officinalis

Narodna imena. Bili sliz, dobri slez, đ il, linja, pitomi š ljez, š ljez, š ljezovina, veliki sliz.

Botanič ke karakteristike. Beli slez je viš egodiš nja biljka. Rizom je jak i zadebljao. Stabljika je uspravna,

vunasto dlakava sa tankim granč icama. Naraste do 1,5 m visine. Listovi stabljike su ovalni, sa sitnim dlač icama na

obadve strane. Cvetovi rastu pojedinač no ili u vrš nim grozdovima. Veliki su, dvopolni, sa sjajno belim ili ruž ič astim

laticama i ljubič astim praš nicima. Cveta od jula do septembra. Plod je u obliku diska.

Staniš te. Raste u kanalima uz puteve, uz obale reka, na vlaž nim mjestima.

311

Upotrebljivi delovi biljke. Lekoviti delovi su: koren (koji se vadi u proleć e ili u jesen nakon cvaetanja), cvetovi

(beru se za vreme cvetanja), listovi (beru se u jesen nakon cvetanja).

Hemijski sastav. Biološ kom aktivnošć u se odlikuju sluzi kojih ima do 35% i sastoje se od neutralnih polisaharida i

kiselog galakturonoramnana. U korenu sadrž i skrob, organske kiseline, eterič no ulje, steroide, vitamin C, tanine,

trigliceride, betain. Listovi i cvetovi sadrž e sluzi (do 5,8%), eterič no ulje, flavonoide, kumarin, fenolkarbonske

kiseline.

Primena. Koristi se za leč enje katara gornjih disajnih puteva, kaš lja, č ira na ž elucu, protiv upale usne š upljine i

grla, mokrać ne beš ike i mokrać ovoda. Spolja se koristi protiv raznih vrsta č ireva. Koristi se kao ublaž avajuć e i

diuretič ko sredstvo.

Nač in upotrebe. Macerat : uzmu se 1-2 velike kaš ike sitno izrezanog korena i natapa se u 2-4 dl hladne vode 2-3

sata, uz č ešć e muć kanje. Na taj nač in se ekstrahuje samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti, jer tada izlazi

skrob, teč nost postaje gušć a, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Č aj od lišć a:

jedna velika kaš ika lišć a (usitnjenog) prelije se s 2-3 dl ključ ale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta,

procedi se i pije u gutljajima tokom dana. Č aj od korena: 10 g suvog korena (ili 5 g svež eg), kuvati 25 minuta u

2,5 dl meš avine od 1⁄2 vode i 1⁄2 vina i dodati 1 veliku kaš iku meda. Piju se dnevno po 2 š oljice-svaki sat po

kaš ika.

312

Smilje - Helichrysum arenarium

Narodna imena. Ž uto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek.

Botanič ke karakteristike. Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je

visoka 10-40cm, uspravna, nerazgranata, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko ž utih glavič astih

cvasti. Cveta leti.

Staniš te. Raste na pesku.

Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi poč nu otvarati.

Hemijski sastav. Cvetne glavice sa vrhovima stabljike sadrž e flavonoide, flavon apigenin, kumarin, smole,

organske kiseline, eterič no ulje, sitosterin, vitamin K, tanine, alkaloide.

Primena. Lek za leč enje ž uč i (za izbacivanje ž uč nog kamena) i organa za mokrenje.

Nač in upotrebe. Č aj:3 supene kaš ike cveta popari se sa pola litra ključ ale vode, poklopi, ostavi celu noć i

sutradan popije u 3 doze pre jela.

313

Smokva - Ficus carica

Narodna imena. Smokvinica, smokvenica, figovnik.

Botanič ke karakteristike. Smokva je relativno nisko drvo sa jako razgranatom kroš njom. Starije grane su sive

boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenič ni, veliki i nepravilno useč eni. Na mladim granama se pri dnu

nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotač em kruš kastog oblika. Od tog cveta posle nastaje soč ni plod sa

mnoš tvom semenih koš tica. Oplodnju vrš e insekti u unutraš njosti cvetnog omotač a.

Staniš te. Gaji se u područ ju Sredozemnog mora.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek koristi se svež ili osuš en plod.

Hemijski sastav. Plod sadrž i š eć er, pektine, organske kiseline, triterpenske saponine, vitamine C, B1, B2, A, E,

PP. Listovi sadrž e furokumarine, organske kiseline, eterič no ulje, steroide, triterpenoide, flavonoide.

Primena. Plod smokve reguliš e probavu. Kao č aj koristi se kod jakih prehlada. Mleč ni sok smokve se koristi za

leč enje rana.

Nač in upotrebe. Plodovi se koriste svež i, suvi, u obliku č aja.

314

Smrdljiva kopriva – Galeopsis dubia

Narodna imena.Mrtva kopriva,ranjenica,zebrat,konopljenka.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja biljka,visoka do 50 sm.Stablo uspravno,razgranato,dlakavo.Listovi

jajasti,obrasli suvim dlač icama,na dugim peteljkama.Cvetovi su uš njati,svetlo ž ute boje.

Staniš te.Raste na peskovitom zemljiš tu,stenama,kraj puteva.

Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvetu.

Hemijski sastav.Kremana kiselina,š eć er,mast,tanin,gorki fruktozid,pektin,etarsko ulje,holin.

Primena.Protiv zapaljenja pluć a,za iskaš ljavanje,kod astme.Isto tako č isti krv a spolja leč i č ireve.

315

Soč ivo – Lens esculenta

Narodna imena.Leć a.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja zeljasta biljka.Stablo uspravno,pri osnovi razgranuto.Listovi

perasti,izduž eni.Pri dnu lisne drš ke je raš ljika koja obavije oko ograde,drveta.Cvast č ine nekoliko cvetova plave

boje,ponekad beli.Plod je mahuna,sa po dve semenke.

Staniš te.Uzgaja se po baš tama.

Upotrebljivi delovi biljke.Seme biljke.

Hemijski sastav.Belanč evine,celuloza,masti, š eć er,fosfati,skrob,ekstraktivne materije bez azota,vitamin B.

Primena.Veoma hranljivo seme.Dobar je lek za crevnik katara. Zbog visoke koncentracije vitamina B i velikih

količ ina ugljenih hidrata, soč ivo je idealno za aktivne osobe, sportiste i ljude izlož ene velikim fizič kim

naporima. Soč ivo je u lekovitom smislu svakako vredna namirnica, jer njegova rastvorljiva vlakna sniž avaju nivo

glukoze i holesterola u krvi, i na taj nač in smanjuju potrebu organizma za insulinom kod osoba obolelih od

dijabetesa. S druge strane, nerastvorljiva vlakna pospeš uju varenje i skrać uju vreme zadrž avanja hrane u

digestivnom traktu, zbog č ega se smatraju dobrom zaš titom u smanjivanju rizika od pojave karcinoma debelog

creva. Soč ivo je i pravi rudnik vitamina B kompleksa, koji povoljno utič u na nervni sistem, dok visoka

koncentracija gvožđ a pomaž e u spreč avanju pojave slabokrvnosti. Bogatstvo kalijuma doprinosi regulisanju

srč anog ritma i prometu materija u organizmu, kontroliš e ravnotež u vode, pa samim tim i krvni pritisak.

316

Soja – Glycine hispida

Narodna imena.Japanski bob.

Botanič ke karakteristike.Omalena,jadnogodiš nja biljka ,sitnog semena.Ima razgranutu stabjiku,velike listove i

ljubič aste cvetove.Seme je bubrež asto.

Staniš te.Raste svuda,gaji se i kao lekovita biljka.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se seme iz koga se proizvodi masno ulje,sojino braš no i sir.

Hemijski sastav.Belanč evine,masna ulja,razne kiseline,vitamine B6 i K. Osim toga sadrž i puno minerala, vlakana,

proteina, esencijalnih masnih kiselina (omega- 3 masne kiseline),Izoflovona i fitoestrogena.

Primena.Kao hrana za dijetalce.Povoljno deluje na ž eludac. Soja ne sadrž i holesterol pa se preporuč uje i onima

koji imaju problem sa bolestima srca – povi š eni krvni pritisak, dijabetes, aterosklerozu. Dokazano je da se sniž ava

količ ina holesterola ako unos ž ivotinjskih belanč evina zamenimo sojom, ako u svoju ishranu unesemo 50% sojinih

proizvoda, za isti postotak ć e se smanjiti rizik od srč anih obolenja. Fitoestrogeni iz soje lič e na hormon estrogen,

ali su nekoliko hiljada puta slabiji od njega, zbog toga pomaž u obolelima od raka, usporavaju bujanje stanica raka

koji je ovisan o hormonima. Izoflavoni (genistein i daidzein) potpomaž u regulaciju hormona kod ž ena.

317

Somina – Juniperus sabina (otrovna)

Narodna imena.Gluva smreka,gluš ac,smrdljika,savina.

Botanič ke karakteristike.Zimzelen grm visok do 4,5 metara.Ima dve vrste listova:jedni su mali,polegli,drugi su

duž i, š iljasti.Iz ž enskih cvetova druge godine sazru crne bobice.

Staniš te.Raste na kamenitom krš u,pored mora,a sadi se u parkovima.

Upotrebljivi delovi biljke.Upotrbljavaju se granč ice biljke u cvatu.

Hemijski sastav.Jak otrov sabinol,sir ć etna i mravlja kiselina,etarsko ulje,smola,gorke materije.

Primena.Zbog velike otrovnosti ne treba je upotrebljavati.Korišć ena je kao sredstvo za izazivanje pobač aja,spolja

u mastima,za jač anje kose.U nauč noj medicini koristi se za spravljanje lekova.

318

Spanać – Spinacia oleracea

Narodna imena.Spinat,š pinat,spanak,zelje obič no.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja ili dvogodiš nja biljka.Stablo uspravno,razgranato,golo.Listovi su na

dugim drš kama,jajasti meki su,zelene boje.

Staniš te.Raste i sadi se po baš tama zbov velike hranljivosti.

Upotrebljivi delovi biljke.Listovi.

Hemijski sastav.Belanč evine,masti,š eć er,materije bez azota,celuloza,mineralne soli,mnogo gvožđ a,oksalna

kiselina.

Primena.Veoma koristan za malokrvne.Lako se vari,pa se preporuč uje kao dijetalna hrana. Supstance u listovima

jač aju sluzokož u i pospeš uju rad ž uč i i creva. Mineralne materije utič u na prolepš avanje tena kož e. Dobra je hrana

za skorbut i kod obolenja bubrega,jer izaziva mokrenje. Ne proporuč uje se konzumiranje u već oj količ ini zbog

oksalne kiseline, jer mož e pogorš ati stanje bubrež nim i reumatič nim bolesnicima. Oksalne kiseline ima najviš e u

peteljkama i rebrima listova.

Spanać je najbolje jesti svež , po moguć stvu sirov (u salatama), zač injen hladno ceđ enim maslinovim uljem,

limunovim sokom i mlekom (ili jogurtom, kiselim mlekom i sirom). Oksalna kiselina vezuje kalcijum iz mleka i

stvara nerastvotljivo jedinjenje kalcijum-oksalat, koje organizam odbacuje. Ostatak kuvanog spanać a obavezno

treba baciti jer se nitrati fermentacijom u hladnjaku pretvaraju u opasne nitrite (koji je otrov za organizam).

319

Spanać se kuva se u malo ključ ale vode oko 5 minuta. Voda, u kojoj je kuvan spanać , bogata je nitratima i ne

treba je ostavljati za dalje korišć enje.

320

Srcopuc – Antennaria dioica gearthner

Narodna imena.Smilje,bubka,zeč ja nož ica,mač je tace.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja zeljasta biljka,visoka 20 sm. i sva obrasla sitnom dlakom.Iz razgranutog

rizoma izbijaju ruž ič aste listove.Na vrhu su cvetovi crvenkaste boje,sakupljeni u glavice.Cvetovi su dvopolni.

Staniš te.Raste po paš njacima i livadama.

Upotrebljivi delovi biljke.Cvet i nadzemni deo biljke u cvetu.

Hemijski sastav.Alkaloidi,tanin,karoten,etarsko ulje,vitamin C,smola.

Primena.Za bolesti ž uć i,a kao č aj za iskaš ljavanje.

321

Srdač ica – Leonurus cardaca

Narodna imena.Kopriva od srca,srč anik,trava od kraknica,srč anica.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja biljka sa č ijeg korena izraste nekoliko š upljih stabljika,crvenkaste

boje.Kistovi srceliki,krpasto nazubljeni.Cvetovi ruž ič asti,sitni,u pazuhu listova.

Staniš te.Raste svuda,na neobrađ enim zemljiš tu.

Upotrebljivi delovi biljke.Sakuplje se biljka u cvatu.

Hemijski sastav.Jabuč na,vinska i limunska kiselina,gorka materija,leonurin,kalium,smola,tanin.

Primena.Dobar je lek za slabo srce,lupanja srca,poremeć aja u ž elucu,kod teš kog disanja.Kod teš kih neuroza

mnogo pomaž e,protiv straha,nemira,nesanice.

322

Srč anik - Polygonum bistorta

Narodna imena. Srč enica, srč enjak, trava od srca.

Botanič ke karakteristike. Srč anik ili srč enica je viš egodiš nja biljka jakog i vijugavog korena. Koren je spolja

smeđ , a iznutra ruž ič ast. Razmnož ava se izbojcima iz č vorova na korenu, koji se razvijaju u nove korene od kojih

svaki za sebe samostalno ž ivi. Srč enica se mož e razmnož avati semenom, u jesen, odmah nakon š to sazri.

Stabljika naraste i viš e od 1 metra. Listovi su dugač ki, kopljasti a pri dnu imaju peteljku. Gornji su listovi už i i

obuhvataju stabljiku. Sa gornje strane listovi su tamnozeleni, a sa donje sivo-zeleni. Cveta ruž ič asto-belim

cvetić ima koji su na vrhu stabljike slož eni u klas i imaju vrlo ugodan miris.

Staniš te. Raste na planinskim i brdskim livadama i paš njacima .

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja korenje koje se vadi u decembru.

323

Hemijski sastav. Korenje sadrž i najviš e tanina (7-36%), fenolkarbonske i organske kiseline, steroide,katehine,

vitamin C, skrob (26%). Sadrž i barijum, selen, stroncijum.

Primena. Srč anik svoju lekovitost zahvaljuje razmerno velikom prisustvu tanina. Leč i krvarenja i prolive, bolesti

sluzokož e, a celi crevni trakt potič e na rad. Preporuč uje se za leč enje slabokrvnosti, dizenterije, rana u ustima i

slič no.

Nač in upotrebe. Upotrebljava se u obliku č aja ili kao praš ak. Č aj: 2 kaš ike usitnjenog korena (50 g) za litru

mlake vode, ostaviti da stoji 2-3 sata pa i duž e. Nije ga dobro kuvati zbog prisutnosti skroba. Pije se 2-3 š olje

dnevno . Kao praš ak uzima se na vrh nož a i popije s a vodom ili mlekom i to pre jela 2 puta dnevno.

324

Sremuš - Allium ursinum

Narodna imena. Cremoš , sremuž , sremuš a i sremuž a, medveđ i luk, divlji luk.

Botanič ke karakteristike. Sjajni zeleni listovi kopljastog oblika, nalik na listove đ urđ evka, rastu iz duguljaste

lukovice obavijene belom providnom ljuskom. Glatka svetlozelena stabljika sa okruglom belom cvasti dugač ka je

do 30 cm.

Staniš te. Raste na vlaž nim livadama bogatim humusom, zatim na senovitim vlaž nim plodnim ravnicama, ispod

ž bunova i u listopadnim i planinskim š umama.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i lukovice.

325

Hemijski sastav. Sadrž i glikozid alin, eterič no ulje, askorbinsku kiselinu, mineralne materije.

Primena. U naš em narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne č isti tako dobro krv i sistem za varenje kao

sremuš . Ima jako dejstvo na crevne parazite, spreč ava infekcijske upale sluzokož e creva, sniž ava visok krvni

pritisak, a i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremuš povoljno deluje i na kardiovaskularni

sistem spreč avajuć i arteriosklerozu, otklanjajuć i nesanicu i nesvesticu. Rane koje teš ko zarastaju bivaju brzo

izleč ene ako se premaž u svež im sokom od sremuš a.

Nač in upotrebe. Kao zač in: svež i listovi sremuš a se iseckaju pa se ovaj zač in stavlja u supe i č orbe, umake,

salate i jela od mesa, ili se njime pospe hleb. Esencija od sremuš a: sitno naseckanim listovima ili lukovicama

rastresito se napuni boca do grlić a a zatim se masa prelije rakijom od ž ita ili nekom drugom domać om rakijom

jač ine 38-40%. Boca se 14 dana drž i na suncu ili na toplom. Vino od sremuš a: puna š aka sitno naseckanih listova

se prokuva u č etvrt litre belog vina, po ukusu zasladi medom ili sirupom i tokom dana pije polako, gutljaj po

gutljaj.

326

Stež a petoprsta – Potentilla anserina

Narodna imena.Bezanica,gusja trava,srcepuc.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja biljka sa snaž nim rizomom.Listovi perasto deljeni,duguljasti i

testerasti.Cvetovi sitni,ž ute boje.

Staniš te.Raste svuda naroč ito na podlogama bogatim solima.

Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak i koren.

Hemijski sastav.Tanin,soli,gorke materije.

Primena.Dobar je lek protiv srdobolja,krvarenja,grč eva,dijareja.

327

Striž uša – Sisymbrium officinale

Narodna imena.Ognica,oranj,striž ica.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja zeljasta biljka,obrasla dlakom.Stablo razgranato,visoko do 80 sm.Listovi

perasto useč eni.Cvetovi sakupljeni u ž utu cvast na vrhu granč ice.

Staniš te..Raste svuda,na napuš tenim mestima,kraj puteve i nasipe.

Upotrebljivi delovi biljke.Svež list i svež a biljka u cvatu.

Hemijski sastav.Sumporni heterozid,vitamin C.

328

Primena.Protiv zapalenja grla,izaziva luč enje ž eludač nog soka tako da se apetit poboljš ava.Olakš ava

iskaš ljavanje,ublaž ava bolove kod napada kamena u ž uć i ili bubrezima.

329

Suncokret – Helianthus annuus

Narodna imena.Sunč anik,dž irasol,sonč ogled,sunč ani cvet.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja biljka,visoka do 2,5 metara.Stablo snaž no, š uplje,obraslo

dlakom.Uspravno je,a na vrhu ima jednu ili dve krupnih glavica – cvetova.Listovi krupni,naizmeni č no

raspoređ eni.Cvetovi dvopolni,mrke boje.Spoljni deo cvasti č ine krupne jezič aste latice,jarko ž ute boje.Cvast se

okreć e prema suncu. Semenke duguljasti i mrki.

Staniš te.Gaji se na nivama i baš tama.

Upotrebljivi delovi biljke.Plod iz koga se vadi masno jestivo ulje.

Hemijski sastav.Ulje se sastoji od glicerida,nezasić enih masnih kiselina.

Primena.za spravljanje dijetalne hrane,naroč ito za obolele od dijabetis.Tucane semenke upotrebljavaju se za

leč enju reumatizma.

330

Hemijski sastav. Plod sadrž i karotenoide, steroide, vitamine C, E, P, flavonoide, pektine. Semena sadrž e

trigliceride, tokoferole, karotenoide.

Primena. Otklanja tegobe povezane sa nedostatkom vitamina C. Koristi se i protiv groznice, kamenca u

bubrezima, crevnog katara, bolesti mokrać nih organa, vodene bolesti. Cvetne latice š ipurka upotrebljavaju se za

pripremanje č aja kod krvarenja iz ž eluca, creva, pluć a i hemoroida kao i protiv proliva i ž eludač nih grč eva.

Nač in upotrebe. Pekmez od zrelih plodova iz kojih se povade semenke. Č aj od mesa ploda i semenki. Č aj od

zdrobljenih semenki. Č aj od cvetnih latica.

336

Hemijski sastav. Koren sa podankom sadrž i asparagin, saponin, karotin, vitamine B i C. Zreli plodovi sadrž e

š eć er, trigliceride, kapsantin, fizamin, malo alkaloida.

Primena. Izdanci š pargle koji se koriste kao povrć e, pospeš uju rad bubrež nih ć elija, a time i izluč ivanje vode iz

tela; osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci š pargle izvrsna su hrana za š eć erne bolesnike

i za one koji se oporavljaju nakon tež e bolesti. Njeno seme se koristi za smirivanje ž eluca i povrać anja, a koren se

koristi kao sredstvo za otvaranje.

Nač in upotrebe. Koriste se svež i izdanci, č aj od korena sa podankom i č aj od

plodova.

339

Upotrebljivi delovi biljke.Seme i listovi.

Hemijski sastav.Izuzetno visokim savrž ajem belanč evina nadmaš uje sve ostale ž itarice. Razlog za to je

esencijalna aminokiselina lizin koja se retko nalazi u biljkama. Pored toga, ima visok sadrž aj gvožđ a i kalcijuma,

dva minerala koja č esto nedostaju u ishrani ž ena i devojč ica. Porcija od 60 g barenog amaranta sadrž i 80%

preporuč ene dnevne doze kalcijuma.Ova biljka sadrž i veoma malo masnoć a i kalorija i mnogo vlakana. Lišć e

amaranta mnogi smatraju ukusnijim od spanać a, a sigurno je bogatije kalcijumom, gvožđ em i fosforeom. Sadrž i i

znač ajne količ ine vitamina A i C.

Primena.Seme, pored mnogobrojnih povoljnih uč inaka za zdravlje, iznad svega ojač ava nervni sistem, mozak i

metabolizam.

U nekim krajevima se koristi za ishranu ljudi i domać ih ž ivotinja.

342

Primena.Od davnina je korišć en kao lek protiv bolesti oč iju,i kao antidepresivni lek.Treba biti obazriv prilikob

branja,jer mož e da izazove osip na kož i.

344

Tikva – Cucurbita pepo

Narodna imena.Dulek,bundeva,ludaja,misirač a.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja puzava biljka,sa stabljikom dugom do 10 m.Listovi su

veliki,srcasti,plitko petodelni,testerasti.Cvetovi su u pazuhu listova zlatno ž ute boje.Odvojenih su polova.Plod

loptasta ,malo spljoš tena,boba,belič asto ž ute boje,iznutra narandž asta i mesnata.U sredini ima mnogo semenke.

Staniš te.Gaji se po baš tama i njivama.

Upotrebljivi delovi biljke.Zreo plod i seme.

Hemijski sastav.Masno ulje,fitosterin,belanč evine,globulin,š eć er,lecitin,smola,natrujum.

Primena.Za leč enje psorijaze,zapalenja tankog creva,teš koć a organa za mokrenje,kod hronič nog nefrita,kod

srč anih bolesti,protiv gihta i reumatizma.

346

Tikvica – Cucurbita moschata

Botanič ke karakteristike.Tikvica raste poleglo kao niza ž bun.Cvetovi ž uti,krupni kao i listovi.Plod

duguljast,bledozelene boje.

Staniš te.Gaji se baš tama.

Upotrebljivi delovi biljke.Plod.

Hemijski sastav.Voda,kalium,mangan,vitamin A.

Primena. Tikvice su niskokalorič no povrć e i odlič ne su za urinarni trakt, neka ispitivanja pokazuju da su dobre za

prostatu kao i za dobro funkcionisanje bubrega, protiv zatvora i savrš ena su hrana za dijabetič are jer ne sadrž e

š eć er.

347

Timijan – Thumus vulgaris

Narodna imena.Bosiljak,manja maž urana, timas, majč ina duš ica.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja biljka,manji grm,slič an majč inoj duš ici,visok do pola metra.Stabljika

uspravna,č etvorouglasta,obrasla kratkim dlakama.Listovi naspramni,duguljasto jajasti,na kratkoj drš ci.Cvetovi su

smeš teni u pazuhu listova,svetlo crvene boje.

Staniš te.Raste kao divlja biljka po livadama i planinama,ali se i gaji po vrtovima.

Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvatu.

Hemijski sastav.Etarsko ulje sa imolom,barneol,menten,saponin,tanin,smola,glikozid.

Primena.Protiv velikog kaš lja,za stomač ne poremeć aje,za ispiranje rana a koristi se i u kozmetici.

348

Tisa – Taxis baccata (otrovna)

Narodna imena.Tisovina,tis,tisenj.

Botanič ke karakteristike.Zeleni š ib,a nekad raste kao drvo do 15 metara.Kora je vrlo crvena,a kasnije postaje

mrka.Kroš nja je kao piramida.Grane su polož ene ili vise.Iglice su zelene boje,zaš ilenje.Biljka je dvopolna.Muš ki

cvetovi su kao glavice,a ž enski su kao lisni pupoljci.Semenka je soč na i crvena,nalik na malu š iš arku.

Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka je otrovna !

Hemijski sastav.Otrovnost potič e od jednog alkaloida koji se zove taksin.

Primena.Biljka se ne upotrebljava i treba se dobro č uvati trovanja.Kod znakova trovanja hitno traž iti pomoć

lekara.

349

Trava od srdobolje – Pantentilla tormentilla

Narodna imena.Trava od srca,stež a,srč enjak,petoprtnik.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja biljka sa jakim rizomom od 1-3 sm. debljine.Stablo skoro uvek

uspravno.Listovi uglavnom troclani,sedeć i sa kratkim dlakom.Cvetovi su ž ute boje,sa tri ,č etiri latica.

Staniš te.Raste svuda,narocito na vlaž nim terenima.

Upotrebljivi delovi biljke.upotrebljava se rizom,skupljaju se oni stariji,u vreme cvetanja.

Hemijski sastav.Tanin,glikozid,tarmentilin,smola,guma.

Primena.Kada je harala kuga i kolera smatralo se daje izuzetno lekovita biljka.Kao izrazito taninska droga koristi

se za leč enje bolesti stomaka (katara,paratifusa, ž utice,tuberkoloze ceva).Za ciscenje krvi,protiv reumatizma,za

č ireve,liš ajeve i escema.Isto tako i za dijarea i hronicnog kolitisa.

350

Trava od ušljame – Veronika officinalis

Narodna imena.Rani list,verunika,razgon.

Botanič ke karakteristike.Trajna,zeljasta,dlakava biljka.Visoka 10 do 20 sm.Raste polegla a grane i cvetovi su

uspravni.Listovi su elipsasti,naspramni,pepeljavo zeleni,po obodu nazubljeni.Cvetovi grozdasti,ljubič asti.Plod je

č aura.

Staniš te.Raste na visini do 1000 metara,na vlaž nim mestima.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se biljka u cvetu.

Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,vosak,š eć er,smola,gorka materija.

Primena.Za iskaš ljananje sluzi,protiv zatvora.Kao i za bolesti pluć a,protiv katara i drugo.

351

Trbulja vodena - Oenanthe aquatica

Narodna imena. Bedrenič ak, konjski morač , krpilo, mokrorok, vodeni morač .

Botanič ke karakteristike. Vodena trbulja je viš egodiš nja zeljasta biljka sa š upljom i razgranatom stabljikom

visine do 1,5 metar. Veliki listovi sa peteljkom dvostruko su do trostruko perasti sa potpornim listić ima. Koren je

dvogodiš nji, oblika mrkve. Sitni i beli cvetovi su sakupljeni u š tit. Plod je sa strane duguljasto-jajastog oblika,

gotovo okrugao, sa gornje i donje strane malo š iljast, go, zelenkasto-smeđ e do ž uto-smeđ e boje.

Staniš te. Vodena trbulja raste u barama, moč varama, stajać oj vodi, na moč varnim zemljiš tima i u jarcima.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se sakupljaju dozreli plodovi, odnosno seme.

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje, trigliceride, smole, vosak.

352

Primena. Vodena trbulja po lekovitom delovanju lič i na komorač , samo mnogo jač a. Njena upotreba delotvorna je

kod veoma zapuš tenih i tvrdokornih bronhijalnih katara sa gnojnim i zaudarajuć im ispljuvkom, kod tuberkuloze

pluć a i gnojenja kostiju. Osim toga, preporuč uje se u leč enju pluć a, astme, grč eva u ž elucu i crevima i kod jakog

nadimanja. Spolja se seme vodene trbulje koristi kao melem za rane jer ih č isti i spreč ava upale.

Nač in upotrebe. Koristi se kao č aj i kao melem.

353

Tresetnica – Sphagnum

Botanič ke karakteristike.Tresetnica je vrlo svetle sivozelene boje i lišć e joj ima krupne ć elije u obliku bureta, i

one pomaž u upijanje i nagomilavanje vode.Iz godine u godine raste biljka nad biljkom.Donje izumiru i talož e

se,tako redom dok ne stvori naslage.

Staniš te.Raste na moč varnom zemljiš tu. Nalazi se i na obalama jezera, u barama i malim jezerima, gde mož e da

je bude toliko da napravi pravu moč varu.

Primena.Zbog sposobnosti da upija teč nost, tresetnica je korišć ena poč etkom prvog svetskog rata za previjanje

gnojnih rana,ima antiseptič no dejstvo.

354

Trnjina - Prunus spinosa

Narodna imena. Trn crni, trnovina, drač a, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka.

Botanič ke karakteristike. Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom. Naraste do 4 m

visine. Š iri se po okolini pomoć u izbojaka iz korena. Listovi su naizmenič ni, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog

oboda, dlakavi po ž ilicama nalič ja. Cvetovi su dvopolni, petoč lani, rastu pojedinač no na kratkim drš kama, a cvetaju

pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju. Plodovi su okrugle, tamnoplavo-sivkaste koš tunice, oporog i

kiselog ukusa.

Staniš te. Raste po grmovitim obroncima, obodima š uma, krč evinama i drugim pustim nizijskim i brdskim

predelima.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, plodovi i kora sa korena.

Hemijski sastav. Plod sadrž i tanine, organske kiseline, vitamin C. Semenka ploda je otrovna jer sadrž i otrovni

glukozid amigdalin koji daje cijanovodonič nu kiselinu.

355

Primena. Cvet se koristi kao diuretik, on poveć ava luč enje soli, kao blagi laksativ i za poboljš anje metabolizma i

poveć anje nepropusnosti kapilarnih zidova. Plod se koristi kod probavnih smetnji prać enih prolivom, a spolja za

ispiranje usta i ž drela kod upale sluzokož e. Č aj od kore korena se preporuč uje za leč enje groznice. Č aj od cvetova

se ne sme uzimati za vreme trudnoć e i dojenja.

Nač in upotrebe. Č aj od cvetova: 2 kaš ikice cvetova trnjine natapati 8 sati u jednoj č aš i ohlađ ene provrele vode,

procediti. Piti po 1/4 č aš e 4 puta na dan. Č aj od kore sa korena: 5g kore korena trnjine kuvati 15 minuta u 1,5

č aš a vode, ostaviti da odstoji 2 sata, procediti. Piti u gutljajima sa malim prekidima. Pekmez od zrelih plodova.

Sirup od cvetova. Svež i zreli plodovi.

356

Troskot – Polygonum aviculare

Narodna imena.Troska,niska ptič ja trava.

Botanič ke karakteristike.Neugledna ,jednogodiš nja biljka.Stabljika je puzava,grane pokrivena lišć em raznih

oblika.Cvetovi beli ili ruž ič asti,smeš teni u pazuhu listova.

Staniš te.Raste svuda kao korov.

Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se svezi nadzemni izdanci.

Hemijski sastav.Etarsko ulje,sluz,tannin,silicijumova kiselina.

Primena.Za leč enje beš ike i bubrega.Veruje se da pomaze oko izbacivanja kamena.Lekovita je kod š eć ernih

bolesti,dijareje, č ira na ž elucu i na dudenumu.

357

Trska - Pharagimites communis

Botanič ke karakteristike.Trska je viš egodiš nja biljka koja raste na vlaž nom i moč varnom tlu, na obalama reka,

jezera i ribnjaka. U vodi i mulju nalazi se podzemno stablo sa snaž nim korenima. Tanko nadzemno stablo dostiž e

visinu od 4 m. Vetru i nepogodama odoleva zahvaljujuć i č vorovima koji tu i tamo presecaju š uplje, cilindrič no

stablo. Oko tih č vorova razvijaju se uski, dugi i oš tri listovi. Cvetovi su grupisani u metlicu na vrhu stabljike.

Staniš te.Obič na trska je samonikla biljka koja raste u moč varnim predelima i č ije rezerve je gotovo nemoguć e

iscrpeti.

Primena.Osuš ene stabljike trske koristile su se nekada a danas još nalaze primenu u građ evinarstvu, tako š to se

njime prekrivaju krovovi kuć a, za pravljenje ograda i slič no.Š iroka upotreba ove barske biljke opravdana je

č injenicom da je ovaj prirodan materijal odlič an izolator, koji zadrž ava š tetna ultravioletna zrač enja i predstavlja

veliku zaš titu od insekata i glodara.

358

Trubeljika – Cicuta virosa (otrovna)

Narodna imena.Glavobolja zelje,kukuta otrovna,guguta,trobelika.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja biljka sa uspravnim stablom do 1,5 metra visine.Lišć e veliko,dva do tri

puta perasto,useč eno, po ivici testerasto.Cvetovi su na vrhu biljke skupljeni u š titastu cvast bele boje.


Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvatu.

Hemijski sastav.Cikutoksin (jak otrov),cikutin,etarsko ulje,smola, š eć er.

359

Primena.Samo po lekarskom savetu.Koristi se u malim količ inama kod proizvodnje lekova za reumatizma i

nateč enih ž ljezda.Zbog velike otrovnosti ,strogo je zabranjena upotreba za narodna lekarstva !

360

Turica – Agrimonie eupotorija

Narodna imena. repnik,mali č ič ak,ranjenik.

Botanič ke karakteristike.viš egodiš nja biljka sa rizimom,sa dugom cvetnom drskom,raste do 1m. visine.Listovi

su perasto deljeni,po obodu zupč asti.Dlake sa obe strane lista,sa gornje strane su tamnije zelene boje.Cvetovi

mali,sedeć i, ž uti na gornjem delu stabljike.

Staniš te.Raste na suncanim livadama na obodu š ume.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se nadzemni deo biljke u cvatu, kao i listovi koji se suse za caj ili prah.

361

Hemijski sastav.Tanin,gorki sastojci,etarsko ulje,kremenska kiselina.

Primena.Povoljno deluje na bolesti bubrega,jetre,slezine,zuć i.Pomaze kod leč enju katara ž eludca i creva,i nekih

kož nih bolesti.

362

Tušt – Portulaca oleracea

Narodna imena.Portulak

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja biljka,raste do 30 sm.u visini.Veoma je socna.Stablo je

polozeno,razgranuto,crvene boje.Cvetovi su ž uti,usamljeni ili po 2-3 zajedno.

Staniš te.Raste svuda.

Upotrebljivi delovi biljke.Upotrebljivi su zeljasti delovi biljke.

Primena.Svez zeljasti deo koristi se kao salata.Nekad se koristio za leč enje zapalenja bubrega,besike i protiv

krvarenja.

363

Uva - Arctostaphylos uva ursi

Narodna imena. Medveđ e grožđ e, medvjetka, medvedovo uho, medvedovo grožđ ice, medvedi grožđ e,

medvjedica, meč ije grožđ e, mlivnjak, mlivnjač a, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika, gornik, bubina

boba, divlja maginja, gornik, vuč ja jabuka, jabuč ica.

Botanič ke karakteristike. Uva je viš egodiš nja zimzelena biljka koja raste kao nizak, puzav grm. Glavne grane su

obič no prilegle uz podlogu, a vrhovi granč ica su uspravni i gusto obrasli listovima. Listovi su kož asti, debeli, goli,

sitni, loptastog oblika. Rub lista je ceo i malo savijen prema nalič ju. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ruž ič asti ili beli i

vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, braš njava, okrugla mnogosemena bobica.

Staniš te. Raste po suvim, osunč anim mestima planinskih predela.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi od maja do jula.

364

Hemijski sastav. Listovi sadrž e tanine galotaninskog i katehinskog tipa, fenole i njihove glukozide (arbutin,

metilarbutin), flavonoide, katehine, triterpenoide, etarsko ulje, fenolkarbonske kiseline, vitamin C, karotin, iridoide,

organske kiseline.

Primena. Č aj od listova uve se koristi za dezinfekciju mokrać nog sistema i kao adstringent kod leč enja upala

beš ike i bubrega, kod problema sa mokrenjem, kod stvaranja bubrež nih kamenaca i naroč ito kod akutnih upala

beš ike do kojih dolazi zbog otež anog izluč ivanja mokrać e i njenog zakiseljavanja. Uzimanje već ih doza mož e

prouzrokovati muč ninu.

Nač in upotrebe. Č aj: jedna kaš ika izdrobljenog lista kuva se u 4 decilitra vode 3 minute. Č aj: jednu kaš iku

izdrobljenog lista preliti hladnom vodom, ostaviti 12-24 sata da stoji, procediti, zagrejati i piti. Prah: efikasnije je

lišć e uzimatiu u obliku praha dva puta dnevno: ujutro i uveč e po pola kaš ikice zalivene sa malo vode.

365

Valeriana - Valeriana officinalis

Narodna imena. Odoljen, baldrijan, kozlić , majč ina trava, mač ja trava.

Botanič ke karakteristike. alerijana je viš egodiš nja zeljasta biljka visoka 25-100 cm. Ima kratak rizom koji je

obrastao mnogobrojnim dugač kim, tankim korenjem. Stabljika je uspravna, uzduž no izbrazdana i u gornjem delu

razgranata. Listovi su neparno perasto deljeni, sa 13 do 21 par jajasto-kopljastih listić a koji su po obodu grubo

nazubljeni. Donji listovi imaju drš ku dok su gornji sedeć i. Cvetovi su sakupljeni u cvasti slič ne š titu. Boje su bele

do svetlo ruž ič aste. Cveta od kraja proleć a do sredine leta.

Staniš te. Raste na vlaž nim livadama, u š ipraž ju pored reka i potoka, po rubovima š uma sve do 1500 m

nadmorske visine.

Upotrebljivi delovi biljke. Podanak sa korenom.

366

Hemijski sastav. Sadrž i eterič no ulje (skoro 100 jedinjenja), alkaloide, organske kiseline, tanine, glukozide,

fitosterole, smole. Sadrž i gvožđ e i selen.

Primena. Koristi se kod jač e nervne razdraž enosti, iscrpljenosti, oseć aja teskobe, kod srč anih smetnji ž ivč anog

porekla, kod funkcionalnog poremeć aja rada srca i krvnih sudova, kod nesanice izazvane neurotič nim reakcijama.

Pomaž e i kod glavobolja prouzrokovanih grč em krvnih sudova u miš ić ima, kod lupanja srca izazvanog psihič kim

razlozima. Koristi se i kod probavnih preblema, u menopauzi i kod povrać anja psihogenog porekla.

Nač in upotrebe. Hladan č aj: jedna kaš ika korena na 2dl hladne vode ostavi se da stoji 10 sati. Od tog č aja uzima

se 6 puta dnevno po jedna kaš ika. Ne sme se kuvati. Tinktura: tinktura se priprema tako da se 20 g usitnjenog

korena prelije sa 100 ml 70 % etilalkohola, zatim se to, dobro zač epljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz č ešć e

muć kanje; nakon toga se procedi. Uzima se 20-40 kapi na kocki š eć era sa vodom, najbolje pre spavanja.

367

Velebilje – Atropa belladonna (otrovno)

Narodna imena.Devesinje,luda trava,kozjak,volovč ek,bun.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja biljka,raste kao grm sa jako razvijenim belim,debelim korenom i

razgranatim korenjem.Stablo je snaž no,visoko do 1,5 metra,rač vasto.Listovi su krupni,u parovima,leoljivi.Iz

svakog para po jedan list je upola manji.Cvetovi su zvonjasti,smeđ e boje,smeš teni u pazuhu listova.Plod je

bobica,crne boje,nalik na treš nju,u zelenoj č aš ici.Plod je pun soka ljubič aste boje.

Staniš te.Raste na proplancima,planinskim obroncima.

Upotrebljivi delovi biljke.List i stabljika sa listovima,a posebno je vredan koren.

Hemijski sastav.Otrovni alkaloidi-atropin i hioscijamin.

Primena.Atropin š iri zenice,protiv astme,neurologije, ž eludač nih grč eva,protiv bolova zbog kamena u ž uć i i

bubrezima.Ne sma se upotrebljavati bez saveta lekara,jer je veoma otrovna.

368

Veliki podbel - Petasites officinalis

Narodna imena. Repuh, repuv.

Botanič ke karakteristike. Zeljasta, viš egodiš nja miriš ljava biljka sa dugim, snaž nim i mesnatim korenom. Stablo

joj je pravo, jednostavno, prekriveno sitnim, mekim vlaknima i na sebi nosi male listić e crvenkaste boje. Bazalni

listovi su raspoređ eni u rozeti, š irine do 1 m u preč niku: imaju srcasto-bubrež ast oblik, nejednako su nazubljeni

kratkim trouglastim zubcima, na poleđ ini su vlaknasti, a kasnije glatki. Cvetovi su cilindrič nog oblika, prljavo-bele

do ruž ič asto-ljubič aste boje, raspoređ eni u vidu ansambla sitnih cvetić a na gornjem delu drš ke i to tako da

podseć aju na klip kukuruza. Smeš teni su ispred listova.

Staniš te. Raste pored potoka, izvora, na vlaž nim mestima, periferiji š uma i u jarku.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren.

Hemijski sastav. Sadrž i alkaloide, organske kiseline, polifenole, pektin, eterič na ulja.

369

Primena. Izaziva znojenje i zato se upotrebljava kod temperature (groznice), zatim kod guš enja, gihta i padavice

(epilepsije). Pomaž e kod uganuć a, išč aš enja, gangrene, zloć udnih tumora i rana koje peku.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: 1 ravna mala kaš ika korena velikog podbela ostavi se tokom noć i u č etvrt litre

hladne vode, a ujutru se ugreje i procedi. Oblozi: svež i oprani listovi se izgnječ e i upotrebe kao oblog koji treba

stavljati viš e puta dnevno.

370

Veronika - Veronica officinalis

Narodna imena.Č estoslavica, zmijina č estoslavica, lekovita č estoslavica, prava veronika, š umska veronika, trava

od uš ljame, veronika, vetrovalj, bela boć a.

Botanič ke karakteristike. Veronika je viš egodiš nja zeljasta biljka iz porodice bokvica.Ima puzeć i rizomom iz

koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, ž lezdastim

dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa dugač kim

praš nicima, svetloplave do ljubič aste boje i proš arani tamnoplavim ž ilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje

su u poč etku zbijene, a kasnije se izduž uju. Plod je č aura pokrivena ž lezdanim dlakama. Cveta od maja do

avgusta.

371

Staniš te. Raste po suvim livadama,obodima š uma, uz ograde.

Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu.

Hemijski sastav. Veronika sadrž i glikozide, saponine, gorke materije, malo etarskog ulja, organske kiseline,

provitamin A, š eć ere, vosak i dr.

Primena. Veronika se koristi u narodnoj medicini kod oboljenja disajnih organa, za olakš ano iskaš ljavanje i

izbacivanje sekreta, kod groznič avih stanja, kao antiseptič no sredstvo, aperitiv, pomaž e varenju hrane, otklanja

katar ž eluca, bolove u grudnom koš u, starač ki svrab, poviš enu temperatur. Koristi se kod hronič nih kož nih

oboljenja, ekcema.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: 1 puna mala kaš ika prelije se sa č etvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji

kratko vreme. Svež i sok: cvasti se operu i neosuš ene iscede u sokovniku. Male boce napune se sokom i č uvaju u

friž ideru. Tinktura: dve pune pregrš ti isitnjene biljke u cvatu potopiti u rakiju od ž ita jač ine 38-40% i 14 dana

ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote. Č ajna meš avina: 1 puna mala kaš ika prelije se vrelom vodom i ostavi

da odstoji kratko vreme.

372

Vidac - Euphrasia officinalis

Narodna imena. Dragoč ka,oč ajnica,dragonka, radoka, vidica, vidova trava.

Botanič ke karakteristike. Vidac ili oč anica jednogodiš nja je biljka, visine 10 do 15 cm. U gornjem je delu

razgranjena i pokrivena mekanim dlač icama. Biljka je polunametnik jer se svojim usisnim korenjem prič vrsti za

livadne trave i siš e im sokove. Listovi su nasuprotni, jajastog oblika i na vrhu oš tro nazubljeni. Cvetovi se

pojavljuju u pazuš cima gornjih listova, a boja je bela ili bledoljubič asta. Po cevastim cvetovima nalaze se male

ž ute mrlje.

Staniš te.Raste na suvim livadama, š umskim č istinama i neplodnim zemljiš tima.

373

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek sakuplja se č itava biljka, bez korena.

Primena.Osnovno delovanje biljke koristi se u leč enju oč iju. Upotrebljava se kod upale oč ne spojnice, slabosti

oč iju zbog premorenosti od č itanja ili pisanja, upale rubova veđ a, upale š arenice, glaukoma, č ira na rož nici, upale

suzne vreć ice i sl. Vidac se preporuč uje i kod bolesti diš nih organa, kao š to su grip, bronhitis, probavne smetnje,

ž eluč anih i crevnih.

374

Vidovč ica – Analgallis arvensis

Narodna imena.Vidova travica,vidac,zelenika,č esnica.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja biljka do 30sm. Visoka,stablo polož eno.Mlada biljka je pokrivena gustim

dlač icama.Listovi naspramni,elipsasti,sedeć i.Cvetovi su smeš teni u pazuhu listova na donjoj drš ci,crvene boje.Plod

okrugla č aura.Kad sazri poklopac č aura otpadne.

Staniš te.Raste svuda.

Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke u cvatu.

Hemijski sastav.Enzimi,saponini,tanini,gorke materije.

Primena.Nije dovoljno prouč ena.U narodu korišć ena za leč enje č ula vida.

375

Vilina kosa – Cuscuta europeae

Narodna imena.Predence,samovila,strš ica,vraž ji š trik,č ele trava.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja parazitna biljka.Ima tanku,konč astu razgranatu,ž uto zelenu

stabljiku,bez listova.Cvetovi su joj sitni,bez drš ke skupljeni u okrugle glavice.Cveta preko leta.Plod je

Č aura sa sitnim semenjem.

Staniš te.Parazitira na koprivi,hmelju,konoplju i drugim biljkama.

Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke u cvetu.

Hemijski sastav.Tanin,glikozidi i dr.

Primena.Ranije se upotrbljavala za leč enje gripa i ž enskih bolesti.U novije vreme se preporuč uje u vidu

Č aja,kao sredstvo za proč išć avanje,ali poš to se smatra da je otrovna,treba biti veoma obazriv prilikom upotrebe.

376

Vinova loza - Vitis vinifera

Narodna imena. Č okot, loza, trs, vinoloza, vinska loza, vinski trs.

Botanič ke karakteristike. Vinova loza je trajan grm, odnosno penjač ica koja dostiž e visinu od 5 do 15 metara.

Kod vinove loze razlikuju se dugač ki izdanci koji se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki izdanci koji se razvijaju iz

pazuha listova. Plod je veoma soč na, slatka i kiselkasta bobica sa nekoliko semenki. Plodovi, odnosno bobice

sač injavaju grozd.


Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava grožđ e, cvetovi, listovi i vitice.

Hemijski sastav. Grožđ e sadrž i š eć er, organske kiseline, soli kalijuma,kalcijuma, magnezijuma i gvožđ a, tanine,

pektine, vitamine A, B1, B2, C. Listovi sadrž e š eć er, organske kiseline, tanine, inozit, kvercetin, karoten, holin,

betain.

377

Primena. Č aj od listova vinove loze koristi se kao lek za leč enje reumatizma, gihta, povrać anja i krvavog

ispljuvka. Sok š to istič e iz svež e obrezane loze deluje na umirenje krvarenja, stež e, a razređ en sa vodom koristi se

i za obloge za jač anje oč iju. Č aj od cvetova vinove loze koristi se za leč enje oslabljene funkcije mozga i kič mene

mož dine. Grožđ e se uzima kao lek za č išć enje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za

leč enje upalnih procesa probavnih organa, za uklanjanje reumatič nih poteš koć a i kož nih osipa. Svež i sok od grožđ a

obiluje vitaminima A, B i C i raznim mineralnim materijama, a koristi se za jač anje probavnih organa, izluč ivanje

otrovnih materija iz tela, za leč enje proliva i katara creva, uklanjanje zač epljenosti i sl. Kada se uzima u manjim

količ inama, vino deluje lekovito jer ož ivljuje i potič e na aktivniji rad mnoge organe. Vinsko sirć e hladi i stež e,

smiruje prolive i krvarenje. Povremeno pranje celog tela meš avinom vinskoga sirć eta i vode č isti kož u i otvara

pore, pospeš uje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i š tetne spoljaš nje uticaje.

Nač in upotrebe. Č aj od listova. Prah od listova. Č aj od cvetova. Grožđ e. Svež i sok od grožđ a. Vino. Vinsko sirć e.

378

Virak - Alchemilla vulgaris

Narodna imena. Vrkuta, rosanica, biserak, gospin plaš t, trava od uš ljeme i plaš t device Marije.

Botanič ke karakteristike. iš egodiš nja biljka. Ima kratak rizom iz koga raste prizemna lisna rozeta i polegnuta ili

uspravna razgranata lisna stabljika koja naraste do 50 cm. Listovi su dlanasti, imaju dugu peteljku, nazubljeni su i

imaju sjajne dlač ice sa donje strane. Cvast je na vrhu u obliku grozda. Cvet je zelenkastož uć kast. Cveta od maja

do avgusta. Plod je orašć ić .

Staniš te. Raste u rubnim oblastima š uma i pored puta, na padinama i vlaž nim livadama u viš im planinskim

predelima.

Upotrebljivi delovi biljke. Stablo,lišć e, cvet.

Hemijski sastav. Sadrž i tanine, katehine, flavonoide, fenol karbonske kiseline i njihove derivate, lignin, lipide,

vitamin C. Takođ e sadrž i gvožđ e, bor, mangan, bakar, cink, molibden, nikl.

379

Primena. Kod poremeć aja menstruacije, belog pranja, genitalnih tegoba i nelagodnosti u prelaznim godinama,

zajedno s hajduč icom mož e da reguliš e neredovni menstrualni ciklus. Ova lekovita biljka deluje tako š to skuplja

krvne sudove i brzo leč i, a koristi se i kao diuretik i sredstvo za jač anje srca, zatim kod groznice zbog zapaljene

rane, kod zagnojene rane, pa i neleč enih i zapostavljenih č ireva. On takođ e otklanja slabost miš ić a i udova i

pomaž e kod malokrvnosti.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: 1 puna mala kaš ika biljke popari se sa č etvrt litre vrele vode i ostavi da kratko

odstoji. Oblozi: odgovarajuć a količ ina svež e biljke brzo se opere, izgnječ i oklagijom i upotrebi kao oblog. Dodatak

vodi za kupanje: za potpunu kupku uzme se 200 g osuš ene ili nekoliko pregrš ti svež e biljke i stavi se u kofu sa

hladnom vodom, da prenoć i. Sledeć eg dana se sve zagreje i doda vodi za kupanje.

380

Vlasač a – Bromus inermis

Narodna imena.Klasač a,š uš ulija,bezosac,vlasen bezosni.

Botanič ke karakteristike.Trava visoka 30 – 140 sm.Stabljika uspravna,glatka ili u gornjem delu malo

rapava,obrasla lišć em.

Staniš te.Raste na reč nim obalama,na suvim brež uljcima,uz obode š uma i livadama.

Primena.Nema primena u leč enju.

381

Vodeni orašak - Trapa natans

Narodna imena.Vodeni orah,vodeni kesten.

Botanič ke karakteristike.Koren se nalazi obi č no u mulju i on odr ž ava plutajuć u rozetu koja se nalazi na vrh

podvodnog stabla. Stablo je tanko, dugo, nalazi se pod vodom i prose č ne du ž ine je oko 4 m mada mo ž e da

naraste i do 6 m. Li šć e je romboidnog oblika veli č ine do 4 cm. Na povr š ini vode obrazuje rozetu koja pluta

zahvaljujuć i sunđ erastoj strukturi lista i lisnim dr š kama.Na podvodnoj stabljici se nalaze izmenjeni zeleni listovi

koji podse ć aju na pera.Cvetovi su beli,a seme je crno, strukture sli č ne kestenu, sa č etiri š picasta izra š taja

velič ine oko 4 cm i razvija se pod vodom. Plo d, u jesen, kada je zreo pada na dno, tu prezimi i u prole ć e se

razvija nova biljka.

Staniš te.Raste u plić acima jezera i reka (maksimalne dubine do 5 m) kao i u vlaž nom i blatnom zemljiš tu.

Upotrebljivi delovi biljke.Plod biljke.

Primena.Plodovi imaju hranjive semenke, koje su slatkaste (kao kesten), a jedu se sirove, pr ž ene, kuvane ili

samljevene.Osim toga koristi se i za ishranu stoke.

382

Vrab seme – Lithospermum officinale

Narodna imena.Vrapč je proso,biserka,divlja proja.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja biljka sa razgranatim vretenastim korenom,sa koga polaze nadzemni

izdanci.Stablo visoko do 1 m. veoma razgranato..Listovi kopljasti,cvetovi zelenkasti.Plod oraš ica.

Staniš te.Na vlaž nom zemljiš tu.

Upotrebljivi delovi biljke.Sitni plodovi biljke.

Hemijski sastav.Tanin,saponizidi,silikati,ulja,gume.

Primena.Protiv kamenca,a dobar je diuretik - za brž e izluč ivanje mokrać e.

383

Vrtni mak – Papaver comniferum (otrovan)

Narodna imena.Drijemak,afion,aš aš ,pitomi mak.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja letnja biljka.Stablo uspravno,malo razgranuto,plavič aste boje.Cvetovi

usamljeni,na vrhu beli,ljubič asti ili crveni.Plod je č aura sa mnogo sitnog semena.U seloj biljci nalazi mleč ni sok,koji

je gorak. Središ te cveta ima vijugave praš nike okruž ene okruglim ili peharastim skupom č etiri do š est latica. Pre

cvetanja latice su zguž vane u pupoljak, i kako cvetanje prestane latice č esto lež e ravno pre nego š to otpadnu.

Polen orijentalnog maka, Papaver orientale, je tamno plave boje. Polen poljskog maka je od tamno plave do sive.

Pč ele koriste mak kao izvor polena.

Upotrebljivi delovi biljke.Seme i opium,sok iz nezrele č aure.

Hemijski sastav.U soku se nalazi morfin i preko 20 alkaloida (Kodein, Papaverin, Noskapin i dr.) .

Primena.Opium iz nezrele č aure,dobar je sedativ,hipnotikum,za smirenje kaš lja i dr.Duga upotreba dovodi do

navike o č emu treba voditi rač una.Već e doze i duga upotreba razaraju nervni sistem.

384

Vuč ja stopa – Aristolochia clematitis (otrovna)

Narodna imena.Vuč ja jabuka,kokotinja,zeč eva lubenica.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja zeljasta biljka visoka do 1 metar.Stabljika uspravna, ž uto zelene boje.

Lišć e jajasto,a pri dnu srcoliko savijeno.Cvetovi su smeš teni u pazuhu listova jarko ž ute boje.

Staniš te.Raste na neobrađ enim sunč anim obroncima,mnogo u vinogradima kao korov.

Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se podzemni deo stabljike – rizom.

Hemijski sastav.Alkaloid aristolohid,etarsko ulje,jabuč na i taninska kiselina,gorke materije,smola.

Primena.Ranije je koriš ten za leč enje č ireva i rana.Zbog velike otrovnosti ne sme se upotrebljavati ,iako je narod

zove “narodni jod”.

385

Zeč ja loboda – Hieracium pilosella

Narodna imena.Runjika,ovč ja brada,liš je uho,zlatnik.

Botanič ke karakteristike.Viš egodiš nja zeljasta biljka,izraste do 35 sm.Obrasla dlakama,ima poleglo jajasto lišć e

i uspravnu stabljiku.Na vrhu glavič asta cvast svetlo ž ute boje.

Staniš te.Raste na suvom zemljiš tu.

Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka sa korenom.

Hemijski sastav.Tanin,sluz,smola,gorke materije,flavonski derivati.

Primena.Protiv poremeć enog mokrenja,zapaljenja beš ike i za leč enje liš ajeva.

386

Zeč ja soca - Oxalis acetosella

Narodna imena. Kisela detelina, ž uta detelina, zeč ji kiseljak i zeč ja detelina.

Botanič ke karakteristike. Zimzelene viš egodiš nja biljka, visine 5-12 cm. Lišć e je u obliku trolista, cvetovi su

veoma mali. Cveta krajem proleć a.

Staniš te. Listopadne i č etinarske š ume.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi.

Hemijski sastav. Sadrž i karotin, rutin, askorbinsku kiselinu, organske kiseline.

Primena. Otklanja smetnje koje izaziva ž eludač na kiselina. Pomaž e kod lakš eg poremeć aja varenja. Upotreblava

se kod ž utice, upale bubrega, osipa na kož i. Preporuč uje se u poč etnom stadijumu raka ž eluca i kod unutraš njih i

spoljnih kanceroznih rana i tumora kao i kod Parkinsonove bolesti.

387

Nač in upotrebe. Č aj: 1 velika kaš ika svež ih listova popari se sa pola litre vode. Treba da odstoji kratko vreme.

Svež i sok: oprane listove iscediti u sokovniku.

388

Zeč ji trn - Ononis spinosa

Narodna imena. Gladiš , gladež , gladiš nik, gladiš ka, gladuš ka.

Botanič ke karakteristike. Zeč ji trn je viš egodiš nja biljka koja raste kao korov sa veoma dugač kim, jakim i

ž ilavim korenjem. Stabljika je grmolika, č vrsta i razgranata, sa trnovitim izdancima, a visoka je do 50cm. Listovi u

vrš nom delu stabljike su jednodelni, dok su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listić a. Cvetovi se nalaze na

trnovitim izdancima u pazuš cima listova, leptirastog su oblika, grimiznocrvene boje.

Staniš te. Raste uz rubove š uma, na suvim i mrš avim zemljiš tima livada, oranica i paš njaka.

Upotrebljivi delovi biljke. U proleć e ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Koren sadrž i neotrovne glukozide ononin i onospin, tanine, skrob, smole, eterič no ulje.

Primena. Koren zeč jeg trna veoma je dobro sredstvo za izluč ivanje mokrać e. Koristi u leč enju vodene bolesti,

posebno kod uklanjanja vode iz trbuš ne š upljine. Preporuč uje se kod leč enja upale bubrega, kamenaca i peska u

bubrezima, upale mokrać ne beš ike i kamenaca u beš ici, kod gihta, reumatizma i hronič nog reumatizma zglobova.

389

Za iste namene koristi se i č aj od nadzemnog dela biljke. Spolja se zeč ji trn koristi za pripremanje obloga za

leč enje rana.

Nač in upotrebe. Č aj od cveta: 3 kaš ike cveta na litru ključ ale vode. Pije se triput dnevno po jedna š oljica. Č aj od

korena: 2 kaš ikice korena preliti vruć om vodom i ostaviti poklopljeno pola sata. Piti po 2-3 š oljice toplog

nezaslađ enog č aja izmeđ u obroka.

390

Zelenika - Ilex aquifolium

Botanič ke karakteristike.Zelenika je zimzeleni ž bun ili drvo, visine do 10 m. Listovi prosti, naizmenič no

postavljeni,kož asti, nazubljeni, zupci se završ avaju trnovima.Cvetovi grupisani u š titastim cvastima. Plod je

okruglasta crvena i sjajna koš tunica.

Staniš te: bukovo-jelove š ume.

Upotrebljivi delovi biljke.Listovi, bobice.

Hemijski sastav.Gorka materija,ilicin,vosak,guma,ileksova kiselina.

Primena.Lišć e je gorkog, oporog i neprijatnog ukusa. U staroj medicini je korišć eno protiv

zapaljenja organa za disanje, protiv reumatizma,boginja. Bobice ove biljke jako draž e organe za

varenje.Tucakov navodi da je ova biljka otrov za srce i da je ne treba upotrebljavati za lek.

.

391

Zlatnica - Solidago virgaurea

Narodna imena. Zlatica, zlatna rutvica, č elebi-grana, zlatna š iba, š tapika.

Botanič ke karakteristike. Viš egodič nja biljka. Stabljika, gusto obrasla zlatnož utim zvezdastim cvetovima,

dostiž e visinu od 80 cm. Listovi jajasti ili elipsasti. Cvetovi se skupljaju od jula do oktobra.

Staniš te. Viš egodič nja biljka. Stabljika, gusto obrasla zlatnož utim zvezdastim cvetovima, dostiž e visinu od 80 cm.

Listovi jajasti ili elipsasti. Cvetovi se skupljaju od jula do oktobra.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, list, seme.

Hemijski sastav. Sadrž i organske kiseline, terpenoide, saponine, fenolna jedinjenja, fenolkarbonske kiseline,

flavonoide, polisaharide.

392

Primena. Upotrebljava se kod crevnih oboljenja, kod krvarenja iz creva, bronhijalne astme, gihta, reumatizma,

diareje. Ceni se kao lekovito sredstvo protiv oboljenja bubrega i mokrać ne beš ike. Deluje diuretič no. Pozitivno

utič e na duš evni (emocionalni) ž ivot č oveka.

Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: jedna puna mala kaš ika zlatnice popari se sa č etvrt litre vrele vode i ostavi da

kratko odstoji.

393

Zob – Avena sativa

Narodna imena.Ovas,krupa,oves,ovaz,pitoma zob.

Botanič ke karakteristike.Jednogodiš nja biljka.Stablo uspravno,visoko do 1,5 metra.Listovi dugi,obrasli

dlakama.Cvast metlica.Plod srastao sa plevicom.

Staniš te.Uzgaja se po njivama.

394

Upotrebljivi delovi biljke.Seme.

Hemijski sastav.Skrob,masno ulje,lecitin,fosfat,kalcium,vitamin C,jod,š eć er,provitamin D,vosak.

Primena.Od zrna pravi se č aj protiv kaš lja i katara creva.Ovsena kaš a stavlja se na č ireve,leč i i

reumatizam.Ovsene pahuljice u savremenoj industriji,proizvode se kao koristan sastojak u deč joj ishrani.

395

Zova - Sambucus nigra

Narodna imena.Bazga,baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zovina, zovika.

Botanič ke karakteristike. Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla

kora je svetlosmeđ a, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavič asta. Već u blizini zemlje izbijaju

postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okruž uje plutasta, bela i veoma lagana srž . Nasuprotni listovi nepravilno

su perasti s jajastim, zaš iljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su

sakupljeni u plosnati paš titac, a boja im je bela do ž uć kasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u poč etku zelene,

zatim crveno-smeđ e i na kraju sjajnocme. Bobe su male i soč ne. Cvetovi su jakog i veoma ugodna mirisa, koji u

396

suvom stanju postaju blaž i. Okus cvetova je gorkast i aromatič an. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus,

dok su pripremljeni kao kompot ukusni.

Staniš te.Raste na rubovima š uma i osunč anim š umskim krč evinama. na zapuš tenim mestima i u blizini naselja.

Upotrebljivi delovi biljke. Mladi izboji i mladi listovi sabiru se u proljeć e, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi

nakon dozrevanja.

Primena.Č aj od listova i mladica zove ili bazge koristi se za pospješ ivanje izluč ivanja mokrać e, nakupljene

tekuć ine u telu, za leč enje š eć erne bolesti kao i za č išć enje i poboljš anje krvi. Č aj od cvetova bazge koristi se u

leč enju prehlade, bronhitisa, kaš lja, gripe, hripavca, poč etne upale pluć a,kijavice, ospica, š arlaha, teš kog disanja,

astme, kod poč etne tuberkuloze i kod svih reumatič nih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje

č aja kojim se odstranjuju poteš koć e kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i meura, leč i vodenu bolest, razne

edeme te tvrdu stolicu. Sok od svež ih boba koristi se u leč enju neuralgije trigerninusa (neurlagija lič nog ž ivca), za

jač anje, za blago reguliranje stolice, č išć enje krvi, umirenje trbuš nih grč eva i crevnih kolika, za tek i poboljš anje

cirkulacije krvi.

397

Primena. Koristi se kod probavnih smetnji, kod nedovoljnog luč enja ž eludač ne kiseline, kod anoreksije, kod

infekcija probavnih organa i zapaljenja sluzokož e. Poveć ava otpornost zidova krvnih sudova. Koristi se kod leč enja

dijabetesa. Smanjuje preterano znojenje. Spolja se koristi za ispiranje usta i za grgljanje kod upalnih infekcija,

angine, kod leč enja kož nih oš teć enja koja sporo zaceljuju.

Nač in upotrebe. Č aj: jedna mala kaš ika prelije se sa č etvrt litre ključ ale vode i ostavi da malo odstoji. Sirć e od

ž alfije: boca se do grlić a rastresito napuni cvetovima livadske ž alfije i prelije prirodnim sirć etom; nivo sirć eta treba

da bude iznad nivoa biljke. Bocu 14 dana ostaviti na suncu ili na toplom mestu. Sedeć a kupka: dve pune pregrš ti

listova stave se u hladnu vodu i ostave preko noć i. Sledeć eg dana sve se greje do ključ anja i dodaje vodi za

kupanje.

401

Primena. Pomaž e kod velikih tegoba povezanih s matericom, jajnicima i menstruacijom. Proč išć ava krv, otklanja

nesanicu izazvanu nervozom. Pomaž e kod slabog izluč ivanja mokrać e, raznim bolestima mokrać nih puteva, teš kim

oboljenjima bubrega i vodenoj bolesti srca, kod poremeć enog varenja, kod skrofuloze i osipa na kož i.

Nač in upotrebe. Č aj: jedna puna mala kaš ika popari se sa č etvrt litre hladne vode i ostavi malo da odstoji.

Oblozi: tri pune male kaš ike popariti sa pola litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Č ajem natopljeni povez

upotrebljava se kao topli oblog. Dodatak za sedeć u kupku: upotrebiti celu biljku! Č ajna meš avina: pomeš ati iste

količ ine ž ute mrtve koprive, ivanjskog cveć a i zlatnice. Jednu kaš iku meš avine popariti sa č etvrt litre vode.

405

Narodni recepti

Trenutni nаu č ni i tehnološ ki nаpredаk č ovečаnstvа nas sve vi š e vrаćаju nа narodne metode le č enja bolesti, koje su

se prenosile sa kolena na koleno. Narodne metode leč enjа postаju sve populаrnije i upotrebа lekovitog biljа je sve

rasprostraljenija, č ak i u modernoj medicini. Ne postoji biljka koja je beskorisna, već samo ljudsko neznanje o

njenoj primeni.

U ovoj rubrici, posveć enoj narodnim sredstvima leč enja bolesti, pokušаli smo dа prikupimo š to već i broj recepata

za leč enje različ itih bolesti. Iskreno se nadamo da ć ete ovde pronać i ono š to traž ite. Imajte u vidu da je

samoleč enje, uključ ujuć i i narodnim sredstvima leč enja, opasno, i obavezno se konsultujte sa Vaš im lekarom.

408

ALERGIJE

Alergija je poviš ena osetljivost organizma na uticaj nekih faktora sredine koji se nazivaju alergeni (hemijske

materije, mikroorganizmi, prehrambeni proizvodi, polen nekih biljaka, i dr.). Ispoljavanje alergije je individualno.

Simptomi alergijske reakcije mogu biti opš ti ili lokalizovani na organ ili organski sistem putem kog je alergen uš ao

u telo (kož a i sluznice, probavni ili disajni sistem). Simptomi alergijske reakcije znatno se razlikuju u brzini

nastanka i intenzitetu. Nekad se simptomi razvijaju izrazito brzo pa mogu ugroziti ž ivot bolesnika (anafilaktič ki

š ok).

U alergijske bolesti najč ešć e se ubrajaju alergijske bolesti sistema za disanje (alergijska kijavica, astma, alergijski

alveolitis), alergijski konjunktivitis, alergijske bolesti kož e (urtikarija, atopijski i kontaktni dermatitis), probavne

alergijske bolesti, alergijske reakcije na lekove, anafilaktič ke reakcije, naroč ito preosetljivost na otrove insekata.

Recepti:

Ocediti sok iz svež eg korena celera. Piti po 1-2 kaš ikice soka na dan, pola sata pre jela. Mož e se pripremati i č aj (2

kaš ike samlevenog korena ostaviti 2 sata u č aš i hladne vode, procediti. Piti po 1/3 č aš e 3 puta na dan pre jela.

Koriste se kod koprivnjač e.

Koren maslač ka i koren č ič ka izgnječ iti u avanu i pomeš ati. Uzeti 2 kaš ike smese, preliti sa tri č aš e vode i ostaviti

preko noć i. Ujutru kuvati 10 minuta, ostaviti 10 minuta i procediti. Piti po pola č aš e pre jela i noć u (5 puta na dan).

Jednu kaš iku ruse preliti sa dve č aš e vrele vode, ostaviti 4 sata. Piti po 1/4-1/2 č aš e ujutru i uveč e.

Deset grama cveta nevena preliti sa pola č aš e vrele vode, ostaviti 2 sata. Piti po 1 kaš iku 2-3 puta na dan.

Jednu kaš iku cveta kamilice preliti č aš om vrele vode, ostaviti 20-30 minuta. Piti po 1 kaš iku 2-4 puta nadan.

Deset grama mente preliti sa pola č aš e vrele vode, ostaviti 20-30 minuta. Piti po jednu kaš iku 3 puta na dan.

5 supenih ravnih kaš ika gorč ice, kantarion- 4 supene kaš ike, maslač ak (koren)-3 supene kaš ike, preslica -2 supene

kaš ike, kuukuruzna svila- 1 supena kaš ika, š ipurak-plodovi isitnjeni-4 supene kaš ike. Š ipurak i koren maslač ka

samleti na maš ini za meso. Meš avinu dobro izmeš ati. Jednu supenu kaš iku ove meš avine sipati u emajliranu

posudu i preliti sa 1,5 č aš om hladne vode uveč e i ostaviti preko noć i. Ujutru staviti da se kuva, ali ne dopustiti da

provri, skloniti, dobro umotati i ostaviti 4 sata da odstoji, zatim procediti. Popiti sadrž inu jedne č aš e u toku dana,

tj. piti po 1/3 č aš e tri puta dnevno pre jela. Č uvati u friž ideru. Alergija ć e poč eti da prolazi. U poč etku ć e biti tvrde

otekline u nosu, zatim na podbratku, rukama, na gornjem delu nogu sa jakim svrabom. Premazivati te delove tela

anestezirajuć om teč nošć u. Posle mesec dana poč inje ozdravljenje. Treba se leč iti 6 meseci i ne uzimati alkohol.

Ova meš avina je dobra i za decu kada kod njih kao da alergija odlazi unutra i ona postaju preosetljiva. Ovakva

alergija se deš ava zbog poremeć aja u razmeni materija zbog nepravilne ishrane.

Jednu supenu kaš iku suvih ili svež ih cvetova koprive na jednu č aš u vrele vode. Ostaviti da odstoji dobro pokrivena

posuda pola sata, procediti. Piti po pola č aš e 4-5 puta dnevno ili po jednu č aš u tri puta dnevno, toplo. Koristi se

kod alergijskih osipa, koprivnjač e, furunkuloze, ekcema, š krofula kao dobro sredstvo za č išć enje krvi.

1 kaš ič icu dobro oprane trave vodene soč ivice na 50 ml 40 % alkohola. Ostaviti da odstoji sedam dana, procediti.

Piti po 15-20 kapi u ¼ č aš e vode tri puta dnevno. Suvu vodenu soč ivicu isitniti u prah i pomeš ati ga sa medom u

jednakom odnosu, uzimati po 1-2 g dva, tri puta dnevno. Koristi se kod vitiliga, kao desenzibilno sredstvo kod

alergijskih bolesti, kod koprivnjač e, anginoneurotskih otoka.

409

Iscediti sok iz svež eg korena celera. Piti po 1-2 kaš ič ice tri puta dnevno pola sata pre jela. Mož e se uzimati i

tinktura: dve supene kaš ike isitnjenog korena ostaviti da odstoji dva sata u č aš i hladne vode, procediti. Piti po 1/3

č aš e tri puta dnevno pre jela. Celer se koristi kod bolesti bubrega, kostobolje, alergijske koprivnjač e, dermatitisa,

kao i diuretik i blagi laksativ.

Polenska kijavica

Polenska kijavica je uzrokovana alergijskom reakcijom i predstavlja zapaljenje sluzokož e koja oblaž e nos i grlo.

Polensku kijavicu uglavnom izaziva polen trave, drveć a ili korova, kao i plesan iz spoljaš nje sredine. Pre svega,

javlja se u proleć e kada je visoka koncentracija polena u vazduhu.Simptomi polenske kijavice se javljaju ubrzo

nakon kontakta sa alergenom. To su: svrab u nosu, č esto kijanje, zapuš en nos i č esta sekrecija iz nosa,

nadraž ene, crvene i suzne oč i, slivanje sekreta iz nosa u grlo. Ukoliko je doš lo do tež eg oblika zapaljenja sluzokož e

nosa, usled hronič ne iritacije mož e doć i do krvavljenja iz nosa. Kod pojedinih osoba glavobolje su č est pratilac

alergijskih kijavica. Bolest poč inje naglo, a tegobe obič no traju nekoliko nedelja.

Recepti:

Poš to kopriva pomaž e kod svake alergije, a kod senske (polenske) kijavice je takođ e reč o alergiji, za relativno

kratko vreme mož e da se izleč i ako se pije č aj od koprive, tri do č etiri š olje dnevno, a svakoj š olji doda jedna mala

kaš ika š veden bitera.

Kič ica – 5 delova, kantarion – 4 dela, koren masla č ka (istucan) – 3 dela, rastavi ć – 2 dela, kukuruzna svila – 1

deo, kamilica – 1 deo, plod š ipurka (istucan) – 4 dela. Sve dobro izme š ati i 4 kaš ike ove smese preliti č aš om vode

i natapati tokom noć i. Ujutu staviti na vatru i dovesti do ključ anja (ne kuvati!). Drž ati utopljeno 4 sata i procediti.

Piti po jednu č aš u na dan, 3 puta, pre jela. Mož e se napraviti odmah za 2-3 dana i č uvati u hladnjaku. Za mesec

dana poč inje ozdravljenje. Treba se na ovaj nač in leč iti 6 meseci.

410

BOLESTI BUBREGA I MOKRAĆ NIH KANALA

Kamen i pesak u mokrać noj beš ici

Kamen u mokrać nim organima mož e biti različ ite velič ine, od zrna peska do kamena tež ine jednog kilograma.

Takođ e mož e biti različ itog oblika, boje, č vrstine i različ itog hemijskog sastava.

Najč ešć e nastaje u bubrezima, ali mož e da se pomeri i zaglavi u mokrać ovodima (urether), u beš ici ili u

mokrać nom kanalu (urethra). Veliko kamenje u bubrezima č esto izaziva jake kolike koji se prostiru sve do donjeg

stomaka i polnih organa. Simptomi karakteristič ni za kamenje u beš ici su bolovi pri hodu, krv u mokrać i,

isprekidan mlaz mokrać e ili peckanje za vreme mokrenja.

Kamenje u mokrać nim organima nastaje usled prevelike koncentracije određ enih supstanci koje se kristališ u, a

kristali se pretvaraju u grudvice. U 80 odsto sluč ajeva reč je o naslagama iz kalcijuma i oksalata, ali kamenje mož e

da nastane i od mokrać ne kiseline, kalcijum-fosfata, cistina i drugih supstanci.

Recepti:

50 g pirevine (podzemni deo), 50 g listova breze, 50 g listova medveđ eg grožđ a, 40 g korena i plodova jež ovine

(Ruscus aculeatus), 20 g stabljike rastavić a, 10 g stabljike majč ine duš ice. Trave jako usitniti i pomeš ati. U 2 litre

proključ ale vode staviti 15 g meš avine trava i kuvati poklopljeno 3 minute. Kad se č aj ohladi, procediti ga u boce i

dodati mu 1 kaš iku svež eg limunovog soka. Popiti dnevno 2 litre č aja umesto vode.

Rastavić , medveđ e grožđ e, smrekove bobice (samleveno) i list š umske jagode - po 2 kaš ike; suve ljuske od

mahuna - 3 kaš ike, preč ica – jedna ka š ika na 2 litre vode dok se ne ukuva na polovinu. Od tog č aja piti po jednu

š oljicu triput dnevno pre jela.

Dve kaš ike koš tica od divljih treš anja istuč e se u avanu i stavi u decilitar 96% alkohola. Boca se dobro zač epi i

ostavi 10 dana da stoji. Od tog leka uzima se jedanput dnevno 6-10 kapi razređ eno sa malo vode.

Jednu kaš iku semena od dinje istuć i u avanu i kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. To piti viš e puta dnevno.

Uzeti 3 kaš ike smilja (cvet), preliti sa pola litre vrele vodei ostaviti poklopljeno 8-10 sati. Ocediti, piti u 3 navrata.

Š aku lanenog semena preliti sa pola litre vrele vode. To piti svaka dva sata po 1 decilitar. Svaki dan pravi se svež i

č aj.

Kamen u bubregu

Kamen u bubregu – nefrolitijaza, je bolest stvaranja kamena, kamenca ili peska u bubre ž noj karlici, č aš icama i

parenhimu bubrega. Muš karci č ešć e obolevalu od ž ena. Veliku ulogu igra nasleđ e, a najvaž niji uzroci su zastoj

mokrać e i infekcija. Stvaranju kamenca u bubregu doprinose alkalna reakcija mokrać e, hiperkalcemija (izluč ivanje

kalcijuma putem mokrać e), oligurija (smanjeno izluč ivanje mokrać e) i prisustvo jezgra kristalizacije (uromukoid

nastao od soli ili belanč evine oko koga ć e da naraste kamen). Kod bolesnika sa adenomom parotidnih ž lezda se

č esto javljaju bubrež ni kamenci obostrano. Dugotrajno lež anje, iz bilo kog razloga, poveć ava sklonost ka stvaranju

kamenaca. Kamen sadrž i matriks, jedan kompleks mukoproteina, a od minerala kalcijum, magnezijum, oksalate,

fosfate, mokrać nu kiselinu i cistin. (izvor: www.zdravstveniportal.com)

Recepti:

40 g stabljike kilavice, 40 g listova medveđ eg grožđ a, 40 g korena zeč jeg tma, 30 g stucanog ploda š ipurka, 30 g

listova breze, 30 g listova i cvetova hajduč ke trave, 20 g koprive. Trave jako usitniti i smeš ati. U 2 litre vode preko

411

noć i namoč iti 15 g meš avine trava. Ujutro staviti na tihu vatru i kad prokuva drž ati na vatri 1 minutu. Ohladiti

poklopljeno, procediti u boce i dodati svež i limunov sok (iz 1 limuna). Č aj piti umesto vode. Dnevno popiti

najrnanje 1,5 lit5ra. Osim toga, za vrijeme jela 3 puta dnevno popiti po 1/2 dcl slabijeg č aja pripremljenog od

korena i stabljike jež ovine (bodljikave veprovine - Ruscus aculeatus).

60 g listova breze, 60 g pirevine (podzemni deo), 40 g stabljike preslice, 40 g samlevenog ploda š ipurka, 20 g

stabljike timijana. Č aj se priprema i uzima kao u prezhodnoj recepturi.

Po 50 g rusomač e i kukuruzne svile. Tri kaš ike toga prelije se sa jednom litrom vrele vode i poklopi; 2 sata posle

pije se umesto vode.

Uzeti po 20 g hajduč ke trave (list), breze (list), medveđ eg grožđ a, kukuruzne svile i peteljke od viš anja. 3 kaš ike

te meš avine preliti sa 5 decilitara vrele vode i ostaviti poklopljeno preko noć i, zatim piti umesto vode.

Jedan kg suvih koš tica od dinje staviti u 5 litara vode i kuvati dok se ne ukuva do 3 litre. Kad se smlač i, ocedi se i

prelije u boce. Od tog leka pije se triput dnevno po jedan decilitar. Terapija traje sve do potpunog izleč enja.

Cvet trnjine -jednu kaš iku staviti u pola litre ključ alog belog zdravog vina i ostaviti poklopljeno 10-15 minuta.

Nakon toga se ocedi i pije dvaput dnevno po č aš ica.

U pola litre vode stavi se 30-35 zrna suvog ploda od ljoskavca i kuva 4-5 minuta, zatim se uz kraj š poreta ostavi

poklopljeno da stoji 10-15 minuta, ali da ne kuva. Nakon toga se ocedi i pije po č aš ica viš e puta dnevno.

2 kaš ike ploda š ipka (divlje ruž e), prelije se sa litrom ključ ale vode i pusti poklopljeno da stoji 8-10 sati. Nakon š to

se ocedi, doda se 4 kaš ike pravoga meda i sok od pola limuna i pije triput dnevno po š oljicu pre jela.

Gavez (koren) 60 g, lazarkinja, kleka - po 10 g, dobrič ica, kopriva - po 20 g, list divlje kruš ke 30 g. Sve dobro

promeš ati i od te meš avine 8 kaš ika staviti u litru vode i pustiti da preko noć i stoji. Ujutro staviti na š poret da

provri i odmah skinuti, ostaviti poklopljeno 10 minuta. Tada ocediti. Pije se ujutro i uveč e po pola litre.

U litru dobrog belog vina stavi se 3 kaš ike brš ljana i 3 kaš ike bož jeg drvca i ostavi da stoji 2-5 sati. Nakon toga se

ocedi i doda 400 g maslinovog ulja. Pije se tri puta dnevno pola sata pre jela po č aš ica. Pre upotrebe treba bocu

dobro protresti.

Samelje se laneno seme i dnevno uzima po kaš ika s a mlekom ili vodom. Oblozi lanenog sjemena stavljaju se

spolja na bolno mesto.

Kamence u bubrezima uklanja sok od crne rotkve (arapke) koju treba naribati i pustiti da stoji 2-3 sata. Nakon

toga sok se č vrsto iscedi i pije triput dnevno po pola decilitra. Pije se 20-30 dana.

Kamenci koji se stvaraju u bubrezima, ž uč noj kesici ili u beš ici, najsigurnije se odstranjuju (ako nije gnojna upala)

sa Herminimum monorehis (biljka raste u š umama Slovenije). Svež e nabrana, izrezana kao rezanci, stavi se u

maslinovo ulje u odnosu 1 : 10 i ostavi 3 meseca izlož eno na suncu, a 3 u umereno toploj prostoriji. Nakon toga

lek je gotov. Uzima se po kaš iku svako jutro nataš te. Kako je neugodnog ukusa kapne se nekoliko kapi limunovog

soka u kaš iku pre nego š to lek progutamo. Uveč e izvadimo iz boce nekoliko rezanaca hermelike, dobro

prož vać emo i progutamo. Ako ž eludac ne podnosi ukus hermelike, tada se mož e ista skuvati u obliku č aja i po ž elji

zasladiti š eć erom i toplo piti.

Esenciju od koprive, koja se upotrebljava u homeopatiji i koju najtoplije preporuč ujem, treba uzimati razblaž enu.

Mož e da se kupi u apotekama, specijalizovanim prodavnicama i drogerijama, i uz nju su prilož ena potrebna

uputstva.

Sedeć e kupke od rastavić a, uz istovremeno pijenje č aja od ove lekovite biljke, pomaž u da veoma brzo nestanu

pesak iz mokrać ne beš ike i bubrega i kamen iz bubrega.

U starim knjigama mož e se nać i da se kamen iz bubrega takođ e brzo i pouzdano izbacuje pomoć u zdravca

(Geranium species), mirisne ljubič ice i medveđ eg grožđ a ( uva, medvetka, vuč ja jabuka).Neki ljudi ne podnose

medveđ e grožđ e zbog toga š to ono sadrž i mnogo tanina. U ovakvim sluč ajevima dolazi do povrać anja, muč nine i

gubljenja apetita. Tada se umesto medveđ eg grožđ a mogu upotrebiti listovi od slatke kruš ke koji ga kod kamena u

bubregu potpuno mogu zameniti.

412

Petrovac je veoma pogodan za č aj protiv peska i kamena u bubregu, a i protiv kamena u ž uč i. U narodu ga ne

zovu uzalud "lekom za sve" i "kraljem svih lekovitih biljaka". Odlič no pomaž e meš avina od po 20 g petrovca,

zeč jeg trna, rusomač e i lista breze. Č aj treba, razume se, samo popariti i ostaviti da odstoji jedan minut.

Mokrenje krvi

Hematurija predstavlja prisustvo krvi (eritrocita) u mokrać i. U odnosu na broj eritrocita u urinu postoje mikro i

makroeritrociturija (makroskopska hematurija). Uzroci hematurije su brojni. Mož e da se javi kod nebubrež nih

oboljenja: hematološ ka (hemofilija, trombocitopenija, srpasta anemija, talasemija); kardiovaskularna

(dekompenzacija srca, tromboembolijska bolest); gastroenterološ ka (ciroza jetre, holestazna kolika, apendicitis,

peritonitis); toksoalergijske reakcije. Hematurije bubrež nog porekla su uzrokovane: urođ enim ili steč enim

anomalijama bubrega, urođ enim ili steč enim oboljenjima krvnih sudova bubrega, kalkulozom bubrega i mokrać nih

puteva, primarnim glomerulonefritisom i sekundarnim glomerulopatijama, zapaljenjem mokrać nih puteva,

neoplazmama bubraga i mokrać nih puteva. (izvor: www.stetoskop.info)

Recepti:

Jedna kaš ikica lišć a medveđ eg grožđ a stavi se u 200-300 g vode i kuva 4-5 minuta. Pije se gutljajima viš e puta

dnevno po jedna š oljica. Još je efikasnije ako se uzima u obliku praš ka ujutro i uveč e po pola kaš ič ice.

U pola litre vina stavi se 4 kaš ike usitnjene hajduč ke trave i kuva 5 minuta, nakon toga ostavi poklopljeno nekoliko

minuta po strani. Tada se procedi i pije triput dnevno po jedna š olja. Gornji č aj koristi i kod ž utice i vodene bolesti.

List breze, petoprste, koprive - po 2 kaš ike; cela biljka perš una (koren i list), zeč ji trn (koren) – jedna ka š ika.

Dobro promeš ati. Od te meš avine jednu kaš iku preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. To piti viš e puta dnevno.

Rastavić , plod š ipka (divlja ruž a), medveđ e grožđ e, nana, kukuruzna svila - u podjednakim delovima dobro

promeš ati. Jednu kaš iku te meš avine preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. To piti viš e puta dnevno.

List divlje kruš ke, ž enske bokvice, zeč jeg trna - po jednu kaš iku, koprive (cela biljka) - 3 kaš ike. Sve dobro

promeš ati. Od te meš avine 2 kaš ike preliti sa 3 decilitra ključ ale vode. To piti viš e puta dnevno. Mož e se piti i

hladno.

Medveđ eg grožđ e, koren gaveza - po 3 kaš ike, kukuruzna svila, vodopija - po 2 kaš ike. Dobro promeš ati. Jednu

kaš iku te meš avine preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. To piti viš e puta dnevno.

Uzeti po 20 g srč enjaka, hajduč ke trave, kamilice, pluć njaka i tratinč ice. 4 kaš ike te meš avine preliti sa pola litre

vrele vode i ostaviti poklopljeno 4 sata. Procediti i piti po 1 kaš iku svaka 2 sata.

Izmeš ati po 20 g troskota i koprive (list) i po 30 g borovnice i korena vodene paprike. Uzeti 3 kaš ike, kuvati 10

minuta u pola litre vode, tri sata nakon toga ocediti i piti 3 puta po jednu š olju pre jela.

Mokrenje u snu

Noć no mokrenje (Enuresis nocturna) je nehotič no mokrenje u krevet za vreme sna, kod djece iznad navrš ene pete

godine ž ivota. Mož e se produž iti i do š kolskog doba, ali to je krajnja granica da se neš to uč ini. Ako kontrola

mokrenja nije nikada uspostavljena, govorimo o primarnoj enurezi, a ako dete poč ne ponovo mokriti u krevet

nakon suvog perioda od š est meseci radi se o sekundarnoj enurezi, koja obič no nastaje uslijed nekog stresa.

Recepti:

Ljupine od jaja dobro se operu, osuš e i u avanu dobro istuku u fini prah. Taj prah daje se bolesniku na vrš ku nož a

svako jutro nataš te. To se ponavlja tako dugo dok bolesnik ne ozdravi.

Rastavić , divizma cvijet, kantarion - po jednu kaš iku; medveđ e grožđ e, hajduč ka trava - po 2 kaš ike. Sve dobro

promeš ati i od te meš avine jednu kaš iku preliti s a 2 decilitra ključ ale vode. Pije se triput po jedna š olja.

413

Svake več eri pre spavanja uzeti pola kaš ič ice praš ka od petrovca. To vredi i kod nepovoljnog mokrenja kod ž ena.

Uzima se duž e vrijeme.

Uzme se sok od pola kg limuna u koji se stave ljuske od pet jaja, prethodno dobro opranih. Kad se ljuske u

limunovom soku rastope, dobro se promeš a i nalije u jednu bocu. Od tog leka uzima se triput dnevno po jedna

š oljica u obliku limunade. Mora se vodom razrediti.

Deca koja mokre u snu u postelju treba da piju č aj od ječ ma ili prosa svake več eri pre spavanja po jednu š olju.

Jedna kaš ika prosa na 300 g vode, kuvati 2-3 minute.

20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raž enog braš na, pomeš a se i doda malo vode i meda da se dobije

testo, napravi 5 kolač ić a i ispeč e. U toku 20-30 dana uveč e pojesti po 1 kolač ić .

Slabost mokrać ne beš ike

Inkontinencija je nemoguć nost kontrolisanja mokrenja, a obuhvata smetnje od povremenog "bež anja" mokrać e do

kompletne nemoguć nosti zadrž avanja mokrać e. Najč ešć i uzroci inkontinencije su: infekcije mokrać nog trakta,

ogranič ena pokretnost, mentalna konfuzija, nuspojave nekih lekova ( diuretici, antikolinergici, antidepresivi),

poveć ani unos teč nosti, psihološ ki uzroci.

Ako imate iznenadnu potrebu za mokrenjem koju ne mož ete da kontroliš ete, tada se kod vas verovatno radi o

urinarnoj urgentnoj inkontinenciji. Za ovaj poremeć aj okrivljuje se laka infekcija mokrać nih kanala. Ako samo malo

gubite kontrolu, i to onda kada kaš ljete, kijate, smejete se ili kada podiž ete teret, tada imate stres inkontinenciju.

Ova inkontinencija je prouzrokovana slabljenjem miš ić a karlič nog dna koji podupiru mokrać nu beš iku i zatvaraju

uretru. Ti miš ić i se mogu povrediti tokom porođ aja, prerastegnuti usled preterane gojaznosti, ili promeniti

procesom starenja. Inkontinencija mož e biti prouzrokovana nekim neurološ kim poremeć ajem ili bolešć u, kao š to je

Alchajmerova. Simptomi i znaci: nevoljno mokrenje, male količ ine mokrać e izlaze na pritisak, kod kijanja i

kaš ljanja.

Recepti:

U ovom sluč aju pomaž u, pre svega, sedeć e kupke od hajduč ke trave i preslice - 100 g zelja za jednu kupku. Uz to,

dnevno treba piti č etiri š olje poparenog č aja od virka i na mesto gde se nalazi beš ika utrljavati esenciju od

rusomač e, koja spolja ož ivljava miš ić e. Ovde mož ete proč itati kako se spravlja ova esencija. Preporuč uje se da

istovremeno primenite i sedeć e kupke od rusomač e. I ovde se za jednu kupku uzima 100 g lekovite biljke.

Jedinstveno dejstvo imaju i sedeć e kupke sa kuhinjskom solju. U vodu umerene toplote stavi se

puna š aka kuhinjske soli i kupka ponavlja svake več eri sve dotle dok beš ika ne ojač a.

Upala beš ike

Upala beš ike (Cistitis) je najč ešć e bakterijska infekcija beš ike. Cistitis poč inje naglo, a uključ uje dizuriju (bolno

mokrenje), uč estalo mokrenje malih količ ina mokrać e (polakisuriju), urgenciju mokrenja (neodlož nu potrebu za

mokrenjem) i ponekad bolove iznad pubič ne kosti. Cistitis nastaje kada se normalno sterilan donji deo urinarnog

trakta (mokrać na cev ili uretra i beš ika) inficira bakterijama, uz posledič nu upalu. Preko 90% sluč ajeva cistitisa

uzrokovano je Escherichiom coli. Bakterije koje dospeju u beš iku obič no se uklanjaju tokom mokrenja. Međ utim,

ako bakterije ostanu u beš ici, lako i brzo se razmnož avaju š to dovodi do infekcije. Cistitis je č esta bolest. Najč ešć i

je kod polno aktivnih ž ena u dobu od 20 do 50 godina, ali se mož e pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojč ica.

Ž ene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje krać e uretre, i zbog relativno kratkog razmaka izmeđ u otvora uretre i

anusa. Cistitis je redak kod muš karaca sa anatomski normalnim urinarnim traktom. Kod starijih osoba rizik od

razvoja cistitisa je veliki.

Recepti:

414

60 g stabljike rastavić a, 60 g stucanoga ploda š ipurka, 50 g listova i cvetova hajduč ke trave, 20 g hrastovih

listova, 10 g stabljike majč ine duš ice. Trave jako usitniti i pomeš ati. U 1 litru proključ ale vode staviti 10 g

meš avine trava i kuvati poklopljeno 1,5 minuta. Ohladiti poklopljeno i procediti u bocu, jako zač epiti i drž ati na

hladnom i tamnom mestu. Piti svakih 1/2 sata po 1/2 dcl č aja. Osim toga, za vreme leč enja 3 puta dnevno pre jela

piti 1/2 dcl beloga ne suviš e jakog vina u kome je kuvan beli luk. Taj se napitak priprema tako da se 250 g

neoguljenih č eš njeva beloga luka kuva u 1 litri dobrog beloga vina 30 minuta (poklopljeno i na tihoj vatri). Kad se

ohladi, napitak procediti u tamnu bocu, jako zač epiti i drž ati na sobnoj ternperaturi. Rakijom lozovač om potrebno

je jako masirati slabine i područ je ispod pupka, jako utrljati da rakija ispari i, na kraju, previti lanenom ili

pamuč nom krpom. Hranu pripremati na biljnom ulju. Koristiti š to viš e povrć a i voć a. Hranu jesti svjež e

pripremljenu. Zabranjeno je uzimati: konzervirane prerađ evine, jako slano jelo, masnoć u ž ivotinjskog porekla,

alkoholna pić a i hladne napitke.

List breze, list medveđ eg grožđ a, kukuruzna svila, slatki koren, koren pirike - od svakog po 20 g. Jedna kaš ika

gornje meš avine prelije se sa 250 g ključ ale vode i ostavi 10 minuta poklopljeno da stoji. Nakon toga se ocedi i

pije triput dnevno po jedna š oljica posle jela.

Po 50 g korena belog sleza, brezovog lista, lista medvetke, ž alfije i rastavić a. Uzeti 4 kaš ike, preliti sa pola litre

vrele vode, pokriti, 2-3 sata iza toga odliti, piti 4-5 puta dnevno po jednu č aš u.

Pomeš ati po jednu kaš iku perš una (stucanog ploda), komorač a i kima. Preliti sa 5 decilitara vrele vode, ostaviti

poklopljeno 2 sata, zatim piti u 3 navrata pre jela.

Upala bubrega i gnoj u bubregu

Akutna upala bubrega je infekcija gornjeg dela urinarnog trakta, koja najč ešć e nastaje prodorom bakterija iz

mokrać ne beš ike putem mokrać ovoda u bubreg. Ukoliko se ne poč ne na vreme sa leč enjem, upala bubrega mož e

prouzrokovati nepopravljiva oš teć enja bubrega ili se infekcija mož e proš iriti krvotokom uzrokovajuć i po ž ivot

opasno stanje – sepsu. Mokra ć ni sistem se sastoji od bubrega, mokrać ovoda (uretera), mokrać ne beš ike i

mokrać ne cevi (uretre). Infekciju bubrega najč ešć e izaziva gram-negativna bakterija Escherichia coli koja, inač e,

poreklom iz debelog creva ulazi kroz mokrać nu cev u mokrać nu beš iku i tu se poč inje razmnož avati i š iriti.

Staphylococcus saprophyticus je drugi najč ešć i uzroč nik. Ostale vrste su Klebsiella, Proteus mirabilis, Ureaplasma

urealyticum iEnterococci. Infekcija bubrega mož e nastati i putem krvi, ali u ređ im sluč ajevima.Simptomi bolesti su:

bolovi u slabinama ili leđ ima, jaka abdominalna bol (povremena), temperatura - iznad 38 stupnjeva Celzijusa, u

trajanju od preko 2 dana, drhtavica, topla kož a, zaž arenost ili crvenilo kož e, vlaž na kož a (dijaforeza - izraž eno

znojenje), povrać anje, muč nina, malaksalost, bolovi u celom telu, mokrenje, bolno poveć ana uč estalost mokrenja,

tjeranje na č ešć e mokrenje, potreba mokrenja noć u (nokturija) urin zamuć en ili nenormalne boje, krv u urinu,

neugodan ili jak miris urina, promene svesti ili konfuzija.

Recepti:

U ovim sluč ajevima, uz primenu sedeć ih kupki od kukuruzne svile, svež e ubrane zeč je soce, ž ute i bele mrtve

koprive i rastavić a treba piti i mleko sa troskotom (3-4 š olje dnevno) koje ima izvanredno dejstvo. Troskot - na

jednu š olju puna mala kaš ika - preliti vrelim mlekom i piti toplo, u gutljajima.

Ljuske mahune, zobena slama, lišć e bele breze - po 30 g. Peteljka treš nje, koren perš una, lazarkinja - po 10 g.

Preslica i zova (srednja kora, spoljaš nja se ostruž e) – po 20 g. Gornja se koli č ina dobro promeš a. Od ove meš avine

jedna se kaš ika uveč e stavi u 300 g vode da preko noć i stoji. Ujutro dodati 1-2 kaš ike meda, staviti na š poret. Č im

zavri, odmah skinuti i ostaviti poklopljeno da stoji 10 minuta. Zatim se ocedi, doda soka od limuna i pije viš e puta

dnevno po kaš ikica. Preporuč uje se š to viš e grožđ a i lubenica.

Kupina, beli slez, anđ elika, pirika i zova - od svakog uzeti koren - po 30 g. Gornja se količ ina stavi u 2 litre belog

vina i ostavi 8—10 sati da odstoji. Nakon toga se kuva tako dugo dok se ne ukuva na tri č etvrtine litre i ostavi još

1—3 sata po klopljeno da se pari. Tad se ocedi. Pije se triput dnevno po š oljicu.

U pola litre kvalitetnog ruma stavi se 2-3 kaš ike ploda trnjine (Prunus spinosa). Već nakon 24 sata mož e se uzeti

svako jutro, nataš te pola do jedne č aš ice. To je izvanredan lek i za bolesti beš ike.

415

Plod ž alfije, plod divlje ruž e (š ipak), preslica, kleka, ž enska bokvica u jednakom odnosu. Dobro promeš ati i od te

meš avine jednu kaš iku preliti sa 200-300 g ključ ale vode i ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Pije se dvaput

dnevno -ujutro nataš te i uveč e pre spavanja.

Pelin, ž alfija, kič ica, majč ina duš ica, smrekova vrš ika, rastavić , zovin list – uzima se sve u jednakim delovima. To

se dobro promeš a i od te meš avine stavi se 4-5 kaš ika u litru vode, kuva 4-5 minuta i ostavi poklopljeno još

nekoliko minuta. Nakon toga se ocedi i pije nezaslađ eno viš e puta dnevno po malu š oljicu. Uveč e pre spavanja

treba popiti pola litre. Kura traje duž e vremena.

Rastavić , breza (list) po 40 g i 20 g imele. Uzeti 3 kaš ike i kuvati 10 minuta u pola litre vode, ostaviti preko noć i i u

pet navrata popiti.

2-3 kaš ike breze (lišć a) preliti sa 2 decilitra vrele vode, ostaviti 15 minuta, zatim procediti. Tome dodati na vrh

nož a sodu bikarbonu. Piti 2-3 puta na dan.

40 g svile od kukuruza , 40 g stabljike preslice, 40 g stabljike rusomač e, 40 g listova nane pitome, 40 g listova i

cvetova gospine trave (Hypericum perforatum), 40 g stabljike timijana, 40 g stucane kleke, 20 g listova celera, 20

g listova bokvice muš ke. Trave jako usitniti i smeš ati. U 1 litru proključ ale vode staviti 10 g meš avine i kuvati

poklopljeno 1,5 minuta. Kad se č aj ohladi, procedi se u tamnu bocu, zač epi i drž i na tamnom mestu. Pije se 3 puta

dnevno po 1 dcl prije jela i izmeđ u obroka, svakih 2 sata po 1/2 dcl. Posle napitaka koji se uzimaju pre jela, pojesti

1 kaš iku rafinisanog maslinovog ulja, a posle drugih napitaka uzima se jedna kaš ika meda sa nekoliko kapi

isceđ enog limunovog soka. Maslinovo ulje mož e se uzimati pomeš ano sa hranom. Bolesnici koji ujedno boluju od

š eć eme bolesti med zamenjuju narandž inim sokorn. Hranu pripremati isključ ivo na biljnom ulju i sa vrlo malo soli,

ili bez soli, jako raskuvanu hranu, č orbastu i sa š to viš e zeleni. Bolesnik treba da ž ivi u prozrač noj sobi sa

ujednač enom temperaturom. Ujutro i uveč e mlakom meš avinom maslinovog ulja i rakije lozovač e namazati leđ a,

slabine, područ je bubrega i ispod stomaka. Posle toga se toplo obuć i i lež ati u toploj prostoriji. Preporuč uju se

lagane š etnje na č istom vazduhu. Za vreme leč enja bolesti zabranjeno je: meso i mesne prerađ evine, slano jelo,

alkohol i već e količ ine poslastica, crna kafa, cigarete, fizič ki rad.

Č aj za tež i oblik bolesti: 40 g koprive, 40 g stucane kleke, 40 g svile od kukuruza, 40 g stabljike preslice, 30 g

stabljike timijana, 30 g stabljike majč ine duš ice, 30 g stabljike nane divlje, 30 g korena beloga sleza, 30 g listova

perš una, 20 g stabljike kilavice. Pripremanje č aja, nač in upotrebe i sva druga uputstva isti su kao i kod lakš eg

oblika akutne upale bubrega, stim š to se u ovom sluč aju uzima lagani č aj od meš avine jednakih količ ina majč ine

duš ice i glogovog cveta. Ne uzimati suviš e teč nosti.

Č aj kod hronič ne upale bubrega: 50 g pirevine (podzemni deo), 50 g stabljike rastavić a, 40 g listova i cvetova

hajduč ke trave, 40 g istucanih bobica kleke, 30 g istucanog ploda š ipurka, 30 g stabljike timijana, 30 g stabljike

majč ine duš ice, 30 g listova bokvice muš ke, 30 g lanenog semena, 30 g listova gaveza, 20 g korena valerijane.

Priprema se isto kao i prethodni č aj. Piti hladan č aj sa malo limunovog soka. Ujutru i uveč e mlakom rakijom

lozovač om namazati leđ a, krsta i slabine. Posle toga, lanenu ili pamuč nu krpu natopiti maslinovim uljem i oblož iti

rakijom namazana mesta, umotati suvom lanenom ili pamuč nom krpom.

Zastoj mokrać e

Retencija (zastoj) mokrać e je pojava kada bolesnik ne mož e uopš te da mokri ili se nedovoljno izmokrava. Mož e biti

inkompletna (nepotpuna) i kompletna (potpuna). Mokrać a koja ostaje u beš ici posle mokrenja zove se reziduum ili

rezidualna mokrać a. Uzroci retencije su: mehanič ki (suž enje uretre, povreda uretre, jač i otok kod akutnih

zapalenja uretre, strana tela ili kamen uretre, akutne promene na prostati, hipertrofija prostate, tumori u karlici

kod ž ena) i dinamič ki (povrede kič me sa lezijom centra za mokrenje, oboljenja kič mene mož dine, akutna oboljenja

mozga i kod akutnih teš kih obolenja).

Recepti:

List perš una, koren perš una, koren zeč jeg trna, plod kleke, slatki koren po - 20 g. Sve dobro promeš ati i od te

meš avine 1 kaš iku preliti sa 250 g ključ ale vode i hladno piti.

416

Ako se mokrać a zaustavi i ne mož e se mokriti, uzme se 50 g lišć a i korena od celera u jednakim delovima i stavi u

litru belog vina i pusti da kuva 1-2 minute. Treba presaviti č istu belu krpu, nakvasiti u vruć e vino i polož iti na mali

trbuh, zatim previti s nepropusnim platnom da se zadrž i toplota. To se svake več eri ponavlja do potpunog

ozdravljenja.

Samelje se koren perš una na maš ini za mlevenje mesa i istisne 10-15 kapi soka na kocku š eć era. Uzima se triput

dnevno. Isti lek vredi i kod vode u bubrezima i zapaljenja mokrać nih kanala, poveć ane prostate i kamenca u

bubrezima.

Skuva se 2 kaš ike rastavić a na pola litre vina i pije nezaslađ eno viš e puta dnevno po jednu š oljicu.

Uzeti po 25 g nane (list), perš una, zubač e (Cynodon dactylon) (ž ile) i krkavine (kore). 3 kaš ike smese preliti sa

pola litre vrele vode, poklopiti i ostaviti celu noć . Piti umesto vode.

Uzeti po 20 g anisa, perš una, celera, mrkve i kima. 3 kaš ike pomeš anih i zdrobljenih plodova preliti sa pola litre

vrele vode, poklopiti, ostaviti 3 sata, zatim piti u 3 navrata nakon jela.

417

BOLESTI ENDOKRINOG SISTEMA

Guš avost

Struma (guš avost) označ ava svako poveć anje š titaste ž lezde koje mož e da se dokaž e klinič ki. U už em smislu

termin struma odnosi se na poveć anje š titaste ž lezde bez poremeć aja njene funkcionalne aktivnosti. Osnovni uzrok

nastanka endemske strume je nedostatak joda u ishrani. Sporadič nu strumu mož e da izazove viš e faktora kao š to

su strumogene supstance iz povrć a, urođ eni enzimski defekti u biosintezi tireoidnih hormona i cirkuliš uć i

imunoglobulini koji stimuliš u deobu tireocita. Bolesnici sa strumom obič no nemaju subjektivne tegobe. Samo

ukoliko je struma velika mož e da izazove simptome i znake zbog kompresije traheje ili ezofagusa (jednjak).

Recepti:

Bilo da je izrasla spolja, bilo iznutra, guš a ć e nestati ako se grlo č ešć e ispira grgotanjem ekstraktom ustupnika

(trave od š apa, Scrophularia nodosa) ili ivanjskog cveć a. Ustupnik (travu od š apa) mož ete nać i na obali potoka, u

š umskim jarugama i na vlaž nom tlu ispod ž bunova. Biljka ima neugledne crvenosmeđ e cvetove i tamnozelene

duguljaste š iljaste listove, č iji je miris oš tar, slič an mirisu listova zove; na taj nač in se - po mirisu - ne mož e

pobrkati sa drugom biljkom. Dok se od ustupnika skuplja samo list koji se upotrebljava za grgotanje a ne i za č aj

koji se pije, od svih delova ivanjskog cveć a pravi se č aj koji, osim š to služ i za grgotanje, mož e i da se pije.

Gornju koru starog hrasta ili mlađ eg drveta ostrugati, usitniti i 6 kaš ika staviti u pola litre vode. Kuvati 15-20

minuta. Peš kir nakvasiti u toj teč nosti i staviti na guš u. Preko toga oviti topao š al i leć i u krevet. Treba piti č aj od

kadulje po nekoliko puta dnevno.

Guš u pod vratom leč i praziluk (njegova sredina). Izrež e se na sitno, pomeš a sa morskom soli i cvetom od ljiljana.

Taj lek treba priviti na guš u svako več er pre spavanja.

Oboljenje limfnih ž lezda

Najč ešć e bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem. Zapaljenja limfnih sudova i ž lezda

(lymphangitis i lymphadenitis) su najč ešć e posledica povreda i zapajenja kož e, naroč ito izazvanih stafilokokama i

streptokokama. Regionalna limfna ž lezdi je uveć ana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Pod

limfedemom se podrazumeva otok ekstremiteta, koji je uzrokovan poremeć enim oticanjem limfe. Razlikujemo

primarni i sekundarni limfedem. Prvi je kongenitalnog porekla, a drugi posledica različ itih poremeć aja. U

sekundarnom limfedemu oticanje limfe je otež ano zbog postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije,

opstrukcije limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i drugih poremeć aja.

Recepti:

Majoranom iz poslednje ž etve, do grlić a napuniti bocu i usuti maslinovo ulje. Ostaviti da na suncu ili blizu

š tednjaka odstoji deset dana. Obolele ž lezde mazati ovim uljem od majorana, mašć u od nevena ili uljem od

kantariona. Oprati i na dasci oklagijom izgnječ iti svež e listove uskolisne ili š irokolisne bokvice i velikog podbela,

svež e ivanjsko cveć e ili svež e stabljike i listove nevena. Listovi moraju da se izgnječ e dok su vlaž ni, zbog toga š to

voda pomaž e da se iz njih izvuč e sok. Kaš a od listova navedenih biljaka stavlja se naizmenič no na obolele limfne

ž lezde. Sam bolesnik ć e najbolje odrediti koja kaš a mu viš e prija. Ukoliko je operacija već izvrš ena, pored svež e

biljne kaš e, č etiri sata dnevno mož e da se koristi i oblog sa š veden biterom, eventualno da usledi i masaž a njime.

Takođ e su preporuč ljivi parni oblozi od rastavić a, po dva sata, u krevetu. Dnevno, u gutljajima, obavezno piti litru i

po do dve litre č aja od meš avine koja sadrž i 300 g nevena, 100 g rastavić a, 100 g hajduč ke trave i 100 g koprive -

na č etvrt litre vode uzeti punu malu kaš iku. Kada postoji zloć udno oboljenje limfnih ž lezda, veoma č esto dolazi do

pojave tvrdih otoka na rukama i nogama, do tzv. elefantijaze. Ruke i noge naglo poč inju da otič u, postaju tvrde I

neosetljive, a bolesnik ima oseć aj da mu oboleli udovi o trupu vise kao da su od drveta. U ovakvom sluč aju mogu

418

se staviti opisani oblozi od biljne kaš e, i to poč ev od limfnih ž lezda. Oblozima sa biljnom kaš om pokrivaju se i

otekla mesta. Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meč je š ape. I kupke od crnog sleza, koji uveč e treba potopiti u

hladnu vodu, doprinose da se bolesnik oseć a bolje. Zahvaljujuć i kupkama, otoci na rukama i nogama se postepeno

povlač e. Uspeh obeć ava i mazanje ovih tvrdih oteklina svež im sokom od zeč je soce.

Oboljenje limfnih ž lezda

Najč ešć e bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem. Zapaljenja limfnih sudova i ž lezda

(lymphangitis i lymphadenitis) su najč ešć e posledica povreda i zapajenja kož e, naroč ito izazvanih stafilokokama i

streptokokama. Regionalna limfna ž lezdi je uveć ana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Pod

limfedemom se podrazumeva otok ekstremiteta, koji je uzrokovan poremeć enim oticanjem limfe. Razlikujemo

primarni i sekundarni limfedem. Prvi je kongenitalnog porekla, a drugi posledica različ itih poremeć aja. U

sekundarnom limfedemu oticanje limfe je otež ano zbog postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije,

opstrukcije limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i drugih poremeć aja.

Recepti:

Majoranom iz poslednje ž etve, do grlić a napuniti bocu i usuti maslinovo ulje. Ostaviti da na suncu ili blizu

š tednjaka odstoji deset dana. Obolele ž lezde mazati ovim uljem od majorana, mašć u od nevena ili uljem od

kantariona. Oprati i na dasci oklagijom izgnječ iti svež e listove uskolisne ili š irokolisne bokvice i velikog podbela,

svež e ivanjsko cveć e ili svež e stabljike i listove nevena. Listovi moraju da se izgnječ e dok su vlaž ni, zbog toga š to

voda pomaž e da se iz njih izvuč e sok. Kaš a od listova navedenih biljaka stavlja se naizmenič no na obolele limfne

ž lezde. Sam bolesnik ć e najbolje odrediti koja kaš a mu viš e prija. Ukoliko je operacija već izvrš ena, pored svež e

biljne kaš e, č etiri sata dnevno mož e da se koristi i oblog sa š veden biterom, eventualno da usledi i masaž a njime.

Takođ e su preporuč ljivi parni oblozi od rastavić a, po dva sata, u krevetu. Dnevno, u gutljajima, obavezno piti litru i

po do dve litre č aja od meš avine koja sadrž i 300 g nevena, 100 g rastavić a, 100 g hajduč ke trave i 100 g koprive -

na č etvrt litre vode uzeti punu malu kaš iku. Kada postoji zloć udno oboljenje limfnih ž lezda, veoma č esto dolazi do

pojave tvrdih otoka na rukama i nogama, do tzv. elefantijaze. Ruke i noge naglo poč inju da otič u, postaju tvrde I

neosetljive, a bolesnik ima oseć aj da mu oboleli udovi o trupu vise kao da su od drveta. U ovakvom sluč aju mogu

se staviti opisani oblozi od biljne kaš e, i to poč ev od limfnih ž lezda. Oblozima sa biljnom kaš om pokrivaju se i

otekla mesta. Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meč je š ape. I kupke od crnog sleza, koji uveč e treba potopiti u

hladnu vodu, doprinose da se bolesnik oseć a bolje. Zahvaljujuć i kupkama, otoci na rukama i nogama se postepeno

povlač e. Uspeh obeć ava i mazanje ovih tvrdih oteklina svež im sokom od zeč je soce.

BOLESTI KOŽ E

Akne

Akne (lat: Acne vulgaris) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) obolenje kož e, uzrokovano promenama u

pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u kož i i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridruž ene lojne ž lezde).

Uobič ajeno je da se akne nazivaju bubuljice. Ovo stanje obič no nastaje tokom puberteta, i naroč ito je zastupljeno

u populaciji zapadnih zemalja, š to se objaš njava već om genetskom predisponiranošć u. Akne su pojavni oblik

preteranog odziva lojnih ž lezdi na uobič ajene nivoe muš kog hormona testosterona. Kod već ine ljudi ovaj

prenaglaš en odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlač e,

bilo delimič no bilo privremeno. Međ utim, ne postoji nač in pomoć u koga se mož e pouzdano predvideti koliko dugo

vremena ć e one opstati, i kod nekih osoba one se zadrž avaju decenijama, i opstaju u tridesetim i č etrdesetim

godinama ž ivota, pa ponekad i kasnije. Akne pogađ aju veliki procenat populacije u nekom od ž ivotnih razdoblja.

419

Recepti:

Treba izbegavati jako zač injena i osoljena jela, kisele salate i napitke. Salate treba zač initi kiselom pavlakom.

Protiv akni treba piti, u gutljajima, litru č aja od koprive dnevno, raspoređ enog na ceo dan. Spoljna upotreba:

ujutro i uveč e se na vlaž no lice nanese melem od rena i sirć eta i ostavi da deluje deset minuta. Naribani ren se

stavi u bocu i prelije vinskim ili voć nim sirć etom; ono treba da prekrije ren. Ostavi se 10 dana na sobnoj

temperaturi. Poš to se melem upotrebljava direktno iz boce a da se sirć e prethodno ne odlije, trebalo bi ga stavljati

u iskuvanu plastič nu bocu s rupič astim poklopcem. Ren uzima ljutinu od sirć eta, a sirć e je uzima od rena. Dobija se

blaga sirć etna esencija koju mogu da podnesu svi tipovi kož e lica.

Crveni vetar

Crveni vetar ili erizipel je akutno infektivno obolenje koje se klinič ki manifestuje lokalizovanim, oš tro ogranič enim

crvenilom, otokom kož e i simptomima opš te infekcije. Uzroč nik ove bolesti je bakterija Streptococcus beta

haemolythicus grupe A, koja uzrokuje i druge slič ne bolesti. Mnogo ređ e se kao uzroč nici mogu pojaviti i

streptokoke iz grupe C, D ili G, dok kod novorođ enč adi uzroč nik erizipela mož e biti i bakterija iz grupe B.

Rezervoar infekcije je osoba obolela od neke vrste streptokokne infekcije, koja se najč ešć e prenosi neposrednim

kontaktom sa inficiranom osobom. Oboljenje nije zarazno (kontagiozno), a javlja se sporadič no i to uglavnom u

hladnijem vremenskom periodu kada ima viš e drugih streptokoknih oboljenja. Inkubacija traje od nekoliko sati do

3-4 dana. Bolest poč inje naglo sa simptomima opš teg infektivnog sindroma: skok temperature (38-40ºC), jeza,

groznica, glavobolja, malaksalost i povrać anje. Lokalni znaci se javljaju nakon 12-24 č asa. Prvo se javlja zatezanje

kož e i lak svrab na delu zahvać enog područ ja. Sledeć eg dana se javlja crvenilo koje je oš tro ogranič eno prema

zdravoj kož i. Ono se brzo š iri i izdiž e, zbog otoka koji je elastič an. Zbog nagomilavanja eksudata mož e doć i do

raslojavanja delova kož e sa stvaranjem vezikula i plikova koji su ispunjeni seroznim ili krvavim sadrž ajem. Nakon

5-7 dana od poč etka bolesti (kada su simptomi najizraž eniji), dolazi do postepenog stiš avanja. Opš ti znaci infekcije

nestaju, a promene na kož i se povlač e istim redosledom kojim su i nastajale. Crvenilo bledi od centra ka ivicama,

a istovremeno se smanjuje otok, bol i zategnutost kož e koja poč inje da se peruta.

Recepti:

Oprati svež e listove podbela, oklagijom ih izgnječ iti na dasci i dobijenom kaš om oblož iti zapaljena mesta

napadnuta crvenim vetrom. Od listova mož e da se pripremi i ekstrakt (listovi se isitne, popare vrelom vodom i

kratko vreme ostave da odstoje) koji se, kada se ohladi, upotrebljava za oblog. Isto tako su delotvorni i listovi

kelja i kupusa, koji se operu i izgnječ e oklagijom. Leč e svaku upalu kod crvenog vetra. Veoma blago ali povoljno

deluju i listovi č uvarkuć e. Oni se iscede u sokovniku i sokom se maž u zapaljena mesta ili se nekoliko listova

preseč e po duž ini i, sa soč nom stranom nagore, stave na tanjir. Sok koji iscuri iz listova utrlja se u zapaljene

površ ine zahvać ene crvenim vetrom. Za unutraš nju upotrebu, ujutro, pola sata pre doruč ka, treba piti po š olju

toplog č aja od razgona (veronike), a raspoređ eno na ceo dan, u gutljajima, tri do č etiri š olje č aja od koprive, i to

sve dotle dok se lekarskom kontrolom ne utvrdi da je bolest popustila.

Svež u koru od zovinog drveta (spoljaš nja kora se ostruž e) - 8 kaš ika na litru vode - kuvati 8 minuta i na bolna

mesta stavljati obloge od uvarka.

Pleva od sena (trinje) i list podbela dobro se popare i stave kao oblog na bolna mesta.

Cvet kamilice dobro se popari, stavi u jednu platnenu vreć icu i privež e na bolno mesto.

Divizma, list i cvet, stavi se u jednu č istu malu vreć icu. To se dobro ugreje nad š poretom i stavi na bolno mesto.

Zbog održ anja stalne toplote potrebno je imati dve vreć ice: dok se jedna nalazi na bolnom mestu, druga se greje.

Oboljenja kož e

Ako je reč o zatvorenom zloć udnom oboljenju kož e, kož u treba tokom dana č ešć e mazati narandž astož utim sokom

rosopasa (ruse). Onima koji nemaju moguć nost da iz baš te ili iz prirode donesu svež e listove i stabljike ruse,

predlaž em da ovu biljku posade u saksiju. Ukoliko je rana već otvorena i iz nje se luč i sekret neprijatnog mirisa,

420

treba je naizmenič no ispirati ili kupati mlakim ekstraktom od rastavić a i č ajem od crnog sleza dobijenim hladnim

potapanjem. Ivice rane najpre se namaž u sokom od ruse, a kada je kož a upije, mašć u od nevena. Listovi uskolisne

ili š irokolisne bokvice, oprani i izgnječ eni u kaš u, stavljaju se direktno na ranu. Ukoliko zbog zatezanja ili pritiska

na ranu bolesnik ne bi odmah mogao da podnese ovu kaš u, treba je otkloniti; napraviti novu i ponovo je staviti.

Ovo ponavljati sve dotle dok kod bolesnika ne nastane oseć aj prijatnosti. I preko noć i mogu da se stave oblozi sa

ekstraktom od rastavić a i crnog sleza. Za č išć enje krvi treba piti č aj od meš avine istih delova koprive, razgona,

nevena i hajduč ke trave. Na č etvrt litre vode uzme se puna mala kaš ika č ajne meš avine. Ova se popari i kratko

ostavi da odstoji. Posle operativnog otklanjanja mladež a ili tvrdih č vorić a na kož i, mogu da se stvore zagnojene

rane i one koje su stalno vlaž ne a koje su zloć udnog karaktera. U ovom sluč aju sprovodi se ista terapija kao kod

navedenih otvorenih rana u truljenju, iz kojih se luč i smrdljiv sekret. Ako se one pojave po celom telu, treba

primeniti potpune kupke od rastavić a i crnog sleza. Bolesnika preko noć i umotati u č arš av koji je prethodno

oblož en kaš om od svež ih listova uskolisne ili š irokolisne bokvice. Sve je viš e zloć udnih oboljenja kož e sa

ogranič enim tamnim mrljama nalik na kraste; dobri rezultati se postiž u svež im sokom od ivanjskog cveć a kojim se

ove rane maž u viš e puta dnevno. Male boce napunjene sokom ivanjaskog cveć a mogu se č uvati u friž ideru.

Opekotine

Opekotina (combustio) je vrsta hipertermič ke povrede koja mož e nastati dejstvom električ ne struje, hemikalija,

suve toplote, vrele teč nosti i gasa, zrač enja ili trenja. Opekotina mož e biti različ ite velič ine, u zavisnosti od

zahvać ene površ ine tela, različ ite tež ine, u zavisnosti od stepena oš teć enja tkiva sa različ itim komplikacijama.

Oš teć enja miš ić a, kosti, krvnih sudova i unutraš njih organa, nastaju kod dubokih opekotina (u odnosu na površ inu

tela) i prać ena su jakim bolom zbog povreda ž ivaca. Zavisno o stepenu oš teć enja opekotine mogu biti prać ene

brojnim potencijalno smrtonosnim komplikacijama, uključ ujuć i š ok, infekcije, poremeć aj metabolizma elektrolita i

poremeć aj disanja (kod udahnutih vrelih gasova i para). Brojna fizič ka oš teć enja na površ ini tela, kao komplikacija

opekotina, mogu izazvati ozbiljne psihološ ke i emocionalne probleme kod opeč ene osobe zbog ož iljaka i

deformacija. Zavisno od dubine oš teć enja opekotine delimo na: opekotine prvog stepena, opekotine drugoga

stepena, i opekotine treć eg stepena.

Recepti:

Sirovi krmpir naribati i staviti na opekotinu kao oblog.

Dobro je opekotinu mazati lanenim uljem - pomoć u vate ili peruš ke.

Na č istu belu krpu obilno namazati pravi pč elinji med i time oviti opeč ena mesta. Oblog treba menjati svaka tri

sata.

Kupusni list dobro rastuć i, sok iscediti i pomeš ati s a belanč etom od jajeta. Time preko dana č ešć e mazati

opekotinu.

Opekotinu od vrele vode i vatre sigurno leč i oblog s lišć em od nevena.

Kad se domać ica opeč e na š poretu, neka nad vruć im š poretom drž i ruke. Za kratko vreme bolovi ć e popustiti.

Mehuri neć e izbiti poš to ć e preko opekotine nastati zaš titna kož ica.

Najbolji su oblozi od hladnog mleka. Tada neć e nastati mehuri.

100 g cveta i lista lipe prelije se sa 1 litrom vrele vode, poklopi, ostavi 3 sata ocedi i upotrebi.

Opekotine se leč e meš avinom jednakih delova lanenog ulja i kreč ne vode. Muć ka se dok meš avina ne pobeli i tom

meš avinom mazati opekotine.

Stavljati obloge od vina koje nije kiselo. Prethodno ga treba malo smlač iti, jer ako nije hladno, manje boli. Oblog

se drž i pola sata. Zatim se uzme 100 g maslinovog ulja i komadić voska (velič ine kao tri kocke š eć era). Kuva se

tako dugo dok se vosak ne rastopi i pomeš a sa uljem. Kad se ohladi, tom mašć u maž u se opekotine i oparena

mjesta. Jednom dnevno se previje, ali svaki put se ponovo stavljaju oblozi od vina na pola sata. Vino mora biti

mlako. Vino spreč ava gnojenje.

421

Svež i č ovekov urin je odlič no sredstvo protiv opekotina. Kvasiti opekotine urinom, praviti tampone nakvaš ene

urinom i ne dozvoliti da se opekotina osuš i. Kod jakih opekotina izvoditi ovu proceduru nekoliko dana.

Oč istiti svež krompir, izrendati, staviti na gazu, a onda na povređ eno mesto. Č im se kompres zagreje, promeniti

ga.

Jednu kaš iku ulja, dve kaš ike pavlake, jedno ž umance – sve dobro izme š ati i dobro namazati opekotinu i previti.

Previjanje izvoditi 1 dnevno.

1 deo svež ih cvetova kantariona ostaviti da odstoji 21 dan u dva dela ulja, biljnog, zatim iscediti i procediti.

Dobijeno ulje se sa uspehom koristi u leč enju opekotina, č ak i kada je povređ eno 2/3 površ ine tela. Na oš teć ena

ppovređ ena mesta stavljaju se kompresi od ulja.

100 g nesoljenog, kravljeg maslaca dobro promeš ati sa dva svež a jajeta i tom smesom premazati povređ ena

mesta. Kada se mast osuš i zameniti novom. Ova mast leč i č ak velike opekotine.

Koristi se svež sok od aloje kojom se natapaju tamponi i kvase rane.

Odvar od kore hrasta se koristi za ispiranje i kvaš enje rana.

Za leč enje opekotina koristi se mast od nevena – jedan deo tinkture na dva dela vazelina.

Svež i listovi od kupusa koriste se za previjanje.

Na opekotine se stavlja kaš ič ica od svež ih listova č ič ka.

Izrendana š argarepa stavlja se na opekotine.

Svež i isitnjeni listovi ž ivovlaka stavljaju se na opekotine.

Otvorene gnojne rane

Otvorene gnojne rane brzo ć e zarasti ako rane posipamo s a ugljem lipovog drveta kojeg smo prethodno pretvorili

u prah i prosejali. Nakon toga se rana povež e č istom belom prokuvanom krpom ili gazom. Za nekoliko dana na

rani ć e nastati debela kora (suva krasta) koja ć e jako svrbeti. Mora se paziti da noć u ranu ne udarimo ili

ogrebemo. Za mjesec dana rana ć e zaceliti.

Psorijaza

Postoji viš e tipova ove neprijatne bolesti: tzv. crvena psorijaza, koja se ispoljava jarkocrvenim ogranič enim

mrljama na kož i, zatim jedan drugi tip kod kojeg je kož a pokrivena ljuspama nalik na riblje krljuš ti, i treć i, koji se

odlikuje ispucalom, tvrdom i debelom kož om č ije se pukotine uveč e produbljuju, pucaju i kod bolesnika izazivaju

velike muke. Uz to ide i veoma jak svrab koji predstavlja dodatno optereć enje za svakog bolesnika. Sa kož e

dnevno otpada ogroman broj ljuspi, one se osipaju pri svakom pokretu. Ovakva bolest mož e da se leč i samo

dijetom i lekovitim biljkama koje proč išć avaju krv pa tako organizam oslobađ aju raznih otrova. Ovo oboljenje

nastaje usled poremeć ene funkcije jetre. To znač i da se uz upotrebu lekovitih biljaka mora sprovesti i stroga

dijeta: treba izbegavati suhomesnate proizvode (osim dijetalne kobasice), dimljeno i svinjsko meso i č orbe

spravljene od njih, sve kiseline kao š to su sirć e, š ira, vino, limun, pomorandž a, grejpfrut, jagodasto voć e i sokovi

od njega, crna ribizla. Poš to sirova jabuka, kafa, č okolada, kakao i med stvaraju kiselinu koju obolela jetra ne

podnosi, i njih treba izbegavati. Nadalje, ne treba jesti ni konzerviranu i dimljenu ribu, meso iz konzervi,

mahunasto povrć e kao š to su graš ak, pasulj i soč ivo, ni piti alkohol bilo koje vrste. Dozvoljen su mleko i mleč ni

proizvodi - salate treba zač initi kiselom pavlakom - nemasno meso kao š to je teletina, ž ivinsko meso i kuvana

govedina, divljač , svež a ili zamrznuta riba, lako povrć e i kompot od jabuke, kao zamena za svež e voć e. Kompot

treba jesti svakoga dana.

422

Recepti:

Č ajna meš avina: 10 g hrastove kore, 30 g rosopasa, 30 g vrbove kore, 50 g koprive, 40 g suruč ice, 30 g razgona,

20 g dimnjač e, 30 g nevena, 20 g ljuske oraha i 20 g hajduč ke trave. Biljke se dobro pomeš aju. Puna mala kaš ika

popari se š oljom vode i ostavi da deluje tri minuta. Po moguć nosti, biljke koristiti u svež em stanju. Ova č aj piti, u

gutljajima, tokom celog dana, ukupno 1,5-2 litre. Organizam odmah prihvati i preradi svaki gutljaj. Kož u

svakodnevno dvaput mazati mašć u od svinjskog sala. Ako je reč o psorijazi sa krastavim ljuspama kojih ima po

celom telu, napraviti mast od soka svež eg, dobro opranog rosopasa, dobijenog ceđ enjem biljke u sokovniku, i

svinjske masti od sala, u odnosu 5 g soka od rosopasa prema 50 g masti. Ovu mast č uvati u friž ideru. Za

spravljanje masti mož e se upotrebiti i svež e isceđ eni sok od crnog sleza. Uz sve to, preporuč uju se kupke sa

dodatkom ekstrakta od zdravca. Svrab se mož e ublaž iti a bolest leč iti i potpunim kupkama od crnog sleza i

rastavić a (pomeš ati iste količ ine biljaka i preko noć i ih potopiti u hladnu vodu - 200 g zelja za jednu kupku - 20

minuta kupanja, srce izvan vode). - Sve navedeno pomaž e i kod neurodermitisa.

Mož e se spreč iti dalji razvoj bolesti ako se gornja bolesna kož a polako, oprezno, ostruž e i skine do zdrave i namaž e

arnikovom tinkturom. Ujedno treba piti č aj od meš avine: č ič kovog lišć a, ruzmarina, vodopije, koprive (cela biljka

sa korenom), hmelja, gospine trave - od svakog po 15 grama na litru i po vode kuva se 6-8 minuta. Pije se viš e

puta dnevno po jedna š oljica, a kura traje 3-6 meseci.

Obolele delove tela navlaž iti i ispirati č ajem od meš avine trava: 40 g listova gaveza, 30 g listova ž utog ruzmarina,

20 g plodova crnog trna (suvih ili svež ih), 10 g preč ice. Trave jako usitniti i izmeš ati. U 1 litru proključ ale vode

staviti 20 g meš avine trava i kuvati poklopljeno 5 minuta. Kad se č aj ohladi, procediti ga u bocu. Nakon š to su se

ovlaž ila i ispirala obolela mesta, osuš iti i namazati melemom koji se priprema od sledeć ih sastojaka: 4 dcl

domać eg maslinovog ulja, 4 kaš ike netopljenog mladoga masla iz kiselog mleka, 4 kaš ike pavlake sa slatkog

mleka, 20 g cvetova i listova obič nog ruzmarina, 20 g cvetova i listova lavande, 20 g kore od zovinog drveta, 10 g

listova muš ke i ž enske bokvice (jednakih količ ina). Sastojke staviti u dublju posudu i lagano meš ati na tihoj vatri

dok se maslo i pavlaka rastope. Zatim dodati 2 dcl kantarion ulja i dalje meš ati 40 minuta, pazeć i da temperatura

meš avine ne bude već a od 70°C. Meš ati svež e istesanim drvetom gloga ili cmog trna. Vruć melem procediti i

staviti u staklenku. Kad se ohladi, zač epiti i drž ati zač epljeno.

Rane i uboji

Ako na uboj, koji je od udarca pocrneo, stavimo svež sitno iseckani crni luk obilno natopljen finim uljem, za kratko

vreme uboj ć e proć i.

List brš ljana dobro se oč isti i namoč i u vodu u koju smo stavili troprocentnu bornu kiselinu. Listovi treba u vodi da

stoje 2-3 sata. Nakon toga stavljaju se na rane i č istom belom prokuvanom krpom ili zavojem zavije.

Na svjež e rane koje krvare treba izgnječ iti š aku hajduč ke trave i priviti na ranu. Krv ć e ubrzo prestati i rana

zaceliti.

Vrlo dobro sredstvo protiv modrica i rana je arnika koja se upotrebljava u obliku tinkture. Cela biljka sa cveć em

stavlja se u alkohol gde stoji deset dana. Zatim se ocedi i ostavi da se u sluč aju potrebe nađ e.

20 g arnike, 50 g glicerina, 60 g vode. Ovaj se lek koristi kao oblog za rane.

Ako su rane gnojne i dugotrajne, onda se 100 g ranjenika (Stachys officinalis) skuva u litri belog vina i od toga

stavljaju oblozi na rane, pa i kad su one otvorene od proš irenih vena. Prethodno ranu treba namazati ribljim uljem.

Petrovac č ini istu uslugu kao ranjenik i upotrebljava se na isti nač in.

Neven, kantarion, cvet zove - u podjednakim delovi ma dobro promeš ati i od te meš avine 4 kaš ike preliti litrom

ključ ale vode i jedan sat ostaviti da stoji. Na ranu stavljati oblog, č istom prokuvanom belom krpom i isto tako

č istom i suvom sve previti. Obloge menjati svaka 2-3 sata.

Kopriva, cela biljka sa korenom - 4 kaš ike, kuvati 5 minuta u litri vode. Ostaviti jedan sat da stoji. Na ranu stavljati

oblog, č istom prokuvanom belom krpom i isto tako č istom i suvom sve previti. Obloge menjati svaka 2-3 sata.

423

Jaglac: koren, cvet i list - 5 kaš ika na litru vode kuvati 5 minuta. Vrlo je dobar lek kao oblog na rane i uboje.

Ranu iz koje raste divlje meso treba svake več eri posuti mlevenim š eć erom. To se ponavlja sve dok rana ne zaceli.

Na stare rane koje ne zaceljuju stavlja se u prah samleven pelin. To se ponavlja sve dok rane ne zacele.

Muš ka bokvica (svež a) dobro se opere i stavi u ulje da se natapa 24 sata. Nakon toga je izvadimo iz ulja, ranu

dobro (vatom natopljenom u ulju) obriš emo i zavijemo bokvicom. Zavoj se menja dvaput dnevno: ujutro i uveč e.

Slatku pavlaku (kajmak) pustimo da stoji u š erpi dok se ne uhvati plesan rđ avo-zelene boje. Ta plesan se pokupi u

posudu i tiho na umjerenoj vatri (vatra ne sme biti jaka jer lako zagori), kuva se dugo dok masa ne postane zlatnocrvena.

Kad se ohladi, posuda se zatvori pergament papirom ili celofanom. To je odlič an lek za rane i kraste.

Rane iz kojih teč e gnoj

Zovinog lista (nabranog u proleć e) staviti jednu š aku na pola litre vinskog sirć a i kuvati 4-6 minuta. Time se oblaž e

rana.

Rane treba posipati sa praš kom agave i č istom belom krpom ili gazom zavezati. Ponavlja se sve do ozdravljenja.

Rane koje trunu i ne zarašć uju

Rane treba posipati sa praš kom srč enjaka (Polygonum bistorta), č ak i one rane od raka.

Ranice po č itavom telu i na pojedinim mestima

Prema površ ini ranica treba pripremiti masu od nesoljene svinjske masti ili od goveđ eg jestivog loja i finog

pš enič nog braš na. Sve se zajedno pomeš a na peć i i isprž i kao gusta zaprš ka. Tada se doda malo mleka i pusti da

provri. Tu smesu podebelo namazati na č istu krpu i priviti preko noć i na ranjava mesta. To se ponavlja nekoliko

več eri dok ranice ne prođ u.

Svrab

Svrab, (lat. pruritus), je subjektivna patološ ka pojava na kož i i sluzokož i koja prati neke kož ne i druge bolesti, a

manifestuje se neprijatnim senzacijama koje izazivaju ž elju (refleks), za č eš anje ili grebanje. Svrab ne treba

meš ati sa drugim subjektivnim oseć ajima kao š to su gmizanje, parestezija, peckanje i bol. Svrab u ustima je

izuzetno redak i tada je obič no lokalizovan na tvrdom nepcu, a provocira ga dodir jezika.

Kož ni ili neuropatski svrab potič e iz kož e i periferni je ili pruritoceptivni oblik svrabež a, a mož e biti izazvan raznim

uzroč nicima koji mogu biti mehanič ki, hemijski, toplotni i električ ni. Neuropatski svrab mož e da potič e iz bilo koje

tač ke duž aferentnog puta, kao rezultat oš teć enja nervnog sistema. Mož e biti izazvan bolestima ili poremeć ajem

funkcija centralnog nervnog ili perifernog nervnog sistema.

Psihogeni svrab je takođ e povezan za neke simptome psihijatrijskih poremeć aja kao š to su taktilne halucinacije,

parazitalne iluzije ili opsesivno-kompulzivni poremeć aji (povezani sa neurotič nim č eš anjem- grebanjem).

Svrab je neprijatan oseć aj koji najč ešć e izaziva č eš anje ili grebanje, nakon koga mogu nastati posledice u vidu

ogrebotina (lat. exscoriatio), koje se naknadno mogu zagaditi. Pojava sekundarnog zapaljenja izazvanog

infekcijom ogrebotina, još viš e pojač ava svrab a time i č eš anje. Na taj nač in nastaje „za č aran krug“ koji se č esto

teš ko mož e prekinuti.

424

Recepti:

Bolesna mesta mazati uljem u kome se natapao ruzmarin. Nakon jednog sata ta ista mesta namazati pravim

pč elinjim medom. To se ponavlja nekoliko dana.

Zovin list - dve kaš ike, potoč njak (Lythrum salicaria)- 3 kaš ike, staviti u litru ključ ale vode i ostaviti po strani pola

sata. Tim č ajem ispirati bolesna mesta po nekoliko puta dnevno.

Svrab na polnom organu ili na drugom mestu po telu treba spirati svake več eri slanom vodom kojoj se doda isto

toliko sirć a. Uz to dnevno piti č aj od hajduč ke trave i potoč njaka u jednakim delovima.

U tri litre vode stavi se kg bijelog pasulja. Kad se pasulj dobro raskuva, ocedi se. Tom vodom peru se bolesni

delovi tela. Već nakon nekoliko pranja primetić e se vidljiv uspeh.

Svrab i š ugu sigurno leč i ovaj lek: uzme se 5 kaš ika sumpora u prahu i pet kaš ika gaš enog ili negaš enog kreč a. Na

to se nalije litra vode i kuva 10-15 minuta. Treba paziti da se kuva na tihoj vatri jer lako pokipi. Nakon toga

ostaviti da se ohladi. Kada se kreč i sumpor slegnu na dno posude, č ista voda se odlije u posebnu posudu. Voda je

u međ uvremenu postala ž uć kasta. Kreč i sumpor se baci. Tom vodom maž e se č itavo telo 2-3 puta dnevno i to tri

dana. Nakon tri dana bolesnik je sasvim zdrav.

20 g cvetova i listova majč ine duš ice, 20 g cvjetova i listova gloga, 20 g listova masline, 20 g listova matič njaka,

20 g ive trave (bez ž ila),10 g listova ruž marina. Trave jako usitniti i smeš ati. U 1 litru proključ ale vode staviti 5 g

meš avine trava i kuvati poklopljeno 1/2 minute na laganoj vatri. Hladan č aj procediti i po ž elji zasladiti medom.

Umesto meda, mož e se dodati malo svež eg limunovog ili narandž inog soka, š to je i korisnije. Piti 3 puta dnevno

pre i posle jela po 1 dcl, a preostalu količ inu od 4 dcl popiti izmeđ u obroka u toku dana.

Upala zanoktice, krti i oš teć eni nokti

Zanoktica je upalni proces na korenu nokta, a nastaje pucanjem uskog orož nelog dela kož e koji pokriva koren

nokta. Zanoktice nastaju zbog toga š to nokat raste mnogo brž e nego kož ica oko nokta, zbog č ega dolazi do njenog

razvlač enja i pucanja i stvaranja ranica. Kož ica oko nokta ubrzo natekne i jako se zacrveni, uz jake bolove

proprać ene pucanjem. Ako se upala blagovremeno ne leč i, ona se š iri pod sam nokat, š to još viš e pojač ava bolove.

Osim toga, zanoktice se mogu inficirati, a tada nastaje gnojna upala koja mož e dovesti do gubitka nokta.

Najč ešć i uzrok nastanka zanoktica je suva kož a. Međ utim, zanoktice mogu prouzrokovati i razne kemikalije, kao

npr. agresivna sredstva za č išć enje, pa č ak i nedostatak nekih vitamina i minerala u organizmu, a najč ešć e

kalcijuma i gvožđ a.

Recepti:

Kod upale zanoktice 50 g crnog sleza preko noć i ostaviti u hladnoj vodi; ova voda se (ugrejana), pre spavanja

koristi za kupke ruku ili nogu, u trajanju od 20 minuta. Ako se č uva na hladnom, mož e da se upotrebi još dva do

tri puta. Zapaljeni koren nokta namaž e se mašć u od nevena i preko toga stavi oblog od š vedske granč ice. (2)

Krte ili oš teć ene nokte treba mazati sokom od crnog luka ili ljutić a; crni luk prepoloviti i njime č ešć e trljati nokte.

On se mož e i iscediti. S uspehom se upotrebljava i sok od ljutić a, koji raste na rubovima š uma i livada. Otvoriti

debelu stabljiku okruglog preseka i njenim sokom č ešć e mazati nokte. Jednim mazanjem ne mož e se niš ta postić i,

ono mora da se ponavlja kroz duž i period.

Č irevi po telu

To je akutna upala lojnih i znojnih kož nih ž lezda kojuizazivaju bakterije. Uglavnom su to gnojni bacili š to ulaze kroz

kož ne pore i stvaraju pupč ane č vorić e, a kasnije sve već e i tvrđ e č vorove. Oni se nalaze duboko u kož i, a zbog

svoje napetosti stvaraju velike bolove. Posle nekoliko dana nastaje gnojno omekš anje č ira, započ inje u središ tu a

425

dopire do površ ine kož e. Uokolo š ira sve je crveno, vruć e i nateč eno. Nekad upala prodire u dublje slojeve i

uzrokuje gnojenja. I š eć ema bolest č esto izaziva č ireve.

Recepti:

Po 3 kaš ike koprive i orahovog lišć a i 2 kaš ike preslice dobro promeš ati. Od te meš avine jednu kaš iku preliti s tri

decilitra ključ ale vode i piti triput dnevno po š olju.

Dobro je na č ir stavljati obloge od kuvanog lanenog semena.

Pokojni Vasa Pelagić je tvrdio da ž ivu ranu iz koje stalno teč e gnoj sigurno leč i ovaj lek: 50 g lista kukute treba u

č istom loncu kuvati 10-15 minuta. Rana se tom vodom ispira dva puta dnevno. Kuvano lišć e svaljati u kolač ić , s a

jedne strane namazati medom, priviti namazanu stranu na ranu i ostaviti da stoji do drugog pranja. Onda staviti

novo. To se ponavlja 6 dana. Lišć e, nakon š to se skine s rane, treba spaliti.

Na č ireve je dobro stavljati sitno izrezan crni luk i ranu zaviti č istom prokuvanom krpom ili č istom gazom.

Ispeć i luk, raseć i na polovine i unutraš njom stranom staviti na č ir, previti. Menjati svakih 4-5 sati. Doprinosi brzom

sazrevanju č ireva.

Stavljati nekoliko puta dnevno na č ireve svež i, izrendani krompir, preliti. Menjati svaka tri sata.

Ubrati list aloje, odrezati kraj, razrezati ga uzduž ili isitniti i staviti na bolno mesto, previti. Dobro izvlač i gnoj i

ubrzava sazrevanje.

Uzeti laneno ili maslinovo ulje i pomeš ati po pola sa sokom od aloje. Natopiti gazu dobijenom teč nošć u i staviti na

bolno mesto, previti. Menjati 1 dnevno. Ovo je dobro baktericidno sredstvo.

10 g travnatog dela i korena maslač ka na č aš u vode. Ostaviti da odstoji 3 sata. Piti po 1 kaš iku 1 dnevno kao

sredstvo za č išć enje krvi i poboljš anje razmene materija.

1 supena kaš ika suvih cvetova koprive na č aš u vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti

pola č aš e 3-4 puta dnevno kod gnojnih č ireva i ekcema kao sredstvo za č išć enje krvi.

BOLESTI MIŠ IĆ A, KOSTIJU I ZGLOBOVA

Artroza, artritis i koksartroza

Artritis je upala zgloba. Upaljeni zglob je oteč en, bolan, topao, neretko pokriven crvenom kož om, a obilno mu je

naruš ena funkcija. Uzroci upale zgloba različ iti su i brojni. Pojam monoartritis označ ava upalu samo jednog zgloba,

pojam oligoartritis upalu nekoliko zglobova (obič no 2-5), a poliartritis upalu viš e zglobova.

426

Artroza je bolna i otež ana pokretljivost zglobova. Degenerativna bolest zglobova koja uzrokuje propadanje

hrskavica zglobova i degenerativne promene na zglobovima.

Koksartroza je artroza kuka.

Recepti:

Uputstva koja slede važ e i za upalu, deformaciju i istroš enost zglobova. Ova oboljenja su izleč iva - bolovi polako

prestaju, č ak se i deformacije postepeno povlač e u roku od jedne ili dve godine. Ujutro, pola sata pre doruč ka, i

uveč e, pola sata pre več ere, treba popiti š olju č aja od poparenog (pola minunta) rastavić a, u toku dana č etiri š olje

č aja od koprive, takođ e kratko poparenog. Od ove č etiri š olje triput dnevno se oduzme po pola š olje i uspe velika

kaš ika š veden bitera. Ova količ ina se rasporedi tako da se pije pre i posle svakog obroka. Gde god da se pojave

bolovi, u kolenu ili u nekom drugom zglobu, pomoć i ć e oblog sa š veden biterom, koji se tokom č etiri sata drž i na

bolnom mestu. Ne sme se zaboraviti mazanje kož e svinjskom mašć u ili mašć u od nevena pre i puderisanje posle

stavljanja obloga, kako ne bi doš lo do pojave svraba. Bolovi se mogu ublaž iti i listovima kelja ili obič nog kupusa,

ugrejanim peglom, ako se stave na bolni zglob i povež u toplom maramom. Bolovi ć e biti podnoš ljiviji i ako se

esencija gaveza utrlja u zglob. Kod upale zglobova treba primeniti vruć i (parni) oblog od rastavić a. Pored listova

kelja i kupusa najtoplije se preporuč uju oblozi, pre svega, od listova herakleuma (Heracleum sphondilium), koji je

u narodu poznat i kao meč ja š apa, poponac ili popanjak. Veoma je preporuč ljivo jednom meseč no primeniti sedeć u

kupku od rastavić a; 100 g zelja se preko noć i drž i potopljeno u hladnoj vodi; sledeć eg dana se voda ugreje, a

kupanje treba da traje dvadeset minuta. Voda još dvaput mož e da se sipa na zelje, ugreje i upotrebi za još dve

sedeć e kupke.

Hajduč ka trava i list č ič ka po 4 kaš ike; rusomač a, č kalj - po 2 kaš ike. To sve pomeš ati. Od te meš avine 2 kaš ike

kuvati 5 minuta u 3 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 15-20 minuta. Tada ocediti, dodati sok od poveć eg

limuna (obavezno) zasladiti po ž elji medom i piti svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.

Jednu kaš iku ovsa kuvati 2-3 minute u dva decilitra vode, ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu š olju. U isto

vreme stavljaju se na bolna mesta vruć i oblozi od kuvanog ovsa - svaka 4 sata.

Divlji se kesten istuč e kladivom na č istoj daski. Litrenu staklenku napunimo time do polovine, onda nalijemo do

vrha 96 postotnog jakog alkohola. Tako pripremljenu bocu dobro zatvorimo pergament-papirom i ostavimo da stoji

č etiri nedelje. Nakon tog vremena procedimo i tom teč nošć u masiramo bolna mesta, triput dnevno toliko dugo dok

bolest potpuno ne prestane.

Treba svaki dan bolna mesta masirati smrekovom smolom dok bolest sasvim ne prestane.

Atrofija miš ić a

Atrofija miš ić a ili redukcija miš ić ne mase mož e biti primarna (miogena) koja je prouzrokovana oboljenjem

miš ić nog vlakna, neurogena koja je posledica oš teć enja ž ivca ili atrofija usled imobilizacije kod leč enja preloma.

Recepti:

Kod atrofije miš ić a dokazala se kao delotvorna sledeć a primena lekovitih biljaka: opranu svež u rusomač u iseć i

nasitno, staviti u bocu i preliti 40%-nom rakijom od ž ita, ili voć nom rakijom, te ostaviti 10 dana na suncu ili blizu

grejnog tela. Posle 10 dana esencijom napuniti manju bocu i doliti alkohola koliko nedostaje da bi boca bila puna.

Ovom biljnom esencijom se dnevno tri puta trljaju oboleli miš ić i. Za unutraš nju upotrebu, piti č etiri š olje č aja od

virka, u gutljajima, raspoređ eno na ceo dan; po moguć nosti, upotrebiti svež e ubrane biljke.

Bolesti nogu

Ko pati od bolesti nogu i teš ko hoda, neka svake več er i pre spavanja 15 minuta pere noge u vodi u kojoj se kuvao

matič njak. Kupka treba da je š to toplija. Nakon kupanja noge zaviti u tople krpe i odmah u krevet.

427

U jednu poveć u posudu stave se 2-3 pregrš ti sitno iseckane zobene slame. Na slamu se nalije toliko vrele vode da

se bez teš koć e noge mogu drž ati u vodi. Ako je voda previš e topla prič eka se da se voda do potrebne temperature

smlač i. Kupka treba da traje najmanje 20-30 minuta. Ako se voda pre tog roka ohladi, dolije se vruć a. Nakon ,

peš kirom koji je umoč en u hladnu vodu, noge se naglo obriš u i zaviju u suv peš kir. Kad su noge već sasvim suve,

na njih se stavi pč elinji vosak, zavojem povež e i pođ e odmah u krevet na spavanje. Vosak se ostavi do drugiog

dana uveč e kad se kupanjem skine i zavoj s voskom ponovi. Ponavlja se do potpunog ozdravljenja.

U vruć u vodu stavimo š aku morske soli i kaš iku goruš icinog braš na. U toj vodi drž imo noge 20 minuta, zatim ih

operemo u č istoj vodi, dobro obriš emo, obuč emo vunene č arape i legnemo u krevet.

Bolesna stopala i donji deo noge treba svako jutro ovlaž iti krpom namoč enom u vinskom sirć u, zatim se stopalo i

noga do kolena masira. Nakon masiranja noga se dobro

omota dobrim zavojem, koji se skine tek pre spavanja. Leč enje se ponavlja 15 dana, ako je potrebno još i duž e.

Dvije pregrš ti bukovog pepela prelije se s 2 litre ključ ale vode i u toj vodi peru noge. Ponavlja se svake več eri pre

spavanja 8 dana.

Bolovi posle amputacije

Fantomski bol je bol koji se javlja posle amputacije nekog ekstremiteta. Pacijent oseć a bol u ekstremitetu koga

viš e nema (amputiran je).

Recepti:

Još dugo, č esto i godinama posle amputacije, nastupaju izuzetno jaki fantomski bolovi. Iskustvo pokazuje da

oblozi od kaš e gaveza (vidi tekst o gavezu, odeljak Nač ini upotrebe) doprinose ublaž avanju bolova koji postepeno

sasvim nestaju.

Isto tako izvanredno deluje i esencija od crnog luka. Na kolutove iseč enim crnim lukom napuni se boca do grlić a, a

preko njega se naspe rakija od ž ita, jač ine 38-40%, pa se 10 dana ostavi na suncu ili na toplom mestu, a potom

uspe i boč ice. Ovom esencijom maž u se amputacioni patrljci.

Mnogo pomaž e i č aj od korena perunike, koji se vadi u oktobru, opere č etkom i okač en suš i. Osuš eni koren se

samelje u prah, najbolje u isluž enom mlinu za kafu, mak ili za prezlu. Pola male kaš ike ovoga praha preko noć i

ostaviti da stoji u č etvrt litre vode; u toku dana piti jednu do dve š olje, u gutljajima.

Amputacione patrljke trebalo bi triput nedeljno kupati u timijanu (prva kupka mož e da se upotrebi, ugrejana, još

dva puta). Za jednu kupku uzima se puna š aka timijana. - Preporuč uje se stavljanje obloga od jastuč ić a

napunjenih timijanom ili preč icom. U platnenu navlaku stavi se 100 do 150 g navedenih lekovitih biljaka.

Bolovi u peti

Jedna š aka majč ine duš ice stavi se u posudu. Na nju se nalije 4 litre ključ ale vode. Kad se voda toliko ohladi da se

mogu u njoj drž ati noge, moč imo ih 15 minuta. Nakon toga noge se vlaž nim rpeš kirom dobro izbriš u i zaviju u

tople flanelske krpe. Ponavlja se svake druge več eri 4 nedelje.

Drhtanje udova

Drhtanje je naizmenič no stezanje različ itih grupa miš ić a koje dovodi do pojave drhtanja udova. Tremor ili drhtanje

se sastoji od viš e ili manje ritmič kih oscilacijskih pokreta. Uzrokovan je naizmenič nim kontrakcijama pojedinih

miš ić nih grupa i njihovih antagonista.

Recepti:

428

Za leč enje ove bolesti uzeti 50 g kantariona, 20 g kać una (salepa), 20 g jaglike i 10 g klekinih bobica, preliti

rakijom od ž ita ili voć a jač ine 38-40%, te 14 dana drž ati na suncu ili u blizini š tednjaka. Uzimati 15 do 20 kapi

dnevno, i to u č aju č iji sastav sledi, a od kojeg se pije tri š olje dnevno. Na jednu š olju se uzme puna mala kaš ika

biljne meš avine. Sastav je sledeć i: list jasena, cvet kantariona, hajduč ka trava, ž alfija i rastavić , sve po 20 g.

Dobro promeš ati. Uz to treba primenjivati sedeć e kupke od svež ih jelovih iglica, kantariona, hajduč ke trave i

timijana, za jednu sedeć u kupku 20 g meš avine. Poš to deluje spolja, preko kož e, doprinosi brž em uspehu.

Edem ili otok

Edem (otok) je nenormalno nakupljanje teč nosti u unutarć elijskim i međ uć elijskim prostorima i telesnim

š upljinama, zbog č ega edematozna tkiva i organi postaju vlaž ni i nabreknu. Teč nost se mož e nakupljati i u

ć elijama, š to rezultira bubrenjem ć elije.

Recepti:

Dve pune male kaš ike isitnjenog zeč jeg trna (Onosis spinosa) na jednu š olju potopi se uveč e u hladnu vodu, ujutro

se sve malo ugreje i procedi. Jedna š olja se podeli i pije pola sata pre i pola sata posle doruč ka.

Još jedna moguć nost da edem splasne je upotreba kore zovinog stabla ili grane. Na jednu š olju uzeti nepunu malu

kaš iku kore (poš to već a količ ina izaziva proliv ili povrać anje, dozirati veoma oprezno) i drž ati preko noć i u hladnoj

vodi. Mož e da se doda još pola š olje vode. Malo ugrejati i piti po pola š olje posle tri glavna obroka.

Ekcem

Ekcem je zapaljenski proces na kož i. Kož a koju zahvati ekcem je crvena, suva, hrapava, prati je svrab, a nekada i

bol. Mož e se javiti na kož i bilo kog dela tela ali se najč eš ce pojavljuje na kož i laktova i zglobova ruku, kolenima, a

kod beba na obrazima.

Recepti:

Narenda se jedna poveć a cvekla i sok iscedi. Tim sokom lagano masiramo obolelo mesto. Ponavlja se 8 dana, 8

dana ne, zatim ponovno 8 dana itd. Cveklu mož e zameniti i svinjsko salo.

Hladne noge

Hladne noge znak su loš e cirkulacije krvi i slabokrvnosti.

Recepti:

Noge treba kupati barem dva do tri puta nedeljno u vruć oj vodi u kojoj se kuvalo trinje ili zobena slama, prethodno

usitnjena. Ako svega toga nema, mož e se u vruć u vodu staviti 4-6 kaš ika morske soli.

Svake več eri treba pre spavanja oprati noge, ruke i vrat hladnom vodom u koju se ulije malo prirodnog sirć a. Sat

prije ruč ka treba popiti š olju toplog č aja od listova zove. Na pola litre vode stavi se 10-15 listova i kuva 1-2

minuta.

Kurje oč i

429

Debele i tvrde promene na kož i koje se mogu pojaviti bilo gde na kož i stopala gde je kož a izlož ena stalnom

trljanju obuć e. Najč ešć e nastaju na peti i na postranim delovima prstiju, gde neudobna i uska cipela najjač e

pritiska kož u. Na poč etku, zahvać eno područ je postaje crveno, bolno, a ponekad se javljaju i ž uljevi. Kako vreme

prolazi, promene postaju tvrđ e, deblje, a kako rastu dublje č esto pritiskaju ž ivac, pa postaju izuzetno bolne. Kurje

oč i se javljaju u dva oblika. Meki se javljaju međ u prstima kao posledica pojač anog pritiska na kož u i znojenja tog

područ ja. Tvrđ i oblici se nalaze na gornjim stranama prstiju ili na tabanima zbog pojač anog mehanič kog pritiskanja

prilikom hodanja.

Recepti:

U toploj slanoj vodi sa iseckanim belim lukom moč iti nogu. Pomalo se kurje oko ljuš ti dok nestane i č ep.

Noge koje se znoje i zaudaraju

Goveđ i loj pretopiti - kad se ohladi toliko da je postao tvrd, njime se svako jutro i več e dobro izmasiraju noge.

Dve š ake mladog brezovog lista kuvati nekoliko minuta u 3-4 litre vode. Zatim staviti na stranu. Kad se ohladi,

toliko da se ruka u vodi mož e drž ati, onda se u vodu stavi kaš ika sodebikarbone, dobro promeš a i ocedi. U toj

teč nosti noge kupati svake več eri duž e vremena i znojenje i zaudaranje ć e nestati.

Hrastova kora je odlič no sredstvo protiv znojenja nogu: 8 kaš ika usitnjene kore kuva se č etvrt sata u litri vode.

Tada se ocedi i nekoliko več eri peru noge u toj vodi.

Oteč ene noge

Protiv oteklina nogu treba istucati koren mrtve koprive - 2 kaš ike na 200 g ulja. Kuva se 3-5 minuta. Ovim lekom

mazati bolna mesta. Ovaj lek ć e otkloniti i ostale otekline na telu, ma gde one bile.

Oteč ene noge, sa upaljenom kož om

Kad noge oteku i na kož i se pojave crvene pege ili vodeni mehurić i, treba dlakavu stranu oveć eg lista č ič ka

namazati jestivim goveđ im lojem i preko noć i oviti bolna mesta. To se ponavlja nekoliko več eri sve dok otok ne

prođ e. Treba paziti da č ič kov list ne bude suviš e star.

U 3 litre vode kuvati 12 kaš ika zovinog lista i u tome (ne ocediti) oteč ene noge prati ujutro i uveč e.

U litru vruć e vode staviti jednu kaš iku jodne soli i u toj teč nosti prati noge i masirati ih 20 minuta. Masira se tako

da se najpre uhvati jednu nogu levom rukom za petu, a desnom masira od prstiju prema gore do kolena, zatim

drugu. Nakon pranja i masiranja potrebno je noge dobro zaviti. Postupak se ponavlja barem 30 dana.

Ilovač u zemlju treba izvaditi iz dubine (barem pola metra ili 80 cm ispod površ ine). Tu ilovač u dobro oč istimo od

kamenica i dobro na š poretu osuš imo. Zatim je usitnimo u prah .Napravimo testo dodavanjem sirć a drvene

destilacije. To testo namaž emo prst debelo na jednu krpu i privijemo na bolno mesto svake več eri pre spavanja.

To se ponavlja sve dok noga ne ozdravi.

Oteč ene noge su znak da s bubrezima ili srcem neš to nije u redu. Stoga je potrebno piti č aj protiv bolesti bubrega i

uč initi sledeć e: nabrati jednogodiš nje smrekove vrš ike, preko noć i ih kao oblog staviti na bolno mesto ili pripremiti

kupke od istih vrš ika. Kod kupanja polivamo noge 20 minuta od kolena prema stopalu. To ponavljamo dok noge ne

ozdrave.

Uboj na nogama ili bilo gde na telu masira se alkoholom u kome se natapala arnika.

430

Zovinu koru (gornju koru ostrugati) ili list (10 kaš ika) staviti u litru vode i kuvati 5 minuta (sa dodatkom malo

soli). Tom teč nošć u peru se duž e vremena bolesni delovi noge.

5 kaš ika mrtve koprive (suve), 4 oveć a č eš nja belog luka stucati u avanu ili samleti u maš ini za meso. Tome se

doda 100 g finog ulja. Sve se to kuva 4-6 minuta i ostavi poklopljeno 10 minuta. Tada se ocedi kroz ispranu,

prokuvanu č istu krpu. Tom oceđ evinom noge se masiraju dvaput dnevno.

Oteč eno koleno

Ujutro i uveč e stavimo na oteč eno koleno obloge od pč elinjeg sać a i za kratko vreme koleno ć e ozdraviti. Ako ispod

kolena bole noge, dobro je povezati sać e ispod kolena.

Oboljenje kostiju

Dnevno piti č etiri š olje č aja od hajduč ke trave poš to ona na koš tanu srž deluje tako š to je podstič e na stvaranje

crvenih krvnih zrnaca. Uz to piti još po dve š olje č aja od nevena i od koprive (po moguć nosti svež ih!). Na č etvrt

litre vode ide puna mala kaš ika biljke. Dodatno u jednu š olju č aja usuti veliku kaš iku š veden bitera; pola sata pre i

pola sata posle svakog obroka piti po pola š olje. Istovremeno, svakoga dana viš e puta sprovesti masaž e tinkturom

od hajduč ke trave i gaveza i š veden biterom. Ako tumor i pored toga ostane na kosti, treba sprovesti leč enje

onako kako je opisano u odeljku o zloć udnim tumorima. Ukoliko su bolovi u kostima posledica metastaza, leč iti

mesto od kojeg su se one proš irile.

Ozebline

Ozebline su lokalna akutna oš teć enja kož e i potkož nog tkiva prouzrokovane hladnoć om. Najč ešć e zahvataju

periferne dijelove tijela. Ozebline mogu biti površ inske i duboke. Na poč etku smrzavanja javlja se nagli prestanak

oseć aja hladnoć e, manja osetljivost na dodir, tvrdoć a i bledilo, a kasnije plavkasta boja kož e. Posle nekog vremena

se pojavljuju plikovi ispunjeni bistrom teč nošć u. Dubinske ozebline nastaju kada se smrzne i potkož no tkivo ili č ak

miš ić i i kosti. Na površ ini se pojavljuju plikovi ispunjeni krvavom teč nošć u.

Recepti:

Protiv ozeblina na telu i č lancima treba pripremiti kupku od hrastove kore. 3-4 š ake kore na 5 litara vode, kuvati

15 minuta i u toj vodi prati ozebline 10-15 minuta (svake več eri). Pre spavanja ozebline treba masirati maslinovim

uljem, toplo zamotati i ić i u krevet.

Na 2 kg bukovog pepela nalijemo 4-5 litara ključ ale vode. Zatim dodamo 100 g terpentinskog ulja i 70 g sirovog

maslinovog ulja. U toj vodi kupamo noge. Pre spavanja bolesne noge dobro izmasiramo glicerinom. Kupka se

ponavlja 8 dana.

Smrznuti krompir treba zgnječ iti i staviti na ozebline nekoliko več eri. Proć i ć e i viš e se neć e pojaviti.

Ako se ozebline dobro natrljaju sokom od krastavaca, to je siguran lek. Dobro je za vreme sezone krastavce

nabrati, uzduž prerezati i osuš iti na suncu. Kada zimi budu potrebni stavimo ih u mlaku vodu da omekš aju i

stavimo u obliku obloga na smrznute delove tela.

U pola litre vode stavi se 100 g usitnjene kore od mladog hrasta i kuva 15 minuta. U toj se vodi peru ozebline

svake več eri pre spavanja.

431

Izdubi se rotkva ili repa, u to udubljenje nalije se pola č aš e maslinovog ulja. Stavi se na ploč u š poreta i ostavi dok

ne provri ulje u repi. Kad se ohladi, ulje se nalije u č aš u ili prikladnu boč icu. Tim lekom nekoliko puta dnevno maž e

se obolelo mesto.

Najbolje sredstvo protiv ozeblina je pravi pč elinji med kojim se ozebline namaž u i gustom krpom povež u.

Povreda kič me

Ovde izvanredno pomaž e mast od ivanjskog cveć a, koja se spravlja isto kao i mast od nevena (vidi odeljak

Neven. Mast mazati odozgo nadole duž kič menog stuba. Važ ne su i masaž e esencijom od hajduč ke trave i gaveza i

potpune kupke od timijana i hajduč ke trave

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je hronič no zapaljensko reumatsko oboljenje koje zahvata zglobove, ali ponekad i unutraš nje

organe, nervni sistem i kož u. Spada u grupu tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Zapaljenje poč inje u

sinovijalnoj membrani - opni koja oblaž e unutraš njost zgloba i koja obezebeđ uje ishranu zglobne hrskavice i

stvaranje zglobne teč nosti. Kao posledica toga dolazi do stvaranja panusa - umnož enog tkiva zapaljene sinovijalne

membrane koje ima zloć udne osobine. Panus „izjeda“ zglobnu hrskavicu, zglobne okrajke kostiju i ostale strukture

zgloba. To se manifestuje bolovima, ukoč enošć u, deformacijama i poremeć ajem funkcije zahvać enih zglobova.

Uzrok bolesti je još uvek nepoznat. Pretpostavlja se da kod genetič ki predisponirane jedinke pod uticajem faktora

spoljne sredine (najverovatnije nekih bakterija ili virusa) dolazi do pojave bolesti.

Reumatoidni artritis poč inje postepeno, sa sporim razvojem simptoma i znakova, š to mož e trajati nedeljama pa i

mesecima. Prve tegobe koje osete oboleli su najč ešć e jutarnja ukoč enost jednog ili viš e zglobova, š to je prać eno

bolom pri svakom pokretu. Broj zahvać enih zglobova je različ it, ali je obič no već i od pet. U poč etku broj

zahvać enih zglobova mož e biti i manji, ali se kasnije umnož ava. Najč ešć e su zahvać eni mali zglobovi š aka i

stopala. Neš to ređ e su zahvać eni laktovi, kolena i skoč ni zglobovi, a još ređ e ramena i kukovi. Zahvatanje

zglobova je simetrič no. Jutarnja ukoč enost, koja traje duž e od 1 sata, predstavlja mož da i najznač ajniju odliku

bolesti koja reumatoidni artritis razlikuje od drugih zapaljenskih reumatskih oboljenja. Mogu biti prisutni i opš ti

simptomi zapaljenske bolesti: gubitak apetita, telesno propadanje i poviš ena telesna temperatura.

Od pet klasič nih znakova zapaljenja najč ešć e su prisutni otok zgloba i poremeć aj funkcije, š to je uz prisutan bol

sasvim dovoljno za dijagnozu artritisa. Naroč ito znač ajan podatak za tač no postavljanje dijagnoze je postojanje

simetrič nog artritisa – odnosno postojanje promena na istim zglobovima (npr. obe ruke ili oba kolena). Znaci

artritisa mogu postojati na sitnim zglobovima š aka, ruč ja, lakatnim zglobovima, kolenima, č lancima itd. Bol pri

pasivnim pokretima zgloba se smatra moguć im znakom zapaljenja, a u uznapredovaloj fazi bolesti mogu se nać i

deformiteti i ogranič enja pokreta.

Recepti:

Zobenu slamu sitno izrezati - 40 kaš ika, uzeti smrekovih š iš arki - 40 kaš ika. Sve nasuti u lonac od 10 litara i kuvati

dva sata. Zatim izliti sve u kadu za kupanje i dodati toliko hladne vode da se mož e kupati. Kupanje traje 20

minuta. Posle kupanja odmah u krevet da se bolesnik

dobro iznoji. Kupanje se ponavlja svake več eri osam dana.

Na tri kaš ike naribanog jakog rena nalije se 50 g jake 40% domać e rakije. To se dobro promeš a i obaviju bolna

mesta. Preko zavoja se stavi vreć ica vruć eg reč nog peska. Oblog ć e ispoč etka (oko dva sata) jako peć i, ali je

uspeh velik.

Jaka reuma i masnoć a u krvi. Telo masirati komovom rakijom (lozovač om) u kojoj je rastopljen plavi kamen

(galica) i nariban jaki ren. Piti meš avinu č aja. U posudu stavimo koprivu i gospinu travu po 30 g, hajduč ku travu i

432

metvicu paprenu po 15 g, koprivu mrtvu, kim mleveni, kadulju i kič icu po 8 g, bokvicu ž ensku 75 g, vrš ike od

klekinih granč ica 40 g. Na tu masu naliti litru vode i ostaviti 24 sata da stoji. Nakon toga kuvamo meš avinu 3 sata

na vatri tako da se raskuva. Procedimo, dodamo meda ili š eć era i kuvamo još 40-60 minuta. Sirup mora biti gust.

Kad se ohladi, stavimo ga u staklenku i hermetič ki zatvorimo. Uzima se svako jutro nataš te 6 nedelja po 1-3

kaš ič ice.

U obič nu litrenu bocu stavi se 250 g terpentina, isto toliko amonijaka i jedno celo jaje. To se dobro promeš a (boca

protrese). Time se masiraju bolna mesta triput dnevno. Taj lek kako leč i deformacije (Artritis deformans).

Reumatič na bolna mesta treba oblagati č itavom biljkom poljske stež e.

Reumu u zglobovima treba namazati preč išć enim petroleumom i zamotati suvom flanelskom krpom. Ponavljati viš e

puta.

Kod upale zglobova treba piti č aj od kadulje, kleke, lista breze, koprive, ljuske od mahuna, ili pasulja i podbela

(list) u jednakim delovima. Sve dobro promeš ati i jednu kaš iku te meš avine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode.

Pije se triput dnevno po jednu š olju pre jela.

Cvet divljeg kestena, cvet zove, cvet lipe, cvet vrbe, rastavić i kora breze u jednakim delovima. Sve dobro

promeš ati i jednu kaš iku te meš avine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode. Pije se triput dnevno po jednu š olju pre

jela.

Na dve do tri kaš ike ploda kleke nalije se pola litre dobre komove rakije, zatim se dobro zač epi. Stavi se na toplo

mesto 4 dana. Nakon toga se ocedi. Tom tekuć inom masiramo bolna reumatič na mjesta.

Pola litre belog vina ugreje se do 70 stepeni i tim vruć im vinom svake več eri pola sata se masiraju bolna mesta.

Nakon toga povež e toplom flanelskom krpom i odmah ide u topao krevet. Ponavlja se svake več eri do potpunog

ozdravljenja.

Korisno je kupati se u vodi u kojoj se kuvala zobena slama. U 5 litara vode kuva se 15 minuta 4-5 pregrš ti

usitnjene zobene slame. Od iste vode stavljati obloge -ali mora biti vruć a.

Š aku morske soli prž iti u posudi na peć i. Kad je dobro isprž ena, dodati jaku domać u komovicu, promeš ati i time

masirati obolela mesta.

Uzeti jednu kaš iku kleke (zgnječ eni plod), preliti sa 2 decilitra vrele vode i ostaviti 5 minuta. Piti u toku dana po 1

decilitar.

Oblog od kvasca hleba (kvasac od samog testa). Kvasac se raš iri na vunenu krpu, na to se pospe sitno istucana

paprika i to prelije maslinovim uljem. Tim oviti bolno mesto i ostaviti 12 sati. Ponavljati nekoliko dana.

Oblog ilovač e (dobro umesiti) oko 5 cm debeo oviti na bolno mesto i drž ati ga preko noć i.

Oblog testa od pš enič nog braš na pomeš an sa toplim sirć etom staviti na bolno mesto.

Naribati ren na gazu i staviti na bolno mesto.

Miš ić ni reumatizam: jedna kaš ika suvog lišć a belog jasena (Fraxinus excelsior) prelije se sa 200 g ključ ale vode i

ostavi poklopljeno 5-10 minuta da stoji. Nakon toga se ocedi i pije tri puta dnevno po jednu š olju.

Zastareli reumatizam: bolesne delove tela treba masirati svako jutro i več e rafinisanom naftom. Otekline kao i

bolovi ubrzo ć e proć i.

Cvetovi zove , list koprive, koren perš una, kora vrbe- sve u jednakim količ inama. Jednu supenu kaš iku isitnjene

meš avine preliti č aš om vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Piti po dve č aš ednevno

ovog odvara kod artritisa različ itog porekla.

U narodnoj medicini plodovi viš nje sa mlekom upotrebljavaju se kod upale zglobova- artritisa.

433

Jednu supenu kaš iku ptič ije trave preliti č aš om vrele vode. Umotati i ostaviti da odstoji 4 sata, procediti. Piti po ¼

č aš e č etiri puta dnevno pre jela kod kostobolje i artritisa.

Kilavica ( lat. Herniaria ). Tri kaš ič ice svež e trave na 500 ml vrele vode. Umotati i ostaviti jedan sat, procediti. Piti

po 1/3 č aš e 3-4 puta dnevno kod artritisa, reumatizma i kostobolje.

1 supenu kaš iku svež eg tuš ka na jednu č aš u hladne vode. Kuvati 10 minuta, umotati i ostaviti dva sata. Procediti i

piti po 1-2 supene kaš ike 3-4 puta dnevno kod artritisa.

20 gr cvetova divljeg kestena ostaviti dve nedelje u 0,5 l 40% alkohola. Tinkturu koristiti za utraljavanje kod

bolova od artritisa.

50 gr cvetova divljeg č ič ka ostaviti dve nedelje u 0,5 l 70% alkohola. Ovu alkoholnu tinkturu koristiti za utrljavanje

kao analgetsko sredstvo kod artritisa, a posebno kod bolova nervnog porekla.

Tri kaš ič ice korenja i korena lincure kuvati an tihoj vatri 20 minuta u tri č aš e vode, umotati i ostaviti da odstoji dva

sata, procediti. Piti po pola č aš e 3-4 puta dnevno pre jela kod artritisa različ itog porekla.

Uzeti flaš u od 0,5 l, staviti parč e kamfora, dodati 150 ml terpentina, 150 ml maslinovog ulja i 150 ml 70 %

alkohola. Pre upotrebe promuć kati. Utrljavati dok kož a ostane suva pre spavanja i uvijati tkaninom od č iste vune

na č itavu noć .

Reuma, giht i iš ijas

Dva puta dnevno dobro izmasirati bolna mesta sa toplim jestivim lojem, gimnasticirati. Zatim bolna mesta dobro

zaviti toplom flanelskom krpom.

Iš ijas odlič no leč i č aj od zobi. Jedna kaš ika zobi kuva se u dva decilitra vode 15 minuta. Taj č aj se pije triput

dnevno pre jela. Istovremeno treba stavljati obloge od vruć e kuvane zobi u vreć ici. Svaka 4 sata obloge treba

menjati (da su uvek vruć i).

Iš ijas leč i vrlo sigurno med koji se pomeš a sa negaš enim kreč om, podebelo namaž e na krpu i privije na bolno

mesto. Svakih 4-5 sati zavoj treba menjati.

Reumatič ne delove tela koji su natekli treba mazati rafinisanom naftom i zaviti u suvu krpu. Taj postupak viš e puta

ponoviti.

Skuvani ili pirjani kupus, još topao, zamotati u mekano platno i onda poviti na bolno mesto.

1 kg kukuruznog braš na (domać i), 20 dkg naribanog rena, 1/2 1 rakije (jake). Sve izmeš ati i to stavljati kao oblog

na bolno mesto. Pri tom treba lež ati. Kura traje 24 sata.

Zamesiti testo od raž anog braš na. Kada testo postane kiselo uzeti gazu presavijenu nekoliko puta, staviti na nju

testo debljine 1-2 cm. Ponavljati svakodnevno, uveč e. Dovoljno je do 10 ovakvih procedura i iš ijas prolazi.

Divlji kesten zajedno sa braonkastom korom samleti. Iseć i crni hleb na tanke kriš ke, namazati kamforovim uljem ili

nesoljenim maslacem, a zatim posuti prahom od divljeg kestena. Staviti na bolno mesto, povezati. Pomaž e kod

iš ijasa.

Oč istiti i izrendati crnu rotkvu, staviti na pamuč nu ili lanenu krpu tanak sloj rotkve i prekriti drugom krpom. Staviti

na bolno mesto, prekriti nepromoč ivom hartijom, a zatim toplo povezati. Drž ati kompres dotle dok je prijatno. Pri

tom se ima oseć aj sporog, ali dubokog zagrevanja. Ponekada je dovoljno uraditi ovo nekoliko puta i bolest prolazi.

Izrendana rotkva koristi se za spoljno utljavanje kod iš ijasa, reumatizma, kostoboljne prehlade.

Stavljati komprese od valerijane na bolna mesta i drž ati ih dok su prijatni.

434

Svež i list č ič ka oprati i nalič jem staviti na bolno mesto, previti. List je dobro analgetsko sredstvo. Leti se mogu

sakupiti listovi č ič ka, osuš iti i zimi je dovoljno nakvasiti ih u toploj vodi.

Umorne noge

6 kaš ika usitnjenih smrekovih š iš arki kuva se 10 minuta u 3 litre vode. U toj vodi kupaju se noge svake več eri pre

spavanja 15 minuta. Zatim se osuš e flanelskom krpom.

Pelin i detelina u jednakom odnosu vrlo dobro č ini umornim nogama.

Upala ž ivaca u nozi

Uglavnom se leč i dijetom. Jedno vreme treba jesti š to manje belanč evina: jaja, mesa, sira. Jesti š to viš e voć a i

povrć a u presnom stanju u obliku salate s a uljem i limunovim sokom. Alkohol je zabranjen.

Veliki bolovi u kolenima

Tri kaš ike kleke isitni se u avanu i u pola litre sirć a (od jabuka) raskuva i razmuti sa ž utom ilovač om. Tom vruć om

masom (neka je gusta) namaž e se nadebelo bolno mesto. Preko toga se zavije mokra krpa, a zatim suva. Svaka 4

sata oblozi se menjaju.

Vene na nogama

Proš irene (varikozne) vene su š iroke, vijugave, okom vidljive površ ne vene na nogama. Skoro su uvek izazvane

oš teć enjem zalistaka vena koji kontroliš u tok krvi od periferije ka srcu i pluć ima. Ako ovi zalisci (ventili) ne

funkcioniš u dobro onda krv ne ide samo prema srcu već se deo vrać a u niž i deo vene izazivajuć i, njeno proš irenje,

nepravilnosti u zidu vene itd.

Uzroci proš irenih vena su prvenstveno genetski. Pojavljuju se i pogorš avaju u trudnoć i i tokom uzimanja

kontracepcijskih tableta, zbog trauma, udaraca, debljine, visokih potpetica, spuš tenih stopala, duž eg sedenja i

stajanja.

Recepti:

50 g lanenog semena kuvati u 3 litre vode 20 minuta. Tom tekuć inom treba prati noge i stavljati obloge na bolna

mjesta. Paž ljivo izravnati nekoliko listova kiselog kupusa, koji se stave u 3% bornu kiselinu da stoje 3 sata. Tim

kupusom se oblaž u bolna mesta.

Voda u kolenu

Ako se u kolenu skuplja voda, uzme se pregrš t kamilice, prelije sa litrom ključ ale vode i ostavi poklopljeno dok se

temperatura ne spusti da se u tekuć ini mož e prst drž ati. Na bolna mesta treba stavljati š to vruć e obloge, koliko se

samo mož e izdrž ati. Oblog se ne sme osuš iti, u tom sluč aju treba ga zameniti novim. Oblozi se ponavljaju sve dok

ima vruć e vode, svake več eri pre spavanja sve do ozdravljenja.

Zagnojen prst

435

Viš e puta dnevno primeniti polusatnu kupku od kamilice. Posle staviti zavoj od gline, ispod kojeg se prst namaž e

mašć u za apsces. "Beli luk skuvati u mleku i u ovoj teč nosti kupati prst pola sata", glasi jedan stari domać i lek.

Ukoliko se prst gnoji, oblaž e se kaš om od lanenog semena. Otvori li se pri tom č ir, prst kupati u č aju od kamilice.

Najzad staviti oblog sa uljem od kantariona.

Jedan drugi stari domać i lek upuć uje na bedrinac, beli slez, koren od paprati i zovin cvet, koje treba pomeš ati u

jednakim količ inama. U pola litre hladnog belog vina potopi se 15 g biljne meš avine i ostavi da odstoji preko noć i,

a sledeć eg dana se zagreva do granice ključ anja. Kad se biljno vino smlač i, drž ati u njemu prst dva sata, a potom

sa krede noktom skinuti malo praha i staviti na ranu, te povezati pamuč nom tkaninom.

BOLESTI NERVNOG SISTEMA

Bolesti ž ivaca

Koren i cvet jaglaca, š iš arke č empresa (kiparis), š imš irika - u pojednakim delovima. Sve dobro promeš ati i od te

meš avine jednu kaš iku preliti s 2 decilitra ključ ale vode. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti,

medom zasladiti, dodati malo soka od limuna i piti triput dnevno posle jela.

Uzme se do 3 puta dnevno praha valerijane na vrh nož a. Popije se sa vodom ili mlekom.

Sat-dva pre spavanja dobro je proš etati se na č istom svež em vazduhu i duboko udisati.

Uzeti lipovog cveta, divljeg bosiljka - po 2 kaš ike; hajduč ke trave - 3 kaš ike, divljeg š imš ira (list) – jednu ka š iku.

Sve dobro promeš ati. Od gornje meš avine jednu kaš iku preliti sa 3 decilitra ključ ale vode. Ostaviti da stoji 10-15

minuta, ocediti, pravim medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela i jednu š olju pre spavanja.

U litru prirodnog vina staviti 100 g maka da stoji 10 dana. Svaki dan jedanput treba bocu protresti. Od tog vina

pije se pre spavanja po 1-2 č aš ice.

Dve glavice crnog luka sameljemo i taj sok popijemo pre spavanja. To se radi svake več eri dok bolest ne prođ e.

Metvice 50 g i po 25 g gorke deteline i valerijane, od toga se uzme 3 kaš ike, prelije sa pola 1itre vrele vode,

poklopi i 2 sata iza toga procedi i pije umesto vode.

Epilepsija

Epilepsija (ili padavica) je naziv za neurološ ko oboljenje, koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim,

neuropsihič kim i dož ivljajnim poremeć ajima, uz gubitak svesti. Gotovo kod treć ine obolelih od epilepsije

436

pretpostavlja se genetič ki uzrok koji nije trenutno moguć e utvrditi postojeć im dijagnostič kim metodama, a kod

ostalih se zahvaljujuć i primeni magnetne rezonance mogu registrovati izvesne abnormalnosti koje su odgovorne za

patološ ko funkcionisanje nervnih ć elija. Najpouzdaniji i najobjektivniji fiziološ ki indikator epilepsija je EEG koji

belež i karakteristič ne patološ ke promene mož danih talasa. EEG pokazuje iznenadno, brzo, lokalno prekomerno

praž njenje u sivoj mož danoj masi.

Recepti:

Jesti š to viš e crnog luka ili piti njegov sok. Od luka napadi postaju slabiji i ređ e se ponavljaju.

Jednu kaš iku samlevenog korena valerijane preliti hladnom vodom (prethodno je prokuvati), natapati 6-8 sati,

procediti. Piti po 1 kaš iku 3 puta na dan.

Tinkturu valerijane uzimati po 15-20 kapi, 2-3 puta na dan.

Uzeti 15 g cvetova đ urđ evka na 200 ml vrele vode. Uzimati po 2 kaš ikice 3 puta na dan.

Preliti 10 g origana sa 300 ml vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po pola č aš e 3 puta na dan, 15 minuta

pre jela.

Svež i sok broć ike (Galium aparine) piti po jednu kaš ikicu 5-6 puta na dan.

Dve kaš ike ivanjskog cveć a preliti sa dve č aš e vrele vode, natapati 2 sata, procediti. Piti po pola č aš e 4 puta na

dan pre jela.

Jednu kaš iku suvih samlevenih listova ruzmarina preliti sa 2 č aš e vrele vode, ostaviti 2 sata, procediti. Piti po pola

č aš e 3 puta na dan pre jela.

Petnaest grama granč ica sa listovima i plodovima bele imele preliti sa 200 ml vrele vode. Piti po 1 kaš iku 3 puta na

dan.

Glavobolja

Pod glavoboljom se podrazumijeva bol u glavi, trajna, ili povremena, retka ili uč estala, difuzna koja zahvata celu

glavu ili lokalizovana. Glavobolja je jedan od najč ešć ih simptoma sa kojima se susreć emo u svakodnevnom ž ivotu.

Vrlo č esto je propratni simptom mnogih bolesti. Već ina glavobolja nije znak neke opasne bolesti, već ih je 90%

simptom blagog poremeć aja koji se relativno lako mož e otkloniti. Glavobolja mož e nastati samo u onim tkivima ili

strukturama glave koje imaju osetne tj. senzitivne završ etke za bol. Ostale strukture, kao kosti, meke mož dane

ovojnice, motorni ž ivci i najveć i deo mož danog tkiva ne mogu reagovati pojavom boli. Glavobolja se pojavljuje

samo u određ enim uslovima, u kojima dolazi do promene polož aja ili stanja u bolno osetljivim strukturama i traje

dok postoji taj uzrok. Bol prestaje kada promena polož aja ili stanja prestaje spontano ili pod uticajem leč enja.

Recepti:

2-3 glavice crnog luka samelje se na maš ini za mlevenje mesa. To se pomeš a sa finim uljem i doda malo soli. Tom

smesom se masira glava, zatim se ta masa stavi u gustu krpu i privež e na glavu. Preko krpe stavi se suva marama

i malo prilegne.

Koren maslač ka, korijen anđ elike, matič njaka – jedna ka š ika; majč ine duš ice - pola kaš ike; zovinog cveta – jedna

kaš ika; metvice – dve kaš ike. Sve se to dobro promeš a i od te meš avine jedna kaš ika se prelije sa 2 decilitra

ključ ale vode i ostavi da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno viš e puta na dan.

Kič ica, lincura - po jedna kaš ika, koren valerijane 2 kaš ike. Dobro promeš ati i od te meš avine jednu kaš iku preliti s

2 decilitra ključ ale bode i ostaviti da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno viš e puta na dan.

Od jednog oveć eg limuna iscedi se sok i dobro promeš a sa kaš ikom fino samevene prave kafe. To se popije i malo

prilegne.

437

Valerijana - 2 kaš ike, stež a – jedna ka š ika, kim – pola ka š ike, kuva se u mleku i toplo pije viš e puta na dan.

Nekoliko listova glavice kupusa stavi se u peć nicu da se smekš aju i ugreju. Time se oblož i glava triput dnevno, sve

dok bol ne prođ e.

Kad glava boli od prehlade , skuvati pasulj sa belim lukom. Kad je kuvan, dobro se zdrobi i pomeš a sa finim uljem.

Tom smesom maž u se slepooč nice.

Jednu supenu kaš iku meš avine od ljute metvice – 1 deo i majorana – 1 deo, preliti sa 500 ml vode, umotati i

ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola do jedne č aš e.

15 g matič njaka preliti č aš om vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po 1 – 2 supene ka š ike 5-6

puta dnevno. Koristi se kod bolova srca, lupanja srca, nesanice, kolitisa, naduvenosti creva, kolika u bubrezima,

nesvestice, glavobolje, kod pojave buke u uš ima, anemije, kao sredstvo za umirivanje nervnog sistema, kod bolnih

menstruacija.

Jednu supenu kaš iku suvog majorana preliti sa 0,5 l vrele vode. Umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola

č aš e 2 – 3 puta dnevno kod glavobolje. Trudnice ne smeju piti ovu tinkturu.

Kod prehlade i kijavice sa glavoboljam namazati mentolovim uljem č elo, slepooč nice, iza uš iju, potiljak. Veoma

dobro otklanja glavobolju u njenom poč etnom stadijumu.

Skuvati jak č aj od zelenog ili crnog č aja, dodati malo mente. Popiti č aš u ovog č aja nakon 15 – 20 minuta nestaje

glavobolja.

U narodnoj medicini se koriste svež i plodovi crvene borovnice protiv glavobolje.

Tinktura od cetova zove se koristi protiv glavobolje, tako š to se jedna supena kaš ika suvih cvetova prelije č aš om

vrele vode, ostavi 20 minuta, procedi. Piti po ¼ č aš e sa medom 3-4 puta dnevno pre jela.

Tinktura i odvar od valerijane se koriste u borbi protiv glavobolje. Efikasnost se manifestuje posle duž e redovne

upotrebe. Tinktura: jednu supenu kaš iku isitnjenog korena valerijane preliti č aš om vrele vode, kuvati 15 minuta na

pari, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaš iku tri puata dnevno. Odvar: jednu supenu kaš iku

isitnjenog korena preliti č aš om vrele vode, kuvati 15 minuta na pari, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu

supenu kaš iku tri puta dnevno.

Tinkturu od korena omana piti 4 puta dnevno po ¼ č aš e pola sata pre jela. Nač in pripreme: jednu kaš ič icu

isitnjenog korena preliti č aš om vrele vode, ostaviti da odstoji 10 sati, procediti.

Kod glavobolje se koristi odvar od kantariona: jednu supenu kaš iku isitnjenog kantariona preliti č aš om vrele vode,

kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po ¼ č aš e tri puta dnevno. Stavljati svež e listove od kupusa na

glavu.

Piti po ¼ svež eg soka od krompira kod uporne glavobolje.

Jednu supenu kaš iku od cvetova livadske deteline preliti č aš om vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po

pola č aš e tri puta dnevno.

Svež e listove jorgovana stavljati na bolna mesta kod glavobolje.

Piti po ¼ č aš e svež eg soka crne borovnice kod jakih glavobolja tri puta dnevno.

Mož dani udar

438

Mož dani udar, cerebrovaskularni insult ili š log označ ava prestanak funkcionisanja određ enih grupa mož danih ć elija

(oš teć enje mož danog parenhima), a nastaje usled nedostatka hranljivih materija i/ili kiseonika. Nedostatak ovih

materija se javlja kao posledica poremeć aja krvotoka usled zač epljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i

izliva krvi u mož dano tkivo ili mož dane ovojnice. S obzirom da mož dane ć elije ne poseduju rezerve hranljivih

materija i kiseonika, dolazi do njihovog propadanja š to se klinič ki manifestuje ispadom onih funkcija za č ije su

izvrš enje ć elije odgovorne. Ovo se klinič ki manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremeć ajem

govora, ispadom pojedinih vrsta oseć aja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili raznim psihič kim ispadima i

poremeć ajima svesti, a u skoro 33% sluč ajeva dolazi do smrtnog ishoda. Posledice mož danog udara č ine najveć u i

najtež u grupu invalidnosti. Osobe koje su dož ivele mož dani udar su u velikoj meri zavisne od ljudi iz okruž enja u

zadovoljavanju osnovnih ž ivotnih potreba. Postoje dva tipa mož danog udara: ishemijski i hemoragijski (krvareć i).

Mož dani udar mož e da nastane naglo ili postepeno. U već ini sluč ajeva poč etak je postepen (nekoliko sati ili dana) i

bez pojave bola, za razliku od srč anog napada. Međ utim, sve vrste mož danog udara zahtevaju hitnu medicinsku

intervenciju. Najč ešć i simptomi koji se č esto mogu i prevideti od okoline su: slabost motornih funkcija ili utrnutost

jedne polovine lica ili tela, iznenadna pojava vrtoglavice sa nemoguć nošć u hodanja i stajanja, koja je prać ena

nagonom na povrać anje i povrać anjem, a pogorš ava se sa promenom polož aja glave i tela ili posle fizič kog napora,

nagle pojave glavobolje, najč ešć e sa poč etkom u potiljač nom predelu koje mogu biti prać ene pojavom slabosti

pojedinih delova tela, povrać anjem ili izmenom stanja svesti, otež ano izgovaranje pojedinih reč i, nemoguć nost

govora ili nerazumevanje tuđ eg govora, poremeć aji vida: pojava duplih slika, potpuni gubitak vida na jednom ili

oba oka, suž enje vidnog polja itd. Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u već ini sluč ajeva), a č esto se

i spontano povlač e. Prepoznatljivi znaci koji prethode ovoj bolesti su uznemirenost, nesvestica, strah, izoblič eno

lice i sluš ne halucinacije. U svakom sluč aju, odmah se treba obratiti lekaru!

Recepti:

Mož dani udar (preventiva)

Preporuč uju se, pre svega, umerenost u jelu i lagane š etnje na svež em vazduhu. Strogo su zabranjeni svaka vrsta

alkohola (osim š veden bitera), puš enje i konzumiranje kafe. Ujutro i uveč e treba piti po jednu š olju č aja dobijenog

hladnim natapanjem bele imele i, preko dana, dve š olje poparenog č aja od ž alfije, a uz to na bubrege stavljati

oblog sa š veden biterom, a na srce hladan oblog. Kao č aj, preporuč uje se meš avina od istih delova anđ eoskog

korena( korena angelike), petoliste stež e (srcopuca, Potentilla anserina), korena odoljena (valerijane), petoprsnice

(Potentilla argentea), cveta lavande, majorana, lazarkinje, zeč je stope (Geum urbanum), ruzmarina, ž alfije,

mirisne ljubič ice i izopa. Sa č etvrt litre vrelog moš ta od jabuke popariti punu malu kaš iku navedene meš avine i tri

minuta ostaviti da se ekstrahuje. Ako se ova količ ina svež e priprema i upotrebi nekoliko puta dnevno č im se

primete navedeni simptomi, mož e spreč iti mož dani udar.

Mož dani udar (sa oduzetošć u)

Najpre treba sprovesti terapiju belom imelom: tokom š est nedelja svakodnevno piti tri š olje, tri nedelje dve i dve

nedelje jednu š olju č aja od imele. Punu malu kaš iku imele potopiti preko noć i u č etvrt litre hladne vode, ujutro

malo ugrejati i procediti. Da bi se izbeglo ponovno grejanje tokom dana, č aj usuti u termos-bocu ispranu vruć om

vodom, ili ga grejati u drugom sudu sa toplom vodom.

Pomeš ati iste količ ine kantariona, veronike, lavande, matič njaka, ruzmarina i ž alfije. Punu malu kaš iku popariti sa

č etvrt litre vrele vode i kratko vreme ostaviti da odstoji. Piti pre i posle podne po jednu š olju.

Stavljanjem obloga sa š veden biterom na potiljak obezbeđ uju se prokrvljenost i osvež enje mož danih ć elija.

Oduzetu polovinu tela masirati esencijom hajduč ke trave, kantariona, rusomač e ili timijana.

Preporuč uje se i masaž a oduzetih delova tela uljem od timijana i kantariona. Jednu bocu do grlić a napuniti biljkom

i, pri spravljanju esencije, preliti prirodnom rakijom od ž ita ili voć a, jač ine 38-40%, ili, kod ulja, hladno ceđ enim

maslinovim uljem. I jedno i drugo treba da pokrije biljku i da 10 dana odstoji na suncu ili blizu grejnog tela.

Dodatno se primenjuju sedeć e kupke od hajduč ke trave i rastavić a sa 100 g zelja i potpuna kupka od timijana sa

200 g zelja za jednu kupku. Biljke se preko noć i potope u hladnu vodu, a ekstrakt se ujutro ugreje i doda vodi za

kupanje. Ono traje 20 minuta. Kod potpune kupke, srce je izvan vode. Upotrebljena voda mož e još dvaput da se

sipa na zelje i, ugrejana, koristi za još dve kupke. U toku jedne nedelje za kupke upotrebiti samo jednu vrstu

biljke.

439

Ož ivljavanju oduzetih delova tela doprinose topli oblozi od listova gaveza. Treba ih popariti, još tople umotati u

povez i upotrebiti kao oblog Noć u bolesnik mož e lež ati na jastuku napunjenom suvim listovima paprati bez

stabljika. Oseć ać e se veoma prijatno.

Multipla skleroza

Multipla skleroza (MS) je neurodegenerativno obolenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog

sistema. Multipla skleroza zahvata aksone, dugač ke produž etke nervne ć elije - pojedini delovi mijelinskog omotač a

aksona upalno reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra upalnom, demijelinizirajuć om bolešć u. Kad

je određ eni deo mijelinskog omotač a upaljen i oš teć en, prenoš enje impulsa kroz akson je poremeć eno, usporeno,

isprekidano zbog č ega poruke iz mozga dolaze na cilj sa zakaš njenjem, pogreš no ili ih uopš te nema. Od multiple

skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1 milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama.

Recepti:

Rusomač u oprati, nasitno iseć i, do grlić a njome napuniti bocu i preliti rakijom od ž ita ili voć nom rakijom jač ine 38-

40%. Potom 10 dana bocu drž ati na suncu ili blizu grejnog tela. Ovu esenciju dva do tri puta dnevno utrljavati u

obolele miš ić e. Raspoređ eno preko dana, gutljaj po gutljaj piti č etiri š olje č aja od virka i dve od ž alfije. Oprati

svež e listove zeč je soce (Oxalis acetosella) i iscediti ih u sokovniku. Š est sati dnevno, na svaki sat, piti tri do pet

kapi razblaž enih u č aju. Povoljno deluje i utrljavanje ulja od kantariona, kamilice i timijana. Na suncu nabrane

cvetove ovih biljaka odvojeno staviti u boce i preliti hladno ceđ enim maslinovim uljem (ono mora da prekrije

biljku) i 10 dana drž ati na suncu ili na toplom mestu u kuć i. Sa cvetovima kantariona, kamilice i hajduč ke trave

postupiti isto kao sa rusomač om. Ovom esencijom trljati kič mu, zglobove i kukove. Za utrljavanje se preporuč uje i

koren od gaveza, opran, oč išć en č etkom, isitnjen i preliven 40%-nom rakijom. Ako je kič ma ukoč ena, na krsta se

stavlja oblog od tople kaš e nač injene od gavezovog braš na. Ono se sa toplom vodom pomeš a u kaš u. Da bi se

lakš e mogla naneti na platno, doda joj se nekoliko kapi ulja. Osim toga, ujutro i uveč e treba piti po š olju č aja od

hajduč ke trave i,još , u gutljajima,tri velike kaš ike š veden bitera razblaž enog u biljnom č aju i raspoređ enog na ceo

dan. Viš e puta treba na potiljak stavljati i obloge od š vedske granč ice, i drž ati ih po č etiri sata. Ne treba zaboraviti

sedeć e kupke od jelovih iglica, kantariona, kamilice, ž alfije, hajduč ke trave, timijana i rastavić a, poš to sve ove

biljke veoma povoljno deluju kod oduzetosti. Uzima se 100 g biljke za jednu kupku. Ona se uveč e potopi u hladnu

vodu, a sledeć eg dana ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta, a voda treba da pokrije bubrege. Posle

kupanja, u krevetu se pariti još jedan sat. Voda mož e da se upotrebi još dvaput tako š to se ponovo sipa na biljke I

ugreje. U toku jedne sedmice za kupke koristiti samo jednu vrstu biljke. Naroč ito su preporuč ljive potpune kupke

od timijana, koje pozitivno utič u na miš ić e i na tkivo, ali se ne smeju ispustiti iz vida ni potpune kupke od koprive

koja ima tako č udesno dejstvo na prokrvljenost. U ovom sluč aju se upotrebi 200 g za jednu kupku; sa biljkom se

postupa isto kao kod sedeć e kupke.I voda mož e da se upotrebi triput uzastopno. Srce mora da bude izvan vode.

Nova i pozitivna iskustva postignuta su sa oblozima od listova meč je š ape koji se skupljaju preko celog leta. Listovi

meč je š ape (u narodu poznate i kao medveđ i dlan, popanak i paponjak - smatra se najboljom hranom za zeč eve)

se operu, oklagijom izgnječ e na dasci, rasprostru po krevetskom č arš avu u koji se bolesnik umota, "upakuje"

frotirskim ubrusom i ostavi da noć provede u krevetu. Ukoliko se bolesnik uznemiri ili oseti zatezanje na naroč ito

osetljivim mestima, treba skinuti č arš av s njega. Međ utim, oboleli već inom oseć aju lekovitu moć koja struji iz

listova meč je š ape i mogu dobro zaspati.Veoma č esto dolazi do vidnog poboljš anja. Kod ove bolesti, koja se

smatra neizleč ivom, posebno je lekovito kobilje mleko. Mongoloidnu ili spastič no oduzetu, odnosno retardiranu

decu treba leč iti istim lekovitim biljkama koje su navedene u odeljcima o suš enju kosti i multiploj sklerozi. Izuzetno

se preporuč uje masiranje pomenutim esencijama i, pre svega, veoma osvež avajuć e kupke sa lekovitim biljkama. U

mnogim sluč ajevima spastič ne dece uzrok treba traž iti u ponaš anju majke za vreme trudnoć e. Pored cigareta,

alkohola i opojnih droga,u to vreme treba izbegavati i crnu kafu. - Ovu terapiju treba sprovesti i kod dece koja

imaju govorne smetnje i mane. U sva č etiri sluč aja važ no je na potiljak stavljati obloge od š vedske granč ice.

Skleroza multiplels leč i se dijetom. Svu hranu jesti sasvim sirovu: povrć e, korenasto bilje: perš un, mrkvu, rotkvu,

kelerabuu, zelje i sl. Presno svež e mleko, mleč ni proizvodi; svež e maslo, raž eni ili Graham hleb, kuvana pš enica

(koja se prethodno 10-12 sati natapa i jede bez š eć era) bukov i hrastov plod oljuš ten, prž en, samleven i stavljen u

mleko (jedna kaš ikica na š olju mleka). Pš enicu, raž , oljuš ten ječ am (moraju biti iz poslednje ž etve) u jednakim

delovima staviti u poš iroku posudu, zaliti vodom i ostaviti u umerenoj toploti. Drugi dan vodu odliti i preko noć i

ostaviti bez vode. Iduć e več eri ponovo zaliti vodom. To ponavljati sve dok klice ne porastu 1-2 cm visine. Proces

440

klijanja traje 6-8 dana. Nakon toga proklijano zrnevlje usuti u već e cedilo i isprati vodom, da se odstrane než eljene

bakterije koje proizvode vrenje. Zrnevlje mora biti meko da se pod prstima mož e drobiti. Potrebnu dnevnu količ inu

pomeš ati sa zobenim pahuljicama, mlekom i grejati najviš e do 40°C. Dnevna potreba je sledeć a: klijavog semena

230 g, zobene pahuljice 70 g, hleba raž enog ili Graham 120 g; voć a, povrć a, korenastog povrć a - sve zajedno -

jedan kg. Kravljeg, kozjeg ili ovč jeg mleka jednu litru, svež eg masla 30 g, jedno mekano kuvano jaje, oraha 60 g.

Hrana mora biti svež a i bez soli. Kad se stanje bolesti popravi, mož e se jesti: naglo peč eno goveđ e meso (koje je

viš e sirovo) sirova slanina i č aš a belog vina. Zabranjeno je jesti zelenu salatu, rabarbaru, š pargle, karfiol i krompir

u bilo kom obliku. Zabranjeno je uzimati alkohol, duvan, crnu kafu, š eć er, so, ruski i kineski č aj, goruš icu, kiseline,

biber i sve poslastič arske proizvode. Dobro je leti bos hodati po rosnoj detelini barem pola sata dnevno i krpom

namoč enom u vodi svako jutro telo jednu minutu dobro izmasirati, zatim se suvim peč kirom dobro istrljati.

Svako jutro nataš te uzima se jedna kaš ič ica matič nog mleč a (već sa medom razređ enog kod pč elara). Svake

godine 2-3 nedelje treba boraviti u jelovoj ili borovoj š umi u planini - barem na 700 metara nadmorske visine,

š etati u š umi i duboko udisati 4 sekunde, zadrž ati disanje 4 sekunde i izdahnuti. To se ponavlja 5 minuta, viš e puta

dnevno. Piti č aj ujutro nataš te i uveč e pre spavanja od zovinog lišć a koje je brano pre cvetanja. Nekoliko listić a na

š olju vode kuvati 2-3 minute. Pije se tri nedelje redovno. Zatim se 8 dana ne pije. Tada se nastavlja sa č ajem

kamilice, koja se ne sme kuvati nego samo preliti ključ alom vodom. Prati se u hladnoj vodi, izbegavati toplu i

vruć u vodu; noge ne izlagati suncu. Gimnasticirati na svež em vazduhu, ali se ne umarati. Jesti š to viš e sirovu

hranu: mleko, mrkvu naribanu; sve vrste ž itarica (koje je potrebno 12 sati natapati u malo vode pre nego š to se

kuvaju). Kuvati ih u malo vode - viš e u pari - sve dok ne popucaju. Kupus slatki i kiseli treba sirovo jesti sa malo

finog ulja. I ostalu hranu jesti š to viš e u sirovom stanju.

Nesanica

Insomnija (nesanica) je poremeć aj sna. Osobe koje pate od insomnije se č esto bude i ne mogu ponovo da zaspe ili

ne mogu da zaspe uopš te. Najč ešć e se ž ale da ne mogu da sklope kapke duž e od par minuta ili se prevrć u u

krevetu i bude. Insomnija dovodi do poremeć aja dnevnog ciklusa, tako da insomanici zamene dan i noć (ukoliko su

uopš te sposobni da zaspe). Insomnija dovodi do velike psihič ke i fizič ke iscrpljenosti i drastič no smanjuje

koncentraciju. Ukoliko se insomnija nastavi viš e noć i, ona mož e da postane hronič na i dovede do trajnog gubitka

sna, š to mož e imati teš ke posledice. Insomnija mož e biti posledica stresa, indikacija na lekove, emotivne

rastrojenosti, nekog psihič kog ili fizič kog oboljenja, alergije ili loš e navike spavanja. Insomnija je jedan od glavnih

simptoma manija kod osoba koje pate od bipolarnog poremeć aja, i mož e biti simptom hiperaktivnosti tiroidne

ž lezde, depresije, i raznih drugih fizič kih neprijatnosti sa stimulativnim efektima.

Osobe koje pate od insomnije bi trebalo da izbegavaju kofein u bilo kom obliku. Kofein je č est uzroč nik insomnije,

uključ ujuć i insomniju primeć enu kod radnika noć nih smena. Kofein se nalazi u kafi, č aju, kakau, orahu (ovo

obuhvata sva pić a); takođ e je nađ en u energetskim napicima kao š to su red bul i guarana, zatim u č okoladi i

različ itim slatkiš ima. Umesto napitaka koje sadrž e kofein, piti herbalne č ajeve ili obič nu vodu.

Prostor za spavanje bi trebao da bude ugodan za spavanje. Dok su neke osobe osetljive na svetlost, neke su

osetljive na buku. Spavać a soba bi trebalo da bude mrač na i tiha tokom noć i. Ne koristiti spavać u sobu za druge

aktivnosti osim spavanja. Takođ e, održ avati regularan raspored odlazaka na spavanje i buđ enja. Izbegavati

spavanje tokom dana.

Ponekad je nesanica simptom emotivnih problema sa kojima osoba izbegava suoč avanje. Nezadovoljstvo nač inom

ž ivota ili izbegavanje suoč avanja sa problemima takođ e mogu dovesti do nesanice. Pacijenti koji boluju od klinič ke

depresije, mogu patiti i od insomnije.

Neobjaš njive alergije, kao š to su mleč ne alergije, mogu doprineti poremeć aju sna. Ako je budilnik navijen za

buđ enje na određ eni sat, obavezno izbegavati gledanje u sat tokom noć i i ako je potrebno prekriti ga. Na taj nač in

se spreč ava rač unanje u glavi koliko je sna izgubljeno i koliko malo sna ć e biti postignuto pre nego š to budilnik

zazvoni. Prihvatanjem č injenice da količ inu sna mož emo utvrditi samo nakon buđ enja, a ne kada pokuš avamo da

zaspimo, takođ e mož e biti korisno.

Recepti:

Ne sme se prekasno več erati. Tri sata pre spavanja ne treba uzeti nikakvu hranu. Za več eru je najbolje svež i

kravlji sir, jogurt, koja jabuka. Suprotno tome, ujutro treba obilno jesti.

441

Prostorija u kojoj spavamo ne sme biti pretopla i mora biti prozrač na. Najbolje je spavati kod otvorenog prozora,

ali tako da prozor ne bude u blizini kreveta. (U tom sluč aju mogu biti otvorena vrata susedne sobe.)

Dobro je neposredno pre spavanja oprati se hladnom vodom. Još je bolje kratko vreme moč iti noge u prohladnoj

vodi. Ako se pere celo telo, stavi se u vodu sirć e.

Protiv nesanice ž vać u se plodovi anisa.

Sat-dva pre spavanja dobro je proš etati se na č istom svež em vazduhu i duboko udisati.

Uzeti lipovog cveta, divljeg bosiljka - po 2 kaš ike; hajduč ke trave - 3 kaš ike, divljeg š imš ira (list) - jednu kaš iku.

Sve dobro promeš ati. Od gornje meš avine jednu kaš iku preliti sa 3 decilitra ključ ale vode. Ostaviti da stoji 10-15

minuta, ocediti, pravim medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela i jednu š olju pre spavanja.

U litru prirodnog vina staviti 100 g maka da stoji 10 dana. Svaki dan jedanput treba bocu protresti. Od tog vina

pije se pre spavanja po 1-2 č aš ice.

Jedna kaš ika usitnjenog kopra prelije se sa 200 g ključ ale vode i pije toplo pre spavanja.

Pomeš ati po 20 g nane, matič njaka, trave ive, nevena i valerijane. Od toga uzeti 3 kaš ike, preliti sa pola litre vrele

vode, ostaviti pokriveno 2 sata, odliti i piti ujutro i uveč e po jednu š olju.

Iseckati 5 g valerijane i staviti u 2 decilitra hladne vode, ostaviti 12 sati, zatim procediti. Pije se pre spavanja.

Uzeti jednu kaš iku kopra (zdrobljeno seme) i preliti sa 2 decilitra vrele vode, ostaviti 15-20 minuta da stoji, zatim

piti 3-4 puta na dan po 2 kaš ike.

Uzeti 30 g valerijane, 40 g hmelja i po 15 g nane i matič njaka. Od ovoga uzeti 1 kaš iku, preliti sa 2 decilitra vrele

vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, ocediti, medom zasladiti i pre spavanja popiti 1 š olju.

Glogovom cvetu dodati malo lipe, majorana i 3 listić a salate. To preliti sa 5 decilitara vrele vode, ostaviti, procediti

i piti po 4 š olje na dan.

Uzeti 2 g latica poljskog maka, 10 g salate i pregrš t cvjetić a gloga, sve to prokuvati u litri vode. Piti po 2 š olje pre

spavanja.

Č ista platnena vreć ica se napuni lipovim lišć em s neš to cveta. Vreć ica se zavež e i uroni u vodu. U toj se vodi kupa

15-20 minuta. S vreć icom se masira lice i celo telo. Lice i krevet u kojem spavamo treba poprskati mirisom

lavandule.

U č etvrt litre vode i toliko belog vina uspe se 100-200 g soka od ž enske bokvice i kuva 4-6 minuta. Č isti pluć a,

jetru i bubrege. Ujedno je dobro sredstvo protiv astme.

30% valerijane, 40% hmelja i 15% metvice i matič njaka. Sve se pomeš a i prelije sa pola litre vrele vode i pije se

pre spavanja.

50 g. semena mirođ ije kuvati 15-20 minuta na tihoj vatri u 0,5 l vina, dobro umotati i ostaviti jedan sat da odstoji.

Procediti i piti po 50-60 g. pre spavanja. Ovo je neš kodljivo narodno sredstvo koje obezbeđ uje dobar san.

2 supene kaš ike semena konoplje isitniti i prosejati. Preliti č aš om vrele vode, umotati i ostaviti da odstoji 30-40

minuta. Piti toplo pre spavanja; prvo popiti pola č aš e dva sata pre spavanja a zatim ostatak sa talogom. Obavezno

piti toplo u toku dve nedelje. Koristi se kod povremene nesanice.

Dve kaš ič ice hmelja na jednu č aš u vrele vode. Ostaviti dobro uvijenu posudu da odstoji 4 sata, procediti. Popiti pre

spavanja. Jedan deo isitnjenog hmelja na 4 dela 50% alkohola. Tinkturu ostaviti dve nedelje na tamnom mestu,

procediti. Uzimati po pet kapi tinkture na jednu supenu kaš iku vode. Piti dva puta dnevno pre jela, drugi put

uzimati pre spavanja kod nesanice.

442

Pre spavanja namazati lavandinim uljem slepooč nice. 3-5 kapi sipati na kocku š eć era i sisati pre spavanja.

Obezbeđ uje dobar san.

Prati uveč e noge vruć om vodom.Ovaj postupak otklanja umor, daje energiju, umiruje nervni sistem, poboljsava

san.

Jednu supenu kaš iku isitnjenog korena zove preliti č aš om vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 30

minuta, procediti. Piti ovaj odvar po jednu supenu kaš iku dnevno kod nesanice i otež anog disanja.

Tinktura od valerijane: jednu supenu kaš iku isitnjenog korena preliti č aš om vrele vode, ostaviti 6-8 sati, procediti.

Piti po jednu supenu kaš iku tri puta dnevno.Odvar od valerijane: Jednu supenu kaš iku isitnjenog korena preliti

č aš om vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaš iku tri

puta dnevno.Alkoholna tinktura valerijane mož e se kupiti u apoteci. Piti po 15-20 kapi 2-3 puta dnevno.

25 g. hmelja na 100 ml alkohola ostaviti nedelju dana da stoji na tamnom mestu, povremeno promuć kati. Piti po

jednu kaš ič icu 2-3 puta dnevno i pre spavanja.

Praš ak od samlevenog hmelja mož e se uzimati uveč e kao sedativ i sredstvo za spavanje.

Staviti svež i hmelj u platnenu vreć icu i kod nesanice drž ati ispod jastuka. Uspeh je garantovan, č ak i kod tež ih

oblika nesanice.

Neuralgič ni bolovi lica

Neuralgija trigeminusa predstavlja povremene napade oš trih bolova u licu u predelu jedne od grana ovog ž ivca.

Kod simptomatskih neuralgija posredi su poznati uzroci nadraž aja ovog ž ivca: tumor pontocerebelarnog ugla,

tumor Gasserovog gangliona, zapaljenski procesi, multipla skleroza, bolesti zuba i sinusa i dr. Bolest zuba, kao

uzrok neuralgič nog bola lica, č esto je precenjena i nisu retki bolesnici kojima je nepotrebno i neopravdano

izvađ eno viš e zuba pre nego š to je postavljena pravilna dijagnoza idiopatske neuralgije. Uzrok idiopatske

neuralgije je nepoznat. Jedno od objaš njenja bilo je da je posredi zatezanje donje grane trigeminusa zbog

asimetrič ne protruzije donje vilice. To dovodi do povlač enja i ostale dve grane i njihovog naslanjanja na ivicu kosti

i tvrde mož dane opne. Međ utim, danas preovladaava miš ljenje da je idiopatska neuralgija izazvana

demijelinizacijom senzitivnih vlakana korenova n. trigemunsa u pontocerebelarnom uglu zbog kompresije od

strane arterija i vena koje lež e na njima. Bolest se najč ešć e javlja posle 40. godine ž ivota, dvostruko č ešć e u ž ena.

Bol je vrlo oš tar, kao udar nož em ili električ nom strujom i najč ešć e se javlja u predelu gornje vilice, ređ e donje a

najređ e u predelu č ela i oka. Karakteristič na je pojava grč a miš ić a lica zbog bolova. Nekada se istovremeno

javljaju crvenilo lica, vlaž enje oka i sekret iz nosa. Bol najč ešć e zahvata samo jednu polovinu lica. Napadi bolova

traju od nekoliko sekundi do jednog minuta, a kasnije neš to duž e. Izmeđ u napada nema nikakvih smetnji. Bolovi

se javljaju viš e puta dnevno tokom nekoliko nedelja, a zatim nastupa miran period koji traje različ ito dugo. Č esto

na licu, usni ili jeziku postoji tač ka sa koje se blagim dodirom mož e izazvati napad bola. Bol takođ e mogu izazvati

hladan vetar, ž vakanje, gutanje, umivanje, zevanje ili govor.

Recepti:

Na suncu ubrane cvetove kamilice, divizme, hajduč ke trave i timijana staviti po moguć nosti svež e, a mož e i lako

osuš ene, u vreć icu od lanenog platna a nju staviti na bolno mesto na licu. Uzimaju se biljke ubrane na suncu zato

š to je usled dejstva sunca kod njih količ ina etarskog ulja već a, a zapravo ono ima lekovito dejstvo. Osim toga,

svakodnevno u gutljajima piti č etiri š olje č aja od navedenih biljaka, raspoređ enog na ceo dan. Biljke popariti i

ostaviti da odstoje samo kratko vreme. Ukoliko bi pri tom nastupili grč eviti bolovi, lice oprati toplim č ajem koprive,

obrisati frotirom i staviti na njega vreć icu od lanenog platna napunjenu isitnjenom preč icom. Obloge sa š veden

biterom obavezno stavljati u krevetu. Ako se triput dnevno uzme po mala kaš ika tih kapi, razblaž enih u navedenoj

č ajnoj meš avini, bolesnik ć e takođ e osetiti olakš anje.

Neuralgija

443

Bol u područ ju koje pokriva jedan ili viš e ž ivaca. Bol mož e biti nagla i probadajuć a, ali mož e potrajati satima pa i

danima. Uzroci bolova su nejasni. Misli se da je pritisak na ž ivac zbog traume, upale ili tumora u blizini moguć i

uzrok. Neuralgič ne boli nastaju i na reumatskoj osnovi, zbog zubobolje, usled infekcija i trovanja (olovom, ž ivom,

alkoholom, nikotinom).Leč i se otklanjanjem uzroka ako je poznat.

Recepti:

Pomeš ati 50 g nane, deteline i valerijane po 25 g. Od toga uzeti 3 kaš ike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti,

2 sata nakon toga odliti. Piti ujutro i uveč e po 1 š olju.

Pomeš ati 40 g nane i po 20 g matič njaka, hmelja i lavandinog cveta. Od toga uzeti 3 kaš ike, preliti sa pola litre

vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti. Pije se po jedna š oljica ujutro i uveč e.

Uzeti po 20 g nane, matič njaka, dobrič ice, bosiljka i hmelja. 3 kaš ike te meš avine preliti sa pola litre vrele vode,

poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti. Piti ujutro i uveč e po jednu š olju.

Pomeš ati 50 g nane, 30 g sitno iseckane valerijane i 20 g gorke deteline. Uzeti 1 kaš iku ove meš avine i preliti sa 2

decilitra vrele vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, ocediti, medom zasladiti i toplo piti po jednu š olju nakon jela,

ujutro i uveč e.

Pomeš ati po 10 g valerijane, glogovog i lavandinog cveta, srdač ca, kima, komorač a i matič njaka. Uzeti 3 kaš ike,

preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, ocediti, zasladiti medom, piti 3-4 puta u toku dana.

Noć no znojenje

Noć no znojenje se događ a u bilo koje doba tokom spavanja. Ovo stanje mož e bitno poremetiti navike spavanja i

dovesti do nesanice i(li) stresa. Osim najbanalnijih razloga, kao č to je temperatura ili neprilagođ ena sobna

temperature u spavać oj sobi, postoji nekoliko moguć ih objaš njenja za noć no znojenje, kao š to ima i viš e

potencijalnih uzroka: menopauza, idiopatska hiperhidroza, infekcije i upale, rak, lekovi, hipoglikemija, hormonski

poremeć aji, neurološ ki poremeć aji.

Recepti:

Od davnina, ž alfija je veoma cenjena kao domać i lek protiv noć nog znojenja. Biljku treba popariti i tokom duž eg

vremenskog perioda č aj piti ujutro, na taš te. On organizmu oduzima materije koje izazivaju noć no znojenje.

Dokazani lek protiv ovoga zla, po starim knjigama o lekovitom bilju, predstavlja i sledeć a meš avina lekovitih

biljaka: po 20 g ž alfije, virka i rastavić a. Ona se popari, kratko vreme ostavi da odstoji i tokom duž eg perioda pije

svakodnevno, ujutro, pre doruč ka. Ove biljke jač aju ceo organizam i time leč e i noć no znojenje.

6-8 g praha lista i vrš ika ž alfije stavlja se u jelo kod glavnog obroka. Ovaj prah leč i i kaš alj, ž eludač ni katar i guš u.

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je bolest poremeć aja pokreta. Poremeć aji pokreta nastaju zbog smanjenja luč enja hemijske

supstance dopamina, i to u delu mozga koji ima važ nu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije). Bolest

se obič no polagano razvija pa mož e proć i i nekoliko meseci, a i godina pre nego bolesnik ustanovi da ima tegoba.

Jedan od prvih simptoma č esto je lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, koje se polagano razvije u nevoljno ritmič no

podrhtavanje. Istovremeno, izvođ enje komplikovanijeg pokreta postaje otež ano uz ogranič enja pokreta, a miš ić i su

ukoč eniji uz nespretne, rigidne pokrete. Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti: tremor (drhtanje), rigor

(ukoč enost miš ić a ruku, nogu i vrata) i usporenje pokreta. No, ne moraju istovremeno biti prisutna sva tri

simptoma niti se oni javljaju jednakim intenzitetom. Č esto je prisutna depresija, smetnje sna, mokrenja i stolice.

Brzina napredovanja intenziteta simptoma i same bolesti različ ita je i zavisi od pojedinca. Kod nekih bolesnika č ak i

duž e vreme bolest ne utič e na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Važ no je na vreme otkriti bolest i

leč iti njene simptome.

444

Recepti:

Svež i listovi zeč je soce, koja kao tepih pokriva tlo naš ih listopadnih i č etinarskih š uma, operu se i iscede u

sokovniku. Svakog sata bolesnik treba da popije tri do pet kapi razblaž enih u č aju od hajduč ke trave, od kojeg se

pripremi č etiri do pet š olja dnevno. Rastvor kapi zeč je soce mora da usledi najmanje u trostrukoj količ ini č aja. U

isto vreme, u kič mu utrljavati, naizmenič no, svež e isceđ en sok od zeč je soce i tinkturu hajduč ke trave. Na suncu

ubrane cvetove hajduč ice potopiti u rakiju od ž ita ili od voć a, jač ine 38-40%, i 14 dana drž ati na suncu. U toku

dana č etiri sata na potiljku drž ati oblog sa š veden biterom. Sa njim bolesnik ne mora da lež i. Ukoliko bi pored

drhtanja doš lo i do izvesne ukoč enosti udova, sprovode se potpune kupke od timijana sa 200 g zelja. Ista kupka,

ponovo ugrejana, mož e da se upotrebi još dva puta.

U litrenu staklenku nalijemo pola litre ulja od pamukovog ploda. Na to ulje spustimo jednu ž licu usitnjenog korena

kopitnjaka i ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili toplom mestu. Tim lekom masira se hrptenjač a i drhtavica ć e

nestati. Ima ljudi koji tim lekom leč e pijanstvo.

Protiv drhtanja ruku priprema se sledeć i č aj: Jednu kaš iku koprive kuvati sa 200 grama vode 3-4 minute. Pije se

triput dnevno po jedna š olja. Pije se duž e vremena, č aj koristi ne samo ž ivcima, nego i slabokrvnima, srč anim

bolesnicima i protiv astme.

Lišć e kadulje istuć i u prah i to uzimati u jelu po kafenu kaš iku dnevno.

Pomeš ati po 3 kaš ike stolisnika i zeč jeg trna, po 4 kaš ike draguš ca i brezovog lišć a. Jednu kafenu kaš iku ove

meš avine preliti sa 2 decilitra ključ ale vode, ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta i to piti svaki sat-dva, po

nekoliko gutljaja.

Skleroza mozga

Skleroza je pojam koji u svakodnevnom govoru označ ava laganu ali postupnu destrukciju jednog organa ili tkiva

koji postaju tvrdi (gr. Skleros), fibrozni i sa oš teć enom funkcijom.

Recepti:

Uzme se rastavić , hajduč ka trava i rutvica u jednakim količ inama i dobro promeš a. Od te meš avine jednu kaš iku

na 300 g vode kuvati 2-3 minute. Pije se triput dnevno po jedna č aš ica pre jela. Ponavljati 8 dana. Zatim 8 dana

ne piti. Nakon 8 dana ponoviti itd. do izleč enja.

Bož je platice (Alchemilla vulgaris) usitnjene i suve 2 kaš ike preliju se sa 300 grama ključ ale vode. Ostaviti da stoji

15-20 minuta poklopljeno. Pije se dva puta dnevno posle jela po jednua š oljica.

Leč i se uglavnom dijetom: ne jesti meso, hleba š to manje, ne piti alkohol već mleko, vodu i lekoviti č aj. Č uvati se

paprenih, ljutih i slanih jela. Kuvati na ulju ili primeniti dijetu koja je navedena kod multiple skleroze. Jesti sve

vrste voć a i to obilato. Isto tako i sirovo povrć e: mrkvu, celer, perš un, kelerabu i zrnastu ž itnu hranu. Jako se

č uvati zatvora. U tu svrhu jesti š ljive, piti surutku. Š to viš e se kretati na svež em vazduhu. Ne sedeti satima na

istom mestu. Gimnasticirati. Č ist vazduh udisati: 4 sekunde udahnuti, 4 sekunde vazduh zadrž ati i 4 sekunde

izdahnuti. Piti ovaj č aj: hajduč ka trava, list š umske jagode, plod i cvet gloga - 4 kaš ike, plod perš unov (seme) - 2

kaš ike. Sve dobro promeš ati i od te meš avine jednu kaš iku preliti sa 300-400 g ključ ale vode. Piti triput dnevno po

jednu š olju.

Š tucanje

Š tucanje je kontrakcija dijafragme koja se ponavlja nekoliko puta u minuti. Kod ljudi, brz ulaz vazduha u pluć a

izaziva zatvaranje epiglotisa stvarajuć i karakteristič an "hik" zvuk. U medicini je poznato kao sinhrono leprš anje

445

dijafragme. Latinski je naziv singultus. Š tucanje je nevoljan akt i obuhvata poseban refleksni luk.Napadi š tucanja

obič no prestaju sami bez intervencija. Š tucanje izazivaju poremeć aji srednjeg i perifernoga nervnog sistema

poč evš i od podraž aja ili povrede frenič nog nerva (nervus phrenicus – nerv dijafragme) do toksi č nih i metabolič kih

poremeć aja navedenog sistema. Nastanu i nakon uzimanja alkoholnih i gaziranih pić a i zač injene hrane. Smeh i

brzo jelo mogu biti uzrok š tucanju. Hemoterapija je navedena kao jedan od uzroka š tucanja.

Recepti:

Kod napada š tucanja treba nakapati na kocku š eć era nekoliko kapi vinskog sirć a i to pojesti, š tucanje ć e proć i.

Pekmez od crvenih ribizla odlič no je sredstvo protiv š tucanja. Kod napada uzima se po jedna kaš ič ica.

Semenke anisa stuku se u prah i popije se pola kaš ič ice sa vodom.

BOLESTI OKA

Bolesne i suzne oč i

U č etvrt litre vode stavi se jedna kaš ika usitnjenog vidca (vidova trava, Euphrasia officinalis). To pustimo da

zakuva. Zatim se ostavi poklopljeno da stoji dok se ne ohladi do 30°C (tako da oč ima nije ni hladno ni vruć e).

Uzme se okrugla č aš ica koja se do polovine napuni gornjim č ajem. Glavu treba nagnuti napred, a č aš icu pritisnuti

na oč nu š upljinu tako da potpuno pristane. Sada se otvori oko. Zatim se glava digne i ponovno spuš ta (ne

skidajuć i č aš icu). To se ponavlja nekoliko puta: gore-dole tako da č aj dobro opere oko. Za pranje svakog oka

uzima se uvek svež i č aj.

Kod ove veoma neprijatne pojave treba piti č aj od meš avine 10 g vidove trave, 10 g odoljena (valerijane), 15 g

korena blaž enog (pitomog) č kalja, 10 g cveta jorgovana, 15 g virka, 20 g kamilice i 10g rute (Ruta graveolens).

Preko noć i, u pola litre hladne vode drž ati potopljeno 15 g ove meš avine, a sledeć eg dana zagrevati do ključ anja.

Promeš ati, skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji tri minuta. Kada se malo ohladi, u ovu teč nost umoč iti gazu i oblog

još topao staviti na zatvorene oč i. Ponoviti nekoliko puta u pola sata. Posle toga oč i pokriti suvim povezom i

izvesno vreme mirovati.

Glaukom (zelena mrena)

Glaukom nastaje kada ima previš e teč nosti u oku obič no zato š to su odvodni kanali zapuš eni. Poš to se teč nost koja

ne mož e da istekne iz oka i dalje stvara, ona se nagomilava u oku i tako nastaje poviš en oč ni pritisak. Poviš en oč ni

pritisak gura vidni ž ivac prema pozadi i izaziva njegovo oš teć enje. Ako oč ni pritisak dugo ostane poviš en, on razara

deo po deo vidnog ž ivca. Razaranje vidnog ž ivca se ispoljava postepenim promenama u vidu. U poč etku su

446

promene u vidu male i ne zahvataju centralni vid (središ nji deo koji vidimo kada gledamo pravo ispred sebe ili

č itamo). Promene u vidu se u poč etku deš avaju iznad, ispod i sa strane centralnog vida tako da oboleli od

glaukoma ne primeć uje pad vida. Tek u završ noj fazi glaukomne bolesti dolazi do propadanja centralnih delova i

potpunog gubitka vida.

Recepti:

Zelena mrena nije samo bolest oč iju; ona pre potič e od oš teć enja bubrega. U već ini sluč ajeva,ova bolest je

proprać ena reumatskim bolovima i bolovima zglobova. Od meš avine istih delovakoprive, razgona, nevena i

rastavić a svakoga dana treba da se pije dve do tri š olje č aja u koji se svaki put doda mala kaš ika š veden bitera.

Da bi ozdravljenje nastupilo za š to krać e vreme, pož eljno je da se navedene biljke uberu svež e. Kada je reč o sivoj

mreni, viš e puta dnevno namazati š veden biter preko kapaka. Kod zelene mrene veoma je važ na sedeć a kupka od

rastavić a. Poremeć eni bubreg prenosi pritisak nagore, u oč i. Sedeć im kupkama od rastavić a sniž ava se oč ni

pritisak.Kupke imaju na bubrege takvo dejstvo da pritisak u oč ima č esto pada još za vreme kupanja. Za jednu

kupku potrebno je 100 g osuš ene ili otprilike pola kofe, a to su 2,5 litre, svež e biljke. Ona se preko noć i natapa u

hladnoj vodi. Sledeć eg dana se ugreje, procedi i doda vodi za kupanje koja je umerene temperature. Kupanje traje

20 minuta. Za vreme kupanja dodaje se topla voda kako bi se održ ala ista temperatura. Prostorija treba da bude

prijatno topla. Voda pri kupanjupokriva bubrege, dok je srce izvan vode. Posle kupanja se ne treba obrisati nego

obuć i bade-mantil i još jedan sat se pariti u prethodno zagrejanom krevetu. Ista voda, ugrejana, koristi sejoš dve

več eri. Recept za pripremanje parne kupke za oč i 20 g vidove trave 20 g odoljena (valerijane) 10g vrbene 30g

cveta zove 20g kamilice Sve se dobro promeš a.Pet ravnih velikih kaš ika meš avine popari se s pola litre belog vina

ugrejanog do temperature ključ anja. Para treba da deluje na zatvorene oč i. Vino je najbolje staviti u bocu i sa

manjom količ inom svaki put pripremiti svež u parnu kupku.Da bi iz oč iju nestali bolovi koji su č esto neprijatni, na

zatvorene oč i se, posle ruč ka, stavi vata ovlaž ena š veden biterom. Oč na kupka mož e da se pripremi i od vidove

trave ali sa veoma slabim č ajem. Pogorš anje oboljenja oka posle kupke od vidove trave znak je da je upotrebljena

prevelika doza. Na jednu š olju uzima se najviš e pola kafene kaš ike biljke i ostavi u vodi da odstoji veoma kratko.

Obloge za oč i preporuč uju se samo sa ovako slabim č ajem. On svaki put mora da se pripremi svež i služ i za

samojednu upotrebu.

Gnojne oč i

Na oč i bolesnika staviti trulu jabuku sitno iseckanu i preko toga zavoj. Preko zavoja gustu krpu. Za 8 dana oč i ć e

biti zdrave.

Usitnjenog perš unovog lišć a - 2 kaš ike stavi se u 300 g vode i kuva 3-4 minute. Kroz gazu ili prokuvanu belu krpu

to se procedi i tom tekuć inom oč i ispiraju. Preko noć i stavljati obloge od istog č aja. Svakako se mora dobro

procediti.

Katarakta

Katarakta ili siva mrena predstavlja zamuć enje oč nog soč iva š to dovodi do slabljenja vida. Naziv potič e od grč ke

reč i Katarasso š to znač i vodopad. Predeo zenice kod katarakte je beo kao vodopad. Postoje mnogi uzroci nastanka

katarakte. Kod dece ona mož e da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih infekcija majke tokom

trudnoć e. To je urođ ena katarakta. Povreda oka, ultraljubič asto zrač enje, š eć erna bolest, dugotrajna upotreba

nekih lekova kao š to su kortikosteroidi mogu da doprinesu nastanku takozvane sekundarne katarakte. Najč ešć e

katarakta nastaje kod starih ljudi, kao deo procesa starenja i tada se naziva starač ka katarakta. Ona č ini 90% svih

katarakti. Obič no se javlja posle 60. godine ž ivota. Uzrok nastanka katarakte još se ne zna. Problem je

najverovatnije u poremeć aju metabolizma soč iva. Stadijumi razvoja katarakte su: poč etna, nezrela, zrela i

prezrela. Kada katarakta postane potpuno bela ona se naziva zrela katarakta. Tada prouzrokuje potpuni gubitak

vida i mož e dovesti do zapaljenja i bolova u oku. Najvaž niji simptom katarakte je smanjena oš trina vida. Poč etna

katarakta dovodi do malog oš teć enja vida. Intenzivnija katarakta dovodi do već eg oš teć enja vida, a potpuno

zamuć eno soč ivo dovodi do gubitka vida. Drugi simptomi katarakte mogu biti ž uć kasta prebojenost i blago

bleš tanje svega oko bolesnika (kao da se gleda kroz ž uti filter) i duple slike. Nekada bolesnici, u poč etnoj fazi

razvoja katarakte, primete da im je vid na blizinu bolji nego š to je bio. Svi simptomi katarakte mogu biti posledica

447

i neke druge bolesti oka, zbog č ega je obavezan pregled kod oč nog lekara. Dokazano je da su š anse za razvijanje

katarakte manje ukoliko se jede dobro balansirana hrana, ne izlaž e previš e ultravioletnom zrač enju, nose zaš titne

naoč are sa filterom kao i ukoliko se dobro kontroliš e i leč i š eć erna bolest.

Recepti:

6—8 listova sve ž eg perš unovog lista operemo u č istoj vodi. To lišć e stavimo preko noć i na oč i i povež emo gazom ili

č istom prokuvanom belom krpom. Ujutro se u zamrač enoj prostoriji zavoj skine. Nakon umivanja ruke se dobro

operu sapunom. Zatim u č istu zdelu nalijemo hladnu bistru vodu. U tu vodu iscedimo sok od dva poveć a limuna i

rukama zapljuskujemo oč i. To ponavljamo do ozdravljenja.

Konjuktivitis

Konjunktivitis je upala sluzokož e oka. Sluzokož a oka se naziva vež njač a ili latinski conjunctiva i pokriva prednji deo

beonjač e oka i unutraš nji deo gornjeg i donjeg kapka. Do upale vež njač e mogu dovesti infekcije, alergije ili

povrede oka, mož e se javiti kod nosioca kontaktnih soč iva i usled mnogih oč nih i opš tih bolesti. Jako su č este i

javljaju se u svim uzrastima. Konjuktivitis mož e biti virusni, alergijski, bakterijski, neonatalni, inkluzijski,

gonokokni i hronič ni konjunktivitis (trahom). Simptomi su crvenilo konjuktive, smetnje suzenja, iritacija (bockanje,

peč enje, svrab) oka i kapaka, a oč ni kapci su č esto slepljeni kod buđ enja.

Recepti:

Uzeti kamilicu, zovinog cveta, lazarkinje i ruž inih latica u podjednakim delovima.Dobro pomeš ati i od te meš avine

jednu kaš iku preliti sa pola litre ključ ale vode. Ostaviti poklopljeno 15 minuta. Nakon toga ocediti. Tri š oljice

odvojiti. Piti triput dnevno po jednu š oljicu. Ostatkom ispirati oč i.

U kaš ič icu mlake vode, stavi se nekoliko kapi pravoga meda. Kad se dobro rastopi, time se maž u oč i, ali se ne

smeju trljati. Dobro č ini i svež e vrcani med, ako se neka kap kapne u oč i.

Jednu bocu š irokog grla napuniti svež im cvetom zove bez peteljke. Grlo boce se zatvori pergamentom ili celofanom

i ostavi da stoji 2-3 nedelje na toplom mestu ili na suncu. Za to vreme talož ić e se na dnu staklenke crna tekuć ina.

Kad cvet dobije boju rđ e, iscedi se crna tekuć ina kroz č istu belu krpu ili gazu. Koliko bude tekuć ine, toliko se doda

96% alkohola. Dobro se promeš a i boca dobro zatvori. Pre upotrebe bocu treba dobro protresti da se talog pomeš a

s aalkoholom. Od te tekuć ine nakapa se malo na komadić vate, oko zatvori i vata polož i na bolno oko. Preko vate

povež e se suva krpa, koja se sa vatom ostavi preko noć i na oku. Ponavlja se nekoliko več eri. Ujutro se oko ispere

mlakim mlekom ili č ajem od kamilice,

koja se mora procediti preko č iste guste krpe.

Slabe oč i

Bokvica muš ka - 2 kaš ike, koren valerijane – jednu ka š iku; ruta — jednu ka š ič icu. Sve dobro pomeš ati i od te

meš avine jednu kaš iku preliti sa 3 decilitra ključ ale vode. Piti tri puta dnevno jednu š oljicu pre jela i oč i ispirati.

Tri kaš ike kamilice prelije se sa pola litre ključ ale vode i ostavi jedan sat da se ohladi. Tad se procedi, ali pri tom se

pazi da tekuć ina ostane bistra - bez primesa kamilice. Tad se ispiraju oč i sunđ erom ili č istom krpicom koja se

obilno namač e u oparku. Oč i se peru dva puta dnevno po nekoliko minuta.

Ako je magla pred oč ima, treba sok od dva već a limuna iscediti u pola litre č iste bunarske vode i time zapljuskivati

oč i po nekoliko minuta - dva puta dnevno - sve dok oč i ne ozdrave.

Slab vid

448

U svako jelo stavljati malo majč ine duš ice, umivati oč i u vodi u kojoj se natapala majč ina duš ica. To se ponavlja

sve dok se vid potpuno ne oporavi.

Ako peku oč i, treba ih ispirati č ajem od muš ke i ž enske bokvice.

Obraze ne umivati vodom. Oko oč iju i veđ e treba masirati kiselim mlekom ili surutkom i posle masiranja oč i se

dobro obriš u. Ujutro, pre obroka i pre spavanja oč i se natrljaju pravim maslinovim uljem. Oč i ć e ojač ati, a vid

znatno popraviti.

BOLESTI ORGANA ZA DISANJE

Astma

Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) hronič no je upalno oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj

raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne opstrukcije donjih disajnih puteva izazivajuć i

akutni astmatič ni napad. Ovde se radi o hiperiritabilnosti traheobronhijalnog sistema. Kada su napadi uč estali sa

kratkim razmacima izmeđ u njih ili kada astmatič ni napad duž e traje (nema još jedinstvenog stava) bez moguć nosti

njegovog prekida, onda je to status asthmaticus. Patofiziologija razvoja bronhijalne astme je sledeć a: Upala

disajnih puteva usled neadekvatnog oslobađ anja medijatora alergijske reakcije: histamina, citokina, lipidnih

medijatora. Suž enje disajnih puteva zbog bronhospazma, edema sluzokož e bronhijalnog sistema, ž ilavog

bronhijalnog sekreta (dyscrinia). Poremeć aji oksigenacije zbog neadekvatne ventilacije i perfuzije, a kod teš kog

astmatič nog napada dolazi do hiperkapnič kog prestanka disanja.

Astmatič ni napad mož e da pokrene viš e faktora: alergijske reakcije, infekcije disajnih puteva, lekovi (npr. aspirin,

nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta-blokatori), napor, stres, u toku sna (najveć i broj smrtnih ishoda

astmatič nog napada deš ava se u toku spavanja). Znaci i simptomi astmatič nog napada su izarzito teš ko disanje i

borba za vazduh, zauzimanje sedeć e pozicije uz upotrebu pomoć ne disajne muskulature, ubrzano disanje

(tahipneja) oko 40-50 respiracija u minuti, tahikardija. Ako se ne prekine napad razvija se cijanoza i nemoguć nost

govora, tzv. govorna dispneja uz tendenciju daljeg pogorš anja stanja bolesnika.

Recepti:

Dobro usitniti list i cvet podbela, koren belog sleza, cvet i list divizme. Jednu kaš iku te mješ avine preliti sa

300—400 g klju č ale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po ž elji zasladiti (po moguć nosti

pravim pč elinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan

po jednu š olju. Još je bolje, ako je moguć e, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.

Omana i gaveza (koren), po 3 kaš ike, pasje trave, majč ine duš ice, po 4 kaš ike. Jednu kaš iku te mješ avine preliti

sa 300—400 g klju č ale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po ž elji zasladiti (po moguć nosti

pravim pč elinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan

po jednu š olju. Još je bolje, ako je moguć e, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.

Kaš ika hmelja kuvanog nekoliko minuta u 100 g vina i 100 g vode, vrlo je dobar lek protiv astme.

Protiv proš irenja pluć a kod bronhijalne astme vrlo dobro koristi, naroč ito kod izbacivanja ispljuvka, tinktura od cele

biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna kaš ika usitnjenog lista

449

divljeg dragoljuba, koji treba da stoji 6— 8 dana. Nakon toga se ocedi i uzima, razređ en s malo vode, dva do tri

puta dnevno jednu kaš ikicu.

Prž imo 30 dkg š eć era. Kad š eć er zarumeni, dodamo 9 kaš ika meda i 3 oveć e glavice crnog luka, kojeg pret hodno

ieckamo na sitno. Tome dodamo 1.500 g vode, sve zajedno dobro promeš amo i stavimo da kuvamo poklopljeno —

dok se ne ukuva 50% teč nosti. Od vremena do vremena potrebno je malo poklopac podizati. Procedimo, stavimo u

boce i dobro zač epimo. Od tog leka uzima se pre jela jedna kaš ika.

Uzme se nekoliko kriš ki belog luka, stavi u č istu belu prekuvanu krpu ili gazu i zdrobi. Tada se na kocku š eć era

nakapa nekoliko kapi soka i pojede. To se ponavlja svakog jutra nataš te do potpunog ozdravljenja.

Astmu i slaba creva leč i anis. Dve kaš ike anisa staviti u pola litre vode i kuvati 10 minuta.

Naberite koprive i stavite do polovine litrenog lonca. Zatim dodajte 2 kaš ike gospine trave i 2 kaš ike nane

(metvice). To se sve zajedno kuva 2—3 minute. Nakon toga se ostavi poklopljeno da stoji 10 —15 minuta. Tada se

ocedi i pije triput dnevno po š olju.

Ren dobro oč istimo (4 kaš ike narendamo) i stavimo u prikladnu posudu. Na ren nalijemo vinsko sirć e, toliko da ren

bude 3 prsta ispod sirć eta. Tada tu masu kuvamo tako dugo dok ren ne postane mekan. Zatim ga ocedimo i toj

količ ini dodamo istu količ inu meda. Sve kuvamo dok se ne zgusne. Dodamo kuvani ren i pustimo da još jednom

provri. Kad se ohladi, stavimo u staklenku i od tog leka uzmemo svako jutro i več e po jednu kač iku.

Iseckanog korena omana uzeti 1 kaš iku i preliti to sa 2 dcl vrele vode, poklopiti i kad se ohladi piti svaka dva sata

zaslađ eno medom.

Po 20 g anisa, podbela (cveta) i 60 g podbela (lista). Uzeti 3 kaš ike te smese i kuvati u pola 1itre vode, ostaviti da

se ohladi i piti umesto vode.

Pomeš ati po 20 g hajduč ke trave (list), podbela, izopa, matič njaka i crnog sleza (cvet). Tri kaš ike ove meš avine

preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, a zatim piti umesto vode.

Pomeš ati po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i petrovca. 3 kaš ike te meš avine preliti sa pola litre vrele

vode, poklopiti i ostaviti 2 sata. Zatim ocediti i piti 3 puta na dan pola sata pre jela.

Uzeti po 20 g anisa i podbela (cvet) i 10 g podbelovog lista. Od toga uzeti 3 kaš ike i kuvati 10 minuta u pola litre

vode. Ostaviti pokriveno celu noć . Pije se umesto vode.

Biljke divljeg ruzmarina – 25 gr , koprive – 15 gr sitno iseckati i pome š ati. Preliti ovu meš avinu litrom vrele vode ,

umotati i ostaviti tri sata. Procediti i piti po pola č aš e 5-6 puta dnevno. Koristi se kod bronhijalne astme, prehlade,

reumatizma, kaš lja. U narodu se smatra da posle dve nedelje uzimanja ovakvog sastava astma u poč etnom

stadijumu prolazi. Kod velikog kaš lja deca uzimaju po jednu kaš ič icu 3-5 puta dnevno.

Isitniti metlinu – 40 g , kamilicu 200 g, brezine pupoljke- 60 g, divlji ruzmarin – 20 g, sve dobro pome š ati i dve

supene kaš ike meš avine preliti sa 500 ml vrele vode, umotati i ostaviti 5-6 sati, procediti. Piti toplo po pola č aš e tri

puta dnevno pre jela. Koristi se kod astmatič nog bronhitisa.

Meš avinu od borovih pupoljaka- 1 deo, ž ivovlaka- lista- 1 deo, podbjela-lista- 1 deo, sipati u č aš u hladne vode i

ostaviti dva sata; posle toga kuvati pet minuta, ohladiti i procediti. Ovu dozu popiti u toku dana podeljenu na tri

dela. Koristi se kod bronhijalne astme i velikog kaš lja.

Bedrenik ( komorač ) - koren, je staro narodno sredstvo protiv astme. Poš to je koren teš ko rastvoriv u vodi, uzeti

dva dela korena na 5 delova alkohola. Ostaviti da odstoji 8 dana na tamnom mestu. Procediti i piti po 30 kapi sa

kaš ikom vode 4-5 puta dnevno.Napomena : dva dela korena- prema tež ini, a prema zapremini to je skoro polovina

posude sa alkoholom.

Kod bronhijalne astme se koriste cvetovi zove u meš avinama:

cvet zove, rosulja, ž ivovlaka i dan-i-noć u jednakom odnosu. 4 kaš ič ice isitnjene meš avinekuvati nekoliko minuta i

kada se ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u tri navrata kod bronhijalne astme i bronhitisa.

450

Cvet zove, travnati deo srč anika, č eš ljasta metvica ( crna kopriva ), rusina, borovi pupoljci- sve u jednakim

količ inama. Nač in pripremanja je isti kao i u prethodnom receptu.

Cvet zove- jedan deo, kora mlade ive- jedan deo, list podbjela- jedan deo, plodovi anisa- dva dela, plodovi š ipurkadva

dela. Nač in pripremanja i primene je kao u prethodnom receptu.

Podbjel – 4 kaš ič ice isitnjenih listova preliti č aš om vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po ¼ č aš e 4 puta

dnevno.

Dve supene kaš ike isitnjenog korena vrtne repe preliti č aš om vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po ¼

č aš e 4 puta dnevno ili jednu č aš u uveč e.

Sok od repe sa medom koristi se kod kaš lja po 1-2 supene kaš ike 3-4 puta dnevno.

Oman ( isitnjeni koren ) - 20g , dan-i-noć – 20g , timijan- 20 g , anis ( isitnjeni plodovi ) - 20 g , podbjel ( list i

cvetovi ) - 20 g. Meš avinu od dve supene kaš ike preliti sa 500 ml vrele vode i ostaviti u pokrivenoj posudi jedan

sat da odstoji. Piti toplo po pola č aš e. Dodati š eć er po ukusu odmah posle dugog stajanja dobija oporo-gorak ukus.

Anis ( plodovi )- 20 g , divlja mirođ ija ( plodovi ) - 20 g , timijan – 20 g, sladi ć ( koren ) - 20 g. Sve sastojke dobro

isitniti i preliti sa 500 ml vrele vode. Piti toplo 4 puta dnevno, po moguć nosti i noć u.

Bolesti nosa

Naroč ito kod katara treba uzeti: zovina kora, kadulja, borovnic, nana - po dve kaš ike. Jedna kaš ika te meš avine

prelije se sa 2 decilitra ključ ale vode, nakon toga se ostavi 10-15 minuta da stoji poklopljeno. Zatim se ocedi i time

ispira nos i uš mrkava.

Svake več eri pre spavanja treba pariti glavu i noge trinjem od sena. U nos nakapati nekoliko kapi tinkture od

arnike (moravke). Piti č aj od jednakih delova kamilice, bokvice i korena od anđ elike. Od gornje meš avine uzme se

jedna kaš ika na 200-300 g ključ ale vode i dve kaš ike pravog pč elinjeg meda. Pije se triput dnevno po jedna

š oljica.

Emfizem pluć a

Emfizem pluć a definiš e se kao trajno uveć anje disajnih puteva, distalno od terminalnih bronhiola, koje nastaje

dilatacijom vazduš nih prostora ili destrukcijom pregradnih zidova izmeđ u alveola. Emfizem pluć a karakteriš u

oš teć enja pluć nog tkiva u osnovnoj jedinici pluć a za razmenu gasova (acinus). Na osnovu lokalizacije morfološ kih

oš teć enja u acinusu, razlikuju se dva oblika ovog oboljenja: panacinusni i centroacinusni emfizem. Veoma č esto

oba tipa morfološ kih oš teć enja se uoč avaju u istom pluć nom krilu, s tim š to mož e da preovladava jedan ili drugi

tip.

Veliki broj lekara prihvata miš ljenje da hronič ni bronhitis i emfizem pluć a č ine celinu (po nizu patofiziološ kih

poremeć aja koje zajedno prouzrokuju i uzajamnim patogenetskim vezama) i zajedno su poznati pod imenom

hronič na opstruktivna pluć na bolest. Obič no se prvo javlja bronhitis, a kasnije sa pogorš anjem stanja i emfizem.

Za nastanak emfizema znač ajno je viš e faktora rizika (puš enje, zagađ enost vazduha, infekcije i genetič ki č inioci).

Duvanski dim je, van svake sumnje, primarni uzrok pojave emfizema pluć a. Puš ač i imaju već u smrtnost, kao i

već u prevalencu poremeć aja pluć ne funkcije, respiratornih simptoma i svih oblika opstruktivne bolesti disajnih

puteva. Incidenca i mortalitet od emfizema u urbanim, industrijski razvijenim sredinama viš i su nego u ruralnim.

Egzacerbacije hronič nog bronhitisa povezane su sa već om zagađ enošć u vazduha sumpor-dioksidom i č vrstim

č esticama. Poslednjih godina poznat je i š tetan uticaj zagađ enosti vazduha u zatvorenom prostoru zbog praš ine i

upotrebe različ itih č vrstih goriva za grejanje i kuvanje.

Osnovni funkcionalni poremeć aji u hronič nom bronhitisu i emfizemu pluć a su: poremeć aj prolaznosti disajnih

puteva, naduvenost pluć a i poremeć aj koncentrcije gasova u krvi. Patofiziološ ki poremeć aji su kaš alj,

iskaš ljavanje, "sviranje" u grudima i dispnea. Dominantan klinič ki simptom u emfizemu pluć a je oseć aj nedostatka

451

vazduha (dispnea), koji se javlja pri naporu. Obič no ga prati veoma malo kaš lja i oskudno iskaš ljavanje sluzavog

ispljuvka. Do ovoga dolazi na viš e nač ina: zapuš avanjem bronhija nagomilanom sluzi, zadebljavanjem sluznice,

smanjenjem lumena bronha i sl. Kao posledica poremeć aja prolaznosti disajnih puteva, dolazi do "zarobljavanja"

vazduha u pluć ima, gubitka elastič nosti tkiva i naduvenosti. Bolesnik sa emfizemom č esto je mrš av, astenič an.

Najč ešć e sedi povijen unapred, ispruž enih ruku, oslanja se na dlanove da bi fiksirao rameni pojas i omoguć io da se

leđ ni miš ić i koriste za efikasniji ekspirijum. Oni obič no diš u kroz stisnute usne ("puć enje usana").

Recepti:

Emfizem pluć a, isto kao i srč ana astma i oboljenja š titaste ž lezde, koji su takođ e prać eni guš enjem, pretež no

nastaje zbog poremeć aja rada jetre. Pritisak jetre nagore umnogome doprinosi oticanju bronhija, pluć a i srca, te se

ovi š ire. Zbog neprestanog pritiska jetre na osetljivu š titastu ž lezdu, dolazi do patološ kih promena na njoj. U

ovakvom sluč aju, ujutro treba piti jednu š olju č aja od preč ice (Lycopodium clavatum), tokom dana č etiri sata

drž ati oblog od š vedske granč ice, a preko noć i primeniti parni oblog od rastavić a. Puna š aka rastavić a stavi se u

sito iznad ključ ale vode, pa se tako greje i razmekš ava. Umotana u povez, biljna kaš a se stavi na obolelu jetru.

Pritisak jetre ć e popustiti, te ć e postepeno prestati guš enje od kojeg bolesnik toliko strepi.

Uzeti u jednakim proporcijama koren omana, list nane, majč inu duš icu, list ž alfije, list eukaliptusa. Jednu kaš iku

smese preliti jednom č aš om vrele vode, ostaviti na toplom mestu, procediti. Piti po ¼ š olje 3 puta na dan.

Uzeti 2 dela rastavić a, po 1edan deo gorocveta (Adonis vernalis), ploda kimai ploda morač a.Jednu kaš iku smese

preliti č aš om vrele vode,ostaviti da stoji, procediti.Piti po 1/3 č aš e 3 puta na dan.

Uzeti 1 kaš ič icu cvetova krompira, preliti jednom č aš om vrele vode. Natapati 1-2 sata, procediti I popiti u roku od

dva sata, ili piti 30-40 minuta pre jela po pola č aš e 3 puta na dan u toku jednog meseca.

Grip

Grip ili influenca je veoma zarazna bolest, koja se najč ešć e karakteriš e teš kim poremeć ajima opš teg stanja uz

slabije izraž ene poremeć aje gornjih respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u

vazduhu nastalim kijanjem ili kaš ljanjem zaraž ene osobe. Javlja se obič no u manjim ili već im epidemijama, a u

intervalima od približ no 30 godina i u svetskim pandemijama. Tada se obič no javljaju i teš ki oblici bolesti sa

izraž enim komplikacijama, koje mogu biti smrtonosne. Već ina zaraž enih se ipak oporavlja u roku od nedelju dana,

ali kod starijih osoba i onih sa astmom, srč anim i pluć nim bolestima mogu se javiti komplikacije u obliku bronhitisa

ili upale pluć a. Osim kod ljudi, grip se javlja i kod svinja, konja i drugih sisara, kao i kod divljih i domać ih ptica.

Neki tipovi gripa mogu se prenositi s jedne vrste na drugu, kao npr. ptič ji grip uzrokovan virusom H5N1.

Recepti:

Nana, lincura - po 2 kaš ike, pelin - pola kaš ike. Dobro promeš ati i od te meš avine jednu kaš iku preliti sa 2 decilitra

ključ ale vode, ostaviti 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu š olju ili svaki sat- dva po

nekoliko gutljaja.

Š imš ir divlji, koren ili kora - pola kaš ike, kamilica, koren drenka, hajduč ka trava - po jedna kaš ika, list š umske

jagode 2 kaš ike. Dobro promeš ati i od te meš avine jednu kaš iku preliti sa 2 decilitra ključ ale vode, ostaviti 10-15

minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu š olju ili svaki sat- dva po nekoliko gutljaja.

List podbela, cvet zove, koren maslač ka - po 2 kaš ike; cvet lipe, bokvica ž enska - po jedna kaš ika. jedać u

ž licu.Dobro promeš ati i od te meš avine jednu kaš iku preliti sa 2 decilitra ključ ale vode, ostaviti 10-15 minuta da

stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu š olju ili svaki sat- dva po nekoliko gutljaja.

U 2 decilitra vode ukuva se 4 kaš ike prave, fino samlevene kafe, u to se nacedi sok od jednog poveć eg limuna,

uspe 4 kaš ike ruma i sve zajedno popije u trenutku kad se oseć a napad groznice.

Zovin list, koren anđ elike, kamilica, cvet lipe, kantarion, cvetovi vrbe, list divizme, koren anisa - od svakog uzeti

po jednu kaš iku i č en belog luka. Sve se dobro usitni i dobro promeš a. Od te meš avine se jedna kaš ič ica prelije sa

200 g ključ ale vode i ostavi da stoji poklopljeno 15 minuta. Pije se ujutro nataš te i uveč e po jedna š olja.

452

Bukvica – 1 deo, kamilica – 1 deo, ž alfija – 1 deo. Sve isitniti i dobro prome š ati. Jednu supenu kaš iku meš avine sa

vrš kom preliti sa 0,5 l vrele vode. Uviti i ostaviti 30 – 40 minuta, procediti. Uve č e popiti po 2- 3 š olje vruć e

tinkture sa medom. Danju piti kao č aj. Ako je prehlada sa glavoboljom dodati jedan deo mente meš avini.

Suve plodove š ipurka isitniti. 5 supenih kaš ika preliti sa 1 l hladne vode,staviti na vatru i kuvati 10 minuta, dobro

uviti posudu i staviti 8-10 sati, procediti. Piti, poč ev od jutra po jednu č aš u svaka 2-3 sata sa medom, š eć erom ili

sa slatkim. Pož eljno je u toku dana kada se pije ovaj odvar, niš ta ne jesti. Posle svakog uzimanja isprati usta

toplom vodom, jer kiselina nagriza zube. Kod gripa se preporuč uje piti š ipurak u toku nedelju dana postepeno

smanjujuć i dozu.

U flaš u od č etvrt litre sipati pelen i ostaviti da odstoji 21 dan na tamnom mestu, procediti. Piti kod prehlada i

promrzlina po 20 g jednom dnevno. Piti najduž e 2- 3 dana.

Napraviti meš avinu od cvetova lipe – 1 deo, plodovi š ibikovine - 1 deo. Dve supene kaš ike meš avine preliti sa dve

č aš e vrele vode. Kuvati 5 do 10 minuta i procediti. Piti vruć e uveč e po 1 – 2 š olje.Koristi se kod reumatizma, gripa,

prehlade.

Lipa – 1 deo, crna zova (cvetovi) – 1 deo. Dve supene ka š ike preliti č aš om vrele vode, kuvati na tihoj vatri 5- 10

minuta, procediti. Popiti vruć e kod gripa i prehlade.

U narodnoj medicini kod gripa se koristi svež i sok od plodova borovnice . Kod prehlada se pije tinktura od granč ica

borovnice. Jednu supenu kaš iku isitnjene biljke preliti č aš om vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve

supene kaš ike 4 – 5 puta dnevno.

Kod gripa se koristi svež i beli luk po 2- 3 č eš nja dnevno, a takođ e i preventivno za vreme epidemije.

Tinktura od suvih plodova maline koristi se kod prehlade i gripa. Jednu supenu kaš iku plodova preliti č aš om vrele

vode, ostaviti 20 minuta. Piti po č aš u vruć e tinkture dva puta dnevno. Jednu supenu kaš iku meš avine od plodova

maline i cvetova lipe u jednakim količ inama, preliti č aš om vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti. Piti

po č aš u vruć e tinkture uveč e pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja.

Napraviti meš avinu od plodova maline, cvetova lipe, lista podbjela, plodovi anisa i kore ive u jednakim količ inama i

jednu supenu kaš iku ove meš avine preliti č aš om vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti.piti po č aš u vruć e

tinkture uveč e pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja.

Napraviti meš avinu od plodova maline – 2 dela, lista podbjela – 2 dela i majorana – 1 deo. Supenu ka š iku ove

meš avine preliti č aš om vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola č aš e vruć e tinkture 3-4 puta dnevno

kao sredstvo za izazivanje znojenja.

Plodovi maline - 1 deo, list maline - 2 dela, majoran - 2 dela, list podbjela - 2 dela. Supenu kaš iku isitnjene

meš avine preliti sa dve č aš e vrele vode, kuvati 5 do 10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola č aš e vruć eg

odvara 3-4 puta dnevno pre jela kod prehlada kao sredstvo za izazivanje znojenja i kao sredstvo za iskaš ljavanje.

Groznica

Poviš enje temperature tela. Iako pokazuje samo reakciju organizma groznica ukazuje na patološ ko stanje i vrlo

č esto je znak infekcije. Groznica je posledica preterane proizvodnje toplote ili smanjenja gubitka toplote. Poč etak

febrilnog stanja mož e se manifestovati na različ ite nač ine. Ponekad je brzo i naglo poviš enje temperature ispoljeno

drhtavicom ili nizom drhtavica, opš tom nelagodnošć u, glavoboljom i povrać anjem. U drugim sluč ajevima poviš enje

temperature je manje upadljivo: prać eno je umorom, diskretnom nelagodnošć u. Oč i su svetlije, bolesnik oseć a

ž eđ , toplotu tela i kož e. Poveć anje pulsa je srazmerno temperaturi, od 70 puls se penje na 100-120. Mož e doć i i do

digestivnih smetnji, povrać anja, suš enja usta i jezika, smanjene količ ine mokrać e mrke boje.

Recepti:

453

Brezova kora i zovin cveta po 2 kaš ike, kič ica, lipin cvet i lincura po jedna kaš ika. Dobro sve promeš ati i od ove

meš avine 2 kaš ike preliti s 3 decilitra ključ ale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta, zatim ocediti, zasladiti,

dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.

Ruzmarin, iđ irot, kič ica, kora od narandž e - po jednu kaš iku; bož urovog lista i cveta, majč ine duš ice - po pola

kaš ike. Sve dobro pomeš ati i od te meš avine 2 kaš ike preliti sa 3 decilitra ključ ale vode. Ostaviti da stoji

poklopljeno 10 minuta, zatim ocediti, zasladiti, dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.

Kora zove (gornji sloj se ostruž e) - 4 kaš ike, kuva se 5 minuta u pola litre vode. Ostavi se poklopljeno da stoji 5-

10 minuta, zatim se ocedi. Pije se triput dnevno po jednu š olju ili č ešć e preko dana po nekoliko gutljaja.

Kaš alj

Kaš alj je u osnovi zaš titni refleksni mehanizam koji omoguć ava otklanjanje stranih č estica i produkata sekrecije u

gornjim disajnim putevima. Povremeni kaš alj olakš ava normalno disanje, jer se na taj nač in obezbeđ uje

prohodnost disajnih puteva. Međ utim, kaš alj mož e da bude iritativan i umarajuć i, uporan tako da ometa

svakodnevne aktivnosti i san. Ako je prać en ispljuvkom, naziva se kaš alj sa iskaš ljavanjem; ako ispljuvka nema,

naziva se suvi kaš alj.

Kaš alj je najč ešć e posledica infekcija gornjih disajnih puteva, kao š to su grip, prehlada ili upala sinusa. Tež i kaš alj

mož e ukazivati na oš teć enje pluć a usled infekcije, kao š to je zapaljenje pluć a i akutni bronhitis. Kod astme dolazi

do suž avanja i zapaljenja disajnih puteva u pluć ima, š to izaziva kaš alj koji se pojač ava noć u ili nakon fizič kih

aktivnosti. Do oš teć anja pluć a dolazi i puš enjem, koje izaziva karakteristič an puš ač ki kaš alj.

Recepti:

Jedna kaš ika pitomog bosiljka i kaš ika meda prelije se sa 300 g ključ ale vode i ostavi da stoji poklopljeno 10

minuta. Nakon toga se ocedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno po jednu š olju pre jela. Terapija traje do

ozdravljenja.

800 g meda, 200 g rakije i 800 g svež eg maslaca. Sve dobro promeš ati. Uzima se svako jutro nataš te po dve

kaš ike - 30 dana.

Uzme se 150 g voć nog soka, 150 g sirupa od zovinog ploda i 150 g lipovog č aja. Sve zajedno neka proključ a i tada

dodati kaš iku meda. Pije se toplo viš e puta dnevno po jedna š oljica.

Tri kaš ike timijanovog lista prelije se s pola litre vrele vode, poklopi i dva sata posle toga ocedi, medom zasladi i

pije svaka 2 sata po jedna kaš ika.

Po 20 g lista bokvice (ž enske), belog sleza (cveta), podbela (lista) i komorač a. Od toga se uzme 3 kaš ike i prelije

sa pola litre vrele vode, poklopi, posle 3 sata ocedi, medom zasladi i pije svaka 2 sata po 1 kaš ika.

20 g sitno iseckanog korena omana prelije se sa 200 g vrele vode, poklopi, ostavi 2 sata, procedi i pije svaka 2

sata po 1 kaš ika.

Po 50 g korena belog sleza, komorač a i lista podbela. Jednu kaš iku te meš avine preliti sa 200 g vrele vode,

poklopiti I ostaviti da stoji 2 sata. Pije se po 1 kaš ika svakih 10-15 minuta.

Po 25 g cveta divizme, belog i crnog sleza i podbela. Tri kaš ike toga prelije se s pola 1itre vrele vode, poklopi,

ostavi 1 sat, ocedi, medom zasladi i pije toplo svaka 2 sata po 1 kaš ika.

Po 25 g anisa, komorač a, sladić a i majorana. Uzeti 1 kaš iku toga, preliti s 200 g vrele vode, poklopiti, posle 2 sata

odliti i popiti posle jela.

Uzeti po 20 g nane (list), lišć a podbela, belog i crnog sleza, po 5 g komorač a, belog sleza (koren) islandskog liš aja

i izopa (list). 3 kaš ike te meš avine preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti 2 sata poklopljeno, odliti i piti po jednu

kaš iku svaki sat.

454

Uzeti po 20 g bokvice (list, muš ke, duguljaste), belog sleza (cvet), podbela (cvet i list) i komorač a. 3 kaš ike te

meš avine preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti poklopljeno 3 sata, ocediti, zasladiti medom i piti po jednu kaš iku

svaka 2 sata.

U pola litre jake komovice stave se 2 kaš ike sitno iseckane verbene (ž eljezarke) i ostavi da stoji nekoliko dana.

Zatim se procedi. Protiv kaš lja i katara uzima se od tog leka 15 kapi u malo vode viš e puta dnevno.

Kaš alj asmatič ni

Koren omana, list podbela, gaveza i hajduč ke trave – u podjednakim delovima, dobro prome š ati. Od te meš avine

jednu kaš iku preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Nakon toga ocediti i piti.

Kaš alj od nazeba

Hajduč ka trava, cvet podbela - po 2 kaš ike, lipa – 3 ka š ike, luk crni sitno iseckan - 4 kaš ike. Dobro se promeš a i

od te meš avine kuva se jedna kaš ika u 3 decilitra vode 15 minuta. Od toga č aja piti svaka 2 sata po nekoliko

gutljaja.

List š umske jagode, kamilice i hajduč ke trave - po 3 kaš ike, kič ice - 2 kaš ike. Sve dobro promeš ati. Od te

meš avine uzme se 2 kaš ike na 3 decilitra ključ ale vode i ostavi 10-15 minuta da odstoji. Tada se ocedi, zasladi

medom ili š eć erom. Pije se triput dnevno pre jela.

20 g isitnjenog korena omana kuvati na tihoj vatri 10 minuta u č aš i vode. Uviti i ostaviti 4 sata, procediti. Piti po

jednu supenu kaš iku 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela. Koristi se kao sredstvo za iskaš ljavanje.

Supenu kaš iku suvih listova ž ivovlaka preliti č aš om vrele vode, uviti i ostaviti dva sata, procediti. Piti po jednu

supenu kaš iku 4 puta dnevno 20 minuta pre jela kod napada kaš lja.

3 supenen kaš ike svež ih listova ž ivovlaka pomeš ati sa tri supene kaš ike š eć era ili meda. U zatvorenoj posudi

ostaviti na toplo mesto 4 sata. Piti dobijeni sirup po jednu kaš ič icu 4 puta dnevno pola sata pre jela.

Dve supene kaš ike š eć era istopiti u tiganju. Č im se istopi š eć er skloniti sa vatre i dodati pola č aš e vrele vode.

Sipati polako i oprezno jer se obrazuje jaka para. Deci davati po kaš ič icu kod napada kaš lja i pre spavanja. Dnevna

doza je 4- 5 kaš ič ica. Dobro pomaž e i odraslima.

Jednu supenu kaš iku borovih pupoljaka preliti č aš om vode, uviti i ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po 1-2

gutljaja kod kaš lja. Pomaž e odmah.

Jednu supenu kaš iku suvih cvetova crne zove preliti sa 0,5 l vrele vode, uviti i ostaviti 30-40 minuta. Piti uveč e po

1-2 š olje toplo sa medom ili š eć erom. Dobro pomaž e.

Dve supenen kaš ike maslaca, dva ž umanceta, jednu kaš ič icu pš enič nog braš na i dve kaš ič ice meda. Sve sastojke

dobro izmeš ati i uzimati kod kaš lja po 1 kaš ič icu viš e puta na dan. Veoma je dobro u ovu smesu dodati po jednu

kaš ič icu praš ka od korena sladić a jer je efekat bolji.

Skuvati u kori 4 – 5 krompira, ali tako da se ne raspadnu. Staviti na grudi ili na le đ a nekoliko listova hartije i na

njih krompir preseč en na polovine. Zatim paž jivo uviti. Kako se krompir hladi izvlač iti listove hartije. Ovo treba

raditi uveč e. Već sledeć eg dana bolesnik oseć a olakš anje.

Napraviti meš avinu: plodovi anisa – 1 deo , list podbjela – 1 deo, cvetovi vu č jeg repa – 1 deo, cvetovi crnog sleza

– 2 dela, cvetovi samarasta – 2 dela, timijan – 2 dela, koren belog sleza – 2 dela, koren sladi ć a – 5 delova.

Supenu kaš iku meš avine ostaviti da odstoji u č aš i hladne vode dva sata. Zatim kuvati 5-6 minuta na tihoj vatri,

ohladiti i procediti. Piti po ¼ č aš e toplog odvara 4 puta dnevno kod kaš lja, upale duš nika i bronhitisa.

455

Napraviti meš avinu:

a) cvetovi zove – 1 deo, seme divlje deteline – 1 deo, plodovi divlje miro đ ije 1 deo, lipov cvet – 2 dela, dan i no ć –

2 dela. Supenu kaš iku isitnjene meš avine ostaviti u č aš i hledne vode da odstoji dva sata, kuvati nekoliko minuta i

kada se ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u nekoliko navrata, topao, kod bronhitisa, kaš lja, upale duš nika.

b) cvetovi zove, rosulja, ž ivovlak, dan i noć – svi sastojci u jednakim koli č inama. 4 kaš ič ice isitnjene meš avine

ostaviti u č aš i hladne vode da odstoji dva sata, kuvati zatim nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar piti 3

puta dnevno, kod bronhitisa, kaš lja i bronhijalne astme.

c) cvetovi zove – 1 deo, kora mlade ive – 1 deo, list podbjela – 1 deo, plodovi anisa – 2 dela, plodovi š ipurka – 2

dela. Pripremiti kao i primeniti kao u prethodnom receptu.

Supenu kaš iku isitnjenog travnatog dela dvornika preliti č aš om vrele vode, kuvati 5-10 minuta na pari, ostaviti 1-2

sata, procediti. Piti po jednu supenu kaš iku 3-4 puta dnevno kod tuberkuloze i velikog kaš lja.

Dvornik, plodovi anisa, plodovi mirođ ije, borovi pupoljci, č ubrika, sitno izrezan koren sladić a - sve u jednakim

količ inama. 4 kaš ič ice meš avine preliti sa 1,5 č aš e hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji dva sata,

zatim prokuvati 2-3 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola č aš e tri puta dnevno 10 minuta pre jela. Koristi se sa

velikim efektom kod bronhitisa, bronhijalne astme, hronič ne pneumonije, dugotrajnog kaš lja.

Tinktura od korena omana je efikasna kod kaš lja: kaš ič icu isitnjenog korena preliti č aš om hladne, prethodno

prokuvane vode, ostaviti da idstoji 10 sati, procediti i piti po ¼ č aš e 4 puta dnevno pola sata pre jela.

Majoran – 1 deo, koren belog sleza – 2 dela, list podbjela – 2 dela. Supenu ka š iku meš avine preliti sa dve č aš e

vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola č aš e triputa dnevno posle jela kao sredstvo za iskaš ljavanje.

Koristi se odvar od cvetova š ibikovine kao sredstvo za iskaš ljavanje a takodje i odvar od plodova š ibikovine sa

medom. Č aš u plodova preliti sa 1 l vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti, dodati 3 kaš ike meda. Piti po pola č aš e

3-4 puta dnevno.

Koristi se sok od rotkve sa medom. Rotkvu oč istiti, izrezati udubljenje, napuniti ga medom, prekriti parč etom

rotkve i ostaviti 4 sata. Piti po supenu kaš iku izdvojenog soka 3 puta dnevno.

Izrezati sirovu rotkvu na tanke kriš ke, 6-8 komada. Posuti svaku kriš ku š eć erom. Sok koji se izdvoji piti po jednu

supenu kaš iku na svaki sat. ovo sredstvo leč i najtež e oblike kaš lja za kratko vreme.

Kaš alj suvi

Jedna kaš ika ploda divlje ruž e (š ipak), suvog i dobro stucanog, prelije se sa dva decilitra ključ ale vode i zasladi

ž utim š eć erom. Pije se triput dnevno pre jela sve dok kaš alj ne prođ e.

Beli slez i gavez (lišć e i cvet) - po 2 kaš ike, majč ina duš ica (list), jagoda š umska - po jednu kaš iku; cvet divizme -

2 kaš ike. Sve dobro promeš ati. Od te meš avine 2 kaš ike preliti sa 3 decilitra ključ ale vode, ostaviti 15 minuta da

stoji, dodati malo soka od limuna i medom po ž elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput

dnevno pre jela po jedna š olja.

Seme suncokreta - 6 kaš ika; lišć e suncokreta, list podbela - 3 kaš ike i pluć njaka jednua kaš ika. Sve dobro

promeš ati. Od te meš avine 2 kaš ike kuvati 3-5 minuta, ostaviti 15 minuta da stoji, dodati malo soka od limuna i

medom po ž elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput dnevno pre jela po jedna š olja.

Zovin cvet, list maslač ka, islandski liš aj, koren belog sleza - po 2 kaš ike, zeč ji trn - 3 kaš ike. Sve dobro promeš ati.

Od te meš avine 2 kaš ike preliti sa 3 decilitra ključ ale vode, ostaviti 15 minuta da stoji, dodati malo soka od limuna

i medom po ž elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput dnevno pre jela po jedna š olja.

Kaš alj veliki

456

Veliki kaš alj je veoma zarazna bolest, karakteristič na po naroč itoj vrsti kaš lja sa zacenjivanjem. Od velikog kaš lja

boluju uglavnom deca do 12 godina. Posle toga je redak, ali od njega mogu bolovati i vrlo stare osobe, ukoliko ga

nisu dotle prebolele.

Uzroč nik velikog kaš lja je gram negativna bakterija Bordetella pertussis. Inkubacija traje proseč no 7 dana. Bolest u

svom razvitku prolazi kroz tri stadijuma. Kataralni stadijum. Ovo je poč etni stadijum bolesti i on se č esto ni po

č emu ne razlikuje od obič ne kijavice ili nazeba. Dete uporno kaš lje, obič no nema temperaturu i na veliki kaš alj

pomislimo samo ako u kuć i ili u susedstvu ima već sluč ajeva velikog kaš lja. Ali, umesto da prestane, uskoro se,

dotle suv kaš alj, završ ava iskaš ljavanjem jedne male količ ine rastegljive, providne i lepljive sluzi. Na beonjač ama

se vidi pokoji proš iren krvni sud i ž drelo je crveno. Inač e, dete se hrani i dobro spava kada ne kaš lje. Ovo stanje

traje 7 do 10 dana. Stadijum zacenjivanja. Ovaj stadijum je obelež en naroč itim kaš ljem, po kome je bolest i dobila

ime. Prelaz iz prvog u drugi stadijum je postepen. Dete je zahvać eno duž im isprekidanim kaš ljem koji traje dok

dete ne isprazni sav vazduh iz pluć a. Potom uvuč e vazduh uz piskav i hrapav zvuk koji lič i na nekakvo rikanje.

Posle udisanja uhvati ga ponovo grč evito kaš ljanje, koje se č esto završ ava povrać anjem i izbacivanjem rastegljive

lepljive sluzi. Za vreme ovog stadijuma dete je već izmoreno, oslabi, mogu da nastupe nagle komplikacije u

pluć ima, oko oč iju se pojavi otok, beonjač e ponekad potpuno zakrvare itd. Ovaj stadijum traje oko dve nedelje.

Stadijum izleč enja. Ovaj stadijum prać en je kaš ljem koji već viš e lič i na zreo kaš alj posle nazeba nego na kaš alj sa

grč evima iz drugog stadijuma bolesti. Kaš ljanje je ređ e, bolesnik ređ e povrać a, bolje se hrani i poč inje da se

oporavlja. Taj stadijum traje dve do tri nedelje, tako da bolest traje ukupno oko š est nedelja. Veliki kaš alj ostavlja

za sobom trajan imunitet. Ako ga neko preboli jedanput, neć e ga bolovati ponovo.

Recepti:

Uzeti po 20 g nane (list), timijana (list), majč ine duš ice, pitomog kestena, rosulje i dugolisne bokvice. Zatim 3

kaš ike te meš avine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, tako ostaviti 2 sata, odliti i piti po jednu kaš iku svaki

sat.

Kijavica

Kijavica ili rinitis je zapaljenje nosne sluzokož e, koje se ispoljava curenjem nosa, kijanjem ili svrabom u nosu. Deli

se na alergijski, infektivni i druge. Alergijski rinitisi mogu biti sezonski (polenski) i javljaju se u vreme cvetanja

određ enih biljaka, ili stalni koji traju tokom cele godine. Infektivni rinitisi se dele na akutne i hronič ne. Mož e biti

virusni, bakterijski, alergijski, idiopatski, profesijski, hormonski, izazvan lekovima, hranom, emocijama.

Akutni rinitis, poznat kao obič an nazeb, poč inje grebanjem u grlu, potom sledi golicanje u nosu, kijanje, sekrecija

iz nosa, a zatim zguš njavanje sekreta i zapuš enost glavnog disajnog puta, sa malaksalošć u, temperaturom ili

bolovima u miš ić ima ili bez njih. Bolest prolazi za pet do deset dana. Već ina drugih rinitisa ispoljava se klasič nim

znacima rinitisa, a na njih se obič no pomisli kada se isključ e alergijski i infektivni rinitisi.

Recepti:

Najprostiji lek protiv kijavice — curenja iz nosa: na ž aru ili reš ou pali se kora od hleba i taj dim uvlač i u nosnice

nekoliko puta dnevno po 2-3 minute.

Cvet lipe - 4 kaš ike, kamilica - 3 kaš ike, nana - 4 kaš ike. Zajedno dobro promeš ati. Od te meš avine 2 kaš ike preliti

sa 2 decilitra ključ ale vode, ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, dodati sok od pola limuna. To se toplo

pije triput dnevno pre jela. Još je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.

Beli slez - koren i list, islandska mahovina i list podbela - sve u jednakim delovima. Dobro promeš ati. Od te

meš avine 2 kaš ike preliti sa 2 decilitra ključ ale vode, ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, dodati sok

od pola limuna. To se toplo pije triput dnevno pre jela. Još je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.

Jednu kaš iku sitno ieckane biljke gospin plaš t (Alchemilla vulgaris) stavimo u 3 decilitra vruć e vode i pustimo da

kuva 2-3 minute. Tada stavimo na stranu i ostavimo da poklopljeno stoji 10-15 minuta. Nakon toga ocedimo,

medom zasladimo i toplo pijemo triput dnevno po jednu š olju.

457

Jedna kaš ika zovinog cveta kuva se u 3 decilitra vode 25-30 minuta. Č aj se pije topao dvaput dnevno. Vrlo je

dobar protiv prehlade, pluć nog katara i promuklosti. Za vreme trajanja bolesti ne sme se jesti niš ta hladno, kiselo,

ni voć e, i ne boraviti u hladnim prostorijama.

Ukapati u svaku nozdrvu po 3-5 kapi mentolovog ulja, istovremeno premazivati č elo, slepooč nice, iza uš iju, nos.

mentolovo ulje mož e se pomeš ati po pola sa kamforovim-procedura je ista.

Na 100 g suncokrotevog ili maslinovog ulja uzeti jednu supenu kaš iku sa vrš kom isitnjenog divljeg ruzmarina.

Ostaviti na tamnom mestu 21 dan svakodnevno promuć kati. Procediti, ukapati u svaku nozdrvu 2-3 kapi, a zatim 1

kap 3-4 puta dnevno. Terapija traje dve nedelje.

U 0,5 l tople, malo posoljene vode dodati jednu kaš ič icu tinkture od nevena ili eukaliptusa i tom vodom isprati nos.

procedura se izvodi na sledeć i nač in: saviti se pod uglom od 45 stepeni, nos umoč iti u rastvor, udahnuti nosom i

ispljunuti. Tako č initi dok se potroš i sav rastvor ne podiž uć i glavu, ispirajuć i obe nozdrve naizmenič no. Kod

hronič ne kijavice ovu proceduru izvoditi dva puta nedeljno- ujutru i uveč e.

Ukapati u nozdrve po 5-6 kapi svež eg soka od cvekle. U sok se mož e dodati med.

Krvarenje iz nosa

Epistaksa je naziv za krvarenje iz nosa. Razlikujemo prednje i zadnje krvarenje iz nosa, zaisno da li se krv sliva iz

nosnica ili u ž drelo. Retko, krvarenje iz nosa mož e se manifestovati isticanjem krvi kroz nazolakrimalni vod, prema

gore, do oka.

Epistaksa mož e biti potpuno bezazlena pojava, ali i stanje koje ugrož ava ž ivot i zahteva hitnu intervenciju. Mož e

biti uzrokovana mnogim patološ kim stanjima, iako se veliki deo krvarenja iz nosa javlja bez neke poznate

patološ ke podloge, š to se naziva spontano (habitualno) krvarenje. Uzroke krvarenju iz nosa mož emo podeliti u dve

kategorije:

- lokalni uzroci, kao š to su: trauma nosa, razna mehanič ka oš teč enja sluznice nosa, krvareć i polip ili zloć udni

tumor nosa.

- opš ti uzroci, kada mož e biti simptom nekih sistemskih bolesti kao š to su: hipertenzija, anemija ili zarazne bolesti

gornjih disajnih puteva.

Recepti:

Istisne se sok od narendanog crnog luka i udiš e kroz nos.

Srč enjaka 10 g, hrastove kore sitno iseckane 5 g kuva se pola sata u 200 g vode, zatim se doda 5 g kamilice,

poklopi, skine sa vatre, ostavi 15 minuta, procedi, i kad se ohladi ispira se nos ili natopi vata i drž i u nozdrvi.

Na č aš u hladne vode kaš ič ica soka od limuna ili sirć eta (ne esencije), ili 1/3 kaš ič ice stipse. Sipati teč nost u nos i

zadrž ati je 3-5 minuta zatvorivš i nozdrve prstima. Mirno sedeti ili stajati, ne lež ati. Na č elo i nos staviti mokar

hladan peš kir ili led.

Provereno sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz nosa. Ako krv teč e iz desne nozdrave podić i desnu ruku iznad

glave, levom zatvoriti nozdrvu, i obrnuto.

Kod krvarenja iz nozdrva bolesnik treba da podigne obe ruke na glavu, a neko drugi da mu prstima zatvori obe

nozdrve ili jednu 3-5 minuta. Krv ć e se ubrzo zaustaviti.

Utrljati svež e listove hajduč ice dok postanu vlaž ni i umetnuti ih u nos ili iscediti sok i ukapati. Sok deluje brž e.

458

Oboljenje grla

Za leč enje zloć udnog oboljenja grla je, pre svega, potreban svež i crni slez. Suš enjem, ova biljka gubi treć inu svoje

lekovitosti. Mora se, dakle, upotrebiti svež a, i to potapanjem u hladnu vodu, u kojoj ć e stajati preko noć i. Dnevno

se pije č etiri š olje č aja, a sa još š est š olja se grlo ispira grgotanjem. To su ukupno 2,5 litre. Na jednu š olju uzme se

puna mala kaš ika zelja. Ono se uveč e pristavi u hladnu vodu i ostavi da odstoji do jutra, a tada se ugreje, procedi i

uspe u vruć om vodom ispranu termos-bocu ili se pre svake upotrebe greje u drugom sudu sa vruć om vodom.

Č etiri š olje č aja piti u gutljajima, a š est upotrebiti za ispiranje i grgotanje. Upotrebom deset š olja č aja od crnog

sleza, za kratko vreme dolazi do ublaž avanja ovog zloć udnog oboljenja č ak i u sluč aju da je ono u poslednjem

stadijumu. Biljke koje ostanu posle svakodnevnog pripremanja č aja ostaviti u posudi i uveč e doliti malo vode i

ugrejati. Dodati braš no od ječ ma (mož e da se kupi u mlinovima ili u bio-radnjama) i ponovo ugrejati. Toplu kaš u

staviti na povez i upotrebiti kao oblog koji se drž i na grlu. Preko obloga povezati toplu maramu. Već posle prvog,

bolesnik ć e osetiti olakš anje; č esto se događ a da se posle č etvrtog ili petog dana vrati izgubljen glas. Ista terapija

se sprovodi i kod zloć udnog oboljenja jednjaka. Pored toplih obloga od ječ mene kaš e, preko noć i treba stavljati i

parne obloge od rastavić a i grgotati č ajem od svež eg ivanjskog cveć a.

Po 100 g sladić a i korena belog sleza, komorač a, podbela (lista) i 50 g belog sleza (list i cvet) pomeš ati, tri kaš ike

toga preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, 2 sata posle toga ocediti i piti umjesto vode.

Pluć ni katar

Kriš ka belog hleba, plod gorč ice, islandska mahovina, ljupine od jabuka, anis, ž alfija, majč ine duš ice, lišć e podbela,

cvet jaglaca, koren omana, belog i crnog sleza, smrekove iglice i koren š umske ljubič ice. Od svake vrste uzeti 10

g. Sve dobro promeš ati i od te meš avine malu kaš iku preliti sa 200 g ključ ale vode. Pije se triput dnevno posle jela

po š oljica.

Bronhitis, bronhijalni katar, upalu sluznice u duš nicima (bronhijama) leč i ovaj č aj: anis, list belog sleza. Od svakog

po jednu kaš iku. List podbela, majč ina duš ica . od sva kog po 2 kaš ike. Sve dobro promeš ati i od te meš avine uzeti

jednu kaš iku u 2-3 decilitra vode i kuvati 1-2 minute. Zatim ostaviti poklopljeno po strani 10-15 minuta. Nakon

toga se ocedi, pravim pč elinjim medom zasladi (1-2 kaš ike), doda malo soka od limuna. Pije se toplo triput dnevno

pre jela po š oljicu.

200 g š eć era stavimo na vatru da se zarumeni. Kad je zarumenjeno, sipa se litra vode, doda 6 kaš ika meda i dve

glavice dobro usitnjenog crnog luka. To se kuva tako dugo dok se ne ukuva do polovine. Tad se procedi i ostavi na

hladno i suvo mesto. Od tog se leka uzima triput dnevno posle jela po kaš iku-dve.

Uzeti koren belog sleza i sitno ga iseckati, islandsku mahovinu i divizmu - po 3 kaš ike. Sve dobro promeš ati i od te

meš avine jednu kaš iku preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim medom

po ž elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno.

Koren crnog sleza, dobrič ice, pupoljka od jele i bora uzeti u podjednakim delovima. Sve dobro promeš ati i od te

meš avine jednu kaš iku preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim medom

po ž elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno.

List divizme, majč ina duš ica, oč ajnica - po 2 kaš ike, mak poljski (turč inak) - pola kaš ikle. Sve dobro promeš ati i od

te meš avine jednu kaš iku preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim

medom po ž elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno.

459

Promuklost

Disfonija ili promuklost predstavlja svako odstupanje od normalne visine, intenziteta i kvaliteta glasa, a najč ešć e je

simptom oboljenja grkljana.

Disfonija je posledica oboljenja u samom grkljanu ili na udaljenim organima (centralni nervni sistem, vrat i grudni

koš ). Promuklost se javlja u preko pedeset raznih bolesti (upala glasnica, razvoj benignog ili malignog tumora na

glasnicama, ož iljna promena glasnica sa suž enjem grkljana, zamor miš ić a koji pokreć u glasnice, paraliza povratnog

grkljanskog ž ivca koji inerviš e grkljan i koji biva oš teć en zbog strume š titnjač e i dr.) Ponekad je uzrok

neadekvatna upotreba glasa, a vrlo č esti su i psihogeni uzroci. Psihič ke disfonije su izazvane psihič kim konfliktima,

neurozama, strahom i dr. Funkcijske disfonije su dosta č este kod ljudi koji glas upotrebljavavju u svojim

zanimanjima (nastavnici, glumci, pevač i i dr). Kod zapaljenskih promena promuklost menja jač inu, visinu i boju u

toku dana. Postoji pojava hrapavosti i promuklosti glasa koji postaje suv, oš tar i viš e ili manje dubok, a zatim sve

slabiji. Ako dugo traje i postepeno se pogorš ava, najč ešć e je posledica tumora.

Recepti:

Hrastovoj kori treba spoljaš nji deo ostrugati, 35 dekagrama staviti u pola litre vode i kuvati 20 minuta. Ocediti i

tom teč nošć u grlo ispirati. Vredi samo srednja kora.

Uzme se jedna oveć a crna rotkva (arapka) koja se u sredini izdubi. Narenda se jedna kaš ika rena i stavi u rotkvu

sa 2 kaš ike meda. Uveč e se pripremi za ujutro, a ujutro za uveč e. Dakle 2 rotkve dnevno uzima se do potpunog

izleč enja.

Potrebno je grlo inhalirati s č ajem od kamilice u koju se stavi kaš ič ica morske soli. Dobro je za vreme godiš njeg

odmora ako se bolesnik nalazi na morskoj obali grlo grgljati morskom vodom.

Tuberkuloza pluć a

Tuberkuloza je zarazna bakterijska infekcija uzrokovana bakterijom Mycobacterium tuberculosis. Najč ešć a je

primarna tuberkuloza pluć a. Bacil tuberkuloze naziva se još i Kochov bacil. Tuberkuloza se obič no razvija nakon

udisanja sitnih kapljica, koje u vazduh dospevaju kaš ljanjem ili kijanjem osobe zaraž ene Mycobacterium

tuberculosis. Rizik od infekcije bacilom tuberkuloze i razvoja bolesti je najveć i prilikom kontakta sa zaraž enim

osobama, zatim kod soba koje ž ive u prenaseljenim zajednicama sa loš im higijenskim uslovima ž ivota, kao i kod

osoba sa loš om ishranom. Faktori koji najverojatnije pridonose poveć anju uč estalosti ove bolesti su: poveć anje

broja beskuć nika (teš ki ž ivotni uslovi i slaba ishrana), pojava sojeva Mycobacterium tuberculosis otpornih

(rezistentnih) na uobič ajene lekove. Simptomi: blagi kaš alj i malo poviš ena telesna temperatura, umor, gubitak

tež ine, krv u iskaš ljaju, noć no znojenje. Dodatni simptomi koji mogu biti povezani sa tuberkulozom: prilikom

sluš anja stetoskopom č uje se promenjeni š um disanja, prekomerno znojenje, oteč ene limfne ž lezde, bol u

zglobovima, gubitak sluha, proliv, bolovi u grudima. Kod dece dodatni simptomi uključ uju: temperaturu 38-39 °C,

ubrzano disanje, nedostatak daha, kaš alj.

Recepti:

Deci u uzrastu od 3 do 10 godina, obolelim od tuberkuloze, davati sok od aloje, po po 1 kaš ič icu 3 puta na dan u

tpku 15-20 dana; zatim napraviti prekid 10.15 dana i opet ponoviti.

Pomeš ati 1 kaš iku soka aloje, 100 g svinjskog sala ili nesoljenog maslaca, 100 g meda, 50 g kakao praha i uzimati

po 1 kaš iku na č aš u vrelog mleka 2-3 puta na dan.

Uzeti 20 g troskota ( Polygonum aviculare), preliti sa 200 ml vrele vode, procediti. Piti po 1 kaš iku 3 puta na dan.

Troskot pomaž e kod svih obolenja pluć a.

460

Preliti 10 g kantariona 1 č aš om vrele vode, kuvati 30 minuta na slaboj vatri. Ohladiti, procediti. Piti po1/3 č aš e 3

puta na dan pre jela.

Kantarion se mož e koristiti i u vidu tinkture (30 g biljke na 100 ml etilalkohola). Uzimati po 40-50 kapi 3 puta na

dan posle jela

Jednu kaš ikicu vranilovke (origano) preliti 1 č aš om vrele vode; natapati 2 sata, procediti. Piti po ¼ č aš e 3 puta na

dan.

Uzeti 20 g suvih cvetova deteline (Trifolium pratense) na 200 ml vrele vode. Piti po 2-3 kaš ike 3 puta na dan.

Jednu kaš iku suvog lista podbela (Tussilago farfara) preliti č aš om vrele vode, kuvati 20 minuta, procediti. Piti po

1/3 č aš e 3 puta na dan jedan sat pre jela.

Svež i sok od listova podbela piti sa dodatkom š eć ernog sirupa – po ukusu.

Dve kaš ike samlevenog lista pluć njaka (Pulmonaria officinalis) na 1l piva. Dodati 1 kaš iku meda i sve to ukuvati do

polovine prvobitne količ ine. Piti po 1-2 kaš ikice 3 puta na dan pre jela.

Uzeti 10 g lista gorke deteline (Menyanthes trifoliata) na 100 ml vrele vode. Piti po 1 kaš iku 3 puta na dan.

Jedan do dva grama praha gorke deteline uzimati 3-4 puta na dan.

Uzeti 1-2 kaš ike suvog samlevenog gorocveta (Adonis vernalis) na č aš u vrele vode. Piti po 1 kaš iku 3 puta na dan.

Uzeti 10 g korena gaveza na 200 ml mleka. Isparavati u rerni ili na peć i 6-7 sati ne dovodeć i do ključ anja. Piti po 1

kaš iku 3 puta na dan.

Dve kaš ike rastavić a na jednu č aš u vrele vode. Piti po 1/3 č aš e 4 puta na dan.

Kuvati 20 g korena crnog pelina (Artemisia vulgaris) u 200 ml belog vina 10 minuta. Dodat 1-2 kaš ikice meda u

još ključ ali č aj. Piti nataš te po 1/2 č aš e.

Jednu kaš ikicu pupoljaka belog bora (Pinus sylvestris) i č aš u vode kuvati u pokrivenoj posudi. Nagrevati 2 sata.

Popiti iz 3 puta u toku dana

100 g svinjskog unutraš njeg sala, maslac, nesoljen - 100 g, sok od aloje – 150 g, kakao u prahu – 50 g. Aloju ne

zalivati ne zalivati 2 nedelje pre odrezivanja. Rastopiti u emajliranoj posudi, salo, maslac, med. Kada se sve istopi

skloniti sa vatre i dodati ostale sastojke, dobo izmeš ati. Č uvati u staklenoj tegli u friž ideru. Uzimati po 1 supenu

kaš iku smese i rastvarati u č aš i vruć eg mleka. Piti ujutru i naveč e. Koristiti duž e vreme. Upotrebljeva se kod

tuberkuloze i upornog bronhitisa.

Oč istiti smolu ( bor, kedar, bela jela) od primesa. Ako je gusta ostaviti u 96% alkoholu. Smola se stavlja u

staklenu teglu i preliva alkoholom tako da on prelazi nivo smole za 1 cm. Za nekoliko dana smola se rastvara.

Jedan deo smole na dva dela svinjskog sala. Sve to pretopiti i kada se ohladi, do 60 stepeni dodati med, najbolje

lipov. Na 1 deo smole i sala potreban je prema tež ini 1 deo meda. Sve dobro promeš ati i uzimati po jednu kaš ič icu

3 puta dnevno. Vreme leč enja je od 3-6 meseci. Smatra se za veoma dobro sredstvo kod tuberkuloze, bronhitisa,

pleuritisa.

1 kg lista sitno izrezane aloje – 1 č aš a, maslinovo ulje – 100 g, brezini pupoljci 25 g, lipov cvet – 10 g, voda – dve

č aš e. Istopiti med u emajliranoj posudi ali ne dozvoliti da provri, dodati aloju i kuvati 5 – 10 minuta na tihoj vatri.

Posebno u 2 č aš e vode kuvatti pupoljke breze i lipov cvet 3minuta, uviti i ostaviti 15-20 minuta, procediti. Kada se

med ohladi dodati pripremljeni odvar, dobro promeš ati. Smesu sipati u tamne teglice i u svaku dodati jednake

količ ine maslinovog ulja. Pre primene promuć kati. Piti po 1 supenu kaš iku 3 puta dnevno. Koristi se kod

tuberkuloze i bolesti pluć a.

6 celih svež ih jaja ( obavezno sa belom a ne ž utom korom ), staviti u staaklenu posudu, preliti sokom dobijenim iz

10 limuna, ostaviti na prohladno tamno mesto. Posudu povezati gazom. Drž ati 5-6 dana dok se rastvori kora na

jajima. Po isteku tog vremena zagrejati 280 g meda dok postane teč an, malo ohladiti i dodati u dobijenu smesu, a

461

zatim dodati ¾ č aš e konjaka. Preliti smesu u tamnu teglu, č uvati na prohladnom, tamnom mestu. Piti 3 puta

dnevno po 1 supenu kaš iku odmah posle jela. Nakon dve tri nedelje smesa se kvari, treba je baciti i napraviti

novu.

Upala pluć a

Upala pluć a ili pneumonija je akutno, najč ešć e infektivno zapaljenje pluć nog parenhima koje zahvata alveolne

prostore i intersticijum (prostor izmeđ u alveola) pluć a. Kada su upalom zahvać ene alveole jednog ili viš e pluć nih

lobusa, oboljenje se naziva lobusna pneumonija. Kada su zahvać ene alveole jednog segmenta, pneumonija se

karakteriš e kao segmentna ili lobulusna, a kada je zapaljenje lokalizovano u viš e lobulusa istovremeno govori se o

bronhopneumoniji. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i mož e biti uzrokovana

različ itim mikroorganizmima. Javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa različ itim hronič nim

bolestima i oš teć enjima imunog sistema.

Pneumoniju mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice, protozoe, a mož e nastati i udisanjem (aspiracijom) praš ine,

hemijskih supstanci, hrane ili povrać enog sadrž aja. Najč ešć i uzroč nik je Streptococcus pneumoniae (pneumokok),

a za njim slede Straphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumoniae i

drugi gram-negativni bacili, Legionella pneumophila, Mycoplasma pneumoniae, virus Influenzae A i B, Chlamydia

psittaci, Coxiella burnetti (izazivač Q-groznice), gljivice Actinomyces israeli itd. Pulmolozi pneumonije dele na

tipič ne (bakterijske) i atipič ne. Bakterijske pneumonije najč ešć e uzrokuju sledeć e bakterije: pneumokok,

Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Atipič ne pneumonije uzrokuju bakterije kao Mycoplasma

pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, ali i respiratorni virus i one zahtevaju drugač iji terapijski pristup

u odnosu na bakterijske pneumonije.

Do oboljenja dolazi kada su odbrambeni mehanizmi respiratornog sistema poremeć eni ili odbrambene snage

organizma smanjene. Kao predisponirajuć i č inioci č esto se navode rashlađ enje organizma, upotreba alkohola,

primena anestezije, infekcije gornjih disajnih puteva i hronič ni bronhitis.

Recepti:

U dva decilitra vode nalije se 2 decilitra belog vina i 2 kaš ike usitnjenog korena gaveza. Stavi se na š poret samo

da se ugreje (ne sme kuvati) i ostavi jedan sat da stoji po strani. Tada se ocedi i uzima po jednu kaš iku viš e puta

dnevno.

Od bož jeg drvca nekoliko vrš ika kuva se 2-3 minute u 200 g vode. Pije se triput dnevno po jedna š olja ili viš e puta

dnevno po jedna š oljica. Na grudi i rebra stavljaju se hladni

oblozi od pola vode i pola vinskog sirć a.

Dnevno treba, u gutljajima, piti č etiri š olje č aja od hajduč ke trave i po jednu š olju č aja od rastavić a ujutro,

nataš te, i uveč e, pola sata pre več ere. Tokom dana ž vakati koren iđ irota. Sok koji pri tom izađ e iz njega treba

progutati sa malo č aja od hajduč ke trave, a č vrste ostatke ispljunuti. Ako dođ e do napada bolova, noć u na pluć a,

eventualno i na leđ a, stavljati parne obloge od rastavić a, a tokom dana č etiri sata oblog sa š veden biterom.

U jedan č isti lonac ili staklenku staviti dve dobre pregrš ti pš enič nih mekinja. Na ovo naliti 4/5 litara tople vode i

dobro promeš ati. Lonac treba dobro poklopiti i staviti na umereno toplo mesto da stoji 24 sata. Nakon toga vodu

ocediti i baciti. Na oceđ ene mekinje stavi se

š aka svež ih mekinja, ponovo nalije 3/4 litre mlake vode i ostavi da stoji 24 sata. Nakon toga oceđ ena teč nost se

stavi u bocu i pije svakom zgodom umesto vode. Za to vreme ne sme se piti nikakvo drugo pić e.

Iste mekinje mogu se upotrebiti 7 dana, ali svaki put kad se odlije, treba dodati š aku svež ih mekinja. Nakon 7

dana mekinje treba baciti i poč eti postupak iznova. Taj se lek mora uzimati još 4 meseca nakon š to se bolesnik

oseć a zdrav.

Tri puta dnevno pre jela pojesti vrlo meko kuvano jaje koje se ne soli, nego zasladi š eć erom. Uz to pojesti nekoliko

kaš ika kuvane pš enice, koja se prethodno natapa barem 10 sati u toliko vode koliko je pš enica mogla popiti. Kuva

se u malo vode (viš e u pari) sve dok ne popuca.

462

Jedna litra prave domać e dobre komovice, pola kg meda i pola kg svež eg kravljeg masla - kuvati tako dugo dok se

ne ukuva jedna treć ina. Od ove lekovite smese uzima se jedna kaš ika ujutro pre jela i uveč e dva sata posle

več ere. Za nekoliko nedelja bolesnik ć e ozdraviti.

Uzeti bokvicu, ž alfiju (kadulju), cvet divizme - po 4 kaš ike; pluć njak, hajduč ku travu - po 6 kaš ika. Sve dobro

promeš ati i od te meš avine 2 kaš ike kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Pije se triput dnevno pre jela.

Ječ am i vrš ike kleke (po jednu kaš iku) kuvaju se 10 minuta u pola litre vode. Dodati kaš iku-dve meda i ostaviti 10

minuta poklopljeno da stoji. Nakon toga ocediti i piti pola nataš te, a pola uveč e pre spavanja.

Upala sinusa

Upala sinusa ili sinuzitis predstavlja zapaljenje sluzokož e paranazalnih š upljina zbog neadekvatnog izluč ivanja

sekreta usled opstrukcije ulaza sinusa, infekcije ili alergije.

Najč ešć i faktori koji dovode do nastanka akutnog sinuzitisa su bakterije Streptococcus pneumoniae, Hemophilus

influenzae i Moraxella catarhalis. Ređ e se izoluju anaerobne bakterije: Streptococcus grupe A, Streptococcus

aureus i gram-negativne bakterije. Faktori iz spoljne sredine, pre svega š tetni i toksič ni gasovi uključ ujuć i duvanski

dim, doprinose pojavi sinuzitisa i prelasku u hronič nu bolest. Hronič ni sinuzitis mož e biti alergijski ili nastati kao

posledica anatomskih izmena koje ometaju drenaž u sinusa, a ređ e se javlja zbog funkcijskih abnormalnosti

mukocilijamog aparata (sistema sitnih dlač ica koje svojim pokretima pospeš uju izbacivanje neč istoć a i sekreta iz

disajnih puteva). Upala sinusa mož e biti povezana i sa bolestima donjih disajnih puteva.

Neki od simptoma koji prate sinuzitis su: poviš ena telesna temperatura, bol u predelu lica i č ela (posebno na

pritisak) koji se pogorš ava pri naginjanju napred, pojač ana sekrecija, zapuš enost nosa i sl. Oteč ena sluznica nosa

mož e zatvoriti otvor sinusa i spreč iti pravilnu ventilaciju i izjednač avanje pritiska u nosu i sinusima. Zbog razlike u

pritisku nastaje bol. Sinuzitis, ako se ne leč i pravovremeno i adekvatno, mož e da zahvati oč nu duplju, okolne kosti

i centralni nervni sistem. U hronič nom sinuzitisu sekrecija se ispoljava slivanjem niz nosni deo ž drela.

Recepti:

Jednu kaš iku rastavić a u 100 g vode kuvati 2-4 minute. Kad se ohladi, tu tekuć inu hladnu usrkavamo u nos viš e

puta dnevno.

Pred spavanje nastrugati jakog rena na ploč u š poreta, prekriti se preko glave i udisati 5-10 minuta. Zatim leć i

pokrivenom glavom. Za dva dana boli nestaju. Dobro je leti nos ispirati morskom vodom.

Zač epljen nos

Praš ak cveta divizme uš mrkati viš e puta dnevno u nos .

BOLESTI ORGANA ZA VARENJE

463

Angina

Upala krajnika, tonzilitis ili angina predstavlja upalni proces koji zahvata krajnike i okolne strukture. Mož e da se

javi izolovano ili u sklopu drugih zapaljenskih obolenja sluznice nosa, usne duplje i ž drela. Vrlo č esto se javlja u

sklopu klinič ke slike nekih infektivnih obolenja, pa i nekih sistemskih bolesti. Upala krajnika mož e biti akutna (ako

traje do tri nedelje), subakutna (ako traje izmeđ u tri nedelje i tri meseca) i hronič na. Uzroč nik upale mogu biti

bakterije, virusi i gljivice. Najč ešć e se kao uzroč nici pominju razni rodovi streptokoka, stafilokoka, pneumokoka,

adenovirusi, mikoze i dr.

Kao lokalni simptomi javljaju se disfagijske smetnje – bol u predelu krajnika koji je simetri č no izraž en, bolovi su

naroč ito intenzivni pri gutanju, a vrlo č esto se š iri i prema uš ima. Takođ e postoji i spolja na vratu bolna osetljivost

te regije ili već eg područ ja vrata. Već drugog ili treć eg dana mogu da se opipaju uveć ane, bolne limfne ž lezde

vrata. Nekada je prisutna pojač ana salivacija (luč enje pljuvač ke), a nekada i oseć aj suvoć e usta i neprijatan zadah.

Mož e da se javi i grč vilice usled č ega je uzimanje hrane otež ano, a i govor mož e biti izmenjen. Bolest već od

poč etka prate i opš ti simptomi: visoka telesna temperatura, drhtavica, bolovi u miš ić ima, malaksalost, glavobolja.

Bolest se razvija u periodu od nekoliko č asova do nekoliko dana.

Recepti:

Stolisnika, matič njaka, belog sleza (list i cvet), crnog sleza (cvet i list) u jednakim delovima, dobro pomeš ati i od

te meš avine uzeti 2 kaš ike i kuvati 2-3 minute u 300 g vode (3 dcl). Nakon toga ostaviti poklopljeno 10-15 minuta.

Zatim ocediti, medom zasladiti i piti 3 puta dnevno pre jela - po š olju. Još je bolje ako se pije svaki sat-dva po

nekoliko gutljaja.

Koren belog i crnog sleza u jednakim delovima sitno iseckati, i dobro promeš ati. Od te meš avine uzme se jedna

kaš ika i prelije sa 200 g ključ ale vode; ostavi ti poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi, doda kaš ika meda i time

se ispira grlo a neš to i popije.

Petrovac i list divlje kupine pomeš ati u jednakim delovima. Od te meš avine uzme se 2 kaš ike i kuva 3-4 minute u

3 decilitra vode. Ostavi ti poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi, doda kaš ika meda i time se ispira grlo a neš to

i popije.

Ako nastanu jaki bolovi u vratu, uzme se glavica maka i kuva u 200 grama vode 2-3 minute. Ostavi se po strani

poklopljeno nekoliko minuta. Zatim se ocedi, pravim pč elinjim medom zasladi, i grlo ispira grgljajuć i.

Mladog opranog lišć a koprive 1 kg samleti maš inom za mlevenje mesa, iscedi se sok i pije 3-4 kaš ike dnevno.

Vrlo dobar lek protiv uporne bolesti angine: dve litre vode stavi se na š poret. Kada voda zavri, doda se dve dobre

š ake rastavić a i kuva 10 minuta. Rastavić se iz vode izvadi, stavi u usku vreć icu i vruć e, koliko se mož e izdrž ati,

omota oko vrata. Preko toga staviti suvu flanelsku krpu. Oblog se menja svaka 2-3 sata. Nakon osmog obloga

bolesnik ć e biti zdrav.

U 300 g č istog maslinovog ulja stavi se 4-5 arnikinih cvetova i stavi na š poret koji mora biti vruć . Ulje sa

cvetovima ne sme se prž iti. Kad se dobro ugreje, ostavi se da stoji 24 sata. Nakon toga se ocedi, stavi u bocu i

dobro zač epi. Kad se ukaž e potreba, tim lekom leč e se rane u ustima i grlu.

Isitniti kamilicu - 1 deo, eukaliptus – 1 deo, neven-cvetove – 1 deo i dobro izme š ati. Jednu supenu kaš iku

meš avine preliti sa 1, 5 č aš om vrele vode, kuvati 2 minuta, ostaviti dobro uvijeno da odstoji pola sata, procediti.

Ispirati dva puta dnevno, ujutru i uveč e. Ispiranje poč eti sa 26 stepeni postepeno smanjujuć i po jedan stepen.

Zatim jedan mesec ispirati pri temperaturi 15-16 stepeni. Na taj nač in se otklanja upala i istovremeno kali grlo.

464

Crvenu cveklu izrendati na sitnoj trenici i iscediti č aš u soka. U sok dodati jednu supenu kaš iku sirć eta ( ali ne

sirć etnu kiselinu ). Ovim rastvorom ispirati grlo 5-6 puta dnevno a mož e se i progutati po jedan gutljaj.

U staklenu flaš u od 0,5 l narezati list od aloje do polovine i nasuti š eć erom, povezati grlić gazom. Ostaviti da

odstoji tri dana, zatim doliti 40 % alkohol i ostaviti opet 3 dana. Posle toga procediti i iscediti lišć e. Dobija se slatko

– gorak liker. Piti po jednu supenu kaš iku tri puta dnevno pre jela. Deca uzimaju po jednu kaš ič icu tri puta dnevno

pre jela. Piti do potpunog ozdravljenja. Koristi se kod angine, upale grla i bolesti pluć a.

Svakodnevno ž vakati koren iđ irota 5-6 puta dnevno po jedno malo parč e. Svaki put drž ati u ustima ž vač uć i po 15-

20 minuta. Posle pola godine do godinu dana ovakvog uzimanja korena od iđ irota, č ovek ć e se u potpunosti

osloboditi od angine.

Jednu kaš ič icu plodova anisa preliti č aš om vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti. Piti po ¼ č aš e 3 – 4

puta dnevno pola sata pre jela. Plodovi od anisa ulaze u sastav različ itih meš avina.

Plodovi anisa – jedan deo, list podbjela – jedan deo, cvetovi divljeg č ič ka- jedan deo, cvetovi timijana – dva dela,

koren belog sleza – dva dela, koren sladi ć a – pet delova. Jednu supenu ka š iku ove meš avine preliti sa č aš om

hladne vode, ostaviti dva sata da odstoji a zatim kuvati 5 – 6 minuta na tihoj vatri. Kada se ohladi procediti i piti

po ¼ č aš e toplog odvara 4 puta dnevno kod kaš lja , upale duš nika i bronhitisa.

Odvarom od cvetova zove ispirati grlo kod angine , kaš lja i upale usne š upljine. 3 – 4 supene ka š ike cvetova preliti

č aš om vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Ovim odvarom ispirati usta kod gore

navedenih bolesti.

Svež i sok od luka upotrebljava se kod angine po jedna kaš ič ica 3 – 4 puta dnevno.

Gust odvar od plodova crne borovnice koristi se za ispiranje usta kod angine, za premazivanje opekotina , osipa

na kož i i nekroznih č ireva. Sto grama suvih plodova preliti sa pola litre vode, kuvati dok se količ ina vode ne smanji

na 1/3 litra.

Ž alfija se koristi za ispiranje kod upale krajnika, sluzokož e, usne š upljine i desni. Č etiri kaš ič ice isitnjenih listova

preliti sa dve č aš e vrele vode, ostaviti 30 minuta i procediti.

List od ž alfije – 3 dela, cvet kamilice – 3 dela. Ka š ič icu meš avine preliti č aš om vrele vode, ostaviti pola sata,

proediti. Ispirati grlo kod laringitisa 5 – 6 puta dnevno.

Dan i noć je odlič no sredstvo kod angine, gripa, upale sluzokož e usta i gornjih disajnih puteva. Koristi se u obliku

alkoholne tinkture. Tinktura na alkoholu se sprema na sledeć i nač in : 25 g. cvetova na 100 ml alkohola. Piti po 20

– 30 kapi tinkture 3 puta dnevno pre jela. Ispiranje – 100 ml tinkture na č aš u tople vode. Ispirati posle jela i uveč e

pre spavanja.

Kod angine dobro pomaž e ž vakanje svež eg limuna. Posle toga jedan sat ne jesti niš ta, da bi se omoguć ilo etarskim

uljima i limunskoj kiselini da deluje na upalu sluzokož e grla. Ovu proceduru ponavljati svaka tri sata.

Smese za ispiranje grla:

Eukaliptus ( list ) - dva dela, lan ( seme ) - jedan deo, kamilica ( cvetovi ) dva dela, lipa ( cvet ) - dva dela.

Majoran – jedan deo, kamilica ( cvet ) - dva dela, ž alfija – jedan deo, metvica ( koren, list, cvet ) - dva dela.

Zora crna ( cvet ) - jedan deo, ž alfija- jedan deo, beli slez ( koren, list, cvet ) - jedan deo, orlov nokat ( cvet ) -

0,5 dela.

Kantarion ( stabaoce, cvet )- dva dela, lan ( seme ) - jedan deo, neven – dva dela, kamilica – dva dela.

Komponente bilo koje od ovih meš avina isitniti, jednu supenu kaš iku meš avine preliti sa 200 ml vrele vode u

porcelanskoj posudi, pokriti i ostaviti pola sata da odstoji. Procediti i isprati grlo toplom tinkturom 4-5 puta

dnevno. Pri kraju ispiranja polako gutati po nekoliko gutljaja.

Bolovi u ž elucu

465

Pola kafene kaš ike pelina, po 50 g gaveza, korena kantariona, kleke (plod) grubo istuč eni u avanu, dobro

promeš ati. Od te meš avine jedna kaš ika kuva se 2-3 minute u 3 decilitra vode. Zatim neka stoji 10-15 minuta. Tad

ocediti, medom zasladiti i piti toplo pola sata pre jela. Za vreme leč enja mora se drž ati najstrož a dijeta: supu i

meso izostaviti, ili to jesti samo u krajnjem sluč aju kao posljednje.

Iđ irota, gaveza, petrovca po 2 kaš ike, kantariona, kič ice, stolisnika po 3 kaš ike. Sve se dobro promeš a. Od te

meš avine uzeti jednu kaš iku na dva decilitra ključ ale vode. Zatim neka stoji 10-15 minuta. Tad ocediti, medom

zasladiti i piti toplo pola sata pre jela.

20 dana uzima se ujutro nataš te decilitar soka od krompira koji je pripremljen prethodni dan uveč e, a uveč e pre

spavanja decilitar soka koji je pripremljen isti dan ujutro.

Islandskog liš aja 4 kaš ike, nevena (samo latice), ruzmarina, po 2 kaš ike. Sve dobro promeš ati i od ove meš avine

uzeti 2 kaš ike i preliti sa 3 decilitra ključ ale vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta. Tada ocediti, zasladiti medom i

piti triput dnevno pre jela.

Glavicu kupusa samleti na maš ini za mlevenje mesa i pustiti preko noć i da stoji. Tad se procedi kroz gazu. Pije se

sok sedam dana svako jutro nataš te po jednu kaš iku.

Kod č ira na ž elucu, katara creva (gastritis) i kod mnogih unutraš njih bolesti koristi se med. Ako se tri meseca svaki

dan ujutro nataš te i uveč e pre spavanje uzme po 30—40 g meda, a preko dana pomalo pojede 40-50 g –

ozdravić emo sigurno (preporuč uje se kestenov med).

Dva meseca treba jesti uglavnom samo mleko i maslac. Ukratko, ž iveti na strogoj dijeti. Kasnije jogurt. Namoč iti

malo korena lincure sa malo pelina u 300 g hladne vode. To piti svako jutro nataš te.

Svako jutro nataš te treba popiti kaš ič icu komovice u kojoj se natapala nekoliko dana arnika 1 : 20. Navodno ć e č ir

nestati i bez dijete.

Uzeti po 50 g gaveza, dunjinog i lanenog semena i slatkog korena i hajduč ke trave po 20 g. Sve izmeš ati i preliti

litrom vrele vode. Ostaviti 6 sati poklopljeno, zatim ocediti i piti umesto vode.

Samleti koren iđ irota i slatki koren, uzeti 1 kaš iku u jakom č aju kamilice.

Preslica, majč ine duš ica i pelin po 20 g, sve to pomeš ati, uzeti 1 kaš iku i skuvati u 2 decilitra vode. Č aj se ocedi i

pije po 1 gutljaj svakog sata.

Koristi kupanje u vodi u kojoj se kuvala kora mladog hrasta. 4 pregrš ti usitnjene kore kuva se 15 minuta u 5 litara

vode. Ta se voda onda dolije u vodu u kadu za kupanje. Kupa se svaki drugi dan do ozdravljenja.

Ciroza jetre

Ciroza jetre je hronič na bolest jetre tokom koje se jetreno tkivo zamjenjuje vezivnim tkivom š to za krajnu

posledicu ima prestanak funkcija jetre. Ciroza jetre mož e imati celi niz uzroka od kojih su najč ešć i alkoholizam i

hepatitis C. Sa obzirom da se oš teć eno jetreno tkivo ne mož e zameniti, terapija ciroze jetre je palijativne prirode,

iako se u ekstremnim situacijama mož e provesti transplantacija jetre.

Recepti:

Po jedna š olja poparenog č aja od preč ice ujutro, nataš te, i uveč e pola sata pre več ere, pomaž e kako kod ciroze

tako i kod zloć udnih oboljenja jetre. Veoma brzo, nestać e guš enje koje ide uz ove bolesti. Na č etvrt litre vode uzeti

ravnu malu kaš iku preč ice. Uz to, dnevno piti š est gutljaja č aja od korena iđ irota i 2 do 3 š olje č aja od koprive.

Oblog sa š veden biterom u toku dana drž ati č etiri sata, a parne obloge od rastavić a, i to ujutro i popodne po dva

sata, u krevetu, i preko cele noć i. Obloge staviti na jetru. Sve obloge treba pokriti toplom maramom kako se usled

isparavanja ne bi ohladili!

467

Difterija

Difterija je zarazna bolest izazvana bakterijom lat.: Corynebacterium diphteriae. Prenosi se direktno putem

kapljica u vazduhu, ređ e indirektno putem zaraž enih predmeta. Rezervoar bolesti je č ovek. Bakterije difterije

oslobađ aju toksin difterije, koji blokira sintezu proteina u ć elijama i na taj nač in izaziva njihovo izumiranje.

Najč ešć e su pogođ eni ž drelo, krajnici, sluzokož a nosa, limfni č vorovi vrata, rane itd. Na ovim organima javnjaju se

karakteristič ne pseudomembrane sivo-bele boje, koje se č vrsto drž e na površ ini sluzokož e, a posle njihovog

otklanjanja se javlja krvarenje. U sklopu sistemskih poremeć aja tokom difterije javlja se degenaracija srč anog

miš ić a, jetre, bubrega, promene na nervnom sistemu.

Recepti:

Pomeš ati 20 g suvog ploda maline, 20 g podbela i 10 g vranilovke (origano). Dve kaš ike smese preliti sa 2 č aš e

vrele vode, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti vrelo.

Tinkturu oropolisa (20 g na 300 ml etilalkohola) pomeš ati sa toplim mlekom ili č ajem. Uzimati 40-50 kapi 3-5 puta

na dan kao jak antibiotik.

Cvet lipe i suve plodove maline uzeti u jednakoj količ ini. Dve kaš ike smese preliti sa 400 ml vrele vode, ostaviti da

odstoji, procediti. Piti vrelo kao č aj.

Pomeš ati 1 č aš u soka od brusnice i 1 č aš u limunovog soka. Popiti jednu č aš u malim gutljajima (podgrejano).

Drugom č aš om vruć eg soka ispirati grlo svakih 30 minuta.

Pomeš ati 20 g korena č ič ka, 15 g dvozuba ( bidens tripartita), 15 g vranilovke, 15 g suvog ploda maline, 15 g

cveta lipe, 10 g cveta zove, 10 g jaglike. Dve kaš ike smese preliti sa dve č aš e vrele vode, ostaviti da stoji 10

minuta, procediti. Piti vrelo 3-4 puta na dan posle jela.

Suvu biljku soč ivicu (Lemna minor) zdrobiti u prah. Jednu kaš iku praha preliti č aš om votke, ostaviti da odstoji.

Uzimati po 1 kaš iku 3-5 puta na dan pre jela.

Prah soč ivice sa medom uzimati po 1-2 kaš ikice 3-4 puta na dan.

Kao baktericidno i sredstvo za sniž avanje temperature koristi se kora mladih grana jasike (Populus tremula). Jednu

kaš iku kore preliti č aš om vrele vode, nagrevati 30-40 minuta. Piti po 1-2 kaš ike 3-5 puta na dan pre jela.

Pomeš ati list podbela (2 dela), koru vrbe (2 dela), vranilovku (1 deo). Dve kaš ike smese preliti sa 400 ml vrele

vode, nagrevati 30 minuta, procediti. Piti vrelo.

Piti po 1-2 kaš ikice soka aloje 2-3 puta na dan.

Dizenterija

Dizenterija je oboljenje koje karakteriš e tež ak oblik dijareje i, u velikom broju sluč ajeva, prisustvo krvi u fecesu.

Prenosi se zagađ enom hranom, neč istim rukama ili priborom za jelo č ime se u organizam unose mikroorganizmi

koji izazivaju upalu crevnog trakta, pretež no lokalizovanu u predelu debelog creva. Inkubacija traje otprilike 3 do 7

dana. Izazivač i su dizenterič ne amebe i neke bakterije roda Shigella. Simptomi su grč evi u trbuhu, proliv, sluzavokrvava

stolica, poviš ena temperatura. Obič no je akutna bolest, ali mož e poprimiti i hronič an tok. Leč enje u velikoj

meri zavisi od tež ine inflamacije i opš teg stanja pacijenta. Predstavlja jednu od najzaraznijih bolesti.

Recepti:

Koren gaveza i anđ elike po 2 kaš ike, lišć e š umske jagode 3 kaš ike, seme korijandera, petolist po kaš ikicu. Sve

dobro promeš ati i od te meš avine 2 kaš ike preliti sa 3 decilitra ključ ale vode i piti svaki sat po dva-tri gutljaja.

468

Plod š tavelja (konjska kiselica). Jedna š aka kuva se u pola litre vode 3 minute i piti svaki sat po dva-tri gutljaja.

Uzeti kaš iku š taveljai kaš iku š ipkove kore, preliti sa 5 decilitra ključ ale vode i piti svaki sat po dva-tri gutljaja.

Uzeti 100 g zelenog č aja, preliti sa 2 litre vode, natapati oko 30 minuta, kuvati 1 sat, periodič no meš ati, procediti.

Ostatak posle ceđ enja ponovo zaliti sa 1 litrom vode I kuvati 10 minuta i takođ e procediti. Oba č aja pomeš ati,

naliti u č iste boce. Piti po 1-2 kaš ike 4 puta na dan 20-30 minuta pre jela. Ovo je vrlo jako antimikrobno sredstvo.

Jednu kaš iku hajduč ke trave preliti č aš om vrele vode. Piti od jedne kaš ike do 1/3 č aš e na dan pre jela.

Kod slabog oblika dizenterije dovoljno je piti nekoliko puta č aj od lovorovog lista: 1 list na š olju vrele vode.

Pomeš ati kantarion i hajduč ku travu u istom odnosu. Jednu kaš iku smese preliti sa č aš om ključ ale vode.

Troskot – 1 deo, petoprst – 1 deo, list ž enske bokvice – 2 dela. Dve ka š ike smese preliti sa 2 č aš e vrele vode,

ostaviti da odstoji 30-40 minuta i procediti. Piti po 1/2 č aš e 4 puta na dan 30 minuta pre jela.

Jednu kaš ič icu samlevene kore hrasta preliti sa dve č aš e hladne vode (prethodno prokuvana), natapati 8 sati,

procediti. Piti malim gutljajima u toku dana. Deci ne davati!

Jednu kaš ikicu kore ili korena nara preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji. Piti po malo ceo dan; u toku dana

treba popiti 2 č aš e.

Uzeti 100 g plodova gloga bez koš tica, preliti sa 2 č aš e vode, ostaviti da stoji preko noć i. Ujutru prokuvati u toj

vodi, ohladiti, procediti i piti. Ponavljati nekoliko dana, dok dizenterija ne prođ e.

Jednu kaš iku samlevenog troskota (Polygonum aviculare) preliti sa o,65 litara vrele vode, kuvati 10 minuta,

ohladiti, procediti. Piti po pola č aš e 3-4 puta na dan.

Koren š umske jagode – 8 g, koren vrbe – 10 g. Preliti sa 0,5-1 litar vode, kuvati 10 miuta. Piti malim gutljajima.

Deci, oboleloj od dizenterije, preporuč uje se da istovremeno sa ostalim lekovima uzimaju 30-60 g meda na dan.

Oprati kokoš iji ž eludac i sa unutraš nje strane politi vrelom vodom, paž ljivo odvojiti od mesa, ponovo oprati i

ostaviti na č istu hartiju da se suš i. Sledeć eg dana on je osuš en. Kod dijareje opnu isitniti u prah i popiti sa vodom.

Piti 2-3 puta dnevno. Ovo je izuzetno sredstvo protiv bilo koje vrste dijareje, č ak i krvave i dizenterije.

Uzeti pola kaš ikice osuš ene mase od upotrebljenog za kuvanje zelenog ili crnog č aja i ž vakati sa malo vode. Od 1-

2 upotrebe prestaje dijareja.

Jednu kaš ikicu skroba od krompira rastvoriti u pola č aš e hladne, prethodno prokuvane vodi i popiti. Dobro i brzo

pomaž e.

Odvar ili kaš a od pirinč a gusto skuvana u vodi, bez soli odlič no pomaž e i odraslima i deci kod dijareje.

Jednu supenu kaš iku listova ili granč ica od kupine preliti č aš om vrele vode i prokuvati 3-5 minuta, dobro pokriti i

ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po pola do jedne č aš e 2-3 puta dnevno.

5 g isitnnjenog korena dvornika preliti sa 200 ml vrele vode. Kuvati 20 minuta na tihoj vatri, dobro pokriti i ostaviti

da odstoji30 minuta, procediti. Piti po pola č aš e 2-3 puta dnevno ili uzimati prah od isitnjenog korena kod krvavih

dijareja. Praš ak se meš a sa medom i oblikuje u pilule tež ine 0,5-1 g koje se zatim uzimaju tri puta dnevno.

Piti sok od aloje po 1-2 kaš ič ice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela.

U narodnoj medicini se veoma ceni odvar od suvih plodova crne borovnice kao sredstvo protiv dizenterije.

Odvar od dvornika i sama biljka upotrebljava se u meš avinama: jednu supenu kaš iku isitnjenog travnatog dela

preliti č aš om vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola č aš e 4 puta dnevno pola

sata pre jela kod dijareje.

469

Tinktura od kore hrasta se upotrebljava kod upale ž eludač nostomač nog trakta, dijareje i dizenterije. Jednu kaš ič icu

isitnjene kore preliti sa dve č aš e hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji 8 sati, procediti. Piti u

gutljajima u toku dana. Deci se ne propisuje.

Svež i plodovi i sok oskoruš e koriste se kod dizenterije. Uzimati po 100 g plodova tri puta dnevno 20-30 minuta pre

jela. Sok od svež ih plodova piti po ¼ č aš e 2-3 puta dnevno pola sata pre jela.

Ovsene pahuljice se koriste kod upale ž eludač no stomač nog trakta, dijareje, bolesti jetre i srca. 100 g ovsenih

pahuljica preliti sa 1 l hladne vode, ostaviti 4 sata, azatim kuvati dok se ne dobije gusta masa.

Kod ž eludač no stomač nih poremeć aja uzimati po 50 do 100 g svež ih plodova ili tinkturu od suvih plodova

oskoruš e. 4 kaš ikice suvih plodova ostaviti 8 sati u č aš i hladne vode, procediti i piti u gutljajima u toku dana.

Napraviti meš avinu od plodova borovnice – 2 dela, sr č ani koren – 1 deo, cvetovi nevena – 1 deo, kim – 1 deo,

ž alfija – 3 dela. Jednu supenu ka š iku meš avine preliti sa č aš om vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti

i procediti. Piti po 1/3 č aš e tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela.

Napraviti meš avinu od plodova borovnice – 2 dela, plodovi divlje tre š nje – 3 dela. Jednu supenu ka š iku meš avine

preliti č aš om vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, procediti. Piti po ¼ č aš e tri puta dnevno.

Napraviti meš avinu od plodova oskoruš e – 4 dela, kantariona – 3 dela, korena i đ irota – 2 dela,. Supenu ka š iku

meš avine preliti sa 0,5 l vrele vode, ostaviti 40-60 minuta, procediti. Kod dijareje piti po pola č aš e 4 puta dnevno.

Odvar od plodova divlje treš nje koristi se kod gastritisa, kolitisa, dijareje i dizenterije. Jednu supenu kaš iku preliti

č aš om vrele vode, kuvati 5 minuta na tihoj vatri, ostaviti 2 sata, procediti. Piti po ¼ č aš e 2-3 puta dnevno.

Plodovi od divlje treš nje ulaze u sastav meš avine za ž eludac: plodovi treš nje – 3 dela, plodovi borovnice – 2 dela,

korenje srč anika – 1 deo. Dve supene ka š ike meš avine preliti sa dve č aš e vrela vode, kuvati na tihoj vatri 1

minuta, procediti. Piti po ¼ č aš e 3-4 puta dnevno pre jela.

Gastritis

Gastritis je upala ž eludač ne sluznice.Gastritis poč inje sa bolom u gornjem delu trbuha sa muč ninom i ž garavicom.

Č esto se takvi simptomi ubrzo povuku, ali ukoliko potraju jasno je da se razvio gastritis. Ž eludač na sluznica kod

gastritisa nadraž ena je i upaljena, ali ne postoji otvorena rana - to je karakteristič no kod peptič kog ulkusa.

Recepti:

Pelina malu kaš ikicu, stolisnika 3 kaš ike, gospine trave (kantarion) 2 kaš ike, nane kaš iku. Sve se dobro promeš a i

od te meš avine stavi se jedna kaš ika u 3- 4 decilitra vode i kuva 3 minute. Zatim se ostavi da stoji 10-15 minuta.

Nakon toga se ocedi, doda malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje

prema tež ini bolesti, 4-6 meseci.

Koru od narandž e, stolisnik, koren iđ irota, kamilica - u jednakim delovima - dobro promeš ati. Od te meš avine

jednu kaš iku preliti sa 2-3 decilitra ključ ale vode i ostaviti poklopljeno 15-20 minuta. Nakon toga se ocedi, doda

malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje prema tež ini bolesti, 4-6

meseci.

Cvet od lipe, koren i lišć e od belog sleza, lišć e od bele breze, u podjednakim delovima, dobro promeš ati i od te

meš avine uzeti jednu kaš iku i staviti u 3-4 decilitra vode i kuva 3 minute. Zatim se ostavi da stoji 10-15 minuta.

Nakon toga se ocedi, doda malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje

prema tež ini bolesti, 4-6 meseci.

Latice od crvenih ruž a i breskvinog cveta uzeti u jedna kim delovima, dobro promeš ati i od te meš avine pripremiti

sirup. Deci koja imaju zatvor davati svako več e po jednu ili dve kafene kaš ike pre spavanja. Ovaj sirup blago utič e

i ima umirujuć e delovanje.

470

Svako jutro nataš te treba ispiti jedno svež e sirovo jaje. Zatim 2-3 sata ne sme se niš ta jesti. Nakon toga mož e se

popiti š olja kafe ili č aja. Za ruč ak lagana hrana od povrć a, mleka i voć a. Za več eru svež i sir, kiselo mleko ili jogurt.

Hleb prepeč en.

Crni luk samelje se na maš ini za mlevenje mesa i na 100 g soka nalije se 200 g dobre prepeč ene komove rakije.

Od tog leka pije se triput dnevno 15 kapi u kaš iki meda. Kura traje dva meseca.

Č aj kuvan od borovnice navodno potpuno ubija bacile od tifusa i ostale bacile u ž elucu u vremenu od 24 sata.

Stoga se borovnica preporuč uje kao antiseptič no sredstvo kod svih poč etnih zapaljenja creva i proliva.

Č aj od agave leč i ž eludac, creva i bolesti jetre. Efikasniji je u obliku praš ka. Svaki dan ujutro i naveč e uzeti ga na

vrh nož a i popiti s malo vode ili č aja.

Protiv ž eludač nih grč eva, vodene bolesti, bolesti jetre, bubrega, proliva i kolika, Kneipp preporuč uje stež u

(Potentilla anserina) u obliku č aja: list i cvet.

Na poč etku juna nabere se 30 sasvim mladih oraha koji su iznutra još potpuno beli i mleč ni. Sitno se izrež u i stave

u litrenu bocu. Boca se napuni dobrom komovicom ili š ljivovicom i stavi 4 nedelje na sunce. Tad se procedi. Pije se

jedna kaš ika u sluč aju napada nepodnosivih grč eva ili ž eludač nih i crevnih bolova.

Leč i se č ajem od kamilice (2 kaš ike kamilice na 300 g ključ ale vode) uzima se 20 dana, 10 dana ne, zatim se

ponovo uzima 20 dana i 10 ne, itd. do potpunog ozdravljenja.

Ujutro nataš te uzme se sneg belanca jednog jajeta, a sat nakon toga velika kaš ika maslinovog ulja. Za vreme

leč enja treba se drž ati stroge dijete.

2 kaš ike kamilice preliti sa 300 g ključ ale vode i ostaviti da stoji 20 minuta poklopljeno. Nakon toga se ocedi i pije

po jedna š olja ujutro nataš te i uveč e pre spavanja.

Po 20 g korena cikorije, trave ive, lista hajduč ke trave, majč ine duš ice i oraha. Tri kaš ike te meš avine prelije se sa

pola litre vrele vode, poklopi, ostavi preko noć i, odlije, pije nezaš eć ereno umesto vode.

Kamilica i list hajduč ke trave - po 4 kaš ike, prelije se sa 1,5 litara vrele vode, poklopi, drž i 2-3 sata na toplom a da

ne vri. To se pije kad se ož edni.

Pomeš ati po 20 g hajduč ke trave (list i cvet), dubč aca , trave ive, majč ine duš ice i kamilice. Od toga uzeti 1 kaš iku

i preliti decilitrom vrele vode. Ostaviti poklopljeno, zatim piti pola sata pre jela.

Uzeti po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i petrovca. Od te meš avine uzeti 3 kaš ike i preliti sa pola litre

vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Ocediti i piti 3 puta na dan, pola sata pre jela.

Pomeš ati po 20 g timijana, hajduč ke trave i kamilice i 10 g slatkog korena. Od toga uzeti 3 kaš ike i preliti sa 5

decilitara vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata. Piti svaki sat po jednu kaš iku.

Pomeš ati po 30 g hajduč ke trave (list) i trave ive, po 10 g petrovca, kamilice i dubč aca. Od te smese uzeti 1 kaš iku

i preliti decilitrom vrele vode, ostaviti pokriveno. Kad se ohladi, piti pola sata pre jela.

Pomeš ati 100 g sladić a (Glycyrhiza glabra), 150 g kruš ice i po 50 g kima, anisa i komorač a. Od toga uzeti 2 kaš ike

i preliti sa 3 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata. Piti svaki sat po 1 kaš iku (toplo).

Pomeš ati po 30 g timijana, hajduč ke trave i kamilice i 10 g sladić a. Od toga uzeti 3 kaš ike i preliti sa 5 decilitra

vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, nakon toga piti svakog sata po 1 kaš iku (toplo).

Pomiješ ati po 30 g hajduč ke trave (list) i trave ive (Teucrium montanum) i po 10 g kamilice, petrovca, kima i

dubč aca. Jednu kaš iku te meš avine preliti sa decilitrom vrele vode. Poklopiti i kad se ohladi, piti pola sata pre jela.

Pomeš ati po 25 g hajduč ke trave (list i cvet), anisa, pelina, smilja, nane i sene. Od toga uzeti 1 kaš iku i preliti sa 2

decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Odliti i popiti u 3 navrata pre jela.

471

Divlja mirođ ija – 1 deo, beli slez – 1 deo, kamilica – 1 deo, pirika, korenje – 1 deo, sladi ć , korenje – 1 deo. Sve

sastojke dobro isitniti i izmeš ati i jednu supenu kaš iku meš avine preliti č aš om vrele vode. Kuvati 10 minuta na

tihoj vatri, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti uveč e po jeddnu č aš u tinkture. Pije se kod akutnog i hronič nog

gastritisa.

Cvet kamilice- 10 g., hajduč ka trava – 10 g., pelen trava – 10 g., ljuta metvica – list – 10 g., ž alfija – list – 10 g.

Dve kaš ič ice ove meš avine preliti č aš om vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Tinkturu piti vruć u

po pola č aš e dva puta dnevno pre jela.

Ljuta metvica – list – 20 g., gor č ica – 5 g. Dve ka š ič ice ove meš avine preliti č aš om vrele vode, uviti i ostaviti 30

minuta, a zatim procediti. Piti po jednu č aš u tinkture tri puta dnevno posle jela.

Valerijana (koren)- 10 g., gorka detelina – list – 10 g., ljuta metvica – list – 10 g., pomorand ž e (kora) – 10 g. Dve

kaš ič ice ove meš avine preliti č aš om vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Piti po jednu tač ku

tinkture tri puta dnevno posle jela.

Preporuč uje se uzimanje tinktureod iđ irota kod gastritisa sa sniž enom kiselinom, kod ž eludač nih i stomač nih

kolika. 1 kaš ič icu isitnjenog korena preliti č aš om vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti i piti po pola

č aš e 4 puta dnevno pola sata pre jela.

Sok od aloje- piti po 1-2 kaš ič ice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme leč enja je 1-2 meseca.

Dvornik – 4 dela, gor č ica – 4 dela, cvasti hajdu č ice – 3 dela, list ljute metvice – 2 dela, koren i đ irota – 2 dela, kim

– 1 deo, runolist – 8 delovaa, list ž ivovlaka – 8 delova. Dve supene ka š ike ove meš avine preliti sa 1 l. vrele vode u

termosu, ostaviti č itavu noć , ujutru procediti. Popiti naš te jednu č aš u, a ostatak podeliti na 4 dela. Piti kod upale

ž eludač no-stomač nog trakta, posebno kod gastritisa sa smanjenom kiselinom.

Dvornik- 4 dela, kantarion – 4 dela, list crne borovnice – 3 dela, cvasti hajdu č ice – 2 dela, cvetovi nevena – 2 dela,

gorč ica – 2 dela, list ljute metvice – 1 deo, cvetovi kamilice – 1 deo. Č etiri supene kaš ike ove meš avine preliti sa 1

l. hladne vode uveč e, ujutru pustiti da proključ a i kuvati na tihoj vatri 5-7 minuta, ostaviti 20 minuta na toplom,

procediti. Piti po jednu č aš u 4-5 puta dnevno pola sata pre jela kod gastritisa sa smanjenom kiselinom.

Majoran i cvetovi kamilice u jednakom odnosu. Dve kaš ič ice meš avine preliti č aš om vrele vode, kuvati na tihoj

vatri 10 minuta, procediti. Piti po jednu č aš u odvara ujutru i uveč e kod spazma ž eluca i creva. Majoran je

kontraindikovan u trudnoć i.

Koristi se meš avina od listova i korena š umske jagode za pripremanje tinkture: jednu supenu kaš iku meš avine

preliti sa dve č aš e hladne vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po pola č aš e svakodnevno.

Kantarion – 4 dela, gor č ica – 2 dela, list metvice – 1 deo, dvornik – 2 dela, korenje i đ irota – 1 deo, kim – 1,5 deo,

hajduč ica 0,6 delova. Dve supene kaš ike ove meš avine preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po

pola č aš e 4 puta dnevno jedan sat posle jela kod gastritisa sa poveć anom kiselinom.

Sok od svež eg kupusa upotrebljava se kod hronič nog gastritisa posebno kod smanjene kiselosti, č ira ž eluca i

duodenuma, bolesti jetre i pankreasa, gojaznosti. U kuć nim uslovima sok se dobija ceđ enjem iz isitnjenih listova

zrelog kupusa. Piti po pola č aš e tri puta dnevno jedan sat pre jela. Dobijeni sok mož e se č uvati u friž ideru najviš e

dva dana.

Tinktura od č ič ka: Kaš ič icu isitnjenog korena preliti sa dve č aš e vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po pola

č aš e tople tinkture 4 puta dnevno.

Odvar od č ič ka: Kaš ič icu isitnjenog korena preliti č aš om vrele vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, ohladiti,

procediti. Piti po jednu supenu kaš iku odvara 3-4 puta dnevno.

Tinktura i svež i sok od listova ž ivovlaka preporuč uje se kod ž eludač no-stomač nih bolesti (gastritisa, č ira ž eluca i

duodenuma, enteritisa, kolitisa, kolika, dijareje). Jednu supenu kaš iku suvih isitnjenih listova preliti č aš om vrele

vode, ostaviti 10 minuta. Piti u gutljajima jedan sat pre jela. Ovo je dnevna doza. Dobro oprane listove izrezati,

iscediti sok, promeš ati ga sa istom tolikom količ inom meda, kuvati 20 minuta. Uzimati po 2-3 supene kaš ike

dnevno. Č uvati u dobro zatvorenoj posudi na prohladnom, tamnom mestu.

472

Kod gastritisa sa smanjenom kiselošć u revanj u malim dozama (0,05-0,2 g.) ima vezivno dejstvo. Koristi se praš ak

od osuš enog korena revnja pripremljenog u jesen. Koren oprati, izrezati na komadić e, suš iti na suncu ili na

temperaturi ne viš oj od 60 C.

Tinktura od listova zelene salate upotrebljava se kod hronič nog gastritisa. Jednu supenu kaš iku usitnjenih listova

preliti č aš om vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata, procediti. Piti po pola č aš e dva puta dnevno ili po č aš u

uveč e).

Svež i sok od ribizle pije se kod gastritisa sa smanjenom kiselošć u. Piti po ¼ č aš e soka tri puta dnevno.

Odvar od hajduč ke trave upotrebljava se kod hronič nog gastritisa i č ira ž eluca. Kaš ič icu isitnjene trave preliti sa

250 g. vrele vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola č aš e tri puta dnevno u toku 25-30 dana.

Najjednostavniji lek za gastritis, dispepsiju, slabo varenje, goruš icu i gasove u ž elucu- jeste sok od krompira. Ovaj

sok treba piti naš te po jednu č aš u i vratiti se u postelju jos pola sata. Nakon jednog sata mož e se doruč kovati.

Tako raditi 10 dana uzastopce, zatim 10 dana napraviti pauzu i ponoviti leč enje u trajanju od 10 dana.

Gliste

Deč je gliste su bezopasni crevni paraziti. Mogu biti velike deč je gliste i male deč je gliste. Izazivaju neprijatan

oseć aj i svrab.

Recepti:

Seme bundeve se još od davnina smatra najboljim lekom protiv glista. Kada je reč o deč joj glisti, deci se daje

dnevno 10 do 15 oljuš tenih semenki, a odraslima 20 do 30; fina ljuska obavezno ostaje na semenu i ono dobro

mora da se saž vać e. Nakon otprilike jednog sata, popiti nepunu malu kaš iku ricinusovog ulja.

I kod pantljič are se preporuč uje seme bundeve. Pri strogoj dijeti saž vakati 80 do 100 oljuš tenih semenki (fina

ljuska ostaje!), i to u č etiri porcije, a nakon pola sata uzeti pola velike kaš ike ricinusovog ulja. Ukoliko se zbog

neuspeha kura mora ponoviti, neć e biti nikakvih negativnih posledica. Protiv okruglih crevnih glista pomaž e stari

dobri kuć ni lek od mrkvi i cvekle. Njihovo izbacivanje mož e se pospeš iti i rasolom od sirovog kiselog kupusa,

renom i crnim lukom, a pomaž e i beli luk skuvan u mleku.

Po 2 kaš ike preslice i bož jeg drvca, 6 č enova belog luka sitno iseckanog. Zajedno promeš ati, preliti sa decilitrom

ključ ale vode, i od te meš avine nataš te neprekidno 6 dana uzimati pola kaš ike.

Manju glavicu crnog luka ili 6-8 č enova belog luka skuvati u š olji mleka i preko dana nekoliko puta jesti. To treba

ponoviti nekoliko dana.

Na ribež u se izriba sirova š argarepa, iscedi sok i to pomeš a sa medom. Viš e puta dnevno pojede se po 1 kaš ika.

Takođ e se mož e preporuč iti č aj od korena valerijane. Pije se mala š olja č aja svaka dva sata.

Gliste se uglavnom pojavljuju kod dece. Najefikasnije sredstvo protiv glista je beli luk. Svako jutro nataš tepola

sata pre jela popije se š olja mleka u kome se kuvalo nekoliko č enova usitnjenog belog luka. Kura traje 14 dana.

Hemoroidi

Hemoroidi ili š uljevi su oteč eni, ali normalno prisutni krvni sudovi u i oko anusa (č mara) i donjeg dela rektuma,

koji su proš ireni pod pritiskom (slič no kao proš irene vene na nogama). Najč ešć i uzrok nastanka hemoroida je

naprezanje prilikom defekacije, a mogu biti i trudnoć a, genetič ki faktori, starenje, hronič ni zatvor, dijareja,

dugotrajno sedenje i analne infekcije.

473

Hemoroidi mogu biti spoljaš nji ili unutraš nji. Unutraš nji nastaju blizu poč etka analnog kanala, a spoljaš nji na

analnom otvoru. Unutraš nji hemoroidi potič u od unutraš njeg venskog hemoroidnog pleksusa u gornjem delu

analnog kanala i rektumu. Oni se uveć avaju, zahvataju kož om prekriveni donji deo analnog kanala i č ine vidljivim

spoljnji hemoroidalni venski pleksus.

Recepti:

Cvet divizme - 2 kaš ike, hajduč ka trava - 4 kaš ike, list zimzelena – jednu ka š iku, preliti sa dva decilitra ključ ale

vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, po ž elji zasladiti medom i piti toplo triput dnevno

pre jela.

Kora mladog hrasta – jedna ka š ika (ako nema kore, mož e je zameniti hrastova babuš ka) rastavić , bokvica ž enska -

po 2 kaš ike, hajduč ka trava - 3 kaš ike. Uzeti jednu kaš iku, preliti sa dva decilitra ključ ale vode. Ostaviti

poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, po ž elji zasladiti medom i piti toplo triput dnevno pre jela.

List koprive, anis - po 2 kaš ike, hajduč ka trava - 3 kaš ike, pelina – jednu ka š ikicu.Uzeti jednu kaš iku, preliti sa dva

decilitra ključ ale vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, i piti toplo triput dnevno pre jela.

Plod divljeg kestena se oljuš ti, njegova smeđ a kora osuš i i usitni. Pet kaš ika te kore stavi se u pola litre 96%

alkohola. Boca se zač epi i ostavi 10 dana da stoji. Dobro je bocu dnevno po neki put protresti. Od ove tinkture

uzima se 10 kapi dvaput dnevno sa malo vode. Lek uzimati 20 dana u mesecu.

Jednu kaš iku vodopije (usitnjen koren) preliti sa 200 g ključ ale vode i ostaviti 15-20 minuta poklopljeno da stoji.

Pije se nekoliko dana svako jutro nataš te i pre spavanja po jednu š olju. Deluje ugodno na stolicu š to je od velike

koristi kod š uljeva.

Š iš arke od več no zelenog č empresa – jedna ka š ikica, pupoljci od crne topole – jedna ka š ič ica . To se kuva 5

minuta u 2 decilitra vode i ispiraju (klistiraju) š uljevi.

Zimzelen – jedna ka š ika, rastavić - 5 kaš ika. To se kuva u pola litre vode pola sata polako. Pije se triput dnevno po

jedna š oljica i ispira (klistira) dvaput dnevno istim uvarkom.

Kuvati š aku probrane pš enice koja se prethodno natapala 10-12 sati. Kuvati tako dugo dok ne popuca. Ta pš enica

se stavi u mleko i s mlekom još jednom prokuva i sve pojede u dva obroka: pre ruč ka i več ere. Kura traje 5-6

nedelja - prema tež ini bolesti.

Koren pirike sitno izrezan i u avanu istucan - 2 kaš ike, kuva se 3-4 minute u 3 decilitra vode. Taj č aj treba piti

kratko vreme pre jela triput dnevno po jednu š oljicu.

1 kg vrbovih vrš ika sa cveć em stavi se u 5 litara vode i kuva polako u poklopljenom loncu 1-8 sati. Nakon toga se

ocedi, stavi u boce i dobro zatvori. Ta se teč nost pije 5 nedelja triput dnevno po jedna š oljica.

Kopriva (list) - 1 deo, kruš ina – kora- 1 deo. 8 g. ove me š avine preliti sa 1 l. vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10

minuta, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po jednu č aš u 4 puta dnevno.

Dve kaš ič ice suve biljke dvornika na 0,5 l. vode. Kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti dobro uvijenu posudu da

odstoji dva sata, procediti. Piti po pola č aš e 3-4 puta dnevno pola sata pre jela. Koristi se kao diuretik, kao blag

laksativ i analgetik, a takođ e i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja.

15 grama hajduč ice sa cvetovima na č aš u vrele vode. Uviti i ostaviti da odstoji jedan sat, procediti. Piti po jednu

supenu kaš iku 3-4 puta dnevno pre jela. Smesu od svež eg soka od hajduč ice pomeš anog sa istom količ inom meda

uzimati tri puta dnevno po jednu kaš ič icu. Kod duž eg leč enja ovo je radikalno sredstvo. Hajduč ica se koristi i za

izazivanje znojenja, kao diuretik i sredstvo za zaustavljanje krvarenja, kao veoma efikasno sredstvo protiv

hemoroida u poč etnom stadijumu i njihovog krvarenja. Tinkturu od hajduč ice na vodi ili alkoholu piti po 30 kapi tri

puta dnevno.

Izrezati od svež eg krompira parč ence u obliku sveć ice i umetnuti u anus. Ako suviš e isuš uje premazati ga medom.

474

Napraviti od uš eć erenog meda sveć icu i umetnuti je u anus.

Iscediti iz zrelih plodova crvene oskoruš e sok i piti po 70-100 g. tri puta dnevno. U sok se mož e dodati med ili

š eć er. On istovremeno deluje kao blagi laksativ.

Kod hemoroida kantarion se koristi u obliku odvara: jednu supenu kaš iku isitnjene biljke preliti č aš om vrele vode,

kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po ¼ č aš e tri puta dnevno.

Odvar od listova koristi se za klistir i ispiranje. Jednu supenu kaš iku isitnjenih listova preliti č aš om vrele vode,

ostaviti 20 minuta, procediti i koristiti.

Kod krvarenja hemoroida koristi se odvar od kore š ibikovine. 4 kaš ič ice isitnjene kore preliti č aš om vrele vode,

kuvati 30 minuta na tihoj vatri, procediti dok je vruć e, doliti vodu do poč etne količ ine i piti po jednu supenu kaš iku

tri puta dnevno pre jela.

Piti topao rasol od kiselog kupusa po pola do dve č aš e dnevno.

Pripremiti odvar od listova planinske maline na sledeć i nač in: jednu supenu kaš iku listova preliti č aš om vrele vode,

kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po jednu supenu kaš iku 3-4 puta dnevno.

Jednu supenu kaš iku suvih listova koprive preliti č aš om vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti,

procediti. Piti po jednu supenu kaš iku 4-5 puta dnevno.

Dve supene kaš ike suvih listova koprive preliti č aš om vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola č aš e dva

puta dnevno.

Piti svež i sok od crnog luka po jednu supenu kaš iku 3-4 puta dnevno.

2 kaš ič ice isitnjenog korena maslač ka preliti č aš om hladne prokuvane vode, ostaviti 8 sati. Piti po 1/3 č aš e 4 puta

dnevno pre jela.

Za spoljnu upotrebu za ispiranje hemoroida koristi se tinktura od kamilice. 2-3 supene kaš ike cvetova kamilice

preliti č aš om vrele vode, ostaviti jedan sat u dobro zatvorenoj posudi, procediti.

Tinktura od ječ menog slada upotrebljava se kod hemoroida. Seme ječ ma staviti u vlaž nu sredinu i kada poč ne da

klija uzeti ih i osuš iti. Dve supene kaš ike osuš enih isitnjenih zrna ječ ma preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti 4 sata.

Piti po pola č aš e 4-6 puta dnevno.

Tinktura od preslice koristi se kod krvarenja hemoroida. Ona se priprema na sledeci nač in: 2 kaš ič ice isitnjene

biljke preliti č aš om vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti u gutljajima u toku dana.

Cvetove divljeg č ič ka pripremiti kao č aj i piti. Krvarenje prestaje za 2-3 dana, a za nekoliko dana bolest sasvim

nestaje.

Iz izrendanog krompira iscediti sok i odgovarajuć im priborom – š pricem za ispiranje uneti u anus uveč e. Vreme

leč enja je 10 dana.

Hepatitis

Virusni hepatitisi, u narodu poznati kao zarazna ž utica, predstavljaju zapaljenje jetre koje zahvata jetru u celini.

Virusi hepatitisa su dobili nazive prema abecedi: virus hepatitisa A, B, C, D, E, G, a u novije vreme pominje se i TT

virus. Zajednič ka osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do oš teć enja i drugih organa i

tkiva. Put infekcije je različ it. Virusi hepatitisa A i E se izluč uju iz organizma stolicom, a unose preko usta. Virusi

hepatitisa B, C, D, G i TT se unose parenteralnim putem, š to znač i putem zagađ ene krvi, sekreta ili ekskreta. Neki

od njih daju samoogranič avajuć e zapaljenje jetre kao š to je virus hepatitisa A i E. Nema hronič nog nosilaš tva

475

virusa, niti hronič nog zapaljenja jetre, ciroze jetre ili primarnog karcinoma jetre. Izuzetno retko oboleli od

hepatitisa A mož e završ iti nepovoljno, a E ima loš ishod samo za trudnice. Hepatitis B, C i D mogu dati hronič no

nosilaš tvo, hronič no zapaljenje jetre, cirozu i primarni karcinom jetre. Za hepatitis B postoji specifič na prevencija -

serum i vakcina. Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine. To je veoma promenljiv virus koji ima š est osnovnih

tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezaš tić en za sve ostale. Radi se o virusu koji

stalno mutira.

Recepti:

Koren vodopije (divlja cikorija) - 4 kaš ike, koren i list maslač ka, hajduč ka trava, cvet i list vodopije po 3 kaš ike.

Dobro promeš ati. Od te meš avine jednu kaš iku kuvati 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15

minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu š oljicu. Gornji je č aj još korisniji ako je bolest u vezi sa

ž uč nom kesicom, slezinom, kamencima u ž uč noj kesici ili oš teć enim trbuš nim organima.

Nepotpuno zrele š iš arke i mladi izdanci hmelja, kora divljieg š imš ira, ladolež (cela biljka sa korenom) - po 2

kaš ike, slatka paprat, vodopija - po 3 jkaš ike. Sve se dobro promeš a. Od te meš avine jednu kaš iku kuvati 3-4

minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu š oljicu.

Seme jetrenke (Hepatica triloba) odlič no je sredstvo protiv bolesti jetre, ž uč i i ž uč nog kamena. Uzima se mala

kaš ika semena i kuva minutu u 2 decilitra vode.

Kič ica, oč ajnica, list i cvet vodopije - po dve kaš ike; stolisnik, hmelj, koren vodopije, rusomač a - po jednu kaš iku.

Sve dobro promeš ati. Od te meš avine jednukaš iku kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 10-

15 minuta poklopljeno. Nakon toga se procedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno pre jela ili svaki sat-dva

po nekoliko gutljaja.

List agave u suvom stanju dvaput dnevno u obliku praš ka na vrhu nož a popije se č ajem od stež e (Potentilia

anserina).

Petrovac i vodopiju uzeti u jednakim delovima. Jednu kaš iku te meš avine kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Pije

se nekoliko puta dnevno po jedna š olja.

Protiv ž utice treba uzeti od usitnjenog korena trave od srca (Potentilla tormentilla L.) dve ravno napunjene ka[ike

u litru vina. To prokuvati i od tog vina uzeti svaki sat-dva po jednu kaš iku.

Leskovo lišć e u proleć e nabrano u š umi i osuš eno u hladu na promajnom mestu. To lišć e se usitni i od toga jednu

punu kaš ikicu staviti u lonč ić ; na to se nalije toliko belog vina da svi listovi budu potopljeni. Š oljica, boca ili

staklenka dobro se zatvori i ostavi preko noć i da stoji. Ujutro nataš te vino se popije. Ponavlja se svako jutro 12-16

dana i bolest je izleč ena.

Prah cveta različ ka uzimati dnevno do 4 grama.

Sitno iseckanog omana (koren) preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, procediti i piti svaka 2

sata po 1 kaš ikicu.

Pomeš ati po 10 g matič njaka (list), kamilice, nane (list), hmelja (cvet) i valerijane (koren). Uzeti 1 kaš iku ove

meš avine i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, odliti i piti. Potrebno je zasladiti medom.

Kod hepatitisa koristi se tinktura od korena iđ irota koja se priprema na sledeć i nač in: kaš ič icu isitnjenog korenja

preliti č aš om vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti 4 puta dnevno po pola č aš e 30 minuta pre jela.

Hepatitis

Virusni hepatitisi, u narodu poznati kao zarazna ž utica, predstavljaju zapaljenje jetre koje zahvata jetru u celini.

Virusi hepatitisa su dobili nazive prema abecedi: virus hepatitisa A, B, C, D, E, G, a u novije vreme pominje se i TT

476

virus. Zajednič ka osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do oš teć enja i drugih organa i

tkiva. Put infekcije je različ it. Virusi hepatitisa A i E se izluč uju iz organizma stolicom, a unose preko usta. Virusi

hepatitisa B, C, D, G i TT se unose parenteralnim putem, š to znač i putem zagađ ene krvi, sekreta ili ekskreta. Neki

od njih daju samoogranič avajuć e zapaljenje jetre kao š to je virus hepatitisa A i E. Nema hronič nog nosilaš tva

virusa, niti hronič nog zapaljenja jetre, ciroze jetre ili primarnog karcinoma jetre. Izuzetno retko oboleli od

hepatitisa A mož e završ iti nepovoljno, a E ima loš ishod samo za trudnice. Hepatitis B, C i D mogu dati hronič no

nosilaš tvo, hronič no zapaljenje jetre, cirozu i primarni karcinom jetre. Za hepatitis B postoji specifič na prevencija -

serum i vakcina. Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine. To je veoma promenljiv virus koji ima š est osnovnih

tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezaš tić en za sve ostale. Radi se o virusu koji

stalno mutira.

Recepti:

Koren vodopije (divlja cikorija) - 4 kaš ike, koren i list maslač ka, hajduč ka trava, cvet i list vodopije po 3 kaš ike.

Dobro promeš ati. Od te meš avine jednu kaš iku kuvati 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15

minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu š oljicu. Gornji je č aj još korisniji ako je bolest u vezi sa

ž uč nom kesicom, slezinom, kamencima u ž uč noj kesici ili oš teć enim trbuš nim organima.

Nepotpuno zrele š iš arke i mladi izdanci hmelja, kora divljieg š imš ira, ladolež (cela biljka sa korenom) - po 2

kaš ike, slatka paprat, vodopija - po 3 jkaš ike. Sve se dobro promeš a. Od te meš avine jednu kaš iku kuvati 3-4

minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu š oljicu.

Seme jetrenke (Hepatica triloba) odlič no je sredstvo protiv bolesti jetre, ž uč i i ž uč nog kamena. Uzima se mala

kaš ika semena i kuva minutu u 2 decilitra vode.

Kič ica, oč ajnica, list i cvet vodopije - po dve kaš ike; stolisnik, hmelj, koren vodopije, rusomač a - po jednu kaš iku.

Sve dobro promeš ati. Od te meš avine jednukaš iku kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 10-

15 minuta poklopljeno. Nakon toga se procedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno pre jela ili svaki sat-dva

po nekoliko gutljaja.

List agave u suvom stanju dvaput dnevno u obliku praš ka na vrhu nož a popije se č ajem od stež e (Potentilia

anserina).

Petrovac i vodopiju uzeti u jednakim delovima. Jednu kaš iku te meš avine kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Pije

se nekoliko puta dnevno po jedna š olja.

Protiv ž utice treba uzeti od usitnjenog korena trave od srca (Potentilla tormentilla L.) dve ravno napunjene ka[ike

u litru vina. To prokuvati i od tog vina uzeti svaki sat-dva po jednu kaš iku.

Leskovo lišć e u proleć e nabrano u š umi i osuš eno u hladu na promajnom mestu. To lišć e se usitni i od toga jednu

punu kaš ikicu staviti u lonč ić ; na to se nalije toliko belog vina da svi listovi budu potopljeni. Š oljica, boca ili

staklenka dobro se zatvori i ostavi preko noć i da stoji. Ujutro nataš te vino se popije. Ponavlja se svako jutro 12-16

dana i bolest je izleč ena.

Prah cveta različ ka uzimati dnevno do 4 grama.

Sitno iseckanog omana (koren) preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, procediti i piti svaka 2

sata po 1 kaš ikicu.

Pomeš ati po 10 g matič njaka (list), kamilice, nane (list), hmelja (cvet) i valerijane (koren). Uzeti 1 kaš iku ove

meš avine i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, odliti i piti. Potrebno je zasladiti medom.

Kod hepatitisa koristi se tinktura od korena iđ irota koja se priprema na sledeć i nač in: kaš ič icu isitnjenog korenja

preliti č aš om vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti 4 puta dnevno po pola č aš e 30 minuta pre jela.

Jač anje ž eluca i poboljš anje krvi

477

List ž alfije pretvori se u prah i od tog praha uzima se pola kaš ič ice. Uzima se samo jednom dnevno kod glavnog

obroka do ozdravljenja.

Kamen u ž uč i

Postojanje kamena u ž uč nom traktu. Po sastavu mogu biti: holesterolski, meš ani i pigmentni. Već ina onih koji

imaju ž uč ne kamence nemaju tegobe. Za ove kamence, koje ne prate simptomi bolesti, u medicini se koristi naziv

''tihi kamenci''. Kod manjeg broja, već 30 minuta nakon obilnog i masnog obroka mož e se javiti bol u gornjem delu

trbuha, muč nina i povrać anje. Najjač i simptom koga stvaraju kamenci jeste ž uč na kolika: jaka, konstantna, mukla

bol u gornjem, desnom kvadrantu trbuha, odnosno pod desnim rebrenim lukom. Bol poč inje naglo, iznenada, traje

nekoliko sati, nakon č ega ostaje oseć aj tupe, mukle boli naredna 24 sata. Bolesnici su č esto nemirni u potrazi za

polož ajem tijela koji bi im smanjio bol. Bol se mož e karakteristič no š iriti pod desnu lopaticu. Opstrukcija

(zač epljenje) ž uč nih vodova kamencem mož e dovesti do upale ž uč ne kesice. Interesantnoje da od kamena u ž uč i

viš e boluju ž ene nego muš karci.

Recepti:

Š estonedeljna terapija sokom od rotkve pomogla je u svim sluč ajevima, osim kada je bila reč o nerastvorljivom

kamenu, koji se pojavljuje veoma retko. U ovakvom sluč aju operacija je neizbež na. Rotkva se iscedi u sokovniku

koji se koristi u domać instvu. Terapija poč inje sa 100 g ujutro, nataš te, i postepeno se u roku od tri nedelje

količ ina poveć ava na 400 g, da bi se, opet u roku od tri nedelje, vratilo na količ inu od 100 g. Sok od rotkve se ne

sme piti ako bolesnik pati od upale ž eluca i creva!

Dobra meš avina lekovitih biljaka od po 20 g bedrinca, dobrič ice, hmelja, petrovca, nane i pelena takođ e leč i kolike

i kamen u ž uč i. Na litar hladnog vina od jabuke ili moš ta od jabuke stave se tri velike kaš ike biljaka i sve se

zagreva do ključ anja, a onda se skloni sa vatre i ostavi tri minuta da odstoji. Tokom dana svakoga sata uzeti po

jednu veliku kaš iku, otprilike osam do devet puta ukupno. Poš to teč nost treba piti toplu, č uvati je u termos-boci.

Po 40 g korena maslač ka i cikorije i 20 g metvice, pomeš ati, uzeti 3 kaš ike te meš avine, preliti sa pola litre vrele

vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim procediti, i piti po 1 kaš iku svaka 2 sata.

Jedna kaš ika usitnjenog bož jeg drvca kuva se 35 minuta u 300 g belog vina. Piti 3-4 puta dnevno po jednu š oljicu

tako dugo dok kamenci ne izađ u.

Jednu kaš iku usitnjenog rastavić a stavimo u 300 g vode i kuvamo 2-3 minute.(Prethodno neka se u toj vodi

natapa jedan sat.) Uzima se 3-4 puta dnevno po jedna š oljica. Rastavić je izvanredno dobra i za bolesne mokrać ne

organe. Pije se do potpunog ozdravljenja.

Dve kaš ike korena belog sleza (usitnjen) kuva se u pola litre belog vina 5 minuta. Pije se svaki sat -dva po dva-tri

gutljaja.

Pola litre slatkog vina kuva se 5 minuta sa osminom maslinovog ulja. Tu količ inu treba piti svako jutro nataš te 4-5

dana neizostavno. Treba leć i pola sata na levu i pola sata na desnu stranu.

Dve kaš ike usitnjene suve koprive staviti u pola litre mleka i kuvati dok zavri, ocediti i piti viš e puta dnevno po

jednu š oljicu.

U pola litre belog vina stavimo 2 kaš ike suvog brš ljanovog lišć a da stoji bar 24 sata. Uzima se jedna kaš ikica triput

dnevno posle jela.

Pomeš ati po 25 g hajduč ke trave (list i cvet), rosopasa, anisa, smilja, nane i semena sene. Uzeti 1 kaš iku te smese

i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2-3 sata. Odliti i piti nakon jela 3 puta na dan.

3 kaš ike smilja (cvet) preliti sa pola litre vrele vode. Ostaviti poklopljeno preko noć i. Sutradan piti u 3 navrata pre

jela.

478

Kamenci koji se stvaraju u bubrezima, ž uč noj kesici ili u beš ici, najsigurnije se odstranjuju (ako nije gnojna upala)

sa Herminimum monorehis (biljka raste u š umama Slovenije). Svež e nabrana, izrezana kao rezanci, stavi se u

maslinovo ulje u odnosu 1 : 10 i ostavi 3 meseca izlož eno na suncu, a 3 u umereno toploj prostoriji. Nakon toga

lek je gotov. Uzima se po kaš iku svako jutro nataš te. Kako je neugodnog ukusa kapne se nekoliko kapi limunovog

soka u kaš iku pre nego š to lek progutamo. Uveč e izvadimo iz boce nekoliko rezanaca hermelike, dobro

prož vać emo i progutamo. Ako ž eludac ne podnosi ukus hermelike, tada se mož e ista skuvati u obliku č aja i po ž elji

zasladiti š eć erom i toplo piti.

Nekoliko glavica cvekle oč istiti, oprati, izrezati i dugo kuvati dok odvar postane gust kao sirup. Piti po 1/5 č aš e tri

puta dnevno, pre jela. Smatra se da se od ovakvog sirupa kamenje u ž uč noj kesi rastvara postepeno i reltivno

bezbolno.

Treba jesti u toku 1,5 meseca plodove š umske, ali ne vrtne oskoruš e. Mogu se jesti sa bilo č im, sa hlebom, č ajem,

š eć erom, medom. U toku dana pojesti po dve č aš e svež ih plodova.

Proleć ni list breze velič ine metalnog novč ić a osuš ii. Dve supene kaš ike listova preliti č aš om vrele vode, kuvati na

tihoj vatri dok preostane polovina od poč etne količ ine. Kada se ohladi procediti. Piti po kaš ič icu tri puta dnevno

jedan sat pre jela. Vreme leč enja traje tri meseca. Dobro je koristiti kod sitnih kamenja. Pojavljuju se bolovi,

muč nina, kolike. Treba pretrpeti, svo kamenje se izbaci.

Supenu kaš iku suvih brezinih listova preliti č aš om vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, ostaviti pokrivenu

posudu da odstoji 1 sat, procediti. Piti ujutru i uveč e č aš u tinkture pola sata pre jela. Terapiju prienjivati duž e

vreme.

Sok od svež eg srč anika pomeš ati sa sokom od zelene raž i. Piti po 3 supene kaš ike dnevno pre jela kao sredstvo

protiv kamena u ž uč noj kesi i kanalima.

Svakodnevno piti sok od kiselog kkupusa po 0,5-1 č aš e tri puta dnevno pre jela. Vreme leč enja je 1,5-2 godine.

Napraviti meš avinu: kukuruzna svila – 30 g, cvetovi suncokreta – 20 g, dan i no ć – 10 g, š umska jagoda – list –

20 g. preliti dve supene kaš ike meš avine sa 600 ml vrele vode, ostaviti 20 minuta, piti pola sta pre jela.

Neophodno je svakodnevno jesti 3-5 č aš a jagoda u toku č itave sezone, tj. U toku 3 nedelje.

Samleti na maš ini za meso jednu č aš u semena od konoplje, pomeš ati sa tri č aš e svež eg, nepasterizovanog mleka,

ukuvati do jedne č aš e. Vruć e procediti i piti naš te po jednu č aš u u toku pet dana. Posle deset dana ponoviti

terapiju. Ne jesti niš ta ljuto. Moguć i su napadi bolova u jetri, ali treba pretrpeti. Posle godinu dana ponoviti

terapiju. Koristi se kod postojanja kamena u jetri i bubrezima.

Maslač ak - koren sitno izrezan - 10 g, kopriva, kore – 10 g, neven, cvetovi – 40 g, orlov nokat – 3 g, razli č ak,

cvetovi – 20 g. preliti jednu supenu ka š iku ove meš avine sa 1 l vrele vode, dodati 4-5 kockica š eć era, umotati i

ostaviti jedana sat. piti po 200 ml 4-5 puta dnevno pre jela.

Piti maslinovo uljepola sata pre jela. Poč eti od polovine kaš ič ice i postepeno doć i do polovine š oljice sve vreme

postepeno poveć avajuć i dozu. Leč enje obič no traje 2-3 nedelje. Prema narodnoj medicini u ovom sluč aju dolazi do

smanjenja luč enja ž eludač nog soka, š to spreč ava č ireve i rane na ž elucu. Ovo sredstvo izbacuje kamenje iz ž uč ne

kese bez operacije.

Izrendati rotkvu, iscediti sok i pomeš ati po pola sa medom. Piti po 1/3 - ½ č aš e, pa i do jedne č aš e dnevno. Do

količ ine od jedne č aš e doć i postepeno. Spreč ava stvaranje kamena u ž uč nim kanalima i bubrezima, a takođ e i

aterosklerozu i bolesti jetre.

List crvene borovnice deluje na rastvarnje kamena u ž uč noj kesi i kanalima. Jednu supenu kaš iku listova preliti

č aš om vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve supene kaš ike 4-5 puta dnevno.

Kao biljka koja stimuliš e luč enje ž uč i, kod bolesti jetre, ž utice, i kamena u ž uč noj kesi i kanalima koristi se dvornik.

479

Slabost ž eluca i ostalih probavnih organa

Anis i kim - po pola kaš ič ice pomeš ati i preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji, zatim ocediti,

medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela.

Anis se samelje u prah i od toga se uzima jedna petina kaš ič ice dva puta dnevno. Pije se sa vodom.

Koren iđ irota (suv i sitno iseckan) – jedna ka š ika, prelije se sa pola litre ključ ale vode i ostavi 20 minuta da stoji.

Po ž elji mož e se zasladiti i preko dana pomalo piti.

Nadimanje

Nadutost trbuha, meteorizam, flatulencija, a u narodu se koristi još i izraz vetrovi, je pojava velike količ ine gasova

u trbuhu. Nadutost trbuha je samo simptom koji prati neke organske promene u organizmu. Sve već i broj ljudi

danas pati od tegoba u vidu nadimanja i poveć ane količ ine gasova u crevima - flatulencija. Ovaj poremeć aj nije

samo socijalno ometajuć i i neprijatan simptom već mož e osobi stvarati grč eve i bolove. Nadutost trbuha najč ešć e

je posledica brzog nač ina ž ivota i loš ih navika pri jelu. Svaka osoba ima određ enu količ inu gasova u crevima. Na

varenje hrane imaju uticaja ž eludač na kiselina, enzimi ž eluca i creva i ž uč . Ove supstance se luč e pod uticajem

hrane ili raspadnih produkata hrane vrlo preciznim redosledom. Redosled kao i količ inu izluč enih supstanci

potrebnih za varenje mož e poremetiti loš sastav unete hrane, prebrzo i halapljivo gutanje ili preobilan unos hrane

itd. Glavni mehanizmi u nastanku nadutosti su: aerofagia ili gutanje vazduha, poremeć aj pasaž a u crevima,

poveć ano umnož avanje bakterija, smanjena resorpcija gasa iz creva, funkcionalna i organska oboljenja digestivnog

sistema.

Recepti:

Jedna kaš ika usitnjenog lovorovog lišć a stavi se u pola litre vode i kuva 5 minuta. Zatim ostavi poklopljeno po

strani 5-6 minuta. Pije se triput dnevno pola sata pre jela.

Po 20 g anisa, komorač a, kima, majč ine duš ice i kamilice. Tri kaš ike toga preliti sa 500g vrele vode, poklopiti,

ostaviti 3 sata. Pije se u 3 obroka pre jela.

Po 1 g komorač a i anisa, 1 g cveta zove, 2 g lišć a sene, sve se pomeš a i prelije sa 200 g vrele vode, poklopi, posle

2 sata procedi i odjednom popije.

Uzeti 3 kaš ike pelina i preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, piti 3 puta pre jela.

Pomeš ati po 25 g hajduč ke trave (cvet i list), kič ice, gorke deteline, lincure, nane i komorač a. Od toga uzeti 1

kaš iku, preliti decilitrom vrele vode, poklopiti, ohladiti, zatim piti pola sata pre jela.

Uzeti po 20 g kopra, anisa, komorač a, anđ elike i kima. Jednu kaš iku te meš avine preliti sa 2 decilitra vrele vode,

poklopiti, ostaviti pola sata na š poretu, ali da ne kuva. Zatim odliti i piti nakon jela.

Pomeš ati po 20 g nane (list), matič njaka, gorke deteline, kič ice i komorač a. Uzeti 3 kaš ike, preliti sa pola litre vrele

vode, poklopiti i nakon 2 sata odliti i nezaslađ eno piti po jednu š olju 3 puta pre jela.

Uzeti oko 1 g kima (samlevenih plodova), i to u 2 navrata posle jela.

Neuredna probava

480

Svake več eri izrež emo na sitno 3-4 komada suve smokve i toliko suvih š ljiva. Na tu masu uveč e nalijemo jedan ipo

do 2 decilitra vode. Ujutro sve zajedno dobro promeš amo i ocedimo. Ocjeđ evinu (teš nost) popijemo. Ponavlja se

mesec dana još i onda kad se oseć amo sasvim zdravi.

U 3 litre vode stavimo 16 kaš ika ili 4 dobre š ake lanenog semena i kuvamo tako dugo dok se ne ukuva na 1 litru.

Pije se triput dnevno po 1 kaš iku u kafi.

Koren Iđ irota u obliku praš ka na vrš ku nož a uzimamo viš e puta dnevno.

Po 25 g korena cikorije, maslač ka i iđ irota, 15 g trave ive i po 5 g anisa i komorač a. Od toga 2 kaš ike preliti sa 300

g vrele vode, poklopiti, ostaviti preko noć i, odliti i piti nezaš eć ereno pre doruč ka i več ere.

Po 1 g komorač a, lincure i kič ice prelije se sa 200 g vrele vode, poklopi, posle 2 sata ocedi i odjednom popije.

Mrtve koprive, petrovca, kamilice, rusomač e, hajduč ke trave - od svake vrste po 10 g, dobro promeš ati i od te

meš avine jednu kaš ič icu preliti sa 100—200 g klju č ale vode. Pije se dvaput dnevno po jednu š olju - u podne i

uveč e pre spavanja.

Oboljenje creva

U č etvrt litre hladne vode preko noć i potopiti ravnu malu kaš iku korena iđ irota. Ujutro malo ugrejati i procediti. Piti

po jedan gutljaj neposredno pre i posle svakog obroka - to je š est gutljaja dnevno - i ne prekorač iti ovu dozu!

Osim toga, potrebno je piti č aj od sledeć e meš avine: 300g nevena, 100g hajduč ke trave i 100g koprive, sve dobro

pomeš ano. Na č etvrt litre vode uzeti punu malu kaš iku biljne meš avine. Dnevno je potrebno piti 1,5 do 2 litre

poparenog č aja. Bolesnik mora, tač no po č asovniku, svakih 15 do 20 minuta da pije po gutljaj č aja; na ovaj nač in

ć e ga ž eludac optimalno apsorbovati. Iskustvo pokazuje da ovaj č aj brzo otklanja odsustvo apetita kod bolesnika.

Nadalje, od dnevne količ ine č aja se ujutro, uveč e i u podne oduzme po pola š olje, u nju se doda velika kaš ika

š veden bitera i po polovina se popije pola sata pre i pola sata posle svakog obroka, i to u gutljajima. Ukoliko

bolesnik ne bi podneo ovu količ inu š veden bitera, neka uzme po malu kaš iku.Da bi ostao topao, č aj č uvati u

termos-boci. Preko celog stomaka treba stavljati i oblog sa š veden biterom. Uzeti veliki komad vate i ovlaž iti je

š veden biterom, pa je u tankom sloju staviti preko stomaka. Bolove ublaž ava i parni oblog od rastavić a. Njega

treba primenjivati š to č ešć e, na primer svakoga jutra i svakoga popodneva po dva sata, dok bolesnik lež i u

krevetu, i još tokom cele noć i.

Oboljenje jezika

Svež e ubrano i nasitno iseč eno ivanjsko cveć e popariti i kratko vreme ostaviti da odstoji. Rač unati sa š est do osam

š olja na dan, a na jednu š olju uzeti punu malu kaš iku ivanjskog cveć a. Tokom celoga dana ispirati i grgotati š to

dublje, a potom č aj ispljunuti. Tu i tamo progutati pokoji gutljaj. Otekline se povlač e brzo, a bolovi najč ešć e

popuš taju već č etvrtog ili petog dana. Grgotanjem, ispiranjem i pijenjem č aja od ivanjskog cveć a pacijent ć e se za

kratko vreme osloboditi svih tegoba.

Paradentoza i klimavi zubi

Paradontoza ili struč no parodontitis upala je zubnog mesa nastala u već ini sluč ajeva kao posledica naslaga na

zubima (plak i kamenac) zbog č ega dolazi do propadanja potpornog tkiva zuba. S vremenom upala prodire dublje

duž korena, č ija je posledica nastanak dž epova izmeđ u zuba i zubnog mesa koji pogoduju nakupljanju naslaga.

481

Nastaje zač arani krug koji se mož e prekinuti uklanjanjem uzroka - naslaga plaka i kamenca. Ukoliko se to stanje

ne leč i posledica je klimavost i na kraju ispadanje zuba.

Recepti:

Kada je reč o paradentozi i klimavim zubima, preko noć i u hladnu vodu treba potopiti meš avinu od jednakih delova

kore hrasta, virka, troskota i ž alfije, i to na pola litre dve vrhom pune male kaš ike. Č aj ujutro ugrejati, usuti u

termos-bocu ispranu vruć om vodom, i njime nekoliko puta dnevno ispirati desni. Pri tom ih je pož eljno masirati

mekom č etkicom za zube.

Povrać anje

Povrać anje ili vomitus je refleksni akt, tokom koga se sadrž aj ž eluca ili poč etnog dela tankog creva vrać a kroz usta

i izbacuje u spoljaš nju sredinu. Centar ovog refleksa je lokalizovan u produž enoj mož dini i povezan je sa drugim

vegetativnim centrimа retikularne formacije (respiratorni, vazomotorni i dr.) š to je znač ajno radi koordiniranog

rada svih struktura koje uč estvuju u procesu povrać anja. Kod ljudi se povrać anje ubraja u jedan od zaš titnih

mehanizama, kojim se organizam š titi od hrane neadekvatne po svom sastavu ili količ ini. Osim toga, u periodu

trudnoć e se javlja karakteristič no jutarnje povrać anje, a ono je i jedan od glavnih simptoma kinetoze (nadraž aj

perifernih nerava izazvan prevelikim naporom). Postoji i patološ ko povrać anje, koje mož e imati različ ite uzroke.

Recepti:

Dve kaš ikice nane preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 5 minuta. Popiti jednu č aš u č aja i prič ekati 15 minuta

do jednog sata. Ako se još oseć a muč nina, popiti još jednu č aš u č aja. Ponoviti, ako je to neophodno.

Đ umbir pomaž e smirenju ž eluca. Narendati ili samleti 1 kaš ikicu svež eg đ umbira (ili pola kaš ikice đ umbira u

prahu) i zakuvati sa jednom č aš om vrele vode. Kuvati na slaboj vatri 20 minuta.

Posoljena vodka sa sokom od narandž e veoma dobro pomaž e da se oslobodi od muč nine i povrać anja.

Trudnicama se pri povrać anju preporuč uje da u hranu stavljaju malo narendanog korena đ umbira.

Pre jela popiti jednu kaš ič icu svež e isceđ enog soka od krompira.

Dve kaš ikice nane preliti č aš om vode, ostaviti da stoji 2 sata. Piti po jednu kaš iku pre jela.

Na č aš u hladne vode dodati jednu kaš ikicu sode bikarbone.

Premalo kiseline u ž elucu

Ako kiseline u ž elucu ima premalo, dugoroč no to mož e napraviti veliku š tetu organizmu. U hrani koja se pojede ne

uniš tavaju se mikroorganizmi i pa oni mogu prodreti u organizam. Hrana se ne pripremi kako bi trebalo, pa se u

probavnom traktu ne upije gvožđ e ni druge hranljive materije, š to sa vremenom mož e dovesti do mnogih bolesti.

Recepti:

Saž vakati prvi dan tri ploda borovnice, drugi dan 4, itd. do 15 i opet natrag,

svaki dan jednu manje, do 3.

Deset plodova borovnice treba istucati i kuvati 5-8 minuta u osmini litre vode. Kad se to ohladi, ocedi se i pije

triput dnevno posle jela po jedna kaš ika.

482

Leč i i kupusni rasol: prvi dan se uzme jedna č aš ica, drugi dan 2, treć i 3; tako do pet č aš ica. Tada se smanjuje

obratnim redom: svaki dan jedna č aš ica manje dok se ne dođ e opet do jedne č aš ice. Za to vreme zabranjeno je

upotrebljavati hemijske lekove iz lapoteke. Nakon održ ane kure tablete viš e nisu potrebne.

Previš e kiseline u ž elucu

Ako telo izluč uje previš e ž eludač ne kiseline, posledica su uč estale ž garavice, bol u trbuhu, oseć aj punoć e, pritiska,

usporeno praž njenje ž eluca, nadutost, podrigivanje, vetrovi. U tež im sluč ajevima ž eludac postane tako razdraž ljiv

da dođ e do upale sluznice ž eluca i jednjaka, č ira na ž elucu, dvanaestopalač nom crevu ili jednjaku.

Recepti:

Piti sok od muš ke i ž enske bokvice. 4-6 kg bokvice samleti na maš ini za mlevenje mesa i istisnuti sok. Sav sok š to

se dobije iz 4-6 kg bokvica, popije se preko dana. Svaki dan se ponavlja do potpunog ozdravljenja.

Duž e vremena, svaki dan pre jela, treba uzimati jednu kaš iku pavlake.

Proliv

Dijareja ili proliv predstavlja abnormalno brzo kretanje fekalnih materija kroz debelo crevo, š to ima za posledicu

poveć anje sadrž aja teč nosti ili volumena crevnog sadrž aja i uč estalo vrš enje nuž de sa vodenastim stolicama

različ itog stepena viskoziteta. Izbač eni crevni sadrž aj ponekad mož e sadrž avati primese krvi, gnoja i drugih

materija. Pre samog nastupa ovog stanja dolazi do izraž ene peristaltike (crevnih pokreta), š to neretko prate i bolni

grč evi.

Dijareja mož e biti akutna (kada nastupi iznenada, kratko traje i prolazi bez posledica) ili hronič na (kada traje po

nekoliko nedelja ili meseci). Kod sluč ajeva ozbiljne neuhranjenosti ovo stanje mož e izazvati smrtan ishod, š to se

naroč ito č esto deš ava u nerazvijenim zemljama.

Dijareju izazivaju različ iti etiološ ki faktori, međ u kojima se posebno izdvajaju virusne infekcije, paraziti i bakterijski

toksini. Osim toga, međ u č este uzroč nike se ubrajaju: upala creva, kolera, dizenterija, trbuš ni tifus, Grejvsova

bolest, ulcerativni kolitis, Kronova bolest, botulizam, poremeć aji luč enja hormona š titne ž lezde, preveliko

konzumiranje alkohola, trovanje hranom, kontraindikacije kod uzimanja lekova, stomač ni grip, strah, emotivno

uzbuđ enje itd. Svi ovi faktori izazivaju dijareju putem č etiri različ ita mehanizma: poveć anje osmotskog pritiska,

poveć anje sekrecije, inflamatorni procesi i smanjenje vremena apsorpcije.

Recepti:

Kod dugotrajnog proliva treba uzeti po 2 kaš ike ječ ma, zobi, pirike, koja se osim š to se isecka, još i u avanu dobro

istuč e (mora biti vrlo suva), a u mlinu sve zajedno samelje, pomeš a, stavi u litru vode i kuva pola sata. Zatim neka

odstoji 15-20 minuta. Ocedi se, po ž elji zasladi, doda dosta soka od limuna i pije pre jela tri puta dnevno. (1)

Isprž i se dve kaš ike pirinč a (kao da se prž i kafa). Kad je tako isprž en, doda se 200 g hladne vode, i kuva dok se

pirinač ne smekš a. To se jede bez masti i soli.

U lonč ić već oceđ enog č aja od kamilice zakuva se mala kaš ika samlevene prave kafe, pomeš a se i, š to je moguć e

toplije, popije.

Č etiri č eš nja belog luka usitniti i staviti u č aš icu vinskog sirć a i popiti.

Kaš iku finog skroba staviti u č aš icu komovice i to popiti. Ako proliv ne stane, treba odmah ponoviti.

483

Plod od š tavelja: jednu kaš iku na 200 g vode kuvati 2-4 minute i ostaviti poklopljeno da stoji 10 minuta. Piti viš e

puta dnevno po jednu š oljicu. Koristi sigurno. Za decu polovinu doze.

Suve borovnice su najefikasnije sredstvo protiv proliva pa bi ih trebala imati svaka kuć na apoteka.

Zovin plod osuš en 8-10 komada dnevno prož vakati.

Jednu kaš iku usitnjene kore od primorskog š ipka i 50 g rogač a kuva se u pola litre vode 5 minuta. Od tog č aja

uzima se viš e puta dnevno po jedna š oljica.

Skuva se jaka crna kafa bez š eć era, u nju nacedi sok od limuna i popije.

Pomeš ati po 50 g belog sleza (koren, list i cvet), podbela (list), crnog sleza (list), kupine (list) i nane. Uzeti 5

kaš ika te meš avine i preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno oko 3 sata, zatim ocediti i piti nezaslađ eno

umesto vode. Deci se daje isto uz dodatak 50 g kamilice.

Pomeš ati po 50 g metvice (list) i kamilice. Od toga uzeti 3 kaš ike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, 2 sata

ostaviti poklopljeno, zatim odliti i piti umesto vode.

Pomeš ati po 20 g nane, matič njaka, dupč aca i trave ive. Od toga 3 kaš ike preliti sa pola litre vrele vode, pokriveno

ostaviti 2 sata, zatim odliti i piti nezaslađ eno umesto vode.

Pomeš ati po 25 g borovnice (list i plod), dunje (seme) i nane. Uzeti 3 kaš ike toga, preliti sa pola litre vrele vode,

poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim piti umjesto vode.

Pomeš ati po 30 g lipe i kamilice, po 10 g petrovca, ruž inog cveta, š ipka i dupč aca. Od toga uzeti 3 kaš ike, preliti sa

5 decilitara vrele vode, poklopiti, ostaviti 1 sat, piti š to toplije u toku dana.

U č aj od suve borovnice doda se č aš ica domać e komovice ili š ljivovice. Treba jesti dobro prž ene ž gance i kompot

od suvih š ljiva. Ako bolesnik ima dobre zube, neka grize suve kruš ke i njih jede.

Ranice u ustima

U poš iroku š erpu stavimo 10 kaš ika cveta kamilice i na to nalijemo 5 litara ključ ale vode. Gornja se odeć a skine do

kož e, nagne se nad š erpu i telo pokrije preko glave č arš avom ili ć ebetom. Pri tom se usta drž e otvorena i duboko

se diš e. Oč i moraju biti zatvorene. Telo se spuš ta sve niž e za parom kako se voda hladi i to dozvoli. Kad se niž e ne

mož e ostane se tako.

Pomeš a se kamilica, lišć e borovnice, stež a (Potentilla anserina) i ž alfija u jednakim delovima. Od te meš avine

uzme se mala kaš ič ica i prelije sa 200 g ključ ale vode i pusti poklopljeno da kratko vreme stoji. Kad se malo

smlač i, tada se procedi i time ispiraju usta nekoliko puta dnevno.

Spuš ten ž eludac

Najč ešć e se javlja posle naglog gubitka telesne mase, posle preterano stroge dijete, kod ž ena posle porodjaja, ali i

posle nekih operativnih zahvata u trbuhu. U svim ovim sluč ajevima istanji se prednji trbuš ni zid, koji bi inač e

trebalo da održ ava organe u trbuš noj duplji u normalnom polož aju. Osim toga, izvesne osobe mogu imati takvu

građ u tela koja pogoduje spuš tenosti ž eluca. To su visoke, mrš ave, nedovoljno razvijene osobe. Spuš tenost ž eluca

i ne mora da daje neke simptome, ali ako se udruž i sa mlitavošć u i atonijom ž eluca, tada se javljaju izvesne

484

tegobe, katkad vrlo neprijatne. Pacijenti se naroč ito ž ale na teš koć e posle unoš enja hrane, naroč ito posle č orbaste

hrane i unoš enja već e količ ine vode ili teč nih napitaka. Vrlo brzo nastaje oseć aj zasić enosti, pritiska i tež ine u

ž elucu, prać eno nadimanjem i podrigivanjem. Karakteristič no je da č vrsta hrana ne izaziva teš koć e, već samo

teč na.

Recepti:

Pelin, nana, lincura, kadulja, gospina trava - u jednakim delovima, dobro se promeš aju. Od te meš avine jedna

kaš ika prelije se sa 200-300 g ključ ale vode i ostavi da stoji 2-3 sata poklopljeno. Zatim se kuva 2-3 minute,

ostavi da se pari 10 minuta (poklopljeno) i ocedi. Pije se viš e puta dnevno po jedna š oljica.

Hrana mora biti lako probavljiva i ne sme u njoj biti zač ina i paradajza. Uglavnom treba ž iveti na mleč noj hrani,

povrć u i voć u u presnom stanju. Meso uzimati retko, i to od peradi (i samleveno). Obroci neka budu mali, ali č ešć i.

Svu hranu kuvati na ulju i š to je moguć e sa manje teč nosti. Posle svakog obroka treba 10 minuta leć i. Zbog

pomanjkanja kiseline treba piti vodeni ekstrat ploda divlje ruž e (koja se prethodno u suvom stanju istuca u

avanu). Pet kaš ika gore spomenutog ploda stavi se u litru vode i ostavi preko noć i da se natapa. Pije se posle jela

u količ ini koja gasi ž eđ ili jedna č aš a.

Trovanja

Hrana i voda koje ne odgovaraju osnovnim higijenskim zahtevima, mogu postati izvor zaraznih bolesti, pa č ak i

pravih epidemija. Pojam "trovanje hranom" obuhvata sva obolenja koja nastaju zbog uzimanja nezdrave,

pokvarene ili otrovne hrane. Najč ešć a trovanja hranom nastaju zbog toga š to je hrana zagađ ena različ itim

bakterijama i njihovim otrovima. Ta su trovanja poznata još pod nazivom alimentarne toksikoinfekcije. Uzroč nici

trovanja hranom pripadaju obič no jednoj od tri grupe bakterija: salmonele, stafilokoke i klostridije. Bolesti

izazvane tim bakterijama su slič ne i ogledaju se u naglom poč etku, poviš enom temperaturom, bolovima u trbuhu,

povrać anjem ili prolivom.

Recepti:

Kod trovanja gljivama ili nekom drugom hranom neophodno je potrebno, odmah, č im se primeti trovanje, izazvati

povrać anje. Uzeti nekoliko kaš ika ricinusovog ulja, crnu kafu; dva dana ne jesti, nego piti samo č aj od kamilice.

Š aku mlade hrastove kore skuvati u litri mleka. To se pije dok ne nastupi povrać anje. Ako se upotrebi na vreme,

dok se još otrov ne nalazi u krvi, to je siguran protivotrov trovanju bilo kojom otrovnom biljkom ih gljivama.

Pomeš ati u jednakim delovima islandsku mahovinu, iđ irot, hajduč ku travu i lincuru . Od te meš avine jedna kaš ika

se prelije sa pola litre ključ ale vode i ostavi po strani 10-15 minuta. Od tog č aja piti svaki sat-dva po nekoliko

gutljaja. Dva dana ne sme se niš ta jesti osim š to se pije č aj.

Treba š to viš e postiti, drž ati strogu dijetu. Piti voć ne sokove, naroč ito sok crnih ribizla. Piti č aj od pelina ili kič ice.

Ne piti alkohol. Dok bolest traje, ne puš iti niti jesti č vrstu

hranu.

Kod trovanja plinom, ugljenim dioksidom i drugim slič nim gasovima, bolesnika treba odmah izneti na svež vazduh,

primeniti veš tač ko disanje; na grudi i listove staviti slač icu, ali prethodno treba grudi dobro izmasirati. Za svaki

sluč aj treba pozvati lekara.

Zadah iz usta

485

Zadah iz usta nije neprijatan samo onome koga pogađ a nego i njegovoj okolini. Pre svega, lekar mora da utvrdi

uzroke ove pojave. A uzroci mogu da budu pokvareni zubi, koji moraju da se poprave, zatim razne izrasline u

usnoj š upljini, upala krajnika, sekreti nosne sluznice, ali i loš e varenje sa smanjenom ž eludač nom kiselinom, ili

zatvor stolice. Kod ovog poslednjeg, dovoljno je regulisati varenje. Ako postoji neka rana u usnoj š upljini, ona se

ispira grgotanjem mlakim č ajem od ivanjskog cveć a, zapaljeni krajnici se ispiraju č ajem od ž alfije, dok kod sekreta

nosne sluznice pomaž e uš mrkavanje mlakog č aja od ž alfije. Zadah iz usta č esto mož e da se otkloni sa nekoliko

kapi ulja borovice (kleke) koje se u č aš i mlake vode pije polako, gutljaj po gutljaj. I ž vakanje semena mirođ ije

mož e da pomogne. Ako je zadah prouzrokovan nekim smetnjama u usnoj š upljini, pomaž e grgotanje mlakom

vodom u koju je stavljeno 30 do 40 kapi tinkture od mire (Соmmiphora mуrrha). Č aj od pelena je odlič an lek kod

oblož enog jezika i protiv loš eg zadaha iz usta. Raš ireno miš ljenje da je "pelen zdrav i nikada ne mož e da š kodi" ni

u kom sluč aju nije tač no. Treba biti oprezan s njim. Na š olju vode stavlja se jedva pola male kaš ike pelena.

Zagnojeni koren zuba i bolesna usna š upljina

Š aka suvog kupinovog lista stavi se u litru vode i kuva dok se ne ukuva na polovinu. Kad se ohladi, doda se jedna

kaš ika vinskog sirć a. Tom tekuć inom ispira se zubno meso i usna š upljina.

Zapaljenje slepog creva

Apendicitis je naziv za zapalenje slepog creva. Mož e biti akutno i hronič no. Akutno zapalenje slepog creva nastaje

delovanjem zaraznih klica na sluzokož u slepog creva. Od sluzokož e, gnojenje se š iri dalje, dok ne dođ e do spoljne

opne creva; nju gnoj nagrize i stvori otvor, kroz koji se gnoj iz š upljine slepog creva izlije u slobodnu trbuš nu

š upljinu. Izlivanjem gnoja u slobodnu š upljinu trbuha nastaje akutno zapaljenje trbuš ne maramice. Uzrok

zapaljenju su bakterije kojih ima u crevima, ali nije poznato zaš to te bakterije kod pojedinih osoba izazivaju

zapaljenje slepog creva, a kod drugih ne.

Zapaljenje slepog creva pojavljuje se najč ešć e u doba od 10. do 30. godine ali akutno zapaljenje slepog creva

mogu dobiti i sasvim mala deca, a i ljudi u dubokoj starosti. Kod zapaljenja slepog creva bolovi su uvek prać eni

gađ enjem i povrać anjem. Stolica je uglavnom zadrž ana. Ima sluč ajeva, ali retko, da pri prvim bolovima dođ e do

naglog proliva.Tok bolesti mož e biti različ it. Napad se mož e stiš ati, bol postepeno prestaje, temperatura padne i

bolesnik poč inje da se oporavlja; napad je proš ao bez loš ih posledica. Sledeć i napad zapaljenja slepog creva mož e

uskoro doć i, sa ponovnim bolovima i ponavljanjem svih pomenutih znakova oboljenja. Ponekad se napad ne

ponavlja po nekoliko meseci.

U drugim sluč ajevima, bolovi su od poč etka jaki i ne prestaju. U toku nekoliko sati, ili posle jednog do dva dana,

dolazi do prskanja slepog creva i do zagnojavanja cele trbuš ne š upljine, š to je po ž ivot bolesnika najopasnije.

Momenat kad prsne slepo crevo prać en je najjač im bolom i oseć anjem kao da je nož zaboden u trbuh. Znaci

hronič nog zapaljenja slepog creva su teš koć e u probavi, koje se javljaju povremeno a izraž ene su u zadrž anoj

stolici, oseć anju punoć e u ž elucu posle jela, gubljenju apetita, podrigivanju i nadraž aju na povrać anje.

Recepti:

Koristi se č aj od kupinovog lista.

Kopitnjak (list usitnjen - 1 kaš ika) prelije se sa 200—300 grama klju č ale vode. Jedan sat se poklopljeno pari.

Zatim se ocedi i pije triput dnevno po jedna mala kaš ikica.

Zatvor stolice

486

Zatvor stolice (opstipacija, konstipacija) je stanje u kome osoba ima neugodno ili retko praž njenje creva. Takva

osoba ima tvrdu stolicu koja teš ko prolazi, a i oseć aj da se rektum nije u potpunosti ispraznio. Postoji akutni i

hronič ni zatvor. Hronič ni mož e trajati mesecima i godinama. Zatvor mož e za posledicu da ima obolenja debelog

creva usled koncentrisanja toksina iz fecesa. Razlozi nastanka zatvora stolice mogu biti: promena ishrane,

neadekvatna ishrana (moderna ishrana industrijskim, rafinisanim namirnicama bez sadrž aja prirodnih

neprobavljivih vlakana), fizič ka neaktivnost, lijekovi, poremeć aj š titne ž lezde, hiperkalcijemija, ostali razlozi.

Ponekad je za leč enje takvog stanja potrebno samo prilagoditi ishranu, a č esto je zatvor stolice samo simptom

neke druge bolesti. Jedan od oblika hronič nog zatvora je tzv. "starač ka tromost debelog creva" od koje pati veliki

broj osoba starijeg doba, a uzrok je degenerativne prirode - debelo crijevo poč inje sve slabije da reaguje na

nadraž aje.

Recepti:

U ovom sluč aju, pozitivno dejstvo mož ete postić i i smokvom i š ljivom, ako ih jedete pre doruč ka ili za doruč ak, a

koje ć ete uveč e potopiti u hladnu vodu i time razmekš ati, a ujutro ugrejati. Ako u blizini imate bunar, bić e dovoljno

da ujutro, nataš te, popijete po č aš u vode. Poseban efekat č išć enja izaziva č aj od vodopije (cikorije) ako ga pijete

nataš te, u količ ini od pola ili cele š olje. Č aj od vodopije pomaž e i kod najtvrdokornijih tegoba. Recept za rolat od

smokava: oprati pola kilograma suvih smokava, samleti ih u maš ini za mlevenje mesa i umesiti sa 5 g praha lista

sene. Oblikovati rolat, umotati u foliju i č uvati u friž ideru. Ujutro, nataš te, uzimati komad velič ine leš nika (deca

treć inu od toga) sve dotle dok se ne uspostavi normalno varenje. Još jedan savet: svakodnevno se kreć ite na

svež em vazduhu! Pređ ite na ishranu u kojoj su zastupljeni voć e, povrć e i ž itarice! Vodopijom se kod gojaznosti

postiž u izvanredni rezultati. Nije mi bilo teš ko da zamislim kako gojazni postepeno gube na telesnoj tež ini poš to im

se, pri normalnom varenju, dobro isprazne creva!

Ko nema po nekoliko dana stolicu neka samelje 100 g suvih š ljiva. Tome se doda samlevenih 50 g suvih smokava i

10 g č aja sene. Sve se samelje na mlinč ić u za mlevenje kafe i sve dobro zajedno promeš a i ostavi u staklenku ili

drugu zgodnu posudu, zatim se ostavi na hladno i suvo mesto. Od tog leka deci se daje po jednu kaš ič icu, a

odraslima po dve kaš ič ice dnevno.

Sazrele plodove oskoruš e pre mrazeva sakupiti i oprati. Nasuti u već oj staklenoj posudi sloj plodova, zatim sloj

š eć era naizmenič no do vrha. Povezati platnom, ostaviti na sunce ili neko toplo mesto. Za neko vreme š eć er se

istopi i stvara se sirup. Ostaviti da odstoji 3-4 nedelje.pre nego š to sirup poč ne sa vrenjem procediti ga i iscediti

plodove. U dobijeni sirup dodati alkohol da ne bi doš lo do vrenja. Piti sirup po pola do jedne č aš ice ujutru, naš te.

Deluje laksativno brzo i blago. Ć im se uspostavi normalna stolica, napraviti pauzu, a zatim se terapija mož e

nastaviti. Ovo je jedno od najboljih laksativnih sredstava.

Dve supene kaš ike mekinja preliti č aš om vrelog mleka, pokriti i ostaviti 40 minuta. Jesti ujutru, naš te po pola č aš e

mekinja. Mekinje u mleku se mogu kuvati 15 minuta. Tako pripremljene mekinje uzimati dva puta dnevno u toku

mesec dana. Pritom je pož eljno jednom nedljeno izvoditi klistir.

Kod hronič ne opstipacije svakodnevno piti tinkturu pripremljenu od jedne kaš ič ice semena lanana č aš u vrele vode.

Posudu uviti i ostaviti da odstoji 4-5 sati. Uveč e popiti č itav sadrž aj zajedno sa semenom.

Pre odrezivanja listova od aloje, ne zalivati je dve nedelje. Iscediti sok iz listova aloje i pomeš ati sa medom. Č uvati

u friž ideru i uzimati po jednu supenu kaš iku dva puta ujutru naš te i uveč e.

Sok od aloje koristi se kod hronič ne opstipacije: piti po 1-2 kaš ič ice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme

leč enja je 1-2 meseca.

Rasol od kiselog kupusa ima laksativno dejstvo. Pije se po pola č aš e toplog rasola.

Sok od svež eg krompira se koristi kod spazmatič ne opstipacije po ¼ do ½ č aš e.

Tinktura od korena maslač ka koristi se kod opstipacije: dve kaš ič ice isitnjenog korena preliti č aš om hladne,

prethodno prokuvane vode,ostaviti 8 sati. Piti po ¼ č aš e 4 puta dnevno pre jela.

Doza od 0,2-2 g praš ka od korena revnja deluje laksativno kod atonije creva i spazmatič ne opstipacije.

487

Cvetovi zove, plodovi divlje mirođ ije, koren sladić a, dan i noć , list bele breze, kora kruš ine – sve u jednakim

količ inama. Supenu kaš iku isitnjene meš avine preliti č aš om vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti,

procediti. Tinkturu piti u gutljajima u toku dana kod osipa izazvanog hronič nom opstipacijom.

Cvetovi zove – 2 dela, plodovii divlje miro đ ije – 2 dela, kora kru š ine – 2 dela, plodovi anisa – 1 deo. Supenu

kaš iku isitnjene meš avine preliti č aš om vrele vode, ostaviti 1-2 sata. Posle ruč ka i več ere popiti po jednu č aš u

tinkture.

Cvetovi zove i plodovi kruš ine u jednakom odnosu. Supenu kaš iku isitnjene meš avine preliti č aš om vrele vode,

kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Kod opstipacijeujutru i uveč e piti po jednu č aš u odvara.

Zubobolja

Zubobolja, dentalgija ili odontalgija je bol koja se javlja u zubu ili tkivima koja ga neposredno okruž uju. Najč ešć e

nastaje kao posledica karijesa ili obolenja zubne pulpe, a mož e nastati i usled problema sa desnima, vilicama,

usled izbijanja ili povrede zuba i sl. Zabelež eni su i sluč ajevi zubobolje nastale kao posledica promene

barometarskog pritiska (barodontalgija). Bol se mož e javiti spontano ili kao reakcija na različ ite termič ke, hemijske

i mehanič ke nadraž aje. Intenzitet varira od blagog do veoma jakog bola, koji mož e biti konstantan ili sporadič an.

Ponekad se mož e proš iriti i na okolna područ ja (sekundarna hiperalgezija). S obzirom na konkretno tkivo od koga

potič e, razlikuju se sledeć e vrste zubobolja: dentinska, pulpna, periapeksna, parodontalna i reflektovana.

Recepti:

Jedna smokva prerež e se upola, skuva u mleku i toplo stavi na upaljeni zub.

Nekoliko č eš njeva belog luka prorezati svaki na tri dela, sitnom solju namazati i staviti u dva decilitra dobre

komovice. To se na vatri tiho prokuva. Sa tom smesom (mora biti mlaka) ispirati.

Kamilica, zovin cvet, majč ina duš ica - u podjednakim delovima. Sve dobro promeš ati i od te meš avine jedanu

kaš iku preliti sa 2 decilitra ključ ale vode. Zatim poklopljeno ostaviti 15 minuta. Nakon toga ocediti, medom

zasladiti i tom tekuć inom preko dana viš e puta grgljati, svaki put gutljaj-dva popiti.

Jednu kaš iku sitno iseckanog korena belog sleza staviti u 3 decilitra mlake vode, ostaviti da stoji 2 sata, ocediti,

medom zasladiti i tom tekuć inom preko dana viš e puta grgljati, svaki put gutljaj-dva popiti.

Ž eludač ne bolesti

U ovom sluč aju preko dana č etiri sata na ž elucu drž ati oblog sa š veden biterom; ako je bolesniku moguć e, bilo bi

dobro da ta č etiri sata provede van kreveta. Oblog mora da bude pokriven toplom maramom kako ne bi doš lo do

hlađ enja zbog isparavanja. Noć u stavljati parne obloge od rastavić a. Ukoliko bi u međ uvremenu nastupili jač i

bolovi, ujutro i popodne, po dva sata, dodatno upotrebiti ove obloge, i to u krevetu. Osim toga, dnevno se mora, u

gutljajima, popiti 1,5 do 2 litre č aja od koprive i nevena, po moguć nosti svež ih. U poč etnom stadijumu raka ž eluca,

sa navedenim č ajem svakoga sata piti i tri do pet kapi svež e isceđ enog soka od zeč je soce, jer i to pomaž e.

Ž uti zubi

488

Naroč ito puš ač i imaju crne ili ž ute zube. Ako zube svakodnevno oč istimo uzduž prorezanom kriš kom belog luka -

zubi ć e postati beli.

BOLESTI POLNIH ORGANA

Fimoza

Fimoza je suž enje kož ice penisa (prepucija), zbog č ega se kož ica ne mož e prevuć i preko glavić a penisa. Naziv

dolazi od grč ke reč i phimos - a označ ava stanje koje mož e biti urođ eno ili steč eno. Fimoza mož e biti bolest kod

odraslih muš karaca, ili normalni stadijum u razvoju, tzv. fiziološ ka fimoza.

Recepti:

Po lekaru dr. Dirku Arncenu iz Berlina postoji jedan metod leč enja fimoze kod dece kupkama. Na 50-70 litara tople

vode za kupanje deteta stavi se 10 do 20g 10%-nog rastvora kalijum sulfurata (najbolje svež e spravljenog u

apoteci) stavi se u vodu za kupanje deteta, i pri tom se kož ica polnog uda lako povlač i. Nedeljno primeniti jednu

do dve kupke. Rezultat se č esto vidi već posle č etiri kupke, ali primena viš e od deset kupki nema nikakve svrhe.

Najpovoljniji uzrast za ovo je 4-7 godina mada kupke mogu da se primene i kod desetogodiš njaka. Dobre rezultate

daju i sedeć e kupke sa crnim slezom. Za kupanje deteta potrebna je š aka crnog sleza, koji preko noć i treba drž ati

potopljen u hladnoj vodi, a za odrasle se uzima količ ina od oko 100 g.

Grč evita i bolna menstruacija

Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogađ a već inu ž enske populacije. Ove tegobe su najč ešć e u

ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon porođ aja polako smanjivale. Najč ešć e već nekoliko dana uoč i

same menstruacije, ili na samom poč etku, mogu se javiti grč eviti bolovi u donjem delu stomaka. Ponekad su

povezani i sa muč ninom, migrenom ili nesvesticom. Kod nekih ž ena su ovi bolovi toliko jaki da ih potpuno

onesposobljavaju i primoravaju da ostanu u krevetu.

Recepti:

Trandovilje, bedrenika, orahove rese - u podjednakim delovima, dobro promeš ati i od te meš avine jednu kaš iku

kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Od tog leka piti viš e puta dnevno po jednu š oljicu.

489

Hajduč ka trava, komorač , oč ajnica - u podjednakim delovima dobro promeš ati i od te meš avine 2 kaš ike preliti sa

3 decilitra ključ ale vode. Ostaviti poklopljeno 10 minuta. Zatim ocediti, pravim medom zasladiti, piti viš e puta

dnevno po jednu š oljicu.

Ispadanje (prolaps) materice

Tokom dana pije se, u gutljajima, č etiri š olje č aja od virka. Na č etvrt litre vode uzima se jedna puna mala kaš ika

zelja, popari i ostavi da odstoji kratko vreme. Od stabljike do cveta nasitno iseč enom rusomač om do grlić a napuniti

jednu bocu i preliti rakijom, jač ine 38-40%, te 10 dana drž ati na suncu ili blizu grejnog tela. Ovom esencijom

nekoliko puta dnevno mazati levu stranu stomaka, poč ev od rodnice. Istovremeno primeniti nedeljno tri sedeć e

kupke od hajduč ke trave: preko noć i se hladno potopi 100 g hajduč ke trave, sledeć eg dana se voda ugreje i u njoj

kupa 20 minuta. Voda još dvaput mož e da se sipa natrag na biljku, tako da se jedna kupka mož e koristiti tri puta.

Izostala menstruacija

Uzeti 15 g krkovine, ploda pasjeg drena, rusomač e, rutvice, hajduč ke trave, kamilice i 10 g korena omana. Dve

kaš ike toga prelije se sa 400 g vrele vode, poklopi, ostavi celu noć ,i ocedi. Piti u dva obroka pre doruč ka i več ere.

Izmeš ati po 20 g ruzmarina, kamilice, rute, matič njaka i omana. Uzeti jednu kaš iku, preliti sa 2 decilitra vrele

vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti i uveč e popiti.

Uzeti po 30 g nane i valerijane i 40 g kamilice. 4 kaš ike te smese preliti sa pola litre vrele vode, zatim ocediti i piti

u toku dana kao topli č aj.

zmeš ati po 25 g nane, kamilice, rusomač e i nevena (cvijet). Uzeti 4 kaš ike te smese preliti sa pola litre vrele

vode, ocediti i piti kao topli č aj viš e puta na dan.

Krvarenje iz materice

Krvarenja iz materice mogu biti veoma č est simptom različ itih stanja i promena genitalnih organa, ali i znak

poremeć ene funkcije jajnika.

Recepti:

Potoč njak (cvetne vrš ike) - 4 kaš ike, kuvati 2 minute u litri vode. Time se ispira vagina i pije č aj po jedna š oljica

triput dnevno.

Rusomač a, kopriva - po 2 kaš ike, srč enjak - pola kaš ike, vranilova trava, dimnjač a - po 3 kaš ike. Pet kaš ika gornje

meš avine prelije se sa pola litre ključ ale vode i toplo pije viš e puta dnevno.

Istucati 50 g orašč ić a več no zelenog č empresa (Cupressus sempervirens) i staviti u pola litre 96% alkohola da stoji

10 dana (u sluč aju potrebe mož e se koristiti za nuž du već nakon 12 sati). Od te tinkture uzme se 10-20 kapi

razređ eno sa malo vode ujutro i uveč e pre spavanja i krvarenje ć e nestati.

490

Hajduč ica- list – 25 g, kopriva – list – 25 g. Listove sitno izrezati i dobro izme š ati. Jedna supena kaš ika na č aš u

vode. Uviti i ostaviti 1,5-2 sata. Piti po 100 g. tri puta dnevno jedan sat pre jela. Koristi se kod krvarenja

materice, pluć a i bubrega.

1 supena kaš ika suve biljke pastirske torbice na č aš u vrele vode, uviti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po jednu

supenu kaš iku 3-4 puta dnevno. Mož e se pripremiti gust odvar i piti po jedna kaš ič ica tri puta dnevno.

Posle berbe krastavaca sakupiti vrež e, osuš iti. 50 g. osuš ene, isitnjene vrež e na 0,5 l vode. Kuvati na tihoj vatri 5

minuta, pokriti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola č aš e tri puta dnevno. Već prvih dana krvarenje se

zaustavlja, stanje se poboljš ava. Pož eljno je lež ati 2-3 dana.

Jedna supena kaš ika cvetova mrtve koprive na č aš u vrele vode. Uviti i ostaviti pola sata, procediti. Piti po pola

č aš e 4-5 puta dnevno kod krvarenja materice, pluć a, bubrega i nosa.

15 g. suve biljke dvornika na č aš u vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti po jednu

supenu kaš iku 3-4 puta dnevno.

Pojač ana i produž ena menstruacija

Uzeti po 30 g troskota i rusomač e i 40 g imele. Od ovoga uzeti 2 kaš ike, kuvati u 2 decilitra vode oko 15 minuta,

ostaviti 4 sata, zatim procediti i piti u 2 navrata, ujutro i uveč e.

Uzeti po 30 g rusomač e i troskota, po 20 g kamilice i bele imele (list). Od toga uzeti 3 kaš ike, preliti sa 4 decilitra

vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim piti toplo ujutro i uveč e.

Prejaka menstruacija

Kod veoma jakog meseč nog krvarenja ujutro, pola sata pre doruč ka, nataš te piti š olju č aja od sledeć ih, dobro

pomeš anih lekovitih biljaka: 25 g cveta arnike, 50 g korena odoljena (valerijane), 25 g islandske mahovine, 25 g

matič njaka, 25 g hajduč ke trave i 25 g ž alfije. Puna mala kaš ika č ajne meš avine popari se sa č etvrt litre vode i

ostavi da odstoji tri minuta. Č aj treba piti i onda kada se krvarenje normalizuje. Od njega se telom iz donjeg

trbuha š iri prijatan oseć aj, ne pojavljuju se znaci prelaznih godina, a dejstvo ovih biljaka oseć a se godinama.

Rusomač a - 3 kaš ike, hrastova kora - 2 kaš ike, brezov list, kantarion, valerijana - po jedna kaš ika. Sve se dobro

promeš a i od te meš avine jedna kaš ika se prelije sa 2 decilitra ključ ale vode. Ostavi se da stoji poklopljeno 10-15

minuta, zatim ocedi, pravim medom zasladi i toplo pije pre jela po jedna š olja triput dnevno.

Rusomač a - 2 kaš ike, imela – jedna ka š ika, rastavić – jedna ka š ika. Sve se dobro promeš a i od te meš avine jedna

kaš ika se prelije sa 2 decilitra ključ ale vode. Ostavi se da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocedi, pravim

medom zasladi i toplo pije pre jela po jedna š olja triput dnevno dok traje menstruacija.

Kopriva, mrtva kopriva, list divljeg š imš ira – u podjednakim delovima dobro se prome š a. Od te meš avine jednu

kaš iku kuvati 5 minuta u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno 10 minuta po strani. Zatim ocediti, medom zasladiti

i piti pre jela po jednu š oljicu triput dnevno.

Uzeti po 35 g rusomač e i metvice, po 15 g kamilice i cveta nevena. Tri kaš ike te smese prelije se sa 4 dcl vrele

vode, poklopi, posle 2 sata ocedi i pije po 1 š oljica ujutro i uveč e.

491

Slaba menstruacija

Ruzmarin, nana (paprena metvica), ili nana kudrava, list bagrema (akacije), cvet nevena- -u jednakim delovima,

dobro se promeš a i jedna kaš ika te meš avine se prelije sa 3 decilitra ključ ale vode, ostavi poklopljeno 10-15

minuta. Zatim se ocedi i pije toplo pre jela triput dnevno ili svaki sat-dva po dva-tri gutljaja.

Pomeš ati koren valerijane, divljeg pelina i latice nevena u podjednakim delovima. Jedna kaš ič ica te meš avine se

prelije sa 3 decilitra ključ ale vode, ostavi poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi i pije toplo pre jela triput

dnevno ili svaki sat-dva po dva-tri gutljaja.

Neuredna menstruacija

Normalan menstrualni ciklus znač i da izmeđ u prvog dana jedne i prvog dana sledeć e menstruacije prođ e 28 + pet

dana. Veoma š irok dijapazon stanja mož e dovesti do neurednog menstrualnog ciklusa koji se ispoljava uč estalim

krvarenjima (ciklus krać i od 21 dan), retkim krvarenjima ( devet ili manje menstruacija godiš nje), izostankom

menstruacije (viš e od tri meseca), krvarenjima koja nemaju veze sa menstruacijom ili obilnim krvarenjima koja

imaju ili nemaju veze sa menstruacijom. Neki od uzroka neurednih krvarenja su: hormonski poremeć aji; opš ta,

sistemska oboljenja, kao š to su srč ana, bubrež na, jetrena ili druga oboljenja koja dovode do iscrpljivanja

organizma; poremeć aj ishrane; iscrpljujuć i fizič ki treninzi; gojaznost; stres; neki lekovi; neke infekcije materice,

grlić a materice i jajovoda; bolesti krvi; povreda genitalnih organa; dobroć udne ili zloć udne promene na vagini,

grlić u, telu materice, jajovodima ili jajnicima.

Recepti:

Valerijana, stež a, arnika, kamilica, grč ko seno – uzeti u podjednakim delovima, dobro prome š ati i od meš avine

jednu kaš iku preliti sa 3 decilitra ključ ale vode. Pije se dva puta dnevno po jedna š olja. Dobro je preko noć i staviti

na trbuh obloge od kamilice.

Jednu kaš iku hajduč ke trave preliti sa 3 decilitra ključ ale vode i to piti pre jela po jednu š olju triput dnevno.

50 g brš ljanovog lista ili kadulje ili 30 g lista majorana kuvati u litri vode 15 minuta i piti 3 š olje dnevno izmeđ u

dve menstruacije.

Oboljenje dojke

Terapija poč inje posle operacije. Ož iljci se, do ispod pazuš ne jame, maž u mašć u od nevena. Biljni ostaci po

spravljanju masti mogu č etiri do pet puta da se koriste za oblog; prethodno se malo ugreju. Oni imaju samo

zadatak da kož u uč ine glatkom i da ona dobije normalnu boju. Mast od nevena deluje protiv zatezanja kož e, š to je

posledica ovakve operacije, a kož a je zategnuta sve do nadlaktice. Ako su zahvać ene i limfne ž lezde, č ešć e treba

staviti oblog od izgnječ enog lista uskolisne ili š irokolisne bokvice i, uopš te, postupiti onako kako je opisano u

odeljku Oboljenje limfnih ž lezda. Nadalje, pije se č aj od 300 g nevena, 100 g hajduč ke trave i 100 g koprive, sve

dobro izmeš ano. Za č aj uzeti punu malu kaš iku ove meš avine na č etvrt litre vode. Dnevna količ ina je 1,5 do 2 litre

poparenog č aja, koji treba piti tokom celoga dana, u gutljajima. Od ove količ ine č aja ujutro, u podne i uveč e

oduzeti po pola š olje i u nju dodati veliku kaš iku š veden bitera, te po polovinu od toga piti pola sata pre i pola sata

posle svakog obroka, takođ e u gutljajima. Ukoliko bi nastupili bolovi, treba č ešć e stavljati obloge od š vedske

granč ice i parne obloge od rastavić a. Sve navedeno primenjivati i kod pojave nove otvrdline.

492

Oboljenje materice i jajnika

Dnevno treba pripremiti jednu i po do dve litre č ajne meš avine od 300 g nevena i 300 ghajduč ke trave. Za to je

potrebno š est do osam punih malih kaš ika biljaka. Navedena količ ina č aja pije se tokom celoga dana, u gutljajima.

Tri velike kaš ike š veden bitera razblaž iti u č aju i rasporediti tako da se uzima pre i posle svakog obroka. Osim

toga, svake nedelje primenjivati sedeć e kupke od hajduč ke trave. Vodu od prve kupke vratiti na biljke i upotrebiti

je, ugrejanu, još dvaput. To su nedeljno tri kupke. Zavisno od podnoš ljivosti, sedeć e kupke od hajduč ke trave

mogu se primenjivati svakodnevno. U sluč aju da se pojave bolovi, dodatno stavljati parne obloge od rastavić a i

obloge sa š veden biterom.

Spontani pobač aj

Spontani pobač aj jest gubitak embriona ili fetusa zbog sluč ajne traume ili "prirodnih" uzroka pre 28. nedelje

gestacije. Ako ž ena ima dva i viš e spontana pobač aja tada govorimo o habitualnim pobač ajima. Uzroci spontanog

pobač aja mogu biti anomalije zametka, anomalije polnog sistema ž ene, hormonski poremeć aji,bolesti majke i

insuficijencija vrata materice. Već ina spontanih pobač aja događ a se u ranoj trudnoć i. Rizik spontanog pobač aja

naglo se smanjuje nakon 10. nedelje od posljednje menstruacije. Spontani pobač aj mož e biti uzrokovan i

sluč ajnom traumom. Simptomi spontanog pobač aja zavise od trajanja trudnoć e, a karakteristič ni su bol zbog

kontrakcija materice, krvarenje, prsnuć e vodenjaka, izlaž enje ploda. Poseban oblik pobač aja je febrilini pobač aj

koji se javlja zbog infekcije, a prać en je poviš enom telesnom temperaturom.

Recepti:

Kod mnogih ž ena spontani pobač aj je uč estao i one ne mogu do kraja da iznesu trudnoć u. Zato bi trebalo da

posegnu za č ajem od hajduč ke trave i od virka, da piju dve do tri š olje dnevno. Ali, pomaž u i mladi izdanci belog

gloga. Vrhovi mladih listova, koji se sastoje od tri rež nja, kuvaju se u mleku. Potom se ono procedi, umuti se u

njega jedno ž umance i najzad doda laka zaprš ka od braš na i maslaca. Ova č orba uzima se za več eru nekoliko

nedelja, pa i meseci. Viš e neć e doć i do spontanog pobač aja.

Upala jajnika

Upala jajnika mož e da bude akutna ili hronič na. Tok bolesti je č esto podmukao, bez ikakvih simptoma. Za

posledicu ima zač epljenje jajovoda i danas je jedan od najč ešć ih uzroka neplodnosti kod ž ena. Upala jajnika je

uglavnom bakterijska infekcija koja zahvata područ je jajnika i materice. Upalu mogu da prouzrokuju i

mikroorganizmi prenosivi polnim putem. Vrlo č esto je u pitanju klamidija i gonokoka. Upalu jajnika prate napetost i

bolovi u donjem delu stomaka. Č esto se javlja temperatura i slabost.

Recepti:

U jednu posudu (tiganj) stavi se dve š ake soli i to stavi na š poret. Varjač om se meš a sve dok ne poč ne da prska.

Tada se na so nalije malo sirć a, toliko da so postane mokra. Ta so se stavi na lanenu krpu i privije na bolno mesto.

Ti se oblozi stavljaju svako več e pre spavanja. Taj oblog dobro je metnuti (kaž e Pelagić ) i u sluč aju kad se primeti

kilavost.

493

Različ ak, list medveđ eg grožđ a - po 4 kaš ike. Cvet zove - 2 kaš ike, kora od zove - 3 kaš ike. Sve se dobro

promeš a. Od te meš avine uzme se 4 kaš ike i kuva 10 minuta u pola litre vode. Zatim se ostavi poklopljeno da stoji

10-15 minuta. Nakon toga se ocedi, po ž elji medom zasladi, doda malo soka od limuna i viš e puta dnevno toplo

pije po jedna š oljica.

Kamilica, yovin cvet - po 4 kaš ike, različ ak - 8 kaš ika. Sve dobro promeš ati i od te meš avine 3 kaš ike kuvati 15

minuta u pola litre vode. Zatim pustiti da stoji 15-20 minuta. Piti pre jela po jednu š olju triput dnevno.

Kukuruzna svila - 6 kaš ika, neven, medveđ e grožđ e - po 4 kaš ike. Sve dobro promeš ati i od te meš avine 4 kaš ike

kuvati 15 minuta u pola litre vode. Zatim pustiti da stoji 15-20 minuta. Piti pre jela po jednu š olju triput dnevno.

Š aku majč ine duš ice preliti litrom ključ ale vode. Vruć e usuti u jednu manju posudu (noć nu) i tu posudu staviti u

već u prikladnu posudu, sesti i pokriti se oko tela da para ne izlazi. Treba sedeti sve dok ima pare.

Preliti 1,5 supenu kaš iku suve kamilice č aš om vrele vode, pokriti, dobro uviti i ostaviti 20 minuta.Za to vreme

uraditi klistir toplom vodom. Odvar od proceđ ene kamilice temperature 37 stepeni sipati u č aš u za ispiranje i

pomoć u odgovarajuć e pipeze uneti u anus. Posle toga leć i na bok i sač ekati da se upije. Ako ne uspe posle prvog

pokuš aja ponoviti postupak. Odvar od kamilice treba potpuno da se apsorbuje. Bolovi odmah uminu. Ovu

proceduru treba raditi nekoliko več eri uzastopce a po moguć nosti i nekoliko puta na dan. Na ovaj nač in

istovremeno se izleč e i hemoroidi.

Meš avina koja se koristi kod upale jajnika- Pelen (divlji) ili pelen-trava- 5 delova, veronika- 5 delova, kamilicacvetovi-

5 delova, orlov nokat- 1 deo. Pet supenih kaš ika ove meš avine preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti da odstoji

25 minuta. Za to vreme uraditi klistir. Pola litre vruć eg odvara popiti uveč e, 300 ml iskoristiti za vaginalno

ispiranje, 150 ml za ispiranje preko anusa, a zatim leć i na bok. Svega nekoliko dana izvođ enja procedura po ovom

receptu donosi olakš anje, ali za potpuno izleč enje potrebno ih je izvoditi 2-3 puta u toku meseca.

Upala materice

Akutno zapaljenje sluzokož e materice nastaje prodorom bakterija. Upala najč ešć e nastaje u toku menstrualnog

krvarenja, posle porođ aja, posle pobač aja, eksplorativne kiretaž e, histerosalpingografije, biopsije. Klinič ka slika

akutne upale se karakteriš e izraž enim lokalnim bolom u donjem delu trbuha, visokom telesnom temperaturom

prać enom groznicom, poveć anim i razmekš anim uterusom (materica), gnojnim iscetkom iz uterusa, krvarenjem.

Recepti:

U noć nu posudu stavi se š aka majč ine duš ice i prelije litrom ključ ale vode. Posuda se stavi u jednu dublju kantu na

koju se stave dve letvice i na njih bolesnik sedne. Sedi se toliko dugo dok ima pare. Postupak se svake več eri

ponavlja.

BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA

494

Anemija

Anemija ili malokrvnost je oboljenje krvi koje nastaje zbog nedostataka crvenih krvnih zrnaca. Ona mož e biti

veoma ozbiljna koje ponekad znač ajno utič e na ž ivot ljudi koji su oboleli. Moguć i uzroci anemije su: gubitak krvi,

brojna oboljenja bubrega, zglobova, krvotvornih organa, než eljena dejstva lekova, neodgovarajuć a ishrana i

nedostaci vitamina I gvožđ a.

Anemija se ponekad teš ko otkriva jer su rani pokazatelji (simptomi) veoma blagi. Zbog toga se lako zamenjuje

tegobama koje se viđ aju u drugim bolestima ili nakon korišć enja nekih lekova. Anemija mož e samnjiti ž ivotnu

energiju do te mere da obolelima otež ava obavljanje najosnovnijih kuć nih aktivnosti. Ona pogorš ava tegobe koje

stvaraju i druge bolesti ukoliko se međ usobno udruž i pa pospanost, slabost, malaksalost i drugi pokazatelji postaju

veoma izraž eni. Pokazatelji anemije su sledeć i: umor - pospanost, slabost - brzo zamaranje, vrtoglavica i

nesigurnost, bledilo kož e i sluznice usana, desni, konjuktiva, noktiju i dlanova, ubrzan srč ani rad – tahikardija,

oseć aj hladnoć e naroč ito ekstremiteta - ruku i nogu, tuga i depresija, smanjenje seksualnih funkcija, poremeć aji

sna i smanjenje apetita.

Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju i kod drugih oboljenja važ no je pregledati se

kod lekara posebno ukoliko postoji oseć aj neprestanog zamora i drugih navedenih tegoba.

Recepti:

Već inom su znaci oč iti: bledoć a, slabost, umor, č esta glavobolja, slaba probava i nedostatak apetita. Bolesnik, ako

je moguć e neka miruje i ž ivi na planinskom vazduhu, jer se krv u planini mnogo viš e obnavlja. Hrana neka je

lagana, okrepljujuć a i sa dosta voć a, koje treba jesti presno kako bi telo dobilo dovoljno gvožđ a, vitamina i raznih

mineralnih soli. Piti domać e č ajeve, mnogo svež eg mleka, voć ne sokove i č aš u zdravog vina ili piva radi bolje

probave.

Svako jutro nataš te treba pojesti jednu do dve jabuke, obilno zaslađ ene s pravim pč elinjim medom. Kao doruč ak

uzeti dobro ulupan ž umanac jednog jajeta s nekoliko kapi dobrog konjaka. Zatim nekoliko odrezaka na brzinu

ispeč ene dž igerice na jednu i drugu stranu, sredina neka ostane polusirova. Uz dž igericu salata maslač ka,

matovilca, radič a ili lista mladog spanać a. Treba jesti hranu bogatu belanč evinama: pasulj, graš ak, golubije meso,

dž igericu, jarebice, keč ige, patku, ovč etinu, paradajz, sardele, sir punomasan, tunjevinu i zeč etinu.

U š olji mleka skuva se kaš ika pravog meda. Ponavlja se dulž e vremena. Uzima se svaki dan nataš te.

U dve litre crnog vina stavi se 200 g suvog lišć a koprive, ubrane u proleć e. To se ostavi 24 sata da stoji. Nakon 24

sata vino je već za upotrebu. Od tog vina pije se č aš ica svako jutro nataš te i naveč e pre spavanja. Kura traje duž e

vremena.

Lišć e koprive (nabrano u proleć e) 20 g, šć avela ili kiselice, bokvice po 10 g-stavi se na litru vode. To stoji 12 sati,

a zatim 10 minuta kuva sa 2-3 kaš ike meda. Potom se ostavi da stoji 20 minuta poklopljeno. Nakon toga se ocedi.

Pije se viš e puta dnevno po kafenu š oljicu. Ovaj č aj ne samo da stvara krv nego pospeš uje probavu, otklanja

uzrujanost i nesanicu.

Uzeti muš ku i ž ensku bokvicu u podjednakom odnosu i kunice (stolisnik) nekoliko njih. Oprati u hladnoj vodi i

stucati dobro u avanu. Nacediti ovog soka 3 kaš ike. Pije se ujutro pola sata nakon š to se uzela mala kaš ika

pč elinjeg mliječ a.

Koren rnog sleza usitnjen - 40 g staviti u litru belog vina da stoji 14 dana. Nakon toga se ocedi i pije triput dnevno

po č aš icu.

Treba jesti slaninu i piti crno vino.

495

Š aku mladih lisnih pupoljaka koprive prokuvati 15 minuta u jednoj litri vode. To piti mesec dana umesto vode.

Zimi se mogu upotrijebiti osuš eni pupoljci ali samo pola š ake.

Izrendati posebno š argarepu, cveklu, rotkvu, iscediti sok u jednakim količ inama i sipati u tamnu flaš u. Flaš u

premazati testom, ali tako da ne bude sasvim zatvorena da bi sok mogao isparavati. Piti po jednu supenu kaš iku

tri puta dnevno pre jela. Vreme leč enja je tri meseca. Ovo je radikalno sredstvo protiv malokrvnosti.

Uzeti 400 g. svinjskog, utrobnog nesoljenog sala, 6 velikih zelenih jabuka. Jabuke sitno iseć i i staviti u salo, dobro

izmeš ati i staviti u rernu na tihoj vatri. Dok se salo topi uraditi sledeć e: umutiti 12 ž umanaca sa č aš om š eć era dok

se dobije bela masa, dodati u to 400 g. najkvalitetnije č okolade. Kada se salo i jabuke dobro istope izvaditi iz

rerne, procediti kroz sito ili gazu, dodati pripremljenu smesu, sve dobro izmeš ati i ostaviti da se ohladi. Dobijeni

proizvod mazati na hleb. Uzimati 3-4 puta dnevno za svaki obrok i uz to piti toplo, skoro vruć e mleko. Efekat je

dobar. Time se oslobađ a od malokrvnosti, dobija na tež ini, poboljš ava se opš te stanje, jač aju pluć a i prolazi

iznemoglost.

Kantarion- 3 supene kaš ike , mrtva kopriva – cvetovi 2 supene ka š ike, kupina – list – 2 supene ka š ike. Sve isitniti,

dobro izmeš ati, preliti sa 3 č aš e vrele vode, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti po jednu č aš u, vruć e tri puta

dnevno.

Š ipurak- plodovi – 5 supenih ka š ika isitnjenih plodova na 1 l vode. Kuvati 10 minuta, uviti i ostaviti č itavu noć . Piti

č aj u bilo koje doba dana sa bilo č im. Izuzetno č isti krvne sudove, poboljš ava razmenu materija. Tinktura je

bogata vitaminima i koristi se sem kod malokrvnosti kod skorbuta, bolesti bubrega i mokrać ne beš ike i jetre kao

sredstvo za poboljš anje opš teg stanja.

Svakodnevno naš te jesti 100 g. mrkve sa pavlakom ili maslacem.

Tinktura od plodova koristi se kao multivitaminsko sredstvo kod iscrpljenosti i malokrvnosti. Dve kaš ič ice isitnjenih

plodova preliti sa dve č aš e vrele vode, ostaviti jedan sat, dodati š eć er po ukusu i popiti u 3-4 navrata u toku dana.

List koprive, cvetovi hajduč ice, koren maslač ka- sve u jednakim količ inama. Supenu kaš iku meš avine preliti sa 1,5

č aš om vrele vode, ostaviti tri sata, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme pre

leč enja je 8 nedelja.

List koprive, list breze – u jednakom odnosu. Dve supene ka š ike meš avine preliti sa 1,5 ć aš om vrele vode, ostaviti

jedan sat, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme leč enja je 8 nedelja.

Oč istiti i oprati 300 g. belog luka, staviti ga u dvolitarsku teglu, preliti sa 1 l 70% alkohola i ostaviti da odstoji tri

nedelje. Doza: 20 kapi tinkture u pola č aš e mleka tri puta dnevno. Ipak, tinktura od belog luka se smatra za

slabije sredstvo od samog luka. Mogu se takođ e uzimati kapsule sa belim lukom i uzimati 2-3 puta komada naš te i

pre spavanja. Uzimanje kapsula napunjenih sokom od belog luka uopš te ne ostavlja miris kod osobe koja ga

koristi. Kod leč enja malokrvnosti treba uzimati po 4-5 kapsula dva puta dnevno.

Napuniti teglu od 4 l pelenom. Potreban je pelen isključ ivo iz majskog sakupljanja. Preliti pelen 40% alkoholom i

ostaviti 21 dan na suvom, tamnom mestu na temperaturi koja mora biti već a od sobne. Doza: 1 kap tinkture na

jednu supenu kaš iku sa vodom. Piti ujutru, jednom dnevno- naš te. Piti ovaj lek tri nedelje. Ako je malokrvnost

izraž enog oblika napraviti pauzu od dve nedelje, a zatim nastaviti leč enje još tri nedelje.

Angina pektoris

Angina pektoris još se naziva stenokardija ili grudobolja, a uzrokovana je smanjenim snabdevanjem srč anog

miš ić a kiseonikom zbog blokade koronarnih arterija ili spazma koronarnih krvnih sudova. Jaka bol š iri se u levo

rame i u levu ruku, ali mož e se osetiti i u područ ju trbuha, leđ a ili č ak vilice. Stabilan oseć aj boli i pritiska u

grudima mož e trajati nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Razlikujemo stabilnu i nestabilnu anginu pectoris.

Postoji još jedan oblik angine pectoris a naziva se varijantna ili Prinzmetalova angina. Uzrokovana je spazmom

(grč em) koronarne arterije i mož e se pojaviti i u mirovanju.

496

Napad angine obič no je uzrokovan telesnim naporom, emocionalnim stresom, tokom obroka ili na hladnoć i. Naime,

napad angine pectoris javlja se svaki put kada srce ubrza i kada treba viš e kiseonika. Uz bol se obič no javlja

pojač ano znojenje pa i povrać anje. Obič no traje od jedne do pet minuta, a smiruje se odmorom ili uzimanjem

nitratnih vazodilatatora. Bol u grudima koja traje par sekundi nije angina pectoris.

Recepti:

Pomeš ati po 15 g valerijane, glogovog cveta, cveta lavande, srdač ca, kima i komorač a, i matič njaka 10 g. Uzeti 3

kaš ike, preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim ocediti i medom zasladiti. Pije se u toku

dana u 3-4 navrata.

Ateroskleroza

Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih miš ić nih arterija. Karakteriš e se disfunkcijom endotela krvnog suda,

vaskulitisom, i nakupljanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ć elijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj

proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hronič nu opstrukciju zapremine

krvnog suda, poremeć en protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva.

Najznač ajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolesti su: hiperlipidemija,

hipertenzija, š eć erna bolest, puš enje. Ateroskleroza je č ešć a kod muš karaca nego kod ž ena. Razlog ovakvoj

disproporciji je š to su ž ene tokom reproduktivnog perioda zaš tić ene dejstvom polnih hormona. Ipak, nakon

menopauze, rizik kod ž ena se znač ajno poveć ava, tako da nakon 50. godine, već ina ž ena ima isti faktor rizika za

razvoj bolesti kao i muš karci iste starosne dobi. Znač ajno je i to da klinič ka manifestacija aterosklerotič nih

vaskularnih promena postaje izarazita u periodu izmeđ u 40. i 70. godine ž ivota.

Recepti:

Treba piti č aj od rosike (Drosera rotundifolia). Jednu kaš ič icu na 300 g vode kuvati 2-3 minuta. Pije se triput

nedeljno- jednu š olju nataš te i jednu š olju pre spavanja. Posle toga 4-6 nedelja pauzirati. Zatim ponoviti.

Pomeš ati po 25 g gloga (cvet), belog luka, rastavić a i imele, uzeti 2 kaš ike, preliti sa 3 decilitra vrele vode.

Poklopiti, ostaviti 2 sata, odliti i piti pre jela.

Po 20 g gloga (cvet), kamilice, masline (list), imele i belog luka, izmeš ati, uzeti 2 kaš ike mješ avine, preliti sa 3

decilitra vrele vode, ostaviti 2 sata, zatim odliti i piti pre jela.

Hemofilija

Hemofilija je bolest iz grupe koagulopatija (poremeć aja u sistemu koagulacije krvi) koja se nasleđ uje recesivno

vezano za X hromozom. Oboleli su uglavnom muš karci jer oni imaju samo jedan X hromozom, dok su ž ene

prenosioci ove bolesti. Postoji hemofilija A, hemofilija B i hemofilija C. U zavisnosti od tež ine simptoma postoji:

subhemofilija, lakš i, srednje teš ki i teš ki oblik ove bolesti. Usled poremeć aja u zgruš avanju krvi, javljaju se obilna

krvarenja izazvana č ak i banalnim povredama. Najač ešć e se javljaju sledeć a krvarenja: krvarenje u velike

zglobove (hemartros), krvarenje u miš ić e, abdominalna krvarenja, krvarenje u mokrać ne puteve, mož dano

krvarenje.

Recepti:

Kod ove, retke bolesti, uspeh se postiž e sledeć im lekovitim biljkama: veronikom (razgonom), virkom, rusomač om i

hajduč kom travom. One se pomeš aju u jednakim količ inama. Dnevno mora da se pije najmanje č etiri š olje č aja,

497

raspoređ ene na ceo dan. Jedna puna mala kaš ika biljaka popari se sa č etvrt litre vode i ostavi da odstoji 1 minut.

Osim toga, svakih 14 dana pravi se kupka od ove meš avine -100 g biljaka se u hladnoj vodi ostavi preko noć i,

sledeć eg dana se voda ugreje i doda umereno toploj vodi za kupanje koje traje 20 minuta. Ista voda još dvaput

mož e da se vrati na biljke i, ugrejana, upotrebi za još dve sedeć e kupke.

Hipertenzija

Hipertenzija je akutna ili hronič na bolest u kojoj je poviš en arterijski krvni pritisak. Č esto nema prepoznatljive

simptome, zbog č ega se naziva i „tihim ubicom“. Posledice akutne hipertenzije su naj č ešć e mož dana krvarenja,

dok se kod hronič ne hipertenzije najč ešć e ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku. Prema uzroku nastanka,

postoje dve vrste hipertenzije: esencijalna i sekundarna. Uzrok esencijalne hipertenzije je idiopatski (nepoznat).

Nema nikakvih klinič ki ili laboratorijski prepoznatljivih oboljenja koji je mogu prouzrokovati, ali se ubraja u 95%

svih klinič ki otkrivenih hipertenzija, š to je navelo nauč nike na pretpostavku geneteske predispozicije. U

sekundarnoj hipertenziji se mož e nać i uzrok (npr. oboljenja bubrega, nadbubrež ne ž lezde itd), ali ovo objaš njava

samo 5% otkrivenih hipertenzija. Prema trajanju, hipertenzije se klasifikuju kao: akutne (par sati do par dana) i

hronič ne (viš emeseč ne ili trajne).

Arterijski pritisak je strogo kontrolisana fiziološ ka varijabla i konstantno se održ ava u okvirima normalnih intervala,

ali se u toku 24 sata mož e približ iti ekstremnim vrednostima (bilo u smislu poviš enja ili sniž enja vrednosti) iz

različ itih uzroka (npr. teš ka fizič ka aktivnost). Ukoliko su vrednosti trajno poviš ene, kaž emo da dolazi do stanja

hipertenzije. Pritisak varira u odnosu na srč ani ciklus - najviš i je tokom sistole, a najniž i tokom dijastole. Razlika

izmeđ u ovih pritisaka je hidrodinamič ka sila koja uslovljava tok krvi kroz krvne sudove - pulsni pritisak. Vrednosti

normalnog arterijskog pritiska su statistič ki određ ene i variraju na osnovu uzorka, rase i uzrasta, pa prema tome i

izmeđ u pojedinih drž ava i zdravstvenih sistema, ali su ipak najš ire prihvać eni kriterijumi Svetske zdravstvene

organizacije (SZO) prema kojima se vrednosti sistolnog arterijskog pritiska viš e ili jednake 140 mmHg i/ili

dijastolnog arterijskog pritiska viš e ili jednake 90 mmHg, dobijene u tri uzastopna, adekvatna merenja tokom 1-3

nedelje smatraju hipertenzijom.

Recepti:

Kukuruzna svila, hajduč ka trava - po dve kaš ike; list š umskih jagoda - jedna kaš ika, đ urđ evak – jedna ka š ič ica.

Sve dobro promeš ati i jednu kaš iku preliti s 3 decilitra ključ ale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta,

zatim ocediti, pč elinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu š olju, ili svaki sat-dva po

nekoliko gutljaja. Uzimati 20 dana u mesecu. Zatim drugi mjesec opet 20 dana itd.

Pola kaš ič ice glogovog cveta samlevenog u prah pomeš ati sa malo š eć era i popiti sa malo vode dva puta dnevno.

Narendati presnu proletnju ranu cveklu i pomeš ati sa sokom od limuna. Dnevno pojesti po mali tanjirić .

U pola litre alkohola 96% stavi se 5 kaš ika glogovog cveta. Bocu dobro zač epiti i dnevno barem jednom protresti.

Nakon 10 dana se ocedi. Od toga leka uzima se dnevno dva puta po 20 kapljica razređ eno s malo vode. Ukoliko

bolesnik pati od nesanice neka uzme uveč e pre spavanja 40 kapi, opet razređ eno s malo vode. Taj lek je dobar i za

umirenje srca.

Imela, hajduč ka trava, cvet od gloga i kamilice – u jednakim delovima dobro prome š ati. Sve dobro promeš ati i

jednu kaš iku preliti s 3 decilitra ključ ale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pč elinjim

medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu š olju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.

Velika glavica bijelog luka kuva se 10 minuta u pola litre vode. Kad se ohladi, nalije se u bocu i doda 3 poveć a

limuna. Pije se svaki dan nataš te - po mala č aš ica.

Dobro je skuvati č aj od perš una (list i korijen) – 2 ka š ike na dva decilitra vode kuva se 5-10 minuta, a zatim

pojede i popije. Uzima se triput dnevno po jedna š olja.

498

Bolesnici neka jedu 2-3 dana samo neslani kuvani pirinač bez ikakve druge hrane. Pirinač se mora tako dugo

kuvati dok ne postane sasvim kaš ast.

Uzeti jednu kaš iku imele (suvo lišć e i granč ice) i staviti u č aš u sa 2 decilitra hladne vode. Ostaviti da stoji preko

noć i poklopljeno. Piti 3 puta na dan.

Leukemija

Maligna bolest hematopoeznih organa, koju odlikuje poremeć eno razmnož avanje i sazrevanje krvnih ć elija,

uglavnom leukocita i njihovih matič nih ć elija, u koš tanoj srž i, limfnim organima, a č esto i u drugim organima, a

skoro uvek i poveć an broj leukocita u perifernoj krvi. Leukemija je najverovatnije i u č oveka іzazvana virusima,

č ije delovanje pomaž u nasledni (genski) i izvesni spoljaš nji č inioci (ionizujuć a zrač enja, hemijski jedinjenja i dr.).

Recepti:

Preporuč uje se sledeć a č ajna meš avina: 20 g pelena, 30 g koprive, 25 g suruč ice, 20 g razgona, 30 g izdanaka

zove ,15 g kantariona, 25 g ivanjskog cveć a, 30 g nevena, 15 g korena maslač ka, 25 g hajduč ke trave, 30 g ruse.

Na č etvrt litre vode uzeti punu malu kaš iku ove č ajne meš avine. Tokom dana piti, ugutljajima, najmanje dve litre

č aja. Bilo bi od velike koristi kada bi navedene biljke iz prirode mogle da se donesu svež e, ako ne sve, bar neke od

njih. Poš to uzrok nastanka leukemije treba traž iti u slezini, dnevno piti i š est gutljaja č aja od iđ irota. Ravnu malu

kaš iku korena iđ irota uveč e potopiti u hladnu vodu, a ujutro ugrejati i procediti. Pre i posle svakog obroka piti po

jedan gutljaj. Tri male kaš ike (mož e do tri velike) š veden bitera razblaž iti u tri š olje biljnog č aja. Preporuč uje se

stavljanje na jetru i slezinu obloga od š vedske granč ice u trajanju od č etiri sata dnevno, kao i parnih obloga od

rastavić a. Izbegavati sve vrste namirnica koje sadrž e kiseline, kao na primer pomorandž e, limun, grejpfrut, razne

voć ne sokove, sirovo voć e, jako zač injena jela, suhomesnate proizvode i masno meso. Kompot od jabuka mož e da

se jede u neogranič enim količ inama.

Oboljenja srca i krvotoka

S obzirom na to da je infarkt srca poslednjih godina sve uč estaliji i kao da postaje opš tenarodna bolest, ukazać u

na jednu č ajnu meš avinu koja je iznenađ ujuć e uspeš na kod bolesti srca i krvotoka:10 g rastavić a, 10 g iđ irota, 10

g hajduč ke trave, 10 g kore kruš ine, 10g srč anika, 10g garnike, 30 g gloga, 10 g rute, 10 g zeč jeg trna, 10 g

dimnjač e, 10 g smrdljive koprive, 10g maslač ka, 10 g mahuna od pasulja, 20 g imele, 10 g troskota, 10 g

pirevine, 10 g mehurastog okreka, 10 g repuš ine, 10 g stež e (gusjaka), 10 g rusomač e, 20 g mate č aja, 10 g

korena bedrinca, 10g matič njaka, 10 g irske mahovine (Potentilla anserina). Sve dobro pomeš ati i na jednu š olju

uzeti punu malu kaš iku bilja. Ova č ajna meš avina se preko noć i drž i u hladnoj vodi, a ujutro ugreje. Pije se ujutro i

uveč e po jedna š olja č aja zaslađ enog malom kaš ikom meda.

Proš ireni kapilari

Proš ireni kapilari nastaju zbog poveć ane funkcije krvotoka kož e, ili gubitka tonusa miš ić nih vlakana najsitnijih

krvnih sudova na samoj površ ini kož e.

Treba se prati u hladnoj vodi. Noge polevati hladnom vodom. To se svake več eri ponavlja i odmah zatim ide se u

krevet da se organizam ne prehladi. Za vreme gornje kure treba piti č aj od zovinog cveta.

499

Slabi srč ani miš ić i

Za oslabljene srč ane miš ić e najbolja je masaž a. Litrena staklenka napuni se do polovine usitnjenom rusomač om

(Capsella bursa pastoris). Staklenku dopunimo 96% alkoholom i ostavimo 10 dana na suncu ili na toplom mestu.

Nakon toga se staklenka stavi u hladnu prostoriju i tom tekuć inom svake več eri masiraju bolna mesta miš ić a na

levoj strani grudnog koš a i to odozdo prema gore.

Srč ane bolesti

Kukuruzna svila, morski luk, brezovo lišć e – po 2 ka š ike, naprstak (digitalis) – jedna ka š ič ica, dobro promeš ati i od

te meš avine trič etvrt kaš ike kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 1015 minuta, ocediti, piti

pre ruč ka i več ere, nezaslađ eno, po jednu š olju.

Limun je odlič an lek protiv srč anih bolesti. Sok od 3 limuna ulije se u bocu i doda kaš ič ica samlevene soli. To se

muć ka dok se ne zapeni. Od tog leka uzima se svaki sat po jednu kaš iku. To je ujedno lek protiv smetnji u probavi

i bolesti jetre.

Vino od ruymarina dobar je lek za viš e bolesti, a naroč ito za srce ako se ujutro i uveč e uzima 2-4 kaš ike. Priprema

vina je sledeć a: u litrenu bocu stavi se suv fino iseckan list ruzmarina i nalije litra prirodnog belog vina i ostavi da

stoji 24 sata. Od tog vina pije se tri puta dnevno pre jela 3-4 kaš ike. Leč i vodenu bolest, srce, č isti krv i tera na

mokrenje.

U 3 decilitra vode stavi se jedna kaš ič ica gorocveta (Adonis vernalis) i kuva 2 minute. Ostavi se poklopljeno da

stoji 10 minuta. Od tog č aja uzimati svaka dva sata po jednu kaš iku .

List ruzmarina, matič njaka, valerijane - po 4 kaš ike; ruž inog lišć a - 2 kaš ike. Sve dobro promeš ati i od te meš avine

jednu kaš iku preliti sa 2-3 decilitra ključ ale vode. Pije se tri puta dnevno posle jela po jedna š olja.

Srč ane mane

Pomeš ati po 25 g nane (list), i matič njaka (list) po 10 g, kamilice, komorač a, hajduč ke trave (cvet), gloga (cvet) i

kruš ke (kore). Uzeti 3 kaš ike te smese, preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti preko noć i poklopljeno. Piti umesto

vode nakon jela.

Srč ani udar

500

Srč ani udar ili infarkt je ishemič no oboljenje srca. Najnaprednije industrijske zemlje najviš e su pogođ ene ovom

bolešć u. Najjač e ugrož eni krajevi su sa najviš im standardom. Najč ešć i uzrok infarktu je zakreč avanje krvnih

sudova (aterioskleroza) uopš te, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju krvlju srč ani miš ić . Zakreč avanje krvnih

sudova započ inje još u ranoj mladosti, jač e se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve brž e razvija. Od nje

najviš e obolevaju muš karci, a manje ž ene. Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su: -porodič na

sklonost ka oboljenju, jer je bolest č ešć e ispoljena u pojedinim porodicama; -č ešć e je zapaž eno oboljenje kod

gojaznih osoba, kao i kod osoba sa poviš enim masnim materijama u krvi; -poviš eni krvni pritisak je najč ešć i uzrok

ovom oboljenju; -bolest se č ešć e javlja kod strasnih puš ač a, koji puš e već i broj cigareta, a posebno ukoliko je

puš enje prisutno viš e godina; -kod bolesnika od š eć erne bolesti č ešć i je infarkt, naroč ito ako se bolest neredovno

leč i; -fizič ka neaktivnost i č esti psiho stresovi takođ e su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest. Najvaž niji

simptomi infarkta su: produž en i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima ispod grudne kosti. Bol č esto seva u

levu ruku, vrat iliu vilicu. Bol je č esto prać en slabošć u, malaksalošć u, znojenjem, ponekad povrać anjem i jako

izraž enim guš enjem. Bolovi obič no nastaju posle tež eg fizič kog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoć i, ali mogu

nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz č ista mira pa č ak i u snu.

Recepti:

Uzeti 1 kg cvekle, oprati, oč istiti, iseć i na komade i staviti u posudu od 3litre. Dodati 100 g š eć era, 2 g soli,

nekoliko komadić a raž enog hleba. Preliti toplom vodom. Ostaviti 3 dana na toplom mestu. Č etvrtog dana je

gotovo. Upotrebljavati 3 puta na dan, pola sata pre jela po pola č aš e u toku dva meseca.

List kiprovine - 5 delova, muš katla – 4 dela, nana 2 dela, kantarion – 4 dela, srda č ica (Leonarus cardiaca) - 4 dela,

š iš arke hmelja – 2 dela, koren valerijane – 2 dela, maj č ina duš ica - 1 deo, suruč ica (Filipendula) - 4 dela,

vranilovka – 1 deo. Dve ka š ike smese preliti sa pola litre vrele vode, sipati odmah u termos, ostaviti preko noć i,

procediti. Uzimati po 1/3-1/4 č aš e 3-4 puta na dan, 2-3 meseca.

Samleti u mlinu za kafu suvo korenje dioskoreje i iđ irota, pomeš ati ih u istom tež inskom odnosu i uzimati po pola

kaš ič ice sa vodom. Ovo pomaž e da se krv razredi i izbacuje iz organizma viš ak holesterola.

Srč ana neuroza

Pod srč anom neurozom podrazumevaju se bolesti srca koje dolaze kao posledica neuro-vegetativnih poremeć aja.

U neuroze srca ubrajamo bolesti kao š to je lupanje srca i probadanje srca. Lupanje srca pojavljuje se najč ešć e kod

malokrvnih i slabunjavih ljudi. Oseć a se potiš tenost, guš enje, vrtoglavica, nesvestica, hladan znoj, umor.

Probadanje srca: bol se ogleda u vidu srč anog grč a koji zahvata naroč ito levu ruku, disanje je jako otež ano.

Recepti:

Pomeš ati po 10 g valerijane, glogovog i lavandinog cveta, srdač ca, kima, komorač a i matič njaka. Od toga uzeti 3

kaš ike preliti sa 5 decilitara vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata,

ocediti, zasladiti medom i piti u toku dana u 3-4 navrata.

Matič njak, narandž ina kora, lavanda, komorač - od svakog po 2 kaš ike dobro promeš ati. Od te meš avine stavi se

jedna kaš ika u 300 g vode i natapa 8-12 sati, zatim kuva 3-4 minute. Pije se samo jedna kaš ika dnevno pre

spavanja. Jednom u nedelju dana noge treba prati u vodi u kojoj se 10-15 minuta kuvalo trinje. Nakon toga noge

odmah staviti u hladnu vodu do polovine listova. Nogama micati kao da se gazi po vodi.

U sluč aju jač eg napada (kucanja) dobro je da bolesnik popije č aš u zaš eć erene vode sa malo limunovog soka, a

grudi oprati hladnom vodom.

501

Tromboza

Venska tromboza nastaje zastojem tromba (krvnog ugruš ka) u veni. Mogu biti zahvać ene površ inske vene ili

duboke vene. Tromboza je uvijek prać ena flebitisom (upala vene), pa se koriste termini i tromboza i tromboflebitis.

Tromboza mož e nastati zbog koagulacijskih poremeć aja (poremeć aji u zgruš avanju krvi) ili mož e ukazivati na još

neotkrivenu zloć udnu bolest. Faktori koji mogu doprineti nastanku tromboze su: oš teć enja endotela (unutraš nji

sloj zida krvnog suda) kateterom, zastoj krvi nakon operativnih zahvata, oralni kontraceptivi, dugotrajno sedenje

sa spuš tenim nogama. Simptomi akutne bolesti razvijaju se tokom nekoliko sati ili kroz 1 do 2 dana. Tok bolesti je

obič no ogranič en, traje 1 do 2 nedelje, a nakon toga se akutni proces smiruje i smanjuje se bolnost. Ako se radi o

superficijalnom tromboflebitisu, zahvać ena vena mož e se osetiti pod prstima kao zadebljala, tvrda. To je odraz

upalne reakcije i prate je bolovi, osetljivost, eritem i toplota. Duboka venska tromboza mož e biti asimptomatska ili

se isto mož e ogledati u različ itim stepenima osetljivosti, bolnosti, eritema, otekline, toplote, promenama boje kož e

ili istaknutim površ inskim venama. Osetljivost i bol javljaju se pri stajanju i hodanju, a olakš aju se mirovanjem sa

uzdignutom nogom. Maksimalna bol javlja se pri savijanju skoč nog zgloba sa ispruž enim kolenom ili pri ustajanju

sa ispruž enom nogom i osnovno je za razlikovanje od obič ne miš ić ne boli.

Recepti:

Laneno seme (50 g) kuva se 20 minuta u 3 litre vode. U toj se teč nosti uveč e operu noge. Seme se stavi u vreć icu,

dok je toplo i stavi na bolno mesto. Noge se zaviju u toplu vunenu krpu. Kura traje još mesec dana i nakon š to se

bolesnik oseć a sasvim zdrav.

Treba redovno jesti luk u hrani. On smanjuje zgruš avanje krvi. Uključ iti u ishranu smokve i morske alga. Oni imaju

jaka antikoagulantna svojstva. Svakodnevna doza vitamina C trba da bude najmanje 100 mg, a vitamina E od 400 -

800 jedinica. Koristiti č aj od brezinih pupoljaka. Jednu treć inu boce od pola litre napuniti brezinim pupoljcima, naliti

vodku do grlić a. Ostaviti 10 dana. Povremeno protresti. Kada poč nu boleti noge treba vene namazati ovom

tinkturom, sač ekati 10-15 minuta i ponovo namazati. Prekinuti sve fizič ke aktivnosti toga dana.

BOLESTI UHA

Oš teć enje sluha usled prehlade

Pomeš ati iste količ ine dobrič ice, ž alfije i hajduč ke trave. Č aj od ovih biljaka se upotrebljava za ispiranje uš iju.

Preporuč uje se i š veden biter kojim se navlaž i komadić vate i stavi u uho, kao i toplo ulje od timijana, č ije se kapi

u uvo stavljaju pre vate. Ulje od timijana se greje tako š to se mala kaš ika sa jednom do dve kapi ulja stavi u toplu

vodu.

502

Uš ne bolesti

Kod jakog bola u uš ima treba u uvo nacediti 2-5 kapi soka od muš mula, pri tom treba leć i tako da sok prodre

duboko u uš nu š koljku. Ukoliko pri ruci nema muš mule, u istu svrhu mož e odlič no da posluž i i sok od č uvarkuć e.

Konopljino ulje nakapa se u uvo. Bolovi ć e prestati.

Uho isprati toplim č ajem od crnog sleza.

Kuvati pola kilograma pasulja. Kad je sasvim skuvan, na posudu se stavi levak tako da pokrije celi otvor lonca.

Uvo se stavi na izlaz levka i tako pari. Uvo se pari tako dugo dok ima pare u posudi. Za vreme parenja potrebno je

pokriti glavu i lonac radi š to jač eg znojenja.

Kod reumatič nih bolova u uš ima stavlja se na vatu 5 kapljica kamforovog i 30 kapljica maslinovog ulja, vata se

ugreje i stavi u uvo. To se ponavlja viš e puta dnevno.

Ako je bol uha posledica prehlade, obič no koristi parenje kamilicom. U protivnom se kuva č aj: 6-7 zelenih

makovica (od maka) u 2 3 decilitra vode. To se kuva nekoliko minuta. Malo se ohladi i od tog č aja uš trca

kapaljkom u bol no uvo po nekoliko kapi - viš e puta na dan.

Decu koja postanu nagluva od posledice š arlaha, treba duž e vremena dva puta polivati preko glave i ramena

hladnom vodom. Zatim glavu, ramena i grudi dobro peš kirom izmasirati. Svaki dan jedanput ukapati u oba uva 3-

5 kapi ulja od slatkog badema.

Gluvoć u leč i: pola kaš ič ice č aja od rute i toliko cveta od kamilice preliti sa 30 g maslinovog ulja i staviti nekoliko

dana na sunce ili na umereno toplu peć . Od toga ulja ujutru i uveč e u uvo, na koje se slabo č uje, kapne se po

nekoliko kapi, legne se i ostane 5-10 minuta kako bi ulje moglo duboko dopreti u uš nu š koljku.

Zujanje u uš ima leč i tinktura od arnike. Č im uvo poč ne da zuji, kapne se u njega 2-3 kapi i zatvori vatom. Ili se

uzme malo vate koja se natopi kamforom i stavi u uvo na 3-4 sekunde. To se svaki č etvrt sata ponavlja. Umesto

kamfora, mož e posluž iti i eter.

Tri kaš ike mekinja, jedna kaš ika iseckanih, svež ih ili suih, listova crvene ruž e, 2 kaš ike pelina. Sve zajedno dobro

promeš ati i kuvati u tri decilitra crnog vina dok ne zavri. Kad se toliko ohladi da se mož e podneti, tom smesom

treba oblagati uvo.

Lanena krpica namaž e se voskom i savije u oblik levka. Tanji kraj stavi se u uvo, a š iroki zapali i ostavi da izgori

sve do blizine uva. Ostatak se iz uva izbaci. Zatim se u bolno uvo nalije slana komovica.

Zagnojeno uho

U pola litre belog vina stave se dve kaš ike ruzmarina da zavri. Od tog vina stavljaju se oblozi na bolno uvo.

Svako jutro i več e nakapati u bolesno uvo nekoliko kapi soka od rusomač e.

Ako se uvo gnoji, dobro je uš trcati mleko u kome je kuvano seme od konoplje.

503

Zujanje u uš ima

Zujanje u uš ima (Tinnitus) je oš teć enje sluha pri kome dolazi do neprestanog zujanja u uhu. Ono mož e biti

prouzrokovano starošć u, promajom, prevelikom bukom, poviš enim krvnim pritiskom, ili nasledno steč eno.

Recepti:

Pš enič ne mekinje - tri kaš ike, latice crvenih ruž a (svež ih ili suvih) —-jedna ka š ika. Sve zajedno stavi se u tri

decilitra crnog vina. Kad provri, ocedi se pa se talog zamota u č istu krpu ili gazu i onako topao privež e na uvo.

Zujanje ć e prestati.

Protiv zujanja u uš ima pomaž e ulje od badema ili parenje sa kamilicom. Umoč i komadić vate u spomenuto ulje i

stavi u uvo. Viš e puta ponavljaj do ozdravljenja.

Jednu kaš iku kukuruznog braš na staviti u š olju vode, dobro promeš ati i ostaviti preko noć i da stoji. Ujutro se

ponovo promeš a i nataš te popije. Postupak se ponavlja 3 nedelje. Ne sme se jesti svinjsko meso, mož e se piti

malo mleka, jesti malo hleba i to kukuruznog, ali ne piti alkohol.

Treba pariti uvo sa cvetom crnog sleza.

Zujanje u uš ima leč i hodanje bosim nogama, svako jutro duž e vremena po rosnoj detelini.

Zujanje u uš ima leč i tinktura od arnike. Č im uvo poč ne da zuji, kapne se u njega 2-3 kapi i zatvori vatom. Ili se

uzme malo vate koja se natopi kamforom i stavi u uvo na 3-4 sekunde. To se svaki č etvrt sata ponavlja. Umesto

kamfora, mož e posluž iti i eter.

DUŠ EVNE BOLESTI

Histerija i hipohondrija

Histerija je vrsta neuroze kod koje su dominantni raznovrsni telesni, senzorni, motorič ki i mentalni poremeć aji sa

psihogenim poreklom. To su najč ešć e: napadi smeha i plač a, preterana razdraž ljivost, somnambulizam

(meseč arenje), halucinacije, strepnja, uznemirenost, tahikardija (ubrzani rad srca), muč nina, povrać anje, bolovi u

različ itim delovima tela, kontrakcije itd.

Hipohondrija je psihič ki poremeć aj koji se ispoljava u neprestanoj usredsređ enosti osobe na svoje fizič ko zdravlje,

bez objektivne zasnovanosti. Zbog veoma slož enog psihološ kog mehanizma hipohondriju je teš ko diferencijalnodijagnostič

ki razlikovati od stvarnog poremeć aja. Međ utim, nedostatak objektivnih pokazatelja bolesti ili

poremeć aja, kao i uoč ljiva simulacija mogu ukazati da je u pitanju hipohondrija.

504

Recepti:

Uzeti crnu koprivu (kao tinkturu) 2 kaš ič ice dnevno, razređ eno s malo vode. (1)

List š umske jagode, majč ine duš ice, lazarkinje, dubč aca - u podjednakim delovima dobro promeš ati. Od te

meš avine jednu kaš iku preliti s 2 decilitra ključ ale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, nakon toga ocediti,

zasladiti medom i piti svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.

50% metvice, 30% iseckane valerijane i 20% gorke deteline se izmeš a i uzme jedna kaš ika te meš avine koja se

prelije s 2 dl vrele vode. Poklopi se, stoji 2 sata, ocedi, zasladi i pije posle jela.

Pomeš ati u jednakim delovima list matič njaka i metvice, cvet kamilice, hmelj i koren odoljena (valerijane). Uzeti 1

kaš iku toga, preliti s 2 dl vrele vode, poklopiti i tri sata iza toga procediti i piti.

Nemiran san (kod dece)

Ako se deca dok spavaju č esto prevrć u i ne nalaze mir, trenutno pomaž e - pod uslovom da dete u prostoriji gde

spava nije izlož eno zrač enju - kupka od lipovog cveta. Već u kofu napola napuniti lipovim cvetom i u hladnoj vodi

ga ostaviti preko noć i. Sledeć eg dana se ekstrakt ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta. Ponovo

ugrejana, ova voda mož e da se upotrebi još dvaput. Cvet lipe po moguć nosti brati na suncu.

Protiv pijanstva

Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti, odnosno toksikomanija. Po pravilu alkoholizam je

psihogenog porekla, ali uz znatan uticaj situacionih faktora zbog č ega je ranije smatran porokom, a ne bolešć u.

Ispoljava se kao gubitak sposobnosti uzdrž avanja od prekomerne upotrebe alkohola, š to dovodi do zavisnosti,

naruš avanja psihič kog i fizič kog zdravlja i socijalnih odnosa. Po rasprostranjenosti i š tetnim posledicama po

zdravlje, alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Zbog navedenih

razloga u već ini zemalja je obuhvać en zdravstvenim osiguranjem kao bolest zavisnosti. Č ešć i je kod muš karaca.

Recepti:

U litru vode stavi se 6-8 kaš ika usitnjenog ruzmarinovog lista sa cvetom i kuva se 10-15 minuta. Pije se 2 š olje

dnevno.

Majč ine duš ice 4 kaš ike prelije se sa trič etvrt litre ključ ale vode i ostavi da stoji 5 minuta. Od tog č aja uzima se

svaka 2 sata po jedna kaš ika.

Stres

Stres je skup nespecifič nih reakcija č ovekovog organizma na š tetne faktore iz radnog i ž ivotnog okruž enja. Š tetni

faktori iz č ovekovog okruž enja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaš titio

uspostavljanjem ravnotež e sa sredinom. Pri poremeć aju ravnotež e organizma odbrambeni sistemi reaguju prema

505

vrsti stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvek na isti nač in, Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i

manifestuje se kao skup simptoma pa se naziva i opš ti adaptacioni sindrom ili Selijev sindrom. Ukoliko je č ovek

kontinuirano izlož en stresu ili ukoliko je njemu č esto izlož en dolazi do poremeć aja u funkcionisanju organizma š to

uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti kao š to je hipertenzija. Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni.

Tako, to mogu biti fizič ki faktori (hladnoć a, toplota, buka, vibracije, otrovi) i psihološ ki (velika odgovornost,

poremeć eni međ uljudski odnosi...).

Recepti:

Za smirenje nervnog sistema 3 puta na dan piti po pola č aš e sledeć i č aj: srdač ica (Leonarus cardiaca) – 3 ka š ike,

list nane – 3 ka š ike, koren valerijane – 2 ka š ike, š iš arke hmelja – 2 ka š ike. Jednu do dve kaš ike ove smese kuvati

na vodenom kupatilu 15 minuta, ohladiti, procediti i dosuti do 200 ml.

Uzeti po jednu kaš iku š iš arki hmelja, korena valerijane, kantariona, korena anđ elike i rizoma pirevine. Jednu

kaš iku smese preliti č aš om vrele vode, ostaviti poklopljeno 15 minuta, procediti. Piti toplo po 1 č aš u za vreme

jakog uzbuđ enja.

Uzeti po 1 kaš iku š iš arki hmelja, korena valerijane, majkine duš ice i kantariona. Dve kaš ike smese preliti sa dve

č aš e vrele vode, ostaviti da stoji jedan sat, procediti. Piti po pola č aš e.

Kupka. Pet kaš ika matič njaka preliti sa dve č aš e vrele vode, kuvati 3 minuta, ostaviti da stoji 10 minuta, ili pet

kaš ika korena valerijane kuvati 15 minuta i ostaviti da stoji 1 sat. Ovako dobijeni č aj sipati u kadu sa toplom

vodom (35-36°C).

U 1 litar belog vina staviti 2 kaš ike matič njaka, ostaviti 2 nedelje na tamnom mestu, ponekad protresti, ocediti. Piti

po 30 grama tri puta na dan.

Kao dobro sredstvo za smirenje koristiti u toku deset dana po pola č aš e 3-4 puta na dan sok cvekle sa medom

(1:1).

Najbolji lek za stres je smeh i pozitivan pogled na ž ivot.

POREMEĆ AJ METABOLIZMA

Giht

Giht ili uratna artropatija je metabolič ko oboljenje, koje nastaje kao posledica trajno visokog nivoa mokrać ne

kiseline u krvi (hiperuratemija) i talož enja kristala mononatrijum-urata u zglobovima i drugim delovima organizma.

Predstavlja jednu od najstarijih bolesti poznatih međ u ljudima. Pre 2000 god. su je zvali "bolest kraljeva", jer je

bila raš irena međ u bogatim ljudima koji su preterivali u jelu i pić u. Ova bolest se deli u dve kategorije: primarni i

sekundarni giht.

Č ešć e je prisutan kod muš karaca nego kod ž ena i 85-90% bolesnika su muš kog pola. Najč ešć e se javlja tek nakon

č etvrte decenije ž ivota, vrlo je retka pre puberteta, a kod ž ena obič no poč inje posle menopauze.

U velikom broju sluč ajeva uzrok nastanka ovog metabolič kog poremeć aja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju su

soli mokrać ne kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju na tri

506

nač ina: iz hrane, metabolizmom nukleinskih kiselina u ć elijama i biološ kom sintezom. Normalna vrednost

mokrać ne kiseline u krvi je do 57 mg/dl. i dnevno se u organizmu stvori oko 600 mg. Od toga se putem bubrega

izluč i 450 mg, a ostatak razgrade bakterije u crevima. Primarni giht nastaje kao posledica i poveć anog stvaranja

mokrać ne kiseline (zbog urođ enih greš aka metabolizma) i smanjenog izluč ivanja putem bubrega. Sekundarni ili

steč eni giht nastaje usled poveć anog stvaranja mokrać ne kiseline iz nukleoproteina raspadnutih ć elija u sluč aju

raznih bolesti (policitemija, hronič na granulocitna leukemija, psorijaza i dr).

Giht poč inje naglo, obič no u snu, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, toliko jakim da bolesniku i dodir pokrivač a

pobuđ uje bolnu senzaciju. Najč ešć e je zahvać en samo jedan zglob, obič no zglob nož nog palca, mada izuzetno

bolest mož e poč eti i na dva ili viš e zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog artritisa, gde dominira

otok, zategnuta i sjajna kož a jako crvene boje. Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i poviš ena

telesna temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje 3-14 dana, a nakon toga se spontano smiruje.

Kulminaciju dostiž e u prva 24 č asa.

Recepti:

Svakodnevno upotrebljavati po 100g š argarepe; izrendati, pomeš ati sa jednom kaš ikom biljnog ulja i jesti.

Uzeti 4 limuna i 3 č esna belog luka; iz limuna izvaditi koš tice, beli luk oč istiti i samleti ih na maš ini za meso; masu

preliti sa 7 č aš a vrele vode, promeš ati, ostaviti da stoji 1 dan. Procediti i piti po 40 ml pre jela, jedanput dnevno.

Dve kaš ike cveta jorgovana preliti 1 č aš om votke ili rakije. Ostaviti na tamnom mestu nedelju dana, svakodnevno

protresati. Piti po 20-30 kapi 3 puta na dan pre jela.

Jednu do dve kaš ikice cikorije preliti jednom č aš om vrele vode. Procediti i piti po pola č aš e 2-3 puta na dan pola

sata pre jela.

Tri kaš ike kantariona preliti sa 4 č aš e kjuč ale vode, ostaviti 2 sata, procediti i piti po 1/3 č aš e 3 puta na dan pre

jela.

Uzeti 20 g cveta zove na 200 ml ključ ale vode. Piti po 1/3 č aš e 3-4 puta na dan pre jela; bolje je sa medom.

Uzeti 25 g lista crne ribizle i skuvati u pola litre vode. Ostaviti da stoji nekoliko sati. Piti po 1/2-1 č aš u 4-5 puta na

dan.

Jednu kaš iku lista vinove loze preliti jednom č aš om vode, kuvati 15 minuta. Piti po pola č aš e 3-4 puta na dan.

Sok breze koji se skuplja u rano proleć e piti po 1 č aš u 3 puta na dan u toku 1-1,5 meseci.

Uzeti 20g iseckanih mladih listova oraha ili nezrelih plodova na 200 ml vrele vode. Kuvati 20 minuta. Piti po 1

kaš iku 3 puta na dan.

Rizom pirevine – 4g, veronika – 4g, koren č ič ka – 6g, dan i no ć – 6g. Č etrdeset grama ove meš avine kuvati 15

minuta u 1l vode. Piti po pola š olje 5 puta na dan jedan sat posle jela.

Samleti 20 g korena š ipurka, skuvati u 1 l vode, drž ati na slaboj vatri 3 sata. Praviti toplu oblogu, staviti na bolno

mesto i dobro utopliti.

Uzeti 15 g ploda kleke na 100 ml etilalkohola. Upotrebljava se spolja za utrljavanje kao sredstvo za smanjenje

bolova.

Ako se spava na duš eku napravljenom od svež eg lista paprati mogu se izleč iti najtež e patnje koje nastaju

odlaganjem soli (giht, reumatizam, artritis, spondiloza).

Uzeti 100 g ž alfije na 6 litara vode. Kuvati 10 minuta. Hladiti do temperature koju mož e ruka da izdrž i i u tome

pariti ruke i noge 30-60 minuta. Ovo raditi jednom dnevno (uveč e) 1-2 meseca. Dolazi do prestanka boli i

omekš avanja kvrga na rukama i nogama.

Uzeti 100g cveta kamilice na 10 litara vode. Skuvati, dodati 200 g soli i praviti kupke za otoke ruku i nogu.

507

Za kupku kod gihta koristiti ovsenu slamu: 1 kg slame kuvati pola sata u kanti vode. To je dovoljno za jednu kadu.

Odsustvo apetita

Koristi se kupka od timijana, koja se sastoji od 50 g zelja (preko noć i se biljka potopi u hladnu vodu, kupanje traje

20 minuta, srce treba da je izvan vode; vodu dve več eri vrać ati na zelje, sve u svemu, od ove količ ine prave se tri

kupke). Dnevno piti š olju č aja od koprive, koji se pije u gutljajima.

List š umske jagode, kamilice, metvice pitome ili kudrave i kič ice u jednakim količ inama dobro promeš ati. Od te

meš avine jednu kaš iku preliti sa 3 decilitra ključ ale vode i ostaviti da poklopljeno stoji 10—15 minuta, zatim

ocediti, po ž elji zasladiti, dodati malo limunovog soka i toplo piti dvaput dnevno, pola sata pre jela. Uzima se 8—14

dana.

Uzeti pola kaš ikice usitnjenog pelina, po dve kaš ike korena anđ elikei iđ irota i sve dobro promeš ati. Jednu kaš iku te

meš avine preliti sa 3 decilitra ključ ale vode i ostaviti da poklopljeno stoji 10— 15 minuta, zatim ocediti, po ž elji

zasladiti, dodati malo limunovog soka i toplo piti dvaput dnevno, pola sata pre jela. Uzima se 8—14 dana.

Dobro promeš ati jednake količ ine korena omana, anisa, komorač a i stolisnika. Jednu kaš iku te meš avine jedać a

kuvati jednu minutu u 300 g vode i ostaviti poklopljeno 10—15 minuta. Nakon toga se ocedi, zasladi pravim

medom i toplo pije triput dnevno po š olju pola sata pre jela.

Kamilicu stuć i u avanu u prah. Od tog praš ka uzima se triput dnevno pola sata pre jela po pola kaš ikice.

Dve kaš ike hajduč ke trave preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti malo da stoji, zatim piti pre jela.

Dve kaš ike kamilice preliti sa 2 decilitra vrele vode. Promeš ati, poklopiti, ostaviti na š poretu oko pola sata (bez

ključ anja). Ocediti, rashladiti i piti pre jela.

Uzeti po 1 g stucanog zrna komorač a, lincure i kič ice. Sve pomeš ati i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti,

ostaviti 2 sata, zatim ocediti i odjednom popiti.

Po 1 g komorač a, lincure i kič ice izmeš ati i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim procediti

i piti pola sata pre jela.

Uzeti po 25 g celera (koren), kič ice, komorač a i lincure, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, zatim piti pre jela.

Š eć erna bolest

Š eć erna bolest ili dijabetes je hronič ni, neizleč ivi sistemski poremeć aj metabolizma, koji se karakteriš e

hiperglikemijom, tj. trajno poviš enim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje

zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološ kog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora.

Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belanč evinau organizmu (š to se ispoljava tipič nim

tegobama), a nakon duž eg vremena utič e i na strukturu i funkciju krvnih sudova, ž ivaca i drugih vitalnih organa i

organskih sistema.

Dijabetes se danas ubraja međ u najč ešć a endokrinološ ka obolenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naroč ito u

razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila ž ivota i poveć anja broja spoljaš njih etiološ kih č inilaca,

međ u kojima se posebno izdvaja gojaznost. Š eć erna bolest se najč ešć e javlja u starijem ž ivotnom dobu kao

508

posledica opš tih degenerativnih i sklerotič nih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas, a kod mladih

osoba mož e nastati usled genetskih poremeć aja ili oš teć enja pankreasa kod određ enih zaraznih oboljenja.

Recepti:

Veliki š vajcarski prirodnjak paroh Kincle kaž e: "Š eć erna bolest prilič no brzo mož e da se izleč i upotrebom sledeć ih

biljaka: 3 dela zeč je stope (Geum urbanum), po jedan deo lista kupine i borovnice, 3 dela ž ute stež e (Ro1ep

Š aaigea), 2 dela suvih zelenih mahuna pasulja. "Sa č etvrt litre vode popariti punu malu kaš iku ove meš avine i tri

minuta ostaviti da odstoji; dnevna količ ina je 1,5 do 2 litre.

Lekovito dejstvo lista borovnice zavisi od nač ina skupljanja. On sme da se skuplja samo pre nego š to plod sazre.

List borovnice, ukoliko se bere u pravo vreme, predstavlja klinič ki provereno sredstvo protiv š eć erne bolesti.

Smatra se dokazanim da mirtilin, koji se nalazi u listu borovnice pre nego š to njen plod sazre, ne samo da

smanjuje izluč ivanje š eć era nego mož e sasvim da izleč i bolest. Zato se mirtilin iz lista borovnice s pravom naziva

"biljnim insulinom". Uprkos ovim izvanrednim osobinama, leč enje č ajem od lista borovnice ne sme se sprovoditi

bez lekarske kontrole.

Za sniž avanje nivoa š eć era u krvi preporuč uje se i celer. Stari narodni lek je i rasol od sirovog kiselog kupusa, kao

i svež a mrkva, koju treba jesti svakoga dana. U iste svrhe mož e daposluž e crni i beli luk, kada se stave na hleb.

Još jedan narodni lek: č etiri velike kaš ike lista borovnice (list ubran pre nego š to plod sazre!) pristavi se u dve litre

hladne vode, pa se napola skuva. Pije se po jedna š olja triput dnevno.

I kopriva izvanredno utič e na guš terač u i svojim dejstvom sniž ava nivo š eć era u krvi. Uzima se ekstrakt koprive,

koji se mož e kupiti u apotekama, drogerijama i bio-radnjama.

S obzirom na to da korenom iđ irota mogu da se izleč e sva oboljenja guš terač e, on pomaž e i kod š eć erne bolesti.

Preko noć i se u š olju hladne vode stavi ravna mala kaš ika korena iđ irota, ujutro se lako ugreje, zatim procedi i pije

po jedan gutljaj pre i posle jela, š to je ukupno š est gutljaja dnevno. Svih ovih š est gutljaja č aja od korena iđ irota

veoma prijaju dijabetič aru.

Č aj od lista i izdanaka zove takođ e mož e da se preporuč i obolelima od š eć erne bolesti. Zova spada međ u najstarije

lekovite biljke koje se upotrebljavaju u narodnoj medicini.

Maslač ak se na livadama i njivama bere u rano proleć e, č im nikne.Treba ga odseć i do korena, dobro oprati i

upotrebiti kao prvu proleć nu salatu. Postoji maslač ak sa sokom karakteristič nim za zelenu travu i, druga vrsta, sa

ž uć kastim mleč nim sokom. Ovaj drugi je prijatnijeg ukusa i topljiviji. U proleć e, dijabetič ari bi svakodnevno, u

podne i uveč e, trebalo da jedu ovu salatu. A onda, kada je krajem aprila i poč etkom maja maslač ak u punom

cvatu, za svakog dijabetič ara je vreme da otpoč ne č etvoronedeljnu kuru za sniž avanje nivoa š eć era u krvi.

Stabljiku treba brati zajedno sa cvetom, oprati, i tek posle pranja odbaciti cvet. Ako dijabetič ar jede 10 do 15

stabljika maslač ka dnevno, mož e rač unati na potpuno normalizovanje nivoa š eć era. U poč etku,stabljike imaju

nagorak ukus, ali on kasnije nestaje.

Bela imela takođ e pozitivno utič e na guš terač u, te stalnom upotrebom č aja od ove biljke postepeno nestaje uzrok

nastanka š eć erne bolesti. Imela se preko noć i drž i potopljena u hladnoj vodi. U poč etku, potrebna je količ ina od tri

š olje hladne vode i tri pune male kaš ike imele. Posle nekoliko nedelja, dovoljne su dve š olje, a nakon izvesnog

vremena, jedna sa jednom kaš ič icom imele. U jednom razdoblju proleć a, kada za dijabetič are ima i drugog svež eg

povrć a, č aj od imele uopš te ne treba piti. Ovu lekovitu biljku treba skupljati od poč etka oktobra do poč etka

decembra, u aprilu i maju, jer je samo tada lekovita. Najlekovitija je ona koja raste na hrastu i na topoli, ali su

delotvorne i imele sa jela i sa voć aka. Stabljiku i cvet iseć i nasitno. Bele bobice imele se ne smeju upotrebiti za č aj!

Poš to i naš mnogo hvaljen š veden biter pozitivno utič e na guš terač u, pa č ak je mož e i izleč iti, dijabetič ari treba da

koriste i ove kapi. Uzimaju se tri puta na dan - po jedna puna mala kaš ika, s malo biljnog č aja. Zbog njihovog

dubinskogdelovanja, pož eljno je jednom meseč no upotrebitiih i za oblog, koji se na guš terač i drž i č etiri sata.

Koren vodopije dijabetič ari mogu da koriste kao odlič no dijetalno povrć e. On se, slič no endiviji, dobro opere pod

mlazom vode, jer se time ublaž ava gorč ina njegovog ukusa. Uostalom, č aj od cvetova i stabljika vodopije daje

dobre rezultate i kod gojaznosti. Za mrš avljenje, dnevno piti dve š olje ovoga č aja.

I isceđ eni sok svež eg krastavca utič e na sniž avanje nivoa š eć era u krvi, pa se i on preporuč uje dijabetič arima.

509

Gavez takođ e spada međ u izvanredno dijetalno povrć e, isto kao i š pargla. Zbog neznatne količ ine ugljenih hidrata,

ovo povrć e je idealna dijetalna hrana za dijabetič are. Mož e se pripremati s dosta masti i prezle a da to bolesniku

ne naš kodi. Crni koren se za upotrebu u kuhinji gaji u povrtnjaku i nije identič an sa gavezom, koji je poznat i pod

ovim nazivom.

Zeleni praziluk je veoma dobar za dijabetič are. Treba ga jesti svakoga dana za več eru, sitno iseč enog sve do

vrhova perja, na hlebu. Salatu od praziluka pož eljno je služ iti i uz ruč ak. Napitak veoma prijatnog ukusa mož e se

pripremiti na sledeć i nač in: 500 g praziluka, sitno iseč enog sve do zelenih vrhova, preliti sa 0,7 l suvog belog vina,

poklopiti i ostaviti da stoji 24 sata. Posle toga procediti i usuti u bocu, pa ujutro i uveč e piti po jedan gutljaj. Č vrsti

ostaci mogu da se jedu namazani na hleb.

Tri velike glavice belog luka izgnječ iti i staviti u litarsku bocu, nasuti prirodne rakije od ž ita i ostaviti da odstoji 10

do 14 dana. Svakoga jutra, pre doruč ka, uzeti jednu malu kaš iku ovoga vina.

List crnog duda, ljuske od mahuna (naroč ito konci), draguš ac, list koprive - u podjednakim delovima, dobro

pomeš ati i od te meš avine 1 kaš iku kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta.

Nakon toga ocediti i piti triput dnevno po jednu š olju pre jela. Još je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko

gutljaja. Ne sme se sladiti.

Koren maslač ka – jedna ka š ika, brezovog lišć a – 3 ka š ike, bele goruš ice (slač ica) – jedna ka š ič ica, ljuske od

mahune - 2 kaš ike. Sve se dobro pomeš a i od te meš avine jedna kaš ika se prelije sa 3 decilitra ključ ale vode.

Ostaviti poklopljeno da stoji pola sata. Nakon toga dnevno piti po nekoliko š olja.

Kantarion, ljuske od mahuna, list crnog duda – u jednakim delovima dobro pome š ati i od te meš avine1 kaš iku

kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta. Nakon toga ocediti i piti triput

dnevno po jednu š olju pre jela. Još je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Ne sme se sladiti.

Kukuruzna svila - 5 kaš ika, đ urđ evak – jedna ka š ika, list breze - 6 kaš ika. Sve dobro pomeš ati i od te meš avine

nepunu kaš iku staviti u 3 decilitra vode i 2 minute kuvati. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti

i piti triput dnevno pre jela.

U proleć e sve dok draguš ac (Nasturtium officinale) ne ostari, treba ga jesti u obliku salate uz svako jelo.

Č etvrt litre vina pomeš ati sa č etrvt litre vode i u tu tekuć inu staviti 20 g usitnjenog korena od stež e (Potentitla

anserina) . To neka stoji 12 sati. Zatim kuvati 15 minuta, procediti i piti svakih pola ili sat - po jednu kaš iku.

Plod divlje ruž e (š ipka) - 30 g, prž iti (ali ne i preprž iti). Zatim samleti ili u avanu stuć i i preliti litrom vode. To

kuvati tiho dok se ne ukuva na polovinu. U taj č aj staviti malo meda i soka od jednog limuna. Taj se č aj pije

pomalo preko celog dana. Kod glavnog obroka, u podne, piti cijelu š olju i leć i u krevet; toplo se pokriti. Ako se

bolesnik oznoji, treba u pola vode i pola sirć a namoč iti lanenu krpu ili sunđ er pa istrljati i oprati gornji deo tela. Ne

brisati se. Obuć i rublje pa opet malo prileć i. Kao dijetu treba jesti: kuvanu pš enicu, prekrupu od zobi, ječ am, krto

meso, hleb od oraha ili leš nika. Od voć a: viš nje, zrele plodove zove - mogu se uzimati sa č aš om jabukovač e.

Grožđ e ne jesti.

Korijen i list perš una dobro oprati, koren naribati kao ren, a lišć e sitno izrezati i sve zajedno sa š oljom kiselog

mleka ili jogurta pomeš ati i popiti. Pije se svake več eri pre spavanja.

Kod š eć erne bolesti uzmu se 4 kaš ike lišć a borovnice na pola litre vode i kuva dok se ne ukuva do polovine. Pola se

popije pre obroka, a druga polovina uveč e pre spavanja.

50 g lista crnog duda (smrvljenog) preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 8-10 sati uz č ešć e meš anje.

Pije se umesto vode.

Dobro izmeš ati 60 g borovnice (list) i 100 g ljuske od pasulja. Od toga uzeti 2 kaš ike i kuvati u 3 decilitra vode.

Kuvati dok se voda ne smanji na 1 treć inu. Pije se po jedna č aš ica u dva navrata pre jela.

Pripremiti tinkturu od 50 g listova koprive, preliti sa 500 ml vrele vode u emajliranoj posudi. Posle dva sata

procediti tinkturu i piti po jednu kaš ič icu tri puta dnevno pre jela. Tinkturu je bolje pripremati od svež ih listova. Od

mlade koprive pripremati jela i salate.

510

Za pripremanje odvara od boranije potrebno je 15-20 g boranije kuvati 3-4 sata u 1 l vode dok se ne dobije

polovina od poč etne količ ine. Dobijeni odvar ohladiti, procediti i piti po pola č aš e pola sata pre jela 3-4 puta

dnevno u toku 3- 4 meseca.

Jednu kaš ič icu sitno iseckanog korena od maslač ka preliti č aš om vrele vode, ostaviti 20 minuta, ohladiti, procediti.

Piti po ¼ č aš e 3-4 puta dnevno.

Za pripremu tinkture od lista oraha potrebno je jednu supenu kaš iku isitnjenih listova preliti č aš om vrele vode,

kuvati 20- 30 sekundi, ostaviti da odstoji, procediti i piti u toku dana. Takođ e se mogu koristiti pregradice iz ploda

oraha. Pregradice od 40 komada oraha preliti č aš om vrele vode i kuvati na pari 1 sat. posuda u kojoj se kuva treba

da bude od stakla ili emajlirana. Zatim sadrž inu ohladiti, procediti i piti po jednu kaš ič icu tri puta dnevno pre jela.

Jednu supenu kaš iku osuš ene orline prokuvati 10-15 sekundi u 250 ml vrele vode, procediti. Piti po pola č aš e 3-4

puta dnevno pre jela. Ovu lekovitu biljku potrebno je koristiti pod kontrolom lekara jer mož e izazvati poviš en

arterijski pritisak.

Kora jasike se koristi u poč etnom stadijumu dijabetesa, tako š to se jedna supena kaš ika suve isitnjene kore jasike

kuva 30 minuta na tihoj vatri u dve č aš e vode.ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti. Piti do 3 meseca ili viš e.

Jednu kaš iku suvih listova crne borovnice preliti č aš om vrela vode, ostaviti da odstoji 30-40 minuta, procediti. Piti

po č aš u ohlađ ene tinkture 3 puta dnevno u malim gutljajima.koristi se u poč etnom stadijumu dijabetesa.

Svež i sok od cvekle piti 4 puta dnevno po ¼ č aš e.

Napraviti meš avinu od č ič ka – 1 deo, boranije, osu š ene kore – 1 deo, lista borovnice – 1 deo . 60 g me š avine

ostaviti da odstoji u 1 l hladne vode12 sati. Zatim kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji još 1 sat, procediti. Piti po ¾

č aš e 5 puta dnevno, jedan sat posle jela.

Kod dijabetesa blagotvorno deluju svež i plodovi crvene borovnice.

Crna borovnica – 1 deo, osu š ena kora boranije – 1 deo, seme lana – 1 deo, ovsena slama – 1 deo. Tri supene

kaš ike meš avine preliti sa tri č aš e vrele vode, kuvati 10 minuta ostaviti da odstoji 30 – 40 minuta, procediti. Piti po

¼ č aš e 6-8 puta na dan.

20 g preslice, 20 g dvornika, 20 g lista š umske jagode,. Supenu kaš iku meš avine preliti č aš om vrele vode, kuvati 3-

5 minuta, ostaviti da odstoji 10-15 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaš iku 20-30 minuta pre jela 3-4 puta

dnevno.

List od crne borovnice 25 g, list maslač ka 25 g, orlina 20 g. supenu kaš iku ove meš avine preliti sa 300 ml vrele

vode, prokuvati 5 minuta, ostaviti da se ohladi, procediti. Piti po pola č aš e 2-3 puta dnevno 20 minuta pre jela.

List crne borovnice 25 g, orlina 25 g, list koprive 25 g. jednu supenu kaš iku meš avine preliti sa 300 ml vrele vode,

prokuvati 5 minuta, ohladiti i procediti. Piti po 2-3 kaš ike 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela.

Pripremiti odvar: 30 g preslice preliti č aš om vrele vode, kuvati 5-7 minuta, ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti.

Piti po 2-3 supene kaš ike 3-4 puta dnevno pre jela. Preslica se mož e koristiti i u svež em obliku za salate, nadeve,

a takođ e i za pripremanje tinkture. Priprema salate od preslice: 2 č aš e sitno izrezanih listova preslice pomeš ati sa

50 g zelenog luka, 20 g š tavlja i 40-50 g maslač ka. Zač initi uljem ili pavlakom, posoliti po ukusu.

Pripremiti odvar: 10 isitnjenih plodova š ipuraka preliti č aš om vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti da odstoji 4-5

sati, procediti. Piti po pola č aš e 3-4 puta dnevno.

Napraviti meš avinu od lista srč anika – 10 g, lista š umske jagode – 15 g, lista duda – 20 g. Jednu supenu ka š iku

ove meš avine preliti sa č aš om vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po dve supene

kaš ike tri puta dnevno posle jela.

Napraviti meš avinu od lista crne borovnice – 50 g, boranije – 50 g, orline – 50 g, lista mente – 50 g. Dve supene

kaš ike ove meš avine preliti sa 0,5 l vrele vode i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po 1/3 č aš e tri puta dnevno pre

jela.

511

Zdrava ishrana

Š ta je zdrava ishrana? Na ovo pitanje ne mož e se dati jednostavan i celovit odgovor, jer postoje brojne teorije o

ishrani koje svaka na svoj nač in nastoje da definiš u ovaj pojam. Pored toga, nauka svakodnevno napreduje i

nauč na istraž ivanja nam donose nova otkrić a o uticaju pojedinih namirnica na ljudski organizam, a neretko i

opovrgavaju opš teprihvać ena shvatanja o š tetnosti i korisnosti pojedinih namirnica.

U ovoj rubrici mož ete pronać i tekstove o različ itim namirnicama sa posebnim akcentom na njihov uticaj na

zdravlje, odnosno preventivu i leč enje bolesti. U sač injavanju ovih tekstova, pored izvora iz oblasti narodne

medicine, korišć ena je i literatura o najnovijim nauč nim saznanjima iz ove oblasti.

512

DIJETE

Atkinsonova dijeta

Atkinsonova dijeta isključ uje unos ugljenih hidrata kako bi se organizam oslobodio suviš nih masti. Vrlo je

jednostavna za primenu jer nema merenja količ ine unetih namirnica, spremanja posebnih obroka, unosa č ajeva ili

tableta protiv pojač anog apetita, niti se tokom njene primene oseć a glad.

Delovanje

Kada se prestane sa unosom ugljenih hidrata, naslage sala u organizmu poč inju da se tope. Za prvih š est dana

primene dijete mož e se izgubiti do 5 kilograma, a svaki naredni dan i do jednog kilograma. Za 24 primene

Atkinsonove dijete mož e se izgubiti do 15 kilograma.

Zabranjena hrana

U okviru Atkinsonove dijete zabranjen je unos namirnica koje sadrž e visok procenat ugljenih hidrata, kao š to su:

krompir, braš no (sve vrste peciva), pirinač , soja, graš ak, pasulj, pohovano meso, testenine, voć e, ž itarice, mleko i

mleč ni proizvodi, sir, margarin, š eć er, č okolada, slane grickalice i sl.

Dozvoljena hrana

Sve vrste mesa i jaja. Junetina, teletina, svinjetina, jagnjetina, ć uretina, ž ivina, divljač . Meso mož ete jesti kuvano,

peč eno, na roš tilju, ali ne i pohovano. Dozvoljen je i unos č varaka, suš enog i dimljenog mesa, jaja. Zabranjen je

unos kobasica (osim virš li) i svih vrsta mesnih narezaka.

Sve vrste salata. Zelena salata, paprika, paradajz, krastavci, svež e i kiselo zelje, cvekla, luk. Salate mogu biti

zač injene uljem, sirć etom, solju, po ž elji.

Sve vrste povrć a. Karfiol, blitva, spanać , praziluk, kelj, luk, zelje, artič oke, patlidž an, š argarepa, perš un, celer,

rotkvice, peč urke.

513

Pić e. Mineralna voda, limun, crna kafa i č aj bez š eć era. Zabranjen je unos alkoholnih pić a, s tim š to je nakon 6

dana primene dijete dozvoljen unos pola litre belog vina.

Važ ne napomene

Najveć i problem kod primene Atkinsonove dijete je dovođ enje organizma u stanje ketoze. U prvoj fazi dijete

potroš e se sve glikogenske rezerve o organizmu sa ciljem da se umesto troš enja glikogena podstič e troš enje masti

u organizmu. Iz ovog razloga postoji opasnost da mozak i nervno tkivo na taj nač in ostanu bez primarnog

energetskog izvora, tako da se u kasnijoj fazi primene dijete, kod održ avanja telesne tež ine, preporuč uje postupni

unos ugljenih hidrata. Kod ove dijete takođ e nije na adekvatan nač in obrađ en unos vitamina i minerala, već se

preporuč uje uzimanje vitaminskih pilula po ž elji. Moguć e než eljene posledice Aktinsonove dijete su ketoza,

dehidratacija, gubitak elektrolita, gubitak kalcijuma, akutna miš ić na slabost, povrać anje i problemi sa bubrezima.

Dijeta sa kajsijama

Dijeta sa kajsijama ć e prijati svakome ko voli ovo voć e. U kajsijama ima mnogo korisnih materija i doktori č esto

preporuč uju da se kajsije koriste u dijetama. Dijeta sa kajsijama je kratkoroč na dijeta i predviđ ena je za jedan do

tri dana. Za ovu dijetu neophodno je da pripremite jednostavno jelo: pola kilograma kajsija iscediti i dobijeni sok

pomeš ati sa 300 grama sitno seckanih suvih kajsija. Dobijenu masu pojesti u toku jednog dana. Sok od kajsija

mora biti svež e ceđ en, ne mogu se koristiti kupovni sokovi kao zamena, poš to sadrž e suviš ne kalorije i š eć er. Od

kajsija koje preostanu nakon ceđ ena mož e se napraviti korisna maska za lice i ruke. Za nekoliko dana primene

dijete sa kajsijama mož e se smrš ati par kilograma.

Zaš to su korisne kajsije i suš ene kajsije?

Suš ene kajsije osvež avaju dah, imaju laksativna i protivupalna svojsta. Pomaž u kod visokog pritiska i oboljenja

jetre. Međ utim, suš ene kajsije sadrž e mnogo š eć era, tako da dijabetič ari ne bi trebalo da ih konzumiraju. Ne

poveć avajte dnevnu količ inu kajsija, jer je to maksimalna količ ina koju organizam mož e da preradi u toku dana.

Ukoliko pojedete viš e kajsija mož e doć i do pojave alergija, poremeć aja u varenju i drugih neprijatnosti.

Kajsije jač aju imunitet, š to pomaž e da se organizam lakš e izbori sa š tetnim bakterijama. Dijeta sa kajsijama

obezbeđ uje dnevno potrebnu količ inu vitamina A, koji je koristan ne samo za rast, već i za kosu, nokte i kož u.

Suš ene kajsije su bogate kalijumom zbog č ega se preporuč uju osobama koje pate od anemije.

Dijeta sa kajsijama se mož e primenjivati svakog meseca, za održ avanje zdravlja i poboljš avanja spoljaš njeg

izgleda. Ova dijeta je pomogna za ljude svih uzrasta jer nema š tetnih zdravstvenih posledica. Pored toga,

konzumiranje suš enih kajsija se preporuč uju trudnicama, ali naravno ne u formi dijete sa kajsijama već da se

obavezno uključ e u ishranu.

514

NAMIRNICE

Jabukovo sirć e

Jabukovo sirć e je odlič an sagorevač masti. Pomaž e prilikom redukcije telesne mase i ubrzava metabolizam.

Jabukovo sirć e je ustvari svež e ceđ eni sok od jabuke koji je fermentisan na sobnoj temperaturi nekoliko sedmica.

Glavni sastojak jabukovog sirć eta, sirć etna kiselina, je važ an nutrient za koji je dokazano da stimuliš e

metabolizam. Jabukovo sirć e takođ e sadrž i desetine drugih nutrienata koji eliminiš u masti stvarajuć i idealan

hemijski balans u organizmu. Kiselost u jabukovom sirć etu pomaž e kod sporog metabolizma, kod kojeg treba viš e

vremena da hrana dospe u tanko crevo i krvotok.

Preporuč ena upotreba: do dve kafene kaš ikice dnevno, pomeš ano sa vodom, u receptima ili kao preliv za salatu.

Č injenice: 400 godina pre nove ere Hipokrat, otac medicine, je prepoznao snagu jabukovog sirć eta u č išć enju,

leč enju i borbi protiv bakterija.

Saveti za upotrebu

Č aš a vode sa jabukovim sirć etom je dobro osvež avajuć e pić e.

Ako se riba pre pripremanja potopi u meš avinu jabukovog sirć eta i vode dobić e blag, slatkast ukus.

Za pravljenje penastog š nea od belanaca, ulupaju se tri belanca sa supenom kaš ikom jabukovog sirć eta.

Da bi meso bilo mekš e, marinirajte ga preko noć i u meš avini jabukovog sirć eta i zač ina po izboru.

Od jabukovog sirć eta se mogu napratiti odlič ne kupke sa pravim ph balansom, a kada se koristi kao preparat za

kosu daje sjaj kosi.

515

Kajsija

Kajsija sadrž i 20-27% š eć era, salicinsku, jabuč nu i limunsku kiselinu, provitamin A, vitamine C i B12. Kajsije su

bogate solima kalijuma i gvožđ a, i imaju lekovito dejstvo kod bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, kod gojaznosti.

Suš ene kajsije su i diuretič ko sredstvo. Pored toga, kajsije su bogate fosforom i magnezijumom, koji su

neneophodni organizmu za aktivan rad mozga. Kajsije poboljš avaju pamć enje i poveć avaju radnu sposobnost

mozga, a takođ e poveć avaju hemoglobin u krvi i pomaž u kod anemije.

Lubenica

Lubenica sadrž i vitamine C, PP, B1, B2, karotin, celulozu, pektine, ugnjene hidrate, soli kalijuma. One blagotvorno

deluju kod bolesti bubrega, kod bolesti srca i krvnih sudova, kod poviš enog krvnog pritiska, kao i kod atonije

crevnog sistema. Lubenice odlič no utoljuju ž eđ kod groznice i doprinose izbacivanju otrovnih supstanci iz

ogranizma. Nezamenljivo su diuretič ko sredstvo kod otoka vezanih za obolenja srca i krvnih sudova, kao i bubrega.

Sok od lubenice ne samo da izbacuje iz organizma suviš nu teč nost, nego ga i opskrbljuje lako usvojivim š eć erom.

Celuloza lubenice pospeš uje peristaltiku probavnih organa, ubrzava izbacivanje viš ka holesterola. Preporuč eni

dnevni unos lubenice je 2 do 2,5 kg. Lubenica se naroč ito preporuč uje osobama koje boluju od skleroze,

kostobolje, artritisa i dijabetesa.

Bela repa

Bela repa sadrž i do 10% š eć era, 2% belanč evina, vitamine C, B1 i B2, pektine i gvožđ e. Sok od bele repe je

odlič an za iskaš ljavanje. Primenjuje se i kod anemije sa nedostatkom gvožđ a, ateroskleroze, kod upalnih procesa

pluć a. Sok od bele repe upotrebljava se i spolja kod gnojnih obolenja kož e i kod opekotina, jer ima izuzetno

antibakterijsko dejstvo.

Grožđ

e

Grožđ e sadrž i kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, kobalt, vitamine C, P, PP, B1, B6, B12, karotin. Bogato je i

ugljenim hidratima (18–20%) i organskim kiselinama (jabu č nom, salicinskom, limunskom, ć ilibarskom, mravljom i

dr.). Grožđ e je efikasan diuretik, laksativno sredstvo i sredstvo za iskaš ljavanje. Korisno je kod bolesti bubrega,

pluć a, jetre, kostobolje i hipertonije, a upotrebljava se i kao sredstvo za opš te jač anje. Pojedine sorte grožđ a imaju

izraž eno antibakterijsko dejstvo (Izabela, Muskat, Kabarne, Hamburg). Sok od grožđ a ima tonizirajuć e dejstvo i

koristan je kod iscrpljenosti nervnog sistema i opš te iscrpljenosti. Izaziva znojenje i smanjuje nivo holesterola u

krvi. Sok od grožđ a se pije jedan sat pre jela, tri puta dnevno. Preporuč eni jednokratni unos je od pola do dve č aš e

soka. Ne sme se konzumirati u već im količ inama kod dijareje, dijabetesa, gojaznosti, č ira na ž elucu i hronič ne

upale pluć a.

516

Viš nja

Viš nja sadrž i glikozu i fruktozu, vitamine C, B1, PP, karotin, organske kiseline, bakar, kalijum, magnezijum,

gvožđ e, pektine. Sok od viš nje blagotvorno deluje kod malokrvnosti, bolesti pluć a, bubrega, kod ateroskleroze,

opstipacije. Pogubno deluje na stafilokoke i streptokoke.

Grejpfrut

Grejpfrut blagotvorno deluje na poboljš anje varenja, sniž avanje krvnog pritiska, normalizaciju rada jetre,

obnavljanje snage organizma. Gorak ukus grejpfruta se mož e ukloniti uklanjanjem delova koji se nalazi izmeđ u

kriš ki. Kod ateroskleroze, hipertonije i zamora treba uzimati po č etvrtinu č aš e soka od grejpfruta 20 do 30 minuta

pre jela, a kod nesanice polovinu č aš e pred spavanje. Sok od grejpfruta se preporuč uje i kod slabog apetita i

poremeć aja procesa varenja.

Kruš ka

Kruš ka sadrž i vitamine C i B1, š eć er, celulozu, organske kiseline. Ima diuretič ko i antibakterijsko dejstvo. Korisna

je kod kamena u bubrezima i kod infekcije mokrać nih puteva.

Dinja

Dinja je bogata š eć erom, do 13%, vitaminima C, PP, karotinom, gvožđ em i celulozom. Korisna je kod opstipacije,

ateroskleroze, hemoroida, bolesti krvi, bolesti bubrega, bolesti srca i krvnih sudova. Takođ e umirujuć e deluje na

centralni nervni sistem.

Jagoda

Jagoda sadrž i do 15% š eć era, vitamin C i vitamine grupe B, karotin, celulozu, pektine, kobalt, gvožđ e, kalcijum,

fosfor, mangan, limunsku, jabuč nu i salicinsku kiselinu. Jagode su veoma efikasno sredstvo kod skleroze,

poviš enog krvnog pritiska, opstipacije, stomač nih obolenja i dijareje. Mnogi oblici starih zapuš tenih ekcema (gnojni

ekcemi i ekcemi sa pukotinama, krastama i č irevima neprijatnog mirisa) mogu se uspeš no izleč iti konzumiranjem

jagoda. Jagoda normalizuje poremeć enu razmenu materija, pomaž e kod bolesti srca, krvnih sudova, č ira na

ž elucu, upale ž uč ne kese i kamena u ž uč i, kod stomač nih infekcija, kod bolesti bubrega, malokrvnosti. Blagotvorno

deluje kod Bazedove bolesti jer utič e na razmenu joda u š titnoj ž lezdi. Antibakterijski deluje na uzroč nike

stomač nih infekcija, streptokoke i viruse gripa.

Malina

517

Pić e i napici

Ova rubrika uvedena je iz praktič nih razloga, odnosno da bi se objedinili recepti za pripremanje različ itih pić a i

napitaka, kojima je zajednič ko to š to imaju lekovita svojstva. Tako se na jednom mestu nalaze recepti za

pripremanje č ajeva, odvara, tinktura, esencija, sokova, rakija, likera i dr.

TINKTURE

Š vedska granč ica i š veden biter

519

Š vedskom granč icom naziva se specijalna meš avina lekovitih biljaka, č ija se receptura pripisuje Paracelzusu,

š vajcarskom lekaru koji je ž iveo oko 1541. godine. Recepturu je u 18. veku otkrio š vedski lekar dr Samst, koji je

alkoholni ekstrakt, odnosno tinkturu ove meš avine nazvao š veden biter. Ovaj lekar je sač inio i rukopis u kojem

opisuje 46 stanja u kojima primena š veden bitera pomaž e. Svetsku slavu š veden biteru donela je Marija Treben,

č uvena austrijska travarka, koja š veden biter smatra osnovom svakog leč enja. U svojoj knjizi ''Zdravlje iz Bož ije

apoteke'', Marija Treben je opisala mnoge sluč ajeve u kojima se korišć enjem š veden bitera postignuto izleč enje, a

takođ e je objavila i prepis rukopisa dr Samsta o lekovitosti š veden bitera.

Prepis rukopisa dr Samsta:

Ako se č ešć e udiš e ili miriš e, nаvlаž i vrаtni pr š ljen ili stаvi vlаž nа krpа nа glаvu, le č i bolove i nesvesticu,

poboljšаvа pаm ć enje i jаčа mozаk.

Pomаž e protiv zаmu ć enjа o č iju, otklаnjа crvenilo i sve bolove i ondа kаdа su o č i zаpаljene, mutne i kаdа suze.

Leč i i sivu mrenu аko se uglovi o č iju redovno nаvlаž e ili аko se nа zаtvoreno oko stаvi nаvlаž enа krpа.

Bubuljice i ospe svаke vrste, krаste u nosu ili bilo gde drugde bi ć e izleč eni аko se č esto i dobro nаvlаž

e njome.

Kod zubobolje, u mаlo vode stаvi se punа velikа kаš ikа ovih kаpi i jedno vreme se te č nost drž i u ustimа ili se bolni

zub oblož i krpom nаkvаš enom kаpimа. Bol ć e nestаti а nekrozа se smаnjiti.

Plikovi nа jeziku ili druge rаne vlаž e se uporno ovim kаpimа i tаko ć e brzo doć i do izleč enjа.

Ako je grlo zаpаljeno ili bolesno tаko dа hrаnа i pi ć e teš ko mogu dа se progutаju, ujutro, u podne i uve č e uzeti

kаpi i pustiti ih dа polаko si đ u; upаlа ć e proć i а ž drelo se izleč iti.

520

Ako neko imа gr č eve u ž elucu, nekа pri nаpаdu popije punu veliku kаš

iku kаpi.

Kod kolikа se uzmu tri velike kаš ike, polаko, jednа zа drugom, i ubrzo ć e se osetiti olаk šаnje.

Rаsteruje vetrove u stomаku i hlаdi jetru, le č i sve bolesti ž elucа i crevа i pomаž e kod zаtvorа stolice.

Tаko đ e je odlič no sredstvo zа ž eludаc kаdа on te

š ko vаri i ne zаdr žаvа hrаnu.

Isto tаko pomаž e kod bolovа u ž uč i. Dnevno piti ujutro i uveč e po jednu punu veliku kаš iku, а no ć u stаvljаti oblog

sа kаpimа, i uskoro ć e bolovi prestаti.

Kod vodene bolesti se tokom š est nedeljа ujutro i uve č e pije po jednа punа velikа kаš

ikа pome šаnа s belim vinom.

Bolovi i zujаnje u u š imа le č e se tаko š to se u uvo stаvljа vаtа nаtopljenа kаpimа. Mnogo pomаž

izgubljen sluh.

e, čаk vrаćа

Ako ž enа imа bolove u mаterici, nekа joj se tri dаnа dаje po jednа punа velikа kаš ikа kаpi rаstvorenih u crnom

vinu, nаkon polа sаtа nekа ide u š etnju,а posle togа mo ž e dа doru č kuje, аli ne mlekа. Kаpi ne trebа uzimаti s

mlekom.

Ako se poslednjih 14 dаnа trudno ć e ujutro i uveč e pije po jednа velikа kаš ikа, olаk šаć e se porođаj. Dа bi se š to

pre oporаvilа, porodilji se svаkа dvа sаtа dаje mаlа kаš ikа sve dotle dok ne pro đ u svi bolovi.

Stаvljаnje vlаž nog oblogа brzo pomаž e аko posle poro đаjа, kаdа krene mleko, do đ e do upаle mle č nih ž lezdа.

Leč i ospe kod dece. Kаpi se dаju rаzblаž ene u vodi, u količ ini kojа zаvisi od uzrаstа detetа. Kаdа ospe po č nudа se

suš e, viš e putа ih kvаsiti kаpimа i ondа ne ć e ostаti o ž iljci.

Dobre su protiv glistа i zа decu i zа odrаsle, izbаcuju i pаntlji čаru, а deci se dаju premа uzrаstu. Kаpimа nаvlаž enu

krpu stаviti detetu nа stomаk, pri č vrstiti je i stаlno je odr žаvаti vlаž nom.

Kod ž utice ć e nestаti svi bolovi аko se piju tri velike kаš ike ovih kаpi dnevno i stаvljаju oblozi nа ote č enu jetru.

Otvаrаju sve zlаtne ž ile (hemoroide), leč e bubrege, bez dodаtnog le č enjа odvode hipohondrijsku te č nost iz telа,

otklаnjаju melаnholiju i depresiju, te podsti č u аpetit i pomаž u vаrenje.

I iznutrа otvаrа zlаtne ž ile (hemoroide) аko se u po č etku č ešć e nаvlаž e, а i rаzmek šаju unutrаš njom upotrebom

kаpi, nаro č ito pre spаvаnjа. Spoljа se stаvi kаpimа ovlаž en komаd vаte. Podsti č e cirkulаciju i otklаnjа žаrenje.

Ako neko lež i onesvešć en, u slučаju potrebe otvore mu se ustа i dа jednа velikа kаš

kаpi. Bolesnik ć e doć i sebi.

ikа

Ovo sredstvo, аko se pije, le č i od bolovа frаsа (gr

č enjа) tаko dа oni vremenom prestаju.

Kod tuberkuloze svаkog dаnа ujutro uzimа se eliksir nаtаš te i terаpijа nаstаvljа š est nedeljа.

Ako ž enа izgubi menstruаciju ili je istа prejаkа, nekа ove kаpi uzimа tri dаnа i to ponovi dvаdeset putа.

Ovo sredstvo pomаž e i protiv belog prаnjа.

Ako je nekogа nаpаlа pаdаvicа (epilepsijа), smestа mu se morаju dаti ove kаpi. Bolesnik tаdа trebа dа uzme

isključ ivo ovаj lek jer on jаčа kаko nаpаdnute ž ivce tаko i telo i otklаnjа sve bolesti.

Leč e oduzetost i otklаnjаju nesvesticu i mu č ninu.

Leč e boginje s vаtrom i crveni vetаr.

Imа li ko groznicu, s vаtrom ili hlаdnu, pа je sаsvim slаb, nekа mu se dа jednа velikа kаš ikа kаpi i bolesnik ć e,

ukoliko mu orgаnizаm nije optere ć en drugim lekovimа, zа krаtko vreme do ć i sebi, puls ć e poč eti normаlno dа rаdi

а bolesnik ć e se uskoro osećаti bolje,mа koliko dа je temperаturа bilа visokа.

521

Kаpi ovog eliksirа le č e i rаk, stаre boginje i brаdаvice, i ispucаle ruke. Ako nа njimа postoji stаrа i zаgnojenа rаnа

ili divlje meso, sve to trebа dobro isprаti belim vinom i ondа nа to stаviti krpu ovlаž enu kаpimа. One ć e ukloniti

č ireve i bolove, kаo i divlje meso, а rаnа ć e poč eti dа zаrаstа.

Bez opаsnosti le č e sve rаne, bez obzirа dа li su od udаrcа ili od ubodа, аko se rаne č ešć e ovlаž e kаpimа. Uzme se

jednа krpа, nаtopi kаpimа i prekriju rаne. Kаpi zа krаtko vreme otklаnjаju bol, ne dozvoljаvаju ni gаngrenu ni

trulež i leč e i stаre rаne od vаtrenog oru ž jа. Ukoliko imа ustrelnih rаnа, uprskаti kаpi u njih, а prethodno rаne nije

neophodno oč istiti. Upornim stаvljаnjem nаvlаž ene krpe, izleč enje nаstupа zа krаtko vreme.

Kаpi uklаnjаju sve o ž iljke, koliko god dа su stаri, belege od rаnа i posekotinа, аko se do 40 putа nаvlаž e njimа.

Sve rаne koje se izle č e ovim kаpimа ne ostаvljаju o ž iljke zа sobom.

Iz osnovа, one tаko đ e leč e sve fistule čаk i kаdа se

č ine neizleč ive; boljkа mo ž e dа bude neogrаni č no stаrа.

Kаpi le č e opekotine bilo dа one poti č u od vаtre, vrele vode ili od vru ć e mаsti, аko se povrede vredno vlаž

Ne stvаrаju se plikovi, temperаturа se izvlаč i, čаk ć e i zаgnojeni plikovi iz temeljа biti izle č eni.

e njimа.

Služ e protiv č vorugа i mаsnicа, bilo dа one poti

č u od sudаrа, bilo od udаrа.

Ako neko nemа аpetitа, kаpi mu gа vrаćаju.

Kod velike mаlokrvnosti vrаćаju izgubljenu boju аko se izvest

podstič u i njenu cirkulаciju.

а n period piju ujutro. One č iste krv i stvаrаju novu, а

Reumаtski bolovi zglobovа ć e nestаti аko se kаpi piju ujutro i uve č e i аko se nа bolno mesto stаvi krpа nаvlаž enа

njimа.

One leč e smrznute ruke i noge čаk i аko postoje otvorene rаne. Kаpimа nаvlаž ene krpe trebа stаvljаti š to č ešć e, а

nаro č ito noć u.

I nа kurje oko stаviti komаd vаte nаvlаž ene kаpimа i bolno mesto stаlno dr žаti vlаž no. Posle tri dаnа ono ć e sаmo

ispаsti ili se mo ž e bezbolno izljuš titi.

Leč e i ujed besnih pаsа i drugih ž ivotinjа аko se kаpi piju, jer le

nаvlаž enom kаpimа.

č e i uniš tаvаju sve otrove. Rаne oblаgаti krpom

Kod kuge i drugih zаrаznih bolesti dobro je u toku dаnа vi

kаdа su ovi ve ć u grlu.

š e putа piti kаpi jer one le č e kuž ne č ireve i č voruge čаk i

Onаj ko no ć u ne mož e dа spаvа nekа pre spаvаnjа uzme ove kаpi. Kod nesаnice zbog

nаvlаž enu rаzblаž enim kаpimа.

ž ivаcа, nа srce stаviti krpu

Pijаnа osobа se sа dve velike kаš

ike kаpi smestа mo ž e otrezniti.

Onome ko svаkogа dаnа ujutro i uve č e pije ove kаpi, ne trebа nijedаn drugi lek, jer ovаj jаčа telo, osve žаvа ž ivce

i krv, otklаnjа drhtаnje ruku i nogu. Ukrаtko, kаpi le č e od svih bolesti.Telo ostаje bodro, а lice mlаdoliko i lepo.

Važ no: sve navedene količ ine treba da se piju razblaž ene biljnim č ajem ili vodom.

Nač ini upotrebe š vedske granč ice:

Unutraš nja upotreba: preventivno se, pije ujutro i uveč e po jedna mala kaš ika razblaž enih kapi. Kod nelagodnosti

bilo koje vrste, treba uzimati tri male kaš ike dnevno, takođ e razblaž ene. Ako je reč o zloć udnoj bolesti, dnevno

treba uzimati 2 do 3 velike kaš ike, kako sledi: po 1 velika kaš ika pije se razblaž ena u 1/8 litre biljnog č aja

raspoređ enog na pola sata pre i pola sata posle svakog obroka.

Oblog od š vedske granč ice: zavisno od velič ine obolelog mesta, uzima se manji ili već i komad vate ili gaze, ovlaž i

š veden biterom i stavi kao oblog. Pre toga, u kož u utrljati svinjsku mast ili mast od nevena. Onda sledi neš to već a

522

plastič na folija, koja treba da č uva rublje od zamašć ivanja. Tek tada se sve povež e maramom ili obmota

zavojem.Zavisno od oboljenja, oblog se drž i dva do č etiri sata. Ako pacijent mož e da podnese, oblog ostaviti i

preko noć i. Kada se ovaj skine, kož u posuti puderom. Ukoliko bi se kod - osetljivih osoba uprkos tome pojavilo

crvenilo kož e, oblozi se ostave da deluju samo kratko vreme. Kod alergič nih osoba izostaviti plastič nu foliju iza

obloga, dovoljno je povezati ga maramom. Nipoš to se ne sme zaboraviti mazanje kož e! Ako se kož a već osula i

svrbi, namazati je mašć u od nevena.

SVEŽ E CEĐ ENI SOKOVI

Sok od š argarepe

Svež e isceđ eni sok od š argarepe je kralj međ u sokovima od povrć a. U njemu ima mnogo beta-karotina, vitamina

grupe B, kalijuma, kalcijuma, kobalta i drugih mineralnih materija. Sve to č ini da je sok od š argarepe naroč ito

koristan za decu i osobe sa slabim imunitetom i problematič nom kož om.

Beta-karotin je veoma koristan za vid, ali je za njegovo usvajanje u organizmu potrebno obevezno da se unosi

zajedno sa nekom masnom hranom, prvenstveno salatom koja je zač injena biljnim uljem. Ne treba pretirivati sa

523

konzumacijom soka od š argarepe jer viš ak beta-karotina u organizmu optereć uje jetru, a kož a mož e postati

ž uć kasta. Na dan se preporuč uje unos najviš e pola litre soka od š argarepe. Za neophodan dnevni unos vitamina

koje sadrž i sok od š argarepe dovoljno je pola č aš e soka. Svež e ceđ eni sok od š argarepe ne trebaju koristiti ljudi

koji boluju od č ireva i dijareje. Upotrebom soka od š argarepe prilikom sunč anja ili korišć enja solarijuma postiž e se

bolji efekat preplanulosti.

Sok od kupusa

Sok od kupusa sadrž i lako usvojive ugljene hidrate, vitamine C, B3, folnu kiselinu i aminokiseline. Pored toga

sadrž i soli kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvožđ a. U soku od kupusa je pronađ en i vitamin koji

spreč ava nastanak č ira na ž elucu i dvanaestopalač nom crevu. S druge strane, ljudima koji već boluju od gastritisa

ili č ira na ž elucu i dvanaestopalač nom crevu upotreba soka od kupusa je zabranjena.

Topao svež e ceđ en sok od kupusa preporuč uje se za ispiranje usta kod stomatitisa i upale desni. Osim toga sok od

kupusa usporava pretvaranje ugljenih hidrata u masti i zbog toga je koristan za gojazne osobe. Poš to je idealno

sredstvo za č išć enje, preporuč uje se osobama koje pokuš avaju da skinu viš ak kilograma. Efikasan je kod

524

nadutosti, leč i zatvore i koristi se protiv ospica na kož i. Dodavanje soli u sok od kupusa, ne samo da smanjuje

njegovu vrednost, već je i š tetno.

Sok od limuna

Po hemijskom sastavu sok od limuna je veoma bogat, pre svega kalijumom, koji je neophodan za normalno

funkcionisanje kardiovaskularnog sistema i bubrega. Sok od limuna blagotvoreno deluje na oksido-redukcione

procese u organizmu i daje snagu i elastič nost krvnim sudovima. Takođ e, limun sadrž i vitamine A, B, B15, B2 i P,

pektin, soli gvožđ a, fosfor, kalijum, kalciijum, magnezijum.

Sok od limuna održ ava normalan krvni pritisak i zato deluje preventivno protiv srč anih udara, š loga i drugih

bolesti. Poznata su i jaka antiseptič ka i anti-upalna dejstva limuna. Sok od limuna mož e ubiti na desetine virusa, a

u kombinaciji sa sokom od belog luka korišć en je i u leč enju AIDS-a. Č asa vode sa svega nekoliko kapi limunovog

soka dnevno dovoljna je da se zaš titimo od kolere i tifusa. Tokom epidemija gripa takođ e je preporuč ljiv unos

limunovog soka u bilo kojem obliku, dodavanjem u č aj, u vodu ili u ulje. Limunov sok je dobar za posekotine i

ubrzava njihovo zaceljivanje. Nedavno su otkrivena nova svojstva limunovog soka, kao š to je razlaganje mokrać ne

kiseline kod reumatizma, gihta, kamena u bubregu i drugih bolesti. Sok od limuna š titi telo od izlaganja

radioaktivnom zrač enju. Takođ e, sok od limuna jač a zubnu gleđ , izbeljuje zube i š titi od karijesa.

Kao i kod drugih namirnica treba voditi rač una o količ ini limunovog soka koja se unosi, kako bi se izbegle

alergijske reakcije. Moguć e než eljene posledice su jaka ž eludač na kiselina, č ir na ž elucu i dvanaestopalač nom

crevu, ulcerozni kolitis i katar tankog creva.

525

Sok od krompira

Sirovi krompir sadrž i lako usvojivi š eć er koji se prilikom kuvanja pretvara u skrob. Osobe koje pate od venerič nih

bolesti i osobe sklone seksualnom uzbuđ enju ne treba da jedu krompir. Sok od svež eg krompira dobro č isti

organizam. U kombijaciji sa sokovima od š argarepe i celera veoma dobro pomaž e kod poremeć aja varenja,

nervnih oš teć enja (npr. iš ijasa) i guš avosti. U ovim sluč ajevima svakodnevna upotreba 500 gr soka od š argarepe,

krastavca, cvekle i krompira veoma č esto daje dobre rezultate u kratkom roku, pod uslovom da se iz ishrane

isključ i meso i prerađ evine od mesa.

Sok od lucerke

526

Lucerka je jedna od biljaka koja je najbogatija hlorofilom. Upotreba lucerke u ishrani doprinosi zdravlju, snazi i

energiji do duboke starosti, pri č emu se izuzetno poveć ava otpornost organizma na infekcije. Sok od svež e lucerke

je veoma jak i zato ga je najbolje konzumirati pomeš an sa sokom od š argarepe. U tom sluč aju se poveć ava korist

koju ovi sokovi imaju pojedinač no, a naroč ito su korisni kod već ine srč anih obolenja i kod bolesti arterija. Hlorofil

dobro pomaž e kod poremeć aja disajnog sistema, posebno kod bolesti pluć a. Sok od š argarepe, lucerke i zelene

salate koristan je za ishranu korena kose. Svakodnevno konzumiranje ovog soka u znatnoj meri ć e poboljš ati rast

kose.

Sok od krastavca

527

Krastavac je jedno od najboljih diuretič kih sredstava. Pored toga krastavac ima i druge osobine, kao š to je

pospeš avanje rasta kose, jač anje krvnih sudova i srca. Krastavac sadrž i viš e od 40% kalijuma, 10% natrijuma,

7,5% kalcijuma, 20% fosfora, 4,7% hlora. Dodavanje soka od krastvca soku od š argarepe blagotvorno deluje kod

reumatskih obolenja, koja se javljaju kao posledica viš ka mokrać ne kiseline u organizmu. Ukoliko se ovoj smesi

doda sok od cvekle ubrzava se njeno dejstvo. Sadrž aj kalijuma u krastavcu č ini ga veoma dragocenim kod visokog

i niskog krvnog pritiska. Sok od krastavca pomaž e kod loš eg stanja zuba i desni, kao i kod paradentoze. Noktima i

kosi neophodan je spoj elelemata koji se nalazi u soku od krastavca, kako bi se spreč ilo pucanje noktiju i opadanje

kose. Sok od krastavca umiruje i jač a nervni sistem, spreč ava aterosklerozu i poboljš ava pamć enje. Preporuč ena

količ ina je 100 ml č istog soka od krastavca. Njegovo delovanje pojač ava se u kombinaciji sa drugim sokovima, kao

š to su sokovi ribizle, jabuke, grejpfruta, paradajza.

Sok od maslač ka

528

Sod maslač ka je jedan od najdragocenijih tonika i sredstava za jač anje. Neophodan je za neutralizaciju suviš ne

kiselosti u organizmu. Svež i sok od maslač ka dobijen od listova i korena u spoju sa sokom od š argarepe i listova

repe pomaž e kod bolesti kič me i drugih bolesti kostiju. Pored toga, daje č vrstinu zubima, spreč avajuć i paradentozu

i njihovo krvarenje.

Sok od zelene paprika

529

Sok od zelene paprike sadrž i mnogo silicijuma koji je neophodan noktima i kosi, a takođ e potpomaž e rad lojnih

ž lezda i ž uč nog kanala. U kombinaciji sa sokom od š argarepe, sok od zelene paprike postiž e izvanredne rezultate u

uklanjanju pega sa kož e. Osobe koje pate od gasova u stomaku, kolika i spazma creva mogu osetiti veliko

olakš anje upotrebom 50 ml soka od zelene paprike dnevno.

Sok od perš una

Perš unov sok nikada ne treba piti posebno u količ inama već im od 30 do 60 ml. Ovu količ inu je bolje pomeš ati sa

sokovima od š argarepe, zelene salate, spanać a ili celera. Svež i sok od perš una blagotvorno deluje na razmenu

kiselina u organizmu i održ avanje normalne fukcije nadbubrež ne i š titne ž lezde. Elementi koje sadrž i nalaze se u

međ usobnom odnosu koji doprinosi jač anju krvnih sudova, posebno kapilara i arterija. Sok od perš una je odlič no

sredstvo kod obolenja urinarno-genitalnog trakta i veoma pomaž e kod kamena u bubrezima i ž uč noj kesi,

mokrać noj beš ici, kod nefritisa i kod drugih bolesti bubrega. Uspeš no se koristi i kod vodene bolesti. Takođ e je

koristan i kod obolenja oč iju i oč nog nerva, kod gnojne rož njač e oka, katarakte i konjuktivitisa. Lenjost zenice se

530

uspeš no leč i konzumiranjem svež eg soka od perš una u kombinaciji sa sokom od š argarepe, celera i endivije. Sok

od perš una u kombinaciji sa sokom od cvekle uspeš no se primenjuje kod bolnih menstruacija. Spazam izazvan

menstrualnim poremeć ajima veoma č esto sasvim nestaje pri redovnom konzumiranju soka od perš una. Uz to iz

ishrane treba izuzeti skrob, š eć er i meso. Sok od perš una se uzima u kombinaciji sa sokom od š argarepe, u odnosu

1:3, kada treba brzo ojač ati vid oslabljen napornim radom oč iju. Ovaj sok takođ e poboljš ava disanje i rad srca. Ne

treba ga piti kod upale bubrega. Koristi se i kod visokog krvnog pritiska. Preporuč ena količ ina soka od perš una za

jednu upotrebu je najviš e jedna supena kaš ika.

Sok od rotkve

Sok od rotkve se dobija od listova i korena i nikada ga ne treba piti posebno jer izaziva jaku reakciju. Pomeš an sa

sokom od š argarepe pomaž e da se obnovi sluzokož a. Veoma je efikasan kada se uzima jedan sat nakon

konzumacije soka od rena. Sok od rotkve smiruje, isceljuje i č isti organizam od sluzi koju je rastvorio sok od rena.

Sok od repe

531

Nijedno povrć e ne sadrž i tako visok procenat kalcijuma kao list repe. Zbog toga je sok od repe izuzetna hrana za

decu i osobe koje imaju problema sa zubima i kostima zbog nedostatka kalcijuma. Meš anjem soka od lista repe sa

sokom od š argarepe i maslač ka dobijamo jedno od najefikasnijih sredstava za jač anje zuba i svih ostalih koš tanih

tkiva u organizmu. Sadrž aj kalijuma u listu repe daje ovom soku svojstvo da reguliš e baznost organizma, posebno

ako se pomeš a sa sokom od š argarepe i celera. Zato je sok od repe izvrsno sredstvo za smanjivanje kiselosti

organizma.

Sok od cvekle

532

Sok od cvekle je najefikasniji sok za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i poboljš anje krvi uopš te. Za ž ene je izuzetno

koristan ako se konzumira u količ ini od najmanje 500 ml dnevno, pomeš an sa sokom od š argarepe. Sam sok od

cvekle u količ ini od jedne vinske č aš e mož e izazvati reakciju č išć enja, a takođ e i malu nesvesticu i muč ninu.

Iskustvo je pokazalo da je bolje u poč etku piti smesu o kojoj preovladava sok od š argarepe, a zatim postepeno

poveć avati udeo soka od cvekle dok organizam ne poč ne bolje da podnosi njegovo delovanje. U toku menstrualnog

poremeć aja sok od cvekle je veoma koristan, posebno ako se pije u malim količ inama, 50 do 100 ml, dva do tri

puta dnevno. U toku klimaksa ovakav postupak daje odlič an efekat. Sok do cvekle sadrž o viš e od 50% natrijuma i

samo 5% kalcijuma, š to potpomaž e rastvorivost kalcijuma kada se zbog upotrebe kuvane hrane u organizmu

sakuplja neorganski kalcijum u krvnim sudovima (kod proš irenosti vena ili njihovog otvrdnjavanja, kod

zgruš avanja krvi i drugih poremeć aja rada srca). Sadrž aj kalcijuma u cvekli obezbeđ uje ishranu za sve fiziološ ke

funkcije organizma, sadrž aj hlora je izuzetno sredstvo za č išć enje jetre, bubrega i ž uč ne kese. Sok od cvekle u

kombinaciji sa sokom od š argarepe je najbolji prirodni graditelj crvenih krvnih zrnaca, odnosno eritrocita. Pored

toga, ova kombinacija pogoduje poboljš anju pamć enja i š irenju krvnih sudova. Kod hipertonije je jedno od

najboljih prirodnih sredstvava, a nezamenljiv je kod malokrvnosti. Poboljš ava opš te stanje organizma i jač a nervni

sistem kod neuroza i nesanice. Sok od cvekle je nakon ceđ enja bolje ostaviti nekoliko č asova u friž ideru, skinuti

penu i upotrebljavati u kombinaciji sa sokom od š argarepe u odnosu 1:4. Preporuč eni dnevni unos soka od cvekle

je najviš e 100 ml.

Sok od Celera

Suvo i vrelo vreme se lakš e podnosi ako se ujutru popije č aš ica svež eg soka od celera, jer celer utič e na

normalizaciju temperature tela. Ovu količ inu treba piti i tokom dana izmeđ u obroka. Smeš a sok od celera sa

drugim sokovima veoma je korisna i postiž e odlič ne rezultate kod avitamonoze i drugih bolesti. Kombinacija soka

od celera sa sokom od š argarepe potpomaž e obnavljanje nerava kod degeneracije njihovog omotač a. Sok od

celera poveć ava tonus, poboljš ava apetit i ima diuretič ki i laksantivni efekat. Posebno se preporuč uje osobama sa

533

viš kom kilograma koje imaju poremeć enu razmenu materija u organizmu, kao i osobama koje se brzo zamaraju.

Sok od celera sadrž i vitamine C, B1, B2, PP. U preventivne svrhe dovoljno je uzimati jednu do dve kafene kaš ikice

soka od celera, tri puta dnevno pola sata pre jela. Preporuč uju se smese sokova od š argarepe, cvekle i celera u

odnosu 8:3:5, š argarepe, kupusa i celera u odnosu 1:4:5 i š argarepe, celera i rotkve u odnosu 8:5:3.

Sok od š paroge

Sok od š paroge je veoma efikasno diuretič ko sredstvo, naroč ito u kombinaciji sa sokom od š argarepe, ali neć e

izazvati jaku reakciju bubrega ukoliko se konzumira zasebno. Veoma je efikasan kod bolesti bubrega i ž lezda. Kod

malokvrnosti i dijabetesa sok od š paroge je koristan ukoliko se uzima u kombinaciji sa sokovima koji se koriste

kod ovih bolesti. Obzirom da sok od š paroge doprinosi raspadanju kristala oksalne kiseline u bubrezima i

abdomenu, veoma je koristan kod reumatizma, neuritisa i slič nih obolenja. Uzroci reumatizma su produkti varenja

mesa i mesnih prerađ evina koji stvaraju velike količ ine mokrać ne kiseline, č ije poveć ano prisustvo u organizmu

optereć uje miš ić e. Takvo stanje je i jedan od uzroka bolesti prostate, tako da se u ovim sluč ajevima preporuč uje

uzimanje soka od š paroge u kombinaciji sa sokovima od krastavca i š argarepe.

Sok od mahuna

534

Sok od mahuna je naroč ito koristan dijabetič arima, jer je utvrđ eno da sadrž i elemente koji obezbeđ uju normalno

luč enje insulina.

Sok od paradajza

Svež i sok od paradajza je jedan od najkorisnijih sokova koji ima alkalnu reakciju, pod uslovom da se ne konzumira

u kombinaciji sa koncentrovanim š eć erom i skrobom, jer ć e tada reakcija biti kisela. Paradajz sadrž i visok procenat

limunske i jabuč ne kiseline, kao i određ eni procenat oksalne kiseline. Sve ove kiseline su korisne i neophodne za

proces razmene meterija u organizmu, kada se nalaze u organskom obliku. Kada se paradajz kuva ili konzervira

ove kiseline postaju neogranske, i kao takve su š tetne za organizam. U nekim sluč ajevima stvaranje kamena u

535

bubrezima i mokrać nom kanalu je direktno izazvano konzumiranjem kuvanog ili konzerviranog paradajza, naroč ito

u kombinacijom sa skrobom i š eć erom. Sok od paradajza stimuliš e stvaranje ž eludač nog soka i poboljš ava rad

srca. Konzumiranjem samo jedne č aš e soka od paradajza obezbeđ uje se polovina dnevne potrebe za vitaminima A

i C. Ovaj sok se č esto koristi u kombinaciji sa sokovima od jabuke, tikvice i limuna, u odnosu 2:4:2:1, posebno pri

skidanju viš ka kilograma.

Sok od rena

Sok od rena se ne koristi iz razloga š to su etarska ulja u njemu veoma jaka. Preporuč uje se da se ren koristi u

obliku kaš e uz dodavanje soka od limuna, i to u količ ini od pola kafene kaš ikice dva puta dnevno. Ova meš avina

pomaž e razlaganje sluzi na mestima gde se ona sakuplja, bez oš teć enja sluzokož e. Osim toga, kaš a od rena sa

limunom je jako diuretič ko sredstvo, tako da je veoma korisno kod otoka i vodene bolesti. Po pravilu najbolji

rezultati postiž u se kada se 150 gr rena pomeš a sa sokom od 2 do 3 limuna.

Sok od cikorije

536

Cikorija sadrž i hranjive materije koje su konstantno neophodne ljudskom optič kom sistemu. Sok od cikorije u

kombinaciji sa sokovima od š argarepe, perš una i celera postiž e odlič ne rezultate u ispravljanju defekata vida.

Konzumiranje 200 do 300 ml ovakvog soka dnevno u mnogim sluč ajevima za samo nekoliko nedelja obnavlja vid i

otlanja potrebu za noš enjem naoč ara.

Sok od nara

537

Sok od nara je koristan za opš te jač anje organizma, do kojeg dolazi zbog njegovog uticaja na varenje i sposobnost

usvajanja hrane. Koristi se za leč enje bolesti pankreasa, kod malokrvnosti, kao i u sluč aju potrebe č išć enja krvi.

Konzumira se u količ ini od pola do jedne č aš e soka tri puta dnevno, pola sata pre jela. Sok od nara se koristi i kod

ž eludač no-stomač nih poremeć aja posle infekcijskih bolesti i posle operacije kao sredstvo za opš te jač anje.

Smesa sokova od š argarepe, cvekle i krastavaca

Kamen i pesak u ž uč noj kesi i bubrezima javlja se kao rezultat nemoguć nosti organizma da izbaci nakupljeni

kalcijum, koji je nastao kao posledica upotrebe koncentrovanog skroba i š eć era. Sok od jednog limuna u smesi sa

pola č aš e tople vode nekoliko puta na dan i pola č aš e smese soka od š argarepe, cvekle i krastavca, tri do č etiri

puta dnevno, pomaž e u nestajanju kamena i peska u bubrezima u roku od nekoliko dana ili nedelja. Smesa sokova

od š argarepe, cvekle i krastavca je izuzetno sredstvo za č išć enje ž uč ne kese, jetre, prostate i drugih polnih ž lezda.

Prilikom upotrebe ove smese treba se uzdrž avati od upotrebe koncentrovanog š eć era i skroba, kao i mesa.

538

Kozmetika

Kozmetika, veš tina da se bude lep, stara je koliko i sama istorija č oveč anstva. Po jednoj legendi bog Hermes je

podario č oveku veš tinu ulepš avanja lica. Ljudi su ulepš avali svoja lica da bi bolje rodila pš enica, umnož avala stoka,

rađ ala zdrava deca, a takođ e i protiv urokljivih oč iju i vradž bina. Smatralo se da aromati imaju smirujuć e dejstvo i

pomoć u njih ljudi su pokuš avali da poboljš aju raspolož enje. I sada mi tač no znamo da to nije mistika, već realnost

jer prijatni mirisi č oveku daju bodrost i optimizam, č ak poveć avaju i radnu sposobnost. U nekim fabrikama u

Japanu pomoć u aromatič nih materija smanjuju umor.

Još u davnim vremenima ljudi su znali da prave kozmetič ka sredstva od kore drveta, cveć a, lista i plodova biljaka.

To znanje se prenosilo sa pokolenja na pokolenje. Ž ene su od davnina znale i veš to koristile sredstva za

izbeljivanje lica, omekš avanje kož e ruku, za negu kose. Sač uvane su starinske knjige sa opisima svojstava

različ itih biljaka i nač ina njihove primene.

Međ u mnoš tvom sredstava koja se koriste u profilaktici i leč enju kozmetič kih mana, znač ajno mesto zauzimaju

biljke. One sadrž e materije koje poboljš avaju procese razmene materija u ć elijama kož e, pomaž u u borbi protiv

prevremenog starenja, hrane, dezinfikuju, toniziraju, omekš avaju kož u, otklanjaju ili preventivno deluju na pojave

bolesti kož e. Materije iz biljaka blagotvorno deluju na organizam, za razliku od sintetič kih sredstava č ija primena

mož e dovesti do nepovoljnih posledica.

539

NEGA KOŽ E LICA

Kož i lica potrebna je nega zato š to je ona stalno podvrgnuta isuš ujuć em dejstvu sunca, vetra, centralnog grejanja.

Taj nedostatak vlage potrebno je dopuniti pomoć u krema i losiona za ovlaž ivanje koji odgovaraju tipu kož e.

Već ina ž ena smatra da zna kakvu kož u ima. Ipak, one mogu biti u zabludi, jer stalno korišć enje krema za č išć enje,

toniziranje i ovlaž ivanje pokazuje različ it uticaj na kož u. Struktura kož e je u osnovi jednaka kod svih ljudi. Razlika

je samo u tome, koliko intenzivno lojne ž lezde luč e masnoć u i na kojim delovima lica su one najaktivnije. Tip kož e

se menja sa uzrastom, ali pri pravilnoj nezi ona se dugo mož e sač uvati u dobrom stanju. Da bi se odredio tip kož e,

prvo je treba detaljno oč istiti, skinuti sa nje sve ostatke š minke, ne koristeć i pri tom kremu za ovlaž ivanje. Kož a

treba da se odmori nekoliko sati bez kozmetike. Zatim je treba paž ljivo pogledati na prirodnom dnevnom svetlu

pomoć u obič nog ili uvelič avajuć eg ogledala.

Masna kož a

Masna kož a je debela, č vrsta, č esto bela jer su krvni sudovi dublje raspoređ eni. Na površ ini su dobro vidljive pore

(usta izlaznih kanala lojnih ž lezda). Kož na masnoć a, izluč ena iz ž lezda, meš a se sa znojem i obrazuje na površ ini

kož e vodeno-lipoidni film. Ovaj film š titi kož u od isuš ivanja i nepovoljnog uticaja faktora spoljaš nje sredine

(temperatura, hladnoć a, ultraljubič asto zrač enje...). Masna kož a je jač a od suve, sporije stari, na njoj se kasnije

pojavljuju bore. Ali praš ina i prljavš tina padaju na kož u, meš aju se sa masnoć om, č esto zapuš avaju lojne ž lezde i

pojavljuju se "crne tač ke". U odsustvu adekvatne nege mož e doć i do upale i stvaranja akni. U tom sluč aju je

naroč ito korisna voda zato š to je idealan nač in č išć enja umivanje pomoć u kreme za umivanje ili obič nog sapuna.

Vrlo masnoj kož i nije potrbno dodatna hidratacija, jedino ako je kož a samo malo masna potrebno je hidratisati s

vremena na vreme, naroč ito u regionima sa suvom klimom. Na licu mogu biti i odvojeni suvi delovi kož e, npr.

usta, vrat, jagodice, č elo, koje takođ e treba redovno obrađ ivati kremom za hidrataciju.

Meš ani tip kož e

Najč ešć e je prisutan meš ani tip kož e sa dovoljno masnim centralnim delom (č elo, nos brada) i suvim delovima na

obrazima, oko oč iju i na vratu. Tamna kož a ima tendenciju krajnosti; ona je ili vrlo masna, ili vrlo suva. Kod

meš anog tipa kož e lica potrebna je različ ita nega za različ ite delove. Ipak, ako razlika izmeđ u suvih i masnih

delova nije velika, jednostavnije je za celo lice koristiti jedno mleko za č išć enje. Tonik za suvu kož u mora biti

teč niji od tonika koji ć e se koristiti za masnu kož u centralnog dela lica. Negu suve kož e treba vrš iti hidratantnom

kremom. Tonici su sredstva pomoć u kojih se č isti kož a od kreme ili drugih kozmetič kih sredstava. Razlikuju se po

tome koliki procenat alkohola sadrž e. Za suvu kož u se koriste tonici koje sadrž e male količ ine alkohola. Tonici koji

sadrž e mentol i kamfor pogodni su za masnu kož u.

Suva kož a

Suva kož a je tanka i než na. Ona brzo stari. Na njoj se rano pojavljuju bore. Tanka kož a u bukvalnom smislu

izgleda suva, nekad se peruta i č esto izgleda nategnuto. Zbog nedostatka zaš titnog sloja masti jako reaguje na

temperaturne promene. Kod ljudi sa popucalim kapilarima na kož i, kao po pravilu, kož a je suva, zato š to su

kapilaqri kod nje postavljeni blizu površ ine, a to izaziva brž i gubitak vlage. Na suvoj kož i se ređ e nego na masnoj

pojavljuju bubuljice, ali ona je slabija, lako puca, postaje gruba, peruta se, naroč ito na vetru. Kozmetič ka sredstva

koja se koriste moraju biti meka i bez alkohola. Treba redovno i obilno hidratisati loice, vrat i kož u oko oč iju. Kada

se za š minku koristi teč ni krem – puder, treba ga nanositi na hidratisanu osnovu.

540

kajsije smiruju

banane peglaju i omekš avaju

brusnice i borovnice suž avaju pore i hrane

breskve peglaju i omekš avaju

jagode i maline hidratiš u i hrane

limun vrlo dobro izbeljuje kož u i suž ava pore

ribizla suž ava pore i hrani

pasji trn zaceljuje rane, hrani i smekš ava kož u.

Sredstva za č išć enje masne kož e lica

Masnu kož u treba nekoliko puta na dan protrljati vatom natopljenom limunovim sokom ili samo kriš kama limuna.

Lice se mož e trljati smeš om limunovog soka i vode (jedna kaš ikica limunovog soka na 1/4 č aš e vode).

Trljanje limunovim sokom se preporuč uje za smanjenje masnoć e kož e lica. Pre spavanja namazati lice sokom

limuna, a ujutru ga ispreti vodom.

Za umivanje bez sapuna uzeti 1,5-2 kaš ike soka limuna na 1 litar vode. Za normalnu kož u jedna kaš ika.

Jednu kaš iku cveta kamilice preliti sa 10 kaš ika vodke, ostaviti da stoji 7 dana u tamnoj staklenoj posudi,

procediti. Primenjuje se za masnu i kož u sa izraž enim porama.

List nane – 1 ka š ika, kamilica ili ž alfija – 1 ka š ika. Smesu preliti sa dve č aš e vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne

ohladi, procediti. Primenjuje se kao oblog i za č išć enje masne kož e.

Ujutru se umiti č ajem nevena, kantariona, bergenije, nane, dvozuba (Bidens tripartita), ž alfije, pelina. Ove biljke

smanjuju masnoć u kož e i daju joj barš unast izgled. Od ove smese se mož e napraviti i tinktura koju pre upotrebe

treba razblaž iti vodom 1:5 i č istiti lice kao losionom.

Losion za ishranu kož e: ulupanom belancetu 1 jajeta dodati u kapima po pola č aš e kolonjske vode, kamfora i soka

dunje. Vatom natopljenom ovim losionom č istiti masnu kož u lica. Posle tretmana ona postaje než na, glatka i

barš unasta.

Dunju sitno iseckati, preliti č aš om vodke ili 20% etil alkohola, ostaviti da stoji 7-10 dana, procediti. Dobijenim

losionom trljati lice (ne oč i, nozdrve i usta), ili natopiti tanak sloj vate i staviti masku na 15-20 minuta. Posle

završ etka tretmana lice isprati toplom vodom. Primenjuje se za masnu i kož u sa izraž enim porama.

Masnu kož u, sklonu stvaranju akni, moguć e je tretirati konzervisanim sokom aloje. Za konzervisanje na 4 dela

soka aloje dodat 1 deo etil alkohola. Č uvati na prohladnom i tamnom mestu.

Celu narandž u zajedno sa korom narendati, dobijenu kaš u preliti sa pola č aš e vodke, ostaviti da odstoji 7-10 dana

na tamnom mestu, procediti i dodati 1 kaš iku glicerina. Ovim losionom svake veš eri protrljati masnu kož u.

Losin napravljen od istih količ ina soka dinje i breskve upotrebljava se kod svih tipova kož e.

Samlevenu suvu koru mlade breze preliti hladnom vodom u odnosu 1:5, ostaviti da stoji 8 sati, a zatim procediti.

Primenjuje se kod masne i bubuljič ave kož e jer ima antimikrobno, protivupalno i tonizirajuć e dejstvo.

Masnu kož u protrljati losionom koji je dobijen od soka 1 grejpfruta u koji je dodato nekoliko kapi kamfora.

Kod masne kož e sa proš irenim porama, lice umivati mineralnom vodom kojoj je na jednu č aš u dodata 1 kaš ika

soka grejpfruta.

542

Za č išć enje masne kož e sa proš irenim porama, sklone obrazovanju akni, napraviti č aj od hrastove kore. U posudu

staviti 10-20 g samlevene hrastove kore, preliti č aš om vode i poklopiti. Kuvati na slaboj vatri ili vodenom kupatilu

30 minuta, procediti i dodati vrelu vodu do prvobitne zapremine. Tretman dovodi do smanjenja mašć enja kož e,

suž ava pore, č ini kož u elastič nom.

Smesu samlevene kore hrasta i vrbe (po 1 kaš ikica) preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji, procediti i dodati

jednu kaš iku sirć eta. Zatim ovo razblaž iti vrelom vodom u odnosu 1:10.

Dve kaš ike kantariona preliti sa 2-3 litre vrele vode. Prekriti glavu i primenjivati parnu kupku 10-15 minuta. Posle

kupke lice oplaknuti hladnom vodom. Preporuč uje se 1 put u 2 nedelje. Masnoj kož i daje svež inu i gipkost.

Jednu kađ iku kantariona preliti č aš om vrele vode i ostaviti 30 minuta, zatim procediti i koristiti za obloge i č išć enje

lica.

Za č išć enje masne kož e, pola č aš e izgnječ enih š umskih jagoda preliti č aš om vodke, ostaviti da stoji 1 mesec,

procediti, pomeš ati sa istom količ inom vode.

Za masnu kož u se preporuč uje smesa istih količ ina soka svež eg kupusa i krastavaca.

Kod masne kož e, 10-15 minuta pre umivanja, dobro protrljati lice sokom kiselog kupusa.

U 100 ml vodke staviti 1 kaš iku bsoka lista koprive. Č istiti lice ujutru ili uveč e, ne manje od dva meseca.

Kod masne kož e i znojnog lica u letnje vreme kož u č istiti č ajem listova podbela i hajduč ke trave, pomeš anih u

istom odnosu. Jednu kaš iku smese preliti č aš om vrele vode, procediti kroz 7-8 sati.

Losion od nane za masnu kož u.Dve kaš ike suš ene nane preliti sa pola litre vodke, prokuvati 5-10 minuta na slaboj

vatri, procediti, dodati 4 kaš ikice borne kiseline, 2 kaš ike č aja nevena, 1 kaš iku sirć eta ili 1 kaš iku limunovog soka.

Pola č aš e svež e ubranih sitno samlevenih listova nane i isto toliko suvih ili svež ih listova bokvice preliti sa 2 č aš e

vrele vode i 2-3 sata ostaviti u vodenom kupatilu.

Za masnu kož u koristiti č aj bokvice: 2 kaš ike samlevenog suvog lista bokvice preliti sa dve č aš e vrele vode,

ostaviti da odstoji 30 minuta, ohladiti i procediti.

Maske za masnu kož u lica

Š argarepa

Veliku, soč nu š argarepu narendati. Ako je suviš e soč na dodati malo talka. Gotovu kaš u naneti na lice. Preporuč uje

se za masnu kož u, sa aknama i bledu kož u.

Sitno narendati š argarepu, pomeš ati sa penom od jednog belanca i dodati braš no da bi se napravila kaš ica. Masku

naneti na lice i vrat. Drž ati 15-20 minuta. Uveč e protrlhjati lice tamponom od vate namoč enim u sok od kupusa.

Paradajz

Komade paradajza staviti na lice. Preporuč uje se za masnu kož u sa velikim porama.

Ribizla

Iscediti sok od š ake bele i crvene ribizle, pomeš ati sa 1 kaš ikom krompirovog braš na, kaš icu naneti na lice. Dobro

suž ava pore.

Kupus

543

Samleti na maš ini za meso listove kupusa i napraviti kaš icu sa ulupanim belancetom. Naneti na lice i vrat i drž ati

15-20 minuta.

Grožđ e

Uzeti 2-3 grozda, odvojiti kož icu i trljati lice i vrat sokom. Kroz 15-20 minuta oprati lice.

U jednu kaš iku kaš e grožđ a staviti pola ž umanceta, malo braš na ili skroba i sve to dobro meš ati dok se ne dobije

homogena masa. Masku naneti na lice i drž ati 20 minuta. Oprati lice toplom vodom, a zatim hladnom. Preporuč uje

se za masnu kož u.

Jabuka

Oč istiti jabuku srednje velič ine, naseć i na kockice i skuvati u malo mleka tako da se stvori gusta kaš ica. Toplu

kaš icu naneti na lice i kroz 20 minuta oprati hladnom vodom.

Krastavac

Narendati 2 krastavca, dodati 100 ml vodke, ostaviti da stoji 7 dana i procediti. Masku od gaze namoč iti tinkturom

i staviti na lice (15 minuta). Primenjuje se za suž avanje pora na masnoj kož i.

Maska od deč jeg pudera

U jednu kaš iku deč jeg pudera sipati 3% rastvor vodonik peroksida ili sirovo mleko u količ ini da se dobije kaš ica.

Naneti na masne delove kož e.

Dunja

Dunju narendati.Dobijenu kaš icu pomeš ati sa ulupanim belancetom i staviti na lice. Maska se koristi kod krupno

naborane masne kož e.

Viš nja

Jednu kaš iku soka viš nje pomeš ati sa malom količ inom krompirovog braš na i staviti na kož u (20 minuta). Maska

suž ava pore i osvež ava kož u lica.

Grejpfrut

Za masnu kož u se preporuč uje maska od soka grejpfruta i pš enič nog braš na. Maska se drž i na licu 15-20 minuta.

Kantarion

Samleti suvi kantarion, preliti vrelom vodom da bi se dobila kaš ica, zagrejati do temperature 60-70 °C, zatim

ohladiti. Masku naneti na č istu kož u i drž ati 15-20 minuta. Sprati toplom vodom. Tretman se radi 2-3 puta

nedeljno, ukupno 15-20 maski.

Oblozi za masnu kož u lica

Oblozi blagotvorno deluju na kož u lica i vrata i lako se rade u domać im uslovima. Preporuč ljivo je da se topli i vruć i

oblozi stavljaju posle č išć enja lica, pre masaž e ili nanoš enja hranjivih maski. Oni se ne koriste kod osoba sa

poviš enim pritiskom, sa izraž enom mrež om krvnih sudova i izraž enom sklonošć u ka crvenjenju. Za obloge se

koristi omekš ana voda, a takođ e i č ajevi lekovitih biljaka (u zavisnosti od tipa kož e lica).

544

Cvet hajduč ke trave, cvet nevena, ž alfije i dan i noć . Tri kaš ikice svake od ovih biljaka samleti, svaku preliti č aš om

vrele vode, procediti i kroz petnaest minuta toplim č ajem trljati lice. Mož e se koristiti i smesa ovih biljaka. Uzeti

(prethodno samlevene) po jednu kaš ič icu svake od nji i preliti č aš om vrele vode. Proceđ eni č aj se upotrebljava za

obloge, a ostatak posle ceđ enja (ukoji se doda mleko u prahu ili skrob) za masku. Dobijenu kaš icu naneti na lice,

drž ati 15-20 minuta, a onda je sprati.

Dve kaš ike samlevenog lista breze preliti sa 1 lit. vrele vode i ostaviti poklopljeno da stoji 2 sata. Moguć e je i

brezovo lišć e preliti hladnom vodom i polako zagrevati do ključ anja. Č ajem nakvasiti gazu i staviti na lice. Obloge

stavljati po redu: vruć – na 2-4 minuta, hladan – na 10-15 minuta.

Gazu presavijenu u 2-3 sloja namoč iti u č aj (jednu kaš iku cveta različ ka preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji

30 minuta), malo ocediti i brzo staviti na lice, tako da se sredina obloga stavi na bradu, a krajevi na obraze. Oblog

menjati 3-4 puta, poč injati sa vruć im, završ avati sa hladnim. Vruć oblog drž ati 3-4 minuta, a hladan 10-15 minuta.

Č aj od š iš arki hmelja. Za pripremanje č aja uzeti 2 kaš ike š iš arki hmelja, preliti sa 1 lit. vrele vode, ostaviti da stoji

2 sata. Frotirni peš kir namoč iti vruć im č ajem (ne manja temperatura od 38-40°C) i staviti na lice i vrat na 10-15

minuta. Pre stavljanja obloga kož u oč istiti toaletnom vodom.

Oblog od č aja kamilice dobro deluje na masnu kož u sa miteserima. Jednu kafenu kaš iku suvog cveta kamilice

preliti sa 2 č aš e vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti. U topao č aj namoč iti ubrus, malo ocediti i

staviti na lice 6 puta zaredom svakih 5 minuta. Oblozi od kamilce imaju protivupalno, umirujuć e i slabo

antiseptič ko dejstvo.

Slani oblozi: na 1 litar vode 1 kaš ikica soli.

Puder za masnu kož u: istucati u avanu osuš eno seme krastavca i pomeš ati ga sa pirinč anim braš nom.

Preporuka narodne medicine za negu suve kož e lica

Suva kož a, koja se č ešć e sreć e kod ljudi sa plavom ili riđ om kosom, sklona je prevremenom stvaranju bora. Sem

toga ona loš e reaguje na temperaturne promene, promene vremena – pri tom se na ko ž i č esto stvaraju pege,

pukotine i upale.

Pri kozmetič koj nezi kož e pre svega treba spreč iti njeno dalje isuš ivanje. Pri umivanju treba upotrebljavati š to je

moguć e manje vode, zato š to ona skida sa površ ine kož e oskudni, ali toliko neophodan masni film. U svim

sluč ajevima je bolje koristiti meku vodu. Za suvu kož u je dobar toaletni sapun sa dodatkom masti. Preporuč uje se

č išć enje lica kozmetič kim mlekom ili masnom emulzionom kremom. Za negu suve kož e dobre su vitaminske kreme

i kreme sa hormonskim dodacima. Ne treba koristiti sredstva koja sadrž e glicerin. Preporuč uju se masne maske za

lice.

Umivati lice sapunom raditi samo u krajnjoj nuž di i to koristiti zelenu kozmetiku. Ne treba umivati lice hladnom

vodom za vreme letnjih vruć ina – ako je lice znojavo bolje ga je oplaknuti samo toplom vodom bez sapuna. Nije

potrebno č esto se umivati, po nekoliko puta na dan, bez preke potrebe.

Sredstva za č išć enje suve kož e lica

Č ajevi od lekovitog bilja. Za umivanje bez sapuna koristiti č ajeve lekovitog bilja, a takođ e i prokuvanu vodu sa

različ itim dodacima. Č aj se po ž elji mož e spravljati za 2-3 dana. Dve kaš ike biljke preliti sa 1 lit. vrele vode,

poklopiti i ostaviti 10-20 minuta, procediti. Za suvu kož u se preporuč uje č aj od nane, perš una, podbela, latica

ruž e.

545

Emulzija za č išć enje lica. Uzeti 1 ž umance, sok jednog limuna ili jednog krastavca, pola č aš e kisele pavlake, jednu

kaš iku vodke. Sve temeljno izmeš ati, procediti kroz gazu, preliti u staklenu bocu i č uvati na prohladnom mestu.

Posle umivanja sa sapunom korisno je kož u svakog tipa oplaknuti zakiš eljenom vodom (jedna kaš ikica jabukovog

sirć eta ili limunovog soka na 0,5 litara vode). Sapun se mož e zameniti kremom za brijanje.

Toaletna voda za suvu kož u. Dve kaš ike zrna pš enice preliti 1 č aš om sirć eta ili belog vina. Ostaviti 3-5 dana, zatim

procediti i dodati jedno ž umance. Ovim "mlekom" č istiti kož u uveč e.

Polovinu ž umanca ulupati sa 1 kaš ikicom biljnog ulja do konzistencije majoneza. Dobijenom smesom namazati lice

i posle 10 minuta sprati vodom.

Ako kož a poč ne da se peruta sapun je bolje zameniti mekinjama – p š enič nim, ovsenim, pirinč anim ili bademovim.

Umiti lice prohladnom vodom. Staviti u zdelu 1-2 kaš ike mekinja, preliti ih toplom vodom i dodijenom kaš icom

trljati lice u toku 5-10 minuta, a zatim se umiti. Mekinje, ne samo da č iste kož u, već je malo i omekš avaju i

izbeljuju.

Kukuruzno braš no. Dobro dejstvo na suvu i osetljivu kož u ima umivanje smesom od kukuruznog (2-3 kaš ikice) i

bademovog braš na (1 kaš ikica). Upotrebljava se na nač in kao i mekinje.

Crni hleb. Za č išć enje i umivanje lica mož e se upotrebljavati sredina crnog hleba, koju prethodno treba razmekš ati

u vodi. Dobijenom kaš icom namazati lice, a za 2-3 minuta sprati vodom.

Mleko. U domać im uslovima mož e se umivati sledeć im rastvorom: U 200 ml vrele vode naliti 50 ml mleka, skinuti

sa vatre i ostaviti nekoliko č asova (preko noć i) dok se ne stvori talog. Teč ni deo odliti, namoč iti sa njim vatu i

istrljati lice.

Č aj od lipe. Ako se lice peruta mož e se koristiti sledeć i ntretman. Napraviti č aj od lipe: 1 kaš ikicu lipovog cveta

preliti sa 100 ml hladne vode, ugrejati do ključ anja, ostaviti na slaboj vatri 15 minuta. Č aj procediti, staviti u njega

1 kaš ikicu meda, i njime obilno kvasiti prethodno oč išć enu kož u lica i vrata u toku nedelje.

Toaletna voda od narandž e. Kora narandž e, koja sadrž i vrlo korisne masti za kož u lica, mož e koristiti za pravljenje

toaletne vode. Koru preliti vrelom vodom, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti. Dobijenom toaletnom vodom

namoč iti vatu i ujutru i uveč e trljati lice.

Cvet zove. Pet-š est cvasti zove preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 10 minuta, ohladiti, procediti. Č ajem prati

lice ujutru i uveč e (suva i osetljiva kož a). Tretman provoditi 2 nedelje i uvek pripremati svež i č aj. Ovaj č aj

omekš ava i č isti kož u, smanjuje iritaciju kož e.

Losion od š umske jagode. Uzeti jednu kaš iku izgnječ ene š umske jagode i dodati jednu č aš u hladne prethodno

kuvane vode. Dobro izmeš ati, procediti kroz nekoliko slojeva gaze ili kroz vatu, dodati pola kaš ikice glicerina. Č isti i

hrani suvu kož u.

Krema za č išć enje suve kož e. Na jednu č aš u pirea od krompira, pomeš anog sa mlekom ili vodom do gustine kisele

pavlake, dodati 1 kaš ikicu borne kiseline, 1 kaš ikicu kreme za brijanje, dobro promeš ati. Kremu naneti na lice,

malo protrljati vrhovima prstiju i posle 1 minute sprati hladnom vodom. Krema dobro č isti kož u. Mož e se č uvati u

hladnjaku 2-3 dana.

Voda sa dodatkom skroba. Za osetljivu kož u se preporuč uje umivanje sa vodom kojoj je dodat skrob. Pomeš ati

jednu kaš iku krompirovog skroba sa č aš om hladne vode. Zatim to preliti malom količ inom vrele vode i brzo

promeš ati. Sve to razblaž iti 1 lit. tople vode.

Lipov cvet. Jednu kaš ikicu meda pomeš ati sa č ajem lipovog cveta (1-2 kaš ikice cveta preliti č aš om vrele

vode,ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim procediti.

Umesto jutarnjeg umivanja kod suve i iritirane kož e preporuč uje se trljanje lica ledom od č aja lipovog cveta (jednu

kaš iku cvetova lipe na č aš u vode).

546

Sok š argarepe. Pož eljno je dvaput nedeljno sokom š argarepe protrljavati mlitavu, usahlu ili osetljivu kož u. To hrani

kož u i daje joj svež inu. Ovo je pogodno i za suvu i za masnukož u lica.

Preporuč ljivo je suvu kož u umivati č ajem od nane: 1-2 kaš ikice mente preliti sa dve č aš e vrele vode,kuvati na

slaboj vatri 5-10 minuta, zatim ohladiti i procediti kroz gazu.

Emulzija od krastavaca. Umesto umivanja kod iritirane, suve kož e preporuč uje se protrljavanje lica sledeć om

emulzijom: pomeš ati sok krastavca sa ž umancetom jajeta, pola č aš e pavlake i jednom kaš ikom vodke, sve dobro

promeš ati, procediti i č uvati u staklenoj boci na prohladnom mestu.

U š olji svež eg, nekuvanog mleka drž ati pola sata nekoliko komadić a krastavca, zatim mleko ocediti i upotrebljavati

za protrljavanje suve kož e. Mož e se č uvati u hladnjaku ne viš e od 2-3 dana.

Bokvica. Za č išć enje suve kož e koristi se sok bokvice razblaž en sa vodom u odnosu 1:3.

Kamilica. Za suvu, suviš e osetljivu, iritiranu, zagnojenu, bubuljič avu kož u preporuč uje se tretiranje č ajem cveta

kamilice: jednu kaš iku cveta preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, procediti.

Maske za suvu kož u lica

Samlevene listove svež eg kupusa skuvati u mleku do konzistencije kaš e. Naneti nalice i vrat u trajanju od 20

minuta.

Uzeti nekoliko listova kupusa, popariti malom količ inom vrele vode da bi oni postali mekani. Izvaditi listove iz

vode, natopiti ih biljnim uljem i njima pokriti lice i vrat. Za 20 minuta skinuti listove i umiti se toplim č ajem

kamilice.

Narezati pljosnate komade oguljene bundeve, staviti ih na lice i vrat. Za 20 minuta ih skinuti i umiti lice nekuvanim

mlekom. Preporuč uje se ne samo za suvu, već i za ogrubelu kož u za otklanjanje bora.

Listovi zelene salate se sitno naseckaju, izgnječ e i pomeš aju sa biljnim uljem i kaš ikicom soka od limuna.

Pomeš ati narendani paradajz sa malom količ inom skroba da bi se dobila kaš ica, dodati nekoliko kapi biljnog ulja.

Masku drž ati na licu 10-15 minuta.

Jedno ž umance jajeta, jedna nepuna kaš ika kisele pavlake, jedna kaš ikica biljnog ulja. Promeš ati, dodati jednu

kaš iku vrele vode.

Dva belanceta ulupati, dodati 2-10 kapi limunovog soka i jednu kaš iku zagrejanog meda. Maska se odlikuje

hidratantnim svojstvom.

Med pomeš ati sa isto toliko mleka (kisela pavlaka, pavlaka, sitni sir). Primenjuje se za mlitavu, suvu, ž uć kastu

kož u. Omekš ava kož u i malo je izbeljuje.

Uzeti 100 g meda, 2 ž umanceta, 100 g biljnog ulja, dobro razmazati i malo podgrejati. Masku je potrebno nanositi

u nekoliko puta u razmaku od 5-7 minuta, a skidati je tamponom od vate namoč enim č ajem od lipe. Preporuč uje

se kod velikog perutanja kož e.

Za upaljenu kož u i za ishranu suve kož e koristi se nesoljena svinjska mast. Za 20 minuta sprati masku prvo

vruć om, a zatim hladnom vodom.

Za suvu, upaljenu kož u, sklonu dermatozama, pomaž u hranljive maske od krompira sa kiselom pavlakom ili

pavlakom, koje se nanose na lice tople u trajanju 15-20 minuta. Izgnječ en kuvani krompir pomeš ati sa maslinovim

uljem, dodati nekoliko kapi limunovog soka. Kaš u naneti na lice. Posle 20 minuta sprati prvo sa vruć om, a zatim sa

hladnom vodom.

547

Narendati 2-3 š argarepe, pomeš ati sa ž umancetom jajeta i naneti u tankom sloju na lice. Za 20-25 minuta sprati

masku tamponom, namoč enim u toplu vodu. Maska je naroč ito efektivna za suvu, ispucanu kož u.

Oč istiti kož u. Izgnječ iti u posudi 2-3 jagode, pomeš ati sa masnom kremom da bi se dobila gusta masa i namazati

debeo sloj na lice. Za 20 minuta sprati prohladnom vodom. Maska je naroč ito efektivna za suvu, ispucanu kož u.

Nekoliko jagoda izgnječ enih u kaš u pomeš ati sa 1 kaš ikicom kisele pavlake, dodati 1 kaš iku meda i sve dobro

izmeš ati. Dobijenu kaš u staviti na prethodno oč išć eno lice. Za 20 minuta skinuti tamponom od vate namoč enim

toplom vodom. Maska hrani, osvež ava i pegla kož u, naroč ito je pogodna za suvu kož u koja se peruta.

Za omekš avanje suve, ispucale od vetra, ogrubele kož e 2-3 kaš ike ovsenih ili pš enič nih pahuljica preliti vrelim

mlekom ili pavlakom. Dobijenom maskom namazati lice.

Jednu š argarepu izrendati, dobro promeš ati sa 1 ž umancetom, dodati 2-3 kapi svež e isceđ enog soka limuna i

biljnog ulja. Dovesti do konzistencije pavlake i staviti na lice na 15-20 minuta. Zatim je skinuti i oprati lice toplom

vodom. Ova maska poveć ava otpornost kož e prema nepovoljnim uticajima spoljaš nje sredine.

Pomeš ati 1 ž umance, 1 kaš ikicu meda i pola kaš ikice soka grejpfruta.

Jednu kaš ikicu skroba razmutiti u jednoj kaš ikici mleka, maslaca ili biljne masti. Naneti na lice. Drž ati 15 minuta.

Laneno seme. Pomeš ati u istoj količ ini istucano laneno seme, braš no i vodu, ostaviti da nabubri, a zatim namazati

na lice. Za 30 minuta masku sprati toplom vodom.

Maska "Madam Pompadur" za vrlo suvu kož u. Izrendati jedan limun, preliti sa 100 ml etilalkohola, procediti kroz

gazu, dodati č aš u pavlake ili kisele pavlake, jedno ulupano belance i 1 kaš ikicu glicerina. Naneti na lice i za 15-20

minuta skinuti tamponom od vate.

Ispeć i 2 glavice luka, izgnječ iti ih u pire, dodati 2 kaš ike meda. Naneti na prethodno oč išć eno lice i za 15-20

minuta skinuti vlaž nom krpom.

Dobro samlevene ili istucane delove biljaka preliti vrelom vodom (1:3), staviti da proključ a, kuvati još 2-3 minuta,

malo ohladiti i još toplo naneti na prethodno pripremljenu masku od flanela ili nekoliko slojeva gaze (sa izrezanim

otvorima za oč i i usta). Masku treba drž ati na licu 15-20 minuta. Masku skinuti i lice oprati toplom vodom. Tretman

ponovljati svaki dan u toku nedelju dana. Za suvu kož u se preporuč uje maska od jedne od sledeć ih biljaka: cvet

lipe, cvet kamilice, list nane, latice ruž a ili š ipurka. Ove biljke omekš avaju i dezinfikuju kož u.

Cvet lipe, cvet kamilice, list nane, latice š ipurka – sve po 10 g. Smesu samleti, preliti vrelom vodom (1:2 ili 1:3).

Toplu kaš u staviti izmeđ u slojeva gaze. Drž ati masku na licu 15-20 minuta, zatim oprati lice toplom vodom.

Oblozi za suvu kož u lica

Za obloge kod suve kož e pogodne su biljke koje sadrž e eterič na ulja: listovi matič njaka, nane, koren i plod

perš una, cvet kamilice, list i cvet majč ine duš ice, i dr. Njih treba koristiti sa biljkama koje sadrž e sluzi: divizma,

crni slez, koren belog sleza, dan i noć , seme dunje. Ove biljke se samelju i presuju. Dobijeni sok se procedi i

nanosi nakož u ili se stavljaju oblozi 1 put na dan u toku 10 dana. Rezultat ć e biti bolji ako se jednom nedeljno radi

i parna kupka.

Č aj od korena omana. Od toplog č aja se prave oblozi. Č aj se pravi tako š to se 10 g samlevenog korena omana

prelije sa pola č aš e vode, kuva 30 minuta, cedi i koristi za negu suve, iritirane kož e.

Jednu kaš iku samlevene mlade kore breze prokuvati 10 minuta u pola litre vode. Č aj se koristi za obloge,

protrljavanje ili umivanja lica.

548

Za suvu i bledu kož u se preporuč uje oblog za hidrataciju od č aja cveta lipe (1 kaš ika cveta na č aš u vrele vode,

ostaviti da stoji 10-15 minuta). Pre stavljanja obloga lice umiti i malo namazati hranljivom kremom. U topli č aj (38-

42 ºC) namoč iti gazu i staviti na lice 1-1,5 minuta. Tretman ponavljati 5-6 puta zaredom. Zatim proplaknuti lice

prohladnom vodom u koju je stavljen sok limuna ili sirć e (1 kaš ika na 1 lit. vode). Vruć i oblozi š ire krvne sudove i

pore, pojač avaju dotok krvi u kož u, doprinose udaljavanju mrtvih ć elija. Tretman se ne primenjuje kod osoba sa

proš irenim krvnim sudovima na licu.

Vruć oblog staviti na oč išć eno lice i vrat 3-5 minuta pre masaž e ili maske. Ubrus natopiti toplim č ajem od nane i

brzo staviti na lice tako da sredina obloga bude na bradi, a krajevi prekrivaju obraze. Kod proš irenih krvnih sudova

lica vruć oblog (38-42 ºC) se ne stavlja. Hladni oblog (15-18 ºC) se stavlja na 5-10 minuta. On tonizuje kož u,

poboljš ava boju lica, suž ava krvne sudove i pore. Dobro je naizmenič no stavljati tople i hladne obloge.

Za suvu kož u se preporuč uju toplo-hladni oblozi. Za vruć e se koristi č aj od latica ruž a, a za hladne latice jasmina.

Poč inje se sa vruć im oblogom koji se drž i pola minuta, a hladan 1 minut. Treba 10 puta naizmenič no stavljati

obloge. Za pripremu č aja 1 kaš iku latica preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 3-4 sata, procediti.

Sredstva za č išć enje normalne kož e lica

Narandž u oč istiti, iscediti sok kroz gazu ili sito. Tamponom od vate, natopljenim sokom, namazati lice, vrat i grudi.

Za 1-2 sata kož u proplaknuti hladnom vodom i ostaviti da se osuš i (ne brisati je). Mož e se i č istiti lice sokom

narandž e razblaž enim sa vodom. Prvi put tampon namoč iti malo, a kasnije obilno.

Losion, napravljen od jednakih delova soka lubenice i breskve, služ i za č išć enje lica kod svih tipova kož e.

Losion od soka breze. U 100 ml soka breze dodati 20 ml etilalkohola ili po 15 ml glicerina i etilalkohola. Ovim

losionom č istiti lice ujutru i uveč e. Lepo tonira svaku kož u.

Losion od č aja kantariona i kamilice. Odlič no č isti i dezinfikuje kož u. Pomeš ati 120 ml č aja od kantariona ( 1 kaš ika

suve biljke preliti č aš om vrele vode, kuvati 10-15 minuta, procediti), 30 ml č aja od kamilice (1-2 kaš ike suvog

cveta preliti sa č aš om tople vode i kuvati 10 minuta, ohladiti, procediti), 30 ml vodke i 10 ml glicerina. Č uvati u

hladnjaku.

Č aj od kantariona i kamilice (po 2 kaš ikice kantariona i kamilice na č aš u vrele vode) osvež ava, omekš ava i umiruje

kož u lica.

Losion od š umske jagode. Za č išć enje normalne kož e priprema se losion od pola č aš e soka od š umskih jagoda č aš e

vode. Pri upotrebi losion razblaž iti vodom.

Normalnu, osetljivu kož u, koja se lako iritira treba umesto umivanja č istiti sledeć im losionom: u sok od pola limuna

dodati 1 kaš ikicu glicerina i 1/4 č aš e vode.

Koru mandarine preliti hladnom, prethodno kuvanom vodom. U vodi razrezati koru na manje komadić e, ostaviti da

stoji 1 dan, zatim procediti. Ovim č istiti lice ili ga proplakivati ujutru i uveč e. Osvež ava i podmlađ uje kož u, suž ava

pore.

Losion od nane. Pola č aš e suve nane naliti do vrha vrelom vodom, poklopiti, ostaviti da stoji 1 dan. Zatim procediti

i dodati jednu kaš iku glicerina. Losionom č istiti lice i vrat ujutru i uveč e umesto umivanja.

Losion od krastavca. Za č išć enje suve i li normalne kož e mož e se pripremiti sledeć i losion: sitno narendati svež

krastavac, preliti ga istom količ inom vodke ili etilalkohola, ostaviti 2 nedelje, procediti. Pre upotrebe razblaž iti sa

istom količ inom vrele vode i na 100 ml smese dodati jednu kaš ikicu glicerina.

Dve kaš ike lista maslač ka kuvati 15 minuta u 1,5 č aš a vode. Procediti i koristiti za č išć enje lica protrljavanjem

nekoliko puta. Preporuč uje se za suvu i normalnu kož u.

549

Preporuč uje se č išć enje lica vatom namoč enom u sok breskve ili iseč enim komadom ploda. Tretman osvež ava

normalnu kož u lica i zadrž ava njenu elastič nost. Kriš ke breskve se mogu stavljati na lice 15-20 minuta, posle č ega

lice treba proplaknuti toplom vodom.

Č ajem od lišć a perš una se mož e umivati ili č istiti lice i vrat ujutru. Dve kaš ike samlevenih listova preliti sa 1 l vrele

vode, ostaviti da stoji 10-20 minuta, procediti.

Polovinu č aš e suvih latica ruž e naliti do vrha vrelom vodom, poklopiti i ostaviti 1 dan. Procediti i dodati na 200 ml

č aja 1 kaš iku glicerina. Preporuč uje se protrljavanje lica i vrata umesto umivanja ujutru i uveč e. Od č aja od latica

ruž a mogu se praviti kocke leda kojim treba trljati lice ujutru i uveč e.

Dve-tri kaš ike latica ruž a preliti č aš om vrele vode i ostaviti da stoji dok se ne prohladi. Dodati isto toliku količ inu

vodke i 1 kaš ikicu glicerina. Protrljavati normalnu i masnu kož u u mesto umivanja.

Č aj od kamilice. Preliti 200 g suvog cveta kamilice sa 1 l vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti.

Č ajem se umivati svakodnevno, ujutru. Kož a postaje barš unasta i než na.

Č aj od lista ž alfije. Dobro č isti kož u lica i vrata. Dve kaš ike sitno narezanog lista preliti sa 2 č aš e vrele vode,

ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti. Preporuč uje se za suvu i normalnu kož u. Tretman omekš ava i č isti

kož u, uklanja iritaciju.

Maske za normalnu kož u lica

Maska od narandž e. Narandž u narezati na tanke kriš ke i ravnomerno staviti na lice i vrat. Maska osvež ava, hrani i

vitaminizuje kož u.

Hranljiva maska. U ž umance jajeta dodati po jednu kaš ikicu soka od grožđ a, biljne masti i pavlake, sve pomeš ati,

a zbog gustine dodati ječ meno braš no ili sredinu od hleba. Maska se nanosi na prethodno oč išć eno lice. Posle 15-

20 minuta masku skinuti malo zakuvanim č ajem. U toku nedelje stavljati 2-3 maske. Ukupno primeniti 12-15

maski. Preporuč uje se za normalnu i suvu kož u.

Maska od grejpfruta. Dobro hrani svaku kož u maska od grejpfruta sa dodatkom 1 č aš e kiselog mleka. Smesu treba

drž ati u hladnjaku, a zatim naneti na lice i vrat. Spira se toplom vodom.

Jagoda. Za ishranu i osvež enje kož e preporuč uje se sledeć i tretman: 3 izgnječ ene jagode pomeš ati sa 1 kaš ikicom

meda. Tu masu utrljati prstima u prethodno oč išć enu kož u. Za 15-20 minuta sprati toplom vodom.

Pariska maska. Listove kiselog kupusa staviti na prethodno oč išć eno lice u trajanju od 15-20 minuta (kod masne

kož e do 30 minuta). Sprati hladnom vodom. Ovo je maska univerzalnog delovanja –pogodna je za suvu, normalnu

i masnu kož u. Osvež ava, č isti, hrani, suž ava pore, daje kož i barš unatost, mekoć u i elastič nost. Preporuč uje se

jednom nedeljno.

Maska od krompira. Dobro osvež ava suvu i normalnu kož u. Skuvati neoguljen krompir, napraviti kaš u, pomeš ati sa

ž umancetom i toplo naneti na lice. Masku drž ati 20-30 minuta.

Jednu kaš ikicu samlevenog lanenog semena pomeš ati sa vrelim mlekom da bi se stvorila kaš a. Naneti na lice i

drž ati 15-20 minuta. Preporuč uje se za normalnu kož u.

Sok limuna sa medom. Za suvu ili normalnu kož u sok limuna pomeš ati sa 100 g meda. Za gustinu se mož e dodati

malo braš na od krompira. Naneti na lice i drž ati 10-15 minuta. Sprati je hladnom vodom.

Maska od cveta lipe. Pola kaš ike cveta lipe kuvati 5 minuta u 100 ml vode, procediti i pomeš ati sa isto tolikom

količ inom pavlake i ž umancetom jajeta. U dobijenu smesu umoč iti gazu i staviti na lice u trajanju 15-20 minuta.

Maska se preporuč uje za normalnu i suvu kož u.

550

Izrendati 2 svež e š argarepe, kaš u pomeš ati sa 1-2 kaš ič ice skroba ili svež e spremljenog pirea od krompira i 1

ž umancetom. Smesu naneti na lice na prethodno oč išć enu kož u. Drž ati 20 minuta, a zatim sprati prvo toplom, a

zatim hladnom vodom. Pogodna je za sve tipove kož e: osvež ava i pegla kož u.

Za sve tipove kož e pogodna je maska napravljena od 1 kaš ikice krastavca, 1 kaš ikice kisele pavlake i 1

ž umanceta. Smesu naneti na lice, drž ati 20-30 minuta. Sprati toplom vodom.

Samleti orah, dodati jednu kaš ikicu maslaca, 1 kaš ikicu ž umanceta i 1 kaš ikicu meda. Sve dobro izmeš ati. Masku

naneti na lice, drž ati 20-30 minuta, sprati. Vitaminizuje i č isti kož u. Preporuč uje se za normalnu i suvu kož u.

Maska od breskve. Jednu zrelu breskvu izgnječ iti u kaš u, dodati 1 kaš ikicu skroba. Smesu naneti na lice i vrat i

drž ati 20 minuta, sprati toplom vodom. Maska se preporuč uje za normalnu i masnu kož u. Hrani, omekš ava kož u i

oslobađ a je suviš ne masnoć e.

Pomeš ati 2 kaš ike sitnog sira sa jako sitno iseckanim listom perš una, naneti na lice i za 10-12 minuta sprati

toplom vodom bez sapuna.

Č aj od kamilice. Za suvu i normalnu kož u č aj od kamilice (1 kaš ika cveta na pola č aš e vode, kuvati 5 minuta)

sipati u istu količ inu pavlake sa 1 ž umancetom. Namoč iti ubrus i drž ati na licu 15-20 minuta. Maska osvež ava i

podmlađ uje kož u.

Maska od listova salate. Za osvež enje kož e, sitno narezane listove salate izgnječ iti u kaš u i 2 kaš ike te kaš e

pomeš ati sa 2 kaš ike kisele pavlake. Umesto kisele pavlake mož e se uzeti i jogurt. U tom sluč aju za suvu kož u

smesi dodati pola kaš ikice maslinovog ulja. Masku drž ati 15-20 minuta i sprati prohladnom vodom.

Sitno narendati svež u cveklu, pomeš ati sa kiselom pavlakom. Naneti na lice i sač ekati da se osuš i, a zatim sprati

toplom vodom. Koristi se za sve tipove kož e.

Maska od paradajza. Pomeš ati 1 kaš ikicu kaš e paradajza sa 1 kaš ikicom kisele pavlake i 1kaš ič icom ž umanceta.

Naneti na lice i za 20-30 minuta sprati toplom vodom. Maska je pogodna za sve tipove kož e: omekš ava je i

osvež ava.

Jednu kaš iku ovsenog braš na zamesiti sa mlekom do konzistencije kaš e, dodati sok 1 paradajza. Masku naneti na

lice i vrat, drž ati 20-30 minuta. Sprati toplom vodom, a zatim hladnom. Preporuč uje se za normalnu i suvu kož u.

Za normalnu kož u korisna je maska: jabuku oguliti, narendati, pomeš ati sa 1 kaš ikicom kisele pavlake (ili

maslinovog, kukuruznog ili suncokretovog ulja) i kaš ikicom skroba, naneti na lice i vrat, drž ati 20 minuta. Sprati

toplom vodom.

U izrađ eni ž umanac dodati 1 kaš ikicu soka od jabuke. Masku naneti na lice i drž ati 15-20 minuta. Sprati prvo

toplom, a zatim hladnom vodom. Umesto ž umanca mož e se uzeti ovseno braš no ili samlevene ovsene pahuljice

koje se pomeš aju sa 1 kaš ikom soka i napravi se kaš a. Upotreblava se za normalnu i suvu kož u.

Oblozi za normalnu kož u lica

Dve č aš e soka breze pomeš ati sa 1 kaš ikom meda, dodati 1 kaš ikicu soli. Posle rastvaranja soli smesu procediti

kroz tkaninu, nasuti u bocu i dodati 1 č aš u vodke. Ova količ ina ć e biti dovoljna za 1 godinu. Namoč iti tampon od

vate u dobijeni losion, namazati, než no pritiskajuć i, oč išć enu kož u i tako ostaviti bez brisanja 1-2 sata. Tretman se

mož e raditi uvek kada je pogodno.

Losion od soka grožđ a za hidrataciju kož e. Grožđ e izgnječ iti i posle 2 sata ocediti sok. Nasuti u posudu 400 ml

soka, pomeš ati sa 1-2 kaš ikice meda, dodati 1 kaš ikicu soli, smesu ponovo proceditii naliti u nju č aš u vodke.

551

Vatom koja je natopljena ovim losionom namazati umivenu kož u lica, ostaviti bez brisanja 1-2 sata. Tretman raditi

po ž elji u svako pogodno vreme. Losion se mož e č uvati jednu godinu.

Č aj od bokvice. Jednu-dve kaš ike suvih samlevenih listova bokvice preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji pola

sata, procediti. Za obloge uzeti ubrus ili peš kir presavijen u obliku trake, namoč iti u č aj, malo ocediti i brzo staviti

na lice. Oblog menjati 3-4 puta, poč injati sa toplim, završ avajuć i sa hladnim: topli oblog drž ati 2-3 minuta, a

hladni 4-5 minuta.

Č aj od listova ž alfije. Za normalnu i suvu kož u se primenjuje č aj od listova ž alfije. Jednu kaš iku samlevenih listova

ž alfije preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, procediti. Dalji tretman kao u prethodnom sluč aju.

Oblog stavljati na oč išć eno lice i drž ati 3-5 minuta. Ovo raditi pre masaž e ili pre stavljanja maske.

Losioni

Naziv losion dolazi od latinske reč i lotio-umivanje, pranje. Losion je kozmetič ko-higijensko sredstvo za negu kož e.

Najč ešć e je to vodeno – alkoholni rastvor biolo š ki aktivnih materija, u kome se mogu nalaziti vitamini, sokovi,

č ajevi biljaka.

Losioni mogu biti vodeni, alkoholni, alkalni i kiseli – svaka vrsta odgovara odre đ enom tipu kož e. Za negu masne

kož e koriste se alkoholni i alkalni losioni, za suvu – kiseli ili vodeni. Za masnu ko ž u, u svetlu najnovijh istraž ivanja,

umesto losiona na alkoholnoj osnovi sve č ešć e se koriste izotonič ni antibakterijski losioni. Ako se odluč ite za

korišć enje alkoholnog losiona, sadrž aj alkohola ne sme preć i 40 %, a bolje – jo š i manje. Losioni se primenjuju za

č išć enje lica, hidrataciju, osvež enje i omekš avanje kož e. Zdrava kož a ima slabo-kiselu reakciju, uzimajuć i to u

obzir savremeni losioni za lice imaju obič no pH 5-7, a za ruke pH 9.

Alkoholni losion dezinfikuje, dobro č isti, isuš uje ranice i bubuljice, ali mož e iritirati i isuš ivati kož u i zato se koristi

samo za masnu kož u i to samo jednom na dan. Posle tretmana alkoholnim losionom obavezno treba kož u lica

protrljati tonikom ili je namazati lakom kremom.

Kiseli losioni najč ešć e sadrž e limunsku ili mleč nu kiselinu, zbog č ega izbeljuju kož u. Oni suž avaju krupne pore, ali

loš e č iste kož u. Zato se ti losioni koriste posle č išć enja mlekom i penuš avom vodom. Ispravno odabrana receptura

omoguć ava ovom losionu da jako suzi proš irene pore i spreč i nastajanje bubuljica. Zahvaljujuć i takvo losionu,

masna kož a ć e stalno izgledati svež e, a masnoć a ć e biti neprimetna za okolinu.

Alkalni losioni male koncentracije se takođ e koriste za negu masne kož e. Tamponom od vate, natopljenim alkalnim

losionom, treba paž ljivo trljati upaljenu kož u (kod mitesera, gnojnih upala).

Za suvu kož u je potreban potpuno drugi losion. – koji, sem toga š to č isti, treba i da omekš a i tonizuje kož u, a u

isto vreme i da je osvež i da joj barš unasti izgled. Baš takav zadatak ima tonik koji se preporuč uje za upotrebu

posle č išć enja kož e.

Svaki korak u nezi kož e je važ an i ne treba se odricati od njenog č išć enja losionom, tim pre, š to su vodeni losioni

neš kodljivi č istioci i i mogu se svakodnevno koristiti za sve tipove kož e. Njima se lice mož e č istiti nekoliko puta

dnevno.

Kreme za lice

Dve kaš ike dunje (ili 2 kaš ike izgnječ ene jagode) dobro izmeš ati sa 2-3 kaš ike topljene mož dine, 1 ž umancetom,

jednom kaš ikicom meda i biljne masti. Nastaviti sa meš anje i dodavati u kapima 1 kaš iku alkoholnog rastvora

kamfora. Ovo je krema za suvu kož u lica.

552

Rastopljeni lanolin pomeš ati sa tinkturom pupoljaka breze u odnosu 1:2. Posle toga, kada se linolin ohladi, viš ak

neupijene teč nosti odliti. Dobijenu kremu koristiti za vrlo suvu, iritiranu ili upaljenu kož u.

Za iritiranu, upaljenu, kož u sa bubuljicama, naroč ito za suvu kož u, mož e se koristiti krema od nevena: 2 kaš ike

suvog cveta nevena samleti u prah i i dobro izmeš ati sa 25 g vazelina. Još bolje deluje sok iz svež ih cvetova koji se

meš a sa svinjskom mašć u (10 ml soka na 100 g masti).

Krema od kamilice za suvu kož u koja se peruta. Dobro umutiti 1 kaš iku maslaca i 1 kaš ikicu toplog č aja od

kamilice (1-2 kaš ike na č aš u vrele vode, ostaviti da stoji 15-20 minuta).

Krema za upaljenu kož u. Kada se kož a zbog neč eg upali i poč ne da se peruta treba pripremiti sledeć u kremu: 1

kaš ikicu svež eg mleka i 1kaš ikicu glicerina razmeš ati, dodati pirinč anog skroba do odgovarajuć e konzistencije i

uveč e namazati bolno mesto. Ujutru se umiti toplom vodom ili č ajem od cveta lipe.

Za normalnu i suvu kož u preporuč uje se sledeć a hranljiva krema: svež i krastavac - 50 g, nesoljena svinjska mast

– 50 g, mleko - 15 ml.

Samleti 1 već i limun i 3 svež a paradajza (okvirno po 100 g svaki). Smesu staviti u bocu i doliti č aš u vodke. Drž ati

na tamnom mestu 2-3 nedelje, zatim procediti, odlož iti ostatke i dodati 100 ml rastvora kamfora u alkoholu. Tri

ž umanceta pomeš ati sa kaš ikom meda i pomalo dodavati u prethodnu teč nost, dobro protresajuć i. Smesa se mož e

č uvati na tamnom i prohladnom mestu do godinu dana. Lice se protrljava 1-2 puta dnevno. Primenjuje se za

normalnu i ne suviš e masnu kož u.

Cvet maslač ka preliti biljnim uljem (suncokretovo), prokuvati na vodenom kupatilu, ostaviti 2 nedelje. Mazati suvu

i normalnu kož u ujutru, 3-5 minuta pre umivanja.

U posudu sipati č aš u latica ruž a, preliti č aš om biljnog ulja, staviti na vodeno kupatilo 2 sata. Dobijeno ulje ruž e

procediti. Č isti, tonira, hrani normalnu i suvu kož u, č ini je elastič nom.

Pomeš ati 1 kaš iku maslaca sa 1 ž umancetom, 1 kaš ikicom meda i 1 kaš ikom izgnječ enih š ljiva. Dobro meš ati dok

se ne dobije homogena masa. Smesu naneti na lice i za 20-30 minuta viš ak skinuti papirnim ubrusom. Ova

hranljiva krema se koristi za normalnu i suvu kož u.

Dve kaš ike crvene ribizle dobro izmeš ati sa 2-3 kaš ike rastopljene mož dine, 1 ž umancetom, 1 kaš ikicom meda i 1

kaš ikicom biljnog ulja. Tokom meš anja dodavati u kapima alkoholni rastvor kamfora. Ova krema dobro deluje kod

svih tipova kož e, izbeljuje je.

Puder pirinč ani. Jedno od boljih sredstava za osvež enje kož e. Pirinč ani puder koji se kupuje u prodavnici č esto ima

razne dodatke koji mogu imati š tetan uticaj na kož u. Domać i nač in pripremanja pirinč anog pudera je veoma

jednostavan. Uzeti proizvoljnu količ inu dobrog pirinč a, dobro ga oč istiti i i detaljno oprati na cedilu. Opran pirinač

staviti u č iniju, ostaviti da stoji 5-6 dana dok ne nabubri da se lako mož e gnječ iti međ u prstima. U toku tog

vremena svaki dan treba menjati vodu. Nabubreli pirinač staviti u porcelanski avan i izgnječ iti tako da se dobije

homogena masa. Dobijenu masu staviti u staklenu teglu, preliti vodom, dobro promeš ati i ostaviti 2-5 minuta.

Pobelelu vodu preliti u drugu posudu. Talog sa dna tegle prebaciti u avani temeljno izgnječ iti. Preliti vodom i

ponoviti prethodni postupak.. Ovaj se proces ponavlja sve dotle dok od pirinč a ostane neznatna količ ina. Bela voda

treba da odstoji dok se ne izbistri. Tada vodu treba oprezno odliti, a talog koji je ostao na dnu posude preneti na

č isto platno, pustiti da voda otekne, a zatim ostaviti na tom platnu na sobnoj temperaturi sve dok se neosuš i (ne

suš iti u peć i ili na suncu, jer mož e nastati lepak). Kada se za nekoliko dana masa osuš i, skinuti je se platna; to je

najč istiji pirinč ani puder. Ako se ž eli mirisni puder mož e mu se dodati nekoliko kapi nekog eterič nog ulja.

Parne kupke za kož u lica

553

Za uspostavljanje vodnog balansa kož e preporuč uje se njeno dopunsko zasić enje kiseonikom i vodom u obliku

parnih kupki, obloga, tuš iranja i drugih opš tih higijenskih tretmana. Parne kupke se ne primenjuju kod osoba sa

bronhijalnom astmom, poviš enim pritiskom, obolenjima srca i krvnih sudova.

Malu posudu sa š irokim dnom napuniti vodom do pola, staviti u nju smesu nane i kamilice (po 1 kaš ikica), dovesti

do ključ anja, poklopiti, ostaviti da stoji 10-15 minuta. Pokriti glavu peš kirom, nagnuti se nad paru (na rastojanju

oko 30 cm od posude). Za masnu kož u se preporuč uje parna kupka 2 puta meseč no, a za suvu jednom meseč no u

trajanju od 3-5 minuta. Posle parne kupke naneti na vlaž no lice odgovarajuć u kremu.

Uzeti po 1 kaš iku: matič njak, mirođ ija, lavanda, kamilica, neven, dan i noć . Staviti smesu u već u š erpu i stavite na

š poret. Kada voda proključ a i poč ne isparavanje nagnuti se nad nju licem u toku 15 minuta na odstojanju od 20

cm. Kosu bi trebalo uvezati peš kirom. Ova kupka poboljš ava sastav suve kož e i pomaž e da se lice oč isti od crnih i

belih tač aka.

Detaljno oč istiti lice vodom ili losinom. Nasuti u š erpu 1,5 litara vode, dovesti do ključ anja, skinuti sa vatre, dodati

1-2 kaš ike suvog cveta lipe. Trajanje parne kupke za masnu kož u je 15-20 minuta, za normalnu 10-15, a za suvu

5-10 minuta.Posle trtmana proplaknuti lice hladnom vodom i posuš iti papirnim ubrucom. Posle 20-30 minuta na

lice naneti hranljivu masku.

Jednu kaš iku pelina staviti u 1 lit. vrele vode. Prekriti glavu peš kirom i postaviti lice iznad pare. Duž ina tretmana

za suvu kož u je 2-3 minuta na ne suviš e vreloj pari, za normalnu kož u 5 minuta, za masnu ili zagađ enu kož u 8-10

minuta na vreloj pari. Posle parne kupke lice osvež iti prohladnom vodom ili toaletnim mlekom (kod suve kož e pre

parne kupke lice namazati masnom kremom). Tretman poboljš ava cirkulaciju u kož i, tonira i osvež ava kož u.

Masaž a lica i vrata (š iatsu)

Da bi oč uvale mlado lice japanke svaki dan rade masaž u š iatsu. Najbolje vreme za masaž u je ujutru ili uveč e,

posle č išć enja kož e. Nađ ite tač ku na slepooč nicama u kojoj oseć ate bol na pritisak. Kruž nim pokretima vrhovima

prstiju masirajte lice od slepooč nica ka nozdrvama. Ponovite 3 puta.

Trljanje kož e lica

Ako se kož a na nosu sjaji, pomeš ati 1 kaš iku soka limuna i 2 kaš ike sirovog mleka, malo razblaž iti vrelom vodom i

trljati nos.

Nekada crvenjenje nosa izaziva naruš ena cirkulacija zbog nepravilne ishrane. Prvo treba isključ iti iz hrane ljute i

oš tre namirnice (paprika, sirć e, senf, i dr.), ne uzimati jako vruć u hranu, uključ ujuć i kafu i č aj.

Postojano crvenjenje nosa nastaje od hronič nog zatvora, a kod ž ena od č estih trudnoć a i raznih ž enskih obolenja.

Obič no je crvenilo malo primetno, ali nekada vene prelaze sa nosa na obraze, dajuć i im lilav i crvenkast izgled. U

tom sluč aju je korisno svaki dan nos ispirati 5 % rastvorom stipse.

Kada se bez vidnog uzroka odjednom na nosu pojavi crvenilo (ujednač ena, bez ž ilica), i č ak se rasprostire u vidu

mrlja po celom licu, dobro je primeniti sledeć u kremu: pomeš ati 3 dela č iste istucane krede, 1 deo vode i 1 deo

glicerina i tom kremom mazati pocrvenela mesta. Za nedelju dana crvenilo bi trebalo da nestane. Mož e se takođ e

na pocrvenela mesta stavljati svež e narendan krompir, koji vrlo dobro izvlač i svako crvenilo i smanjuje upalu.

Ako je nos, ne samo crven i prekriven masom vijugavih ž ilica, već se i poveć ava u obimu, dobijajuć i masni odsjaj,

to je već obolenje poznato pod imenom "crveni nos".

554

Za popravljanje boje lica mož e se koristiti sledeć e: 20 minuta pre jela pojesti 2 komada zelenog lista aloje (duž ina

2 cm) ili piti po 1 kaš iku sirupa pripremljenog od zrelih bobica zove. Nakon 10 minuta popiti 75 ml č aja sledeć eg

sastava: 5 oraha istuć i u avanu, dodati po 1 kaš iku samlevenog ječ ma, ovsa i islandskog liš aja, 3 ž ira; preliti

smesu 1 lit. vrele vode i kuvati 20 minuta. Ohlađ eni č aj procediti.

Simpatič no sredstvo. U narodu je prihvać eno da neč isto lice treba trljati svojom znojavom koš uljom.

Mnogi misle da boju i fizič ke karakteristike kož e mogu ispraviti samo spoljnim sredstvima. To je zabluda. Boja lica

uvek zavisi od zdravlja i duš evnih osobina č oveka. Zato kozmetič ka sredstva ne mogu uvek pomoć i. Nekada se

boja lica nasleđ uje. Astrolozi smatraju da raspored planeta u horoskopu utič e na temperament i boju lica. Č esto je

za poboljš anje zdravlja, a zajedno sa tim i boje lica, dovoljno urediti nač in ž ivota. Mrš ava ž ena, č ak iako je

potpuno zdrava, teš ko da mož e imati dobru boju lica. Č ak viš e, ko hoć e da se ugoji, mora biti strpljiviji, da guš i u

sebi prgavost i razdraž ljivost, koji ne samo da izazivaju mrš avost već se odraž avaju i na spoljaš nji izgled, i još

gore na bolest.

Da bi se sač uvalo zdravlje i sreč illa prevremena starost treba koristiti lakosvarljivu hranu. Velika količ ina teš ko

svarljivih proizvoda, kao š to su meso, zač ini, zaprš ke su ubitač ni. Za oč uvanje ili za dobijanje dobre boje lica treba

upotrebljavati biljnu hranu viš e nego masnu. Vrlo masna jela, pripremljena na bilo kojoj masti, remete zdravlje i

č ine lice neč istim. Č aj, kafa i č okolada su neš kodljivi ako se upotrebljavaju u umerenim količ inama. Veoma su

korisni, umesto njih, vitaminski napici č ija redovna upotreba daje vidljive efekte. Na 1 č aš u vrele vode dodati 1

kaš iku pravog č aja i 1 kaš iku neke od sledeć ih smesa: jednake delove ploda š ipurka i oskoruš e; jedan deo ploda

oskoruš e, 2 dela listova koprive; jedan deo listova crne ribizle, 1 deo ploda š ipurka, 3 dela listova koprive, 3 dela

semena š argarepe; jednake delove listova kupine, mleč ike, š umske jagode, majč ine duš ice, kantariona, cvetova

lipe. Pre meš anja biljaka suve plodove i seme samleti. Zatim pomeš ati komponente u navedenim odnosima, staviti

u posudu i dobro izmeš ati. Č uvati na suvom i tamnom mestu.

Za boju i č istoć u lica veoma su korisni mleko i dosta voć a.

Malo produž eno bdenje i malo produž en san kvare boju lica. Idite rano na spavanje i rano ustajte – kasnije ć e te

ostariti i dugo sač uvati lepotu.

Smesa lekovitog bilja za negu kož e lica

Za kož u koja stari, koja je sa miteserima, posle kozmetič kih operacija i povreda: kantarion; arnika, cvet; bokvica,

list; kamilica, cvet; nana, list; ruž a, latice; lan, seme; kopriva, list; majč ina duš ica; eukaliptus, list – od svih po 20

grama. U torbicu od č iste gaze staviti smesu samlevenih biljaka i podgrejati na suvom tiganju ili š erpi. Toplo staviti

na lice i drž ati dok se ne ohladi. Tretman se mož e ponoviti 3 puta.

Za ostarelu, mlitavu i kož u sa porama: kantarion; pelin; maslač ak; dan i noć , listovi; hajduč ka trava, cvasti – sve

po 20 grama; oskoruš a, plodovi i listovi po 20 grama. Uzeti 4 kaš ike samlevene smese na 1 kaš iku samlevenog

limuna ili narandž e, preliti sa 5 č aš a vrele vode i drž ati 8 sati u termosu. Od č aja napraviti led za trljanje lica

ujutru. Uveč e oč istiti lice losionom od tog č aja sa dodatkom 1 kaš ike glicerina, jedne kaš ike jabukovog sirć a ili

limunovog soka i po 1 kaš ikicu meda, soka aloje i cvetne kolonjske vode ili alkohola.

Ostarelu, suvu, isuš enu kož u sa neujednač enom pigmentacijom treba protrljavati suncokretovim, kukuruznim ili

nekim drugim biljnim uljem, obavezno pomeš anim sa ricinusovim. Zatim je neophodno napraviti oblog sa č ajem

biljaka sledeć eg sastava: kamilica, cvet; nana, listovi; bokvica, listovi; maslač ak, listovi – sve po 20 grama. Uzeti

1 kaš iku smese na č aš u vrele vode, drž ati u termosu 2 sata, procediti. Posle obloga staviti masku na 15-20 minuta

od kaš e plodova ili povrć a. Sprati masku hladnom vodom i kož u namazati kremom koja sadrž i ricinusovo ulje.

555

NEGA KOŽ E VRATA

Vrat

Ž ene gube mnogo vremene i novca na negu lica i kose, ali ponekad ne obrać aju dovoljno paž nje na vrat,

smatrajuć i svoj mladalač ki izgled razuman sam po sebi. Ipak, godine ž ena je lako odrediti po stanju kož e na vratu

mnogo pre nego š to se znaci starenja pojave na licu. Poš to je vrat obič no otkriven, on se pere vodom sa sapunom

i od toga kož a postaje suva. Idealno bi bilo da se kož a vrata neguje isto tako kao i kož a lica. Naroč ito je važ no da

se koriste hidratantne kreme, kako bi kož a bila než na i elastič na. Obič no su hidratantne kreme za lice u potpunosti

efikasne, ali malo masnije kreme (nekada se nazivaju noć nim kremama) mogu biti korisnije za suvu kož u. Dobro

drž anje – to je re š enje mnogih problema vezanih za vrat. Nepravilan polož aj tela stvara dopunsko optereć enje

kič me, a to, svojim redom, daje vratu nepravilan ugao nagiba, miš ić i postaju kruti i napeti. Bol glave i napetost

miš ić a na zadnjem delu vrata mogu se ukloniti masaž om, a grlo je potrebno masirati kada se nanosi hidratantna

krema.

Pravilno odrađ ena masaž a vrata pruž a divno uspavljujuć e dejstvo. Sedite ili lezite na jastuk tako da se miš ić i vrata

opuste. Radite obema rukama, pri tome desna ruka masira levo stranu, a leva – desnu. Nama ž ite obadva dlana

laganom kremom. Stavite prste jedne ruke pored srednje linije vrata neposredno ispod srednje linijebrade.

Kretanje ispod vilice ide uvis, ka uhu; palac dodiruje suprotnu stranu Adamove jabuč ice. Zatim, napredujuć i nazad,

spustiti se dole ka osnovi vrata i malo je promasirati vrhovima prstiju. Ponovite, a zatim izmasirajte drugu stranu

vrata drugom rukom (mož e i istovremeno sa dve ruke). Završ ite laganim tapkanjem.

Kod dijeta za mrš avljenje vrlo je važ no da se pazi na stanje vrata. Ovo je naroč ito važ no kod starijih ljudi kod

kojih, posle već eg gubitka tež ine, vrat postaje mlitav i naboran. Ako se primete znaci pojave bora treba izmeniti

dijetu i mrš avljenje treba usporiti. Svakodnevne vež be mogu sač uvati elastič nost kož e. Ako treba neš to da se

pogleda sa strane bolje je okretati samo glavu nego celo telo. Hiratantnu kremu treba utrljavati lakim masaž nim

pokretima odozdo ka gore, od osnove vrata do brade, menjajuć i ruke.

Losion za č išć enje vrata

Jedno ž umance pomeš ati sa 100 g kisele pavlake, dodati 1/4 kaš ike vodke i sok od pola narandž e. Ž umance jajeta

pomeš ati sa pola č aš e pavlake, dodati kaš iku vodke i sok od jedne narandž e. Ovi losioni se koriste za č išć enje kož e

lica. Vatom, natopljenom jednim od njih, detaljno protrljati vrat. Zatim naneti masnu kremu ili toplo biljno ulje.

Ovaj tretman otklanja opasnost od prevremenog starenja kož e, spreč ava pojavu bora i mlitavosti kož e. Losion se

mož e č uvati u hladnjaku i mož e se koristiti svakodnevno.

556

Kod nege starije kož e vrata preporuč uje se da se 2 kaš ike masnog sitnog sira pomeš a sa sokom od pola narandž e i

1 kaš ikicom biljnog ulja. Smesu staviti na duplu gazu, obaviti vrat i uč vrstiti zavojem. Drž ati 15-20 minuta. Posle

skidanja maske vrat se pere vruć om vodom. Ova maska se mož e po ž elji raditi 2 puta nedeljno.

Staviti na vrat komadić e krompira ili njegovu č istu ljusku. Kož a ć e postati glatka, na vratu se peglaju bore.

Krema za vrat

Pomeš ati 1 ž umance, 1 kaš ikicu meda, 2 kaš ikce biljnog ulja, 1 kaš ikicu č aja od cveta kamilice (1-2 kaš ike

kamilice na č aš u vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti), 15 ml rastvora kamfora u etilalkoholu i 15

ml vazelina. Kremu nanositi na vrat posle vruć eg obloga.

Da bi kož a vrata dobila elastič nost, treba je trljati sitnom solju (prethodno je treba namazati ricinusovim ili nekim

drugim biljnim uljem). Masaž u raditi oprezno. Zatim kož u oprati toplom vodom i naneti kremu.

Maska za vrat

Pire od krompira pomeš ati sa jednom kaš ikom biljnog ulja ili ulupanim jajetom, vruć e naneti na vrat, spolja staviti

ubrus od pamuka. Posle 20 minuta sprati toplom vodom.

Skuvati 2 krompira u ljusci, oč istiti, izgnječ iti. U vruć pire dodati po 1 kaš ikicu maslinovog ulja i glicerina. Smesu

staviti na gazu pa na vrat. Spolja prekriti ubrusom, a zatim zaviti zavojem. Posle 15-20 minuta oblog skinuti, vrat

proplaknuti toplom vodom, istrljati č ajem od cveta lipe ( 1-2 kaš ike cveta preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji

10-15 minuta, procediti) i naneti na 30-40 minuta masnu kremu.

Maske od lanenog semena č ine kož u glatkom i než nom. Kaš om od lanenog semena (2 kaš ike semena lana preliti

sa 2 č aš e vode, kuvati dok se ne stvori kaš a), namazati vrat i grudi, pokriti odozgo pergament papirom i peš kirom.

Posle skidanja maske kož u poprskati hladnom vodom i namazati kremom.

Ako je kož a vrata tamnije nijanse od kož e lica, nju treba, pre mazanja kremom ili biljnim uljem, protrljati

tamponom od vate natopljenim sokom od limuna ili sokom od krastavca, ili kriš kama paradajza.

Za oč uvanje elastič nosti i gipkosti kož e treba jednom nedeljno protrljavati vrat i grudi rastvorom soka od 1 imuna

u pola litre vode. Zatim kož u posuš iti i masaž nim pokretima naneti hranljivu kremu.

Posle umivanja vrat i ramena treba proplaknuti vodom kojoj je dodat sok od limuna ( 1 kaš ikica soka na 2 litre

vode).

Ljusku krastavca staviti na vrat, pokriti ubrusom i posle 10 minuta skinuti. Kož a postaje svež a i glatka.

Oblog za vrat

557

Jednu kaš ikicu meda pomeš ati sa 1 ž umancetom, dodati 1 kaš ikicu maslaca. Smesu staviti na ubrus, obaviti grlo,

odozgo staviti foliju i uč vrstiti zavojem. Posle 20 minuta oblog sprati toplom vodom, a na vrat naneti hranljivu

kremu.

Š aku cveta kamilice kuvati u 250 ml mleka, toplom smesom natopiti č vrstu tkaninu i obaviti oko vrata. Odozgo

staviti foliju i brus. Drž ati 15 minuta. Posle obloga vrat ne prati, istrljati ubrusom i staviti kremu. Pomaž e kod

mlitave, razvuč ene kož e.

Preporuke narodne medicine za oč uvanje elastič nosti kož e i spreč avanje pojave bora na vratu

Uveč e se kož a mora oč istiti i uraditi masaž a. Rastvoriti u č aš i vode kaš iku soli i kaš iku razblaž enog etilalkohola

(mož e se dodati nekoliko kapi soka od limuna), natopiti dobijenim rastvorom ubrus i ritmič no i paž ljivo izmasirati

vrat odozdo na gore.

Kod nege kož e lica i vrata efikasni su vruć i oblozi sa č ajem od š iš arki hmelja, listova ž alfije, nane, cveta lipe i

kamilice. Posle č išć enja kož e toaletnom vodom ili toaletnim mlekom, staviti na vrat nekoliko obloga, naizmenič no -

tople (2-3 minuta) i hladne (2-3 minuta). Oblozi se menjaju 2-3 puta.

Kod opuš tene i naborane kož e vrata preporuč uje se masan oblog od bademovog, maslinovog ili breskvinog ulja.

Takav oblog se odozgo prekriva pergament papirom, a zatim se vrat obmotava ubrusom ili zavojem, Oblog drž ati

15 minuta. Posle njega staviti hranljivu kremu.

BORE

Bore - kož a skupljena u nabore, pre svega na licu. Oko oč iju i usta se pojavljuju linije, nabori, kese – jednostavno

mlitava kož a. Bore su sudbina starosti, od njih nije poš teđ en niko, ali usporiti pojavu bora i smanjiti njihov broj je

moguć e.

Posle umivanja nikada ne treba brisati lice peš kirom vodeć i ga od oč iju ka bradi (š to rade skoro svi), zato š to to

doprinosi pojavi dve duboke bore koje idu od nosa ka uglovima usta. Treba ga voditi od brade ka oč ima.

Po moguć nosti, treba manje š kiljiti, jer to izaziva oko oč iju pojavu sitnih bora koje se razilaze na stranu.

Nekada ž ene, u ž elji da omrš ave, jako smanjuju unos hrane, gladuju. Figura uistinu postaje tanja, ali se na licu

pojavljuje mnogo bora i pojavljuju se pre svog vremena. Zbog toga treba imati meru. Kod dijeta za mrš avljenje

ispoč etka mrš avi lice, zbog č ega kož a postaje naborana. Prekomerna debljina rastež e elastič na vlakna kož e i

takođ e dovodi do pojave bora.

Kož a postaje naborana kod zloupotrebe kozmetič kih sredstava. Nepravilno korišć enje kozmetike dovodi do

prevremenog starenja kož e.

558

Nepravilno je miš ljenje da negu kož e treba poč injati posle pojave bora – o sve ž em izgledu kož e i o oč uvanju

njenog tonusa neophodno je poč eti brinuti ranije, približ no u dvadesetogodiš njem uzrastu.

Važ an faktor u nezi kož e je i ishrana, koja spreč ava prevremeno starenje, poboljš ava sastav, č uva elastič nost i

spreč ava pojavu bora.

Pri izboru hranljive kreme treba se paž ljivo upoznati sa karakteristikama kreme uzimajuć i u obzir i svoj uzrast. Ako

su se bora pojavile u mladom uzrastu, to ne znač i da treba primenjivati kreme preporuč ljive za ž ene starije od 30

godina. Vrlo je korisno nanositi na vrat hranljivu kremu svakodnevno i masirati podvilič ni deo brzim pokretima

prstiju na sledeć i nač in: levom rukom, poč injati od sredine - na levo, a desnom rukom - na desno ka uhu. Takva

masaž a za vreme nanoš enja kreme spreč ava nastajanje bora na vratu, a najvaž nije otklanja opasnost od pojave

masnih naslaga, koje (naroč ito u poodmaklim godinama) stvaraju podbradak.

Za peglanje bora kod suve kož e treba uveč e mazati lice noć nom kremom, koristiti maske, primenjivati masaž u i

gimnastiku miš ić a mimike. Za peglanje bora treba koristiti maske koje odgovaraju tipu kož e. U nedostatku

komponenata za pravljenje maske treba koristiti jaje, za suvu kož u se koristi ž umance, a za masnu belance.

Navika da se mrš ti č elo dovodi do pojave dubokih bora.

Ne treba dugo izlagati lice dejstvu sunca, jer tkiva gube mnogo vlage, a baš vlaga daje kož i elastič nost i mekoć u.

Za vreme hodanja ne treba gledati u noge – uvek hodajte sa visoko podignutom glavom.

Dobar san otklanja opasnost od pojave bora na vratu i obrazovanja podbradka.

Maske za staru kož u sa borama

Kantarion, listovi crne ribizle, plod oskoruš e, list koprive– sve po 5 g. Uzeti 1 ka š iku smese na malu količ inu vrele

vode i izgnječ iti do konzistencije kaš e, dodati 5 g meda, 5 g soka aloje i 1 jaje. Naneti na lice, drž ati masku 20

minuta, a posle sprati hladnom vodom.

Listovi breze, listovi maslač ka, cvet arnike, cvet kamilice, nana, listovi koprive, latice ruž e, latice belog ljiljana,

cvet belog bagrema, cvetovi đ urđ evka – sve po 10 grama. Uzeti 1 ka š iku samlevene smese na malu količ inu vrele

vode, izgnječ iti da se dobije kaš a, dodati 1 kaš iku sitnog sira i 1 kaš ikicu meda. Naneti na lice i masku drž ati 20

minuta. Sprati je hladnom vodom.

Dobro deluje na kož u sa borama sledeć a parna kupka. Pomeš ati majč inu duš icu, cvetove crnog sleza i cvetove

kamilice po 10 g. Dodati 500 ml vode. Smesu dovesti do ključ anja, nagnuti se iznad posude tako da lice i vrat

budu iznad pare. Ovo se mož e primenjivati i pre nanoš enja maske.

Kako se osloboditi bora oko oč iju?

Da bi nestale bore oko oč iju preporuč uje se da se svake več eri prstima utapka malo bademovog ulja u kož u oko

oč iju, ostavljajuć i ga 30 minuta. Viš ak ulja skinuti papirnim ubrusom.

U srednjim godinama oč ni miš ić i poč inju da gube elastič nost i meko trivo kapaka postaje mlitavo. Za njihovo

jač anje treba ispirati oč i rastvorom soli ili pravog č aja. Kapke masirati ricinusovim uljem, ali ne pritiskati jako

prstima.

Natopiti sokom od perš una 2 tampona od vate, pokriti njima kapke, drž ati 10 minuta. Ovaj tretman odmara oč i,

naroč ito posle dugog č itanja ili boravljenja u zapuš enoj prostoriji.

559

Posle skidanja maskare isperite gornje i donje kapke č ajem cveta različ ka. Jednu kaš iku cvetova preliti č aš om vrele

vode, ostaviti da stoji 20 minuta. Ovo sredstvo č uva kapke od iritacije.

Spreč avanje nastanka bora i smanjenje njihovog broja

Sitna mrež a bora, atonič na, mlitava kož a donjih kapaka, a naroč ite kesice ispod oč iju, č ine lice boleš ljivim,

uveć avaju godine. Vrlo č esto to nije posledica umora, već i simtom bolesti; u tom sluč aju treba se obratiti lekaru.

Da bi se slobodili kesa ispod oč iju na vreme i uč inili taj nedostatak manje primetnim mogu da pomognu maske od

krompira. Jedan krompir srednje velič ine narendati i dobijenu masu naneti na prethodno oč išć enu kož u donjih

kapaka. Posle 20 minuta sprati hladnom vodom i namazati kapke kremom.

Takođ e ć e pomoć i maska od krompira, ako kese ispod oč iju ne uznemiravaju, a kož a donjih kapaka je mlitava,

usahla, pokrivena sitnom mrež om bora. U tom sluč aju krompir treba skuvati u ljusci, izgnječ iti ga, dodati 1kaš ikicu

kisele pavlake, i toplo naneti na kož u, poč evš i od spoljnih uglova oč iju. Posle 20 minuta sprati prohladnom vodom.

Na vlaž nu kož u naneti kremu za kapke.

Smesa za spreč avanje nastanka bora. Sok od jagode – 50 ml, sok od krastavca – 50 ml, salicilna kiselina – 0,6 g,

70% alkohol – 100 ml, voda – 50 ml. Ovom smesom trljati lice, ali je jo š bolje njeno delovanje ako se namoč i

tanak sloj vate i stavi na lice na 5-10 minuta. Za masnu kož u se upotrebljava alkohol, a za suvu voda sa vinom.

Maska od kvasca. Kvasac, bogat vitaminima B grupe, ima na kož u tonizujuć e dejstvo, poboljš ava cirkulaciju i

procese razmene materije, č isti pore. Preporuč uje se za normalnu, masnu i suvu kož u. Gnječ iti polovinu kocke

kvasca, postepeno dodavajuć i toplo mleko do konzistencije kisele pavlake (za normalnu kož u), biljno ulje (za suvu

kož u), 3 % rastvor vodonik peroksida (za masnu kož u). Smesu u slojevima nanositi na lice, masku drž ati 20

minuta. Nakon toga je skinuti toplom vodom. Preporuč uje se 20 maski.

Pasulj. Velič anstveno kozmetič ko sredstvo. Kuvan pasulj, ispasiran i pomeš an sa sokom od limuna i biljnim uljem

daje kož i neophodnu hranu, uklanja bore.

Crni luk. Luk se koristi za spreč avanje nastanka bora i uklanjanje bora koje su se već pojavile. Za to se koristi

mast sledeć eg sastava: sok luka, sok cveta belog ljiljana, beli vosak (sve po 30 g), zagrejati u glinenoj posudi na

slaboj vatri i sve dobro izmeš ati drvenom meš alicom.

Aloja. List aloje pretvoriti u kaš u i dodati 5 delova vode. Ostaviti da stoji sat vremena. Zatim prokuvati 2-3 minuta

i procediti kroz 2 sloja gaze. (Ako se dugo č uva prokuvati još jednom.) Koristi se u obliku obloga za spreč avanje

nastanka bora.

Za spreč avanje nastanka bora preporuč uje se stavljanje obloga po 10 minuta 2-3 puta nedeljno od svež e

pripremljenog biostimuliš uć eg soka iz lista aloje. Nač in njegove pripreme je sledeć i. Odseć i niž e listove biljke.

Oprati ih vodom i osuš iti. Ostaviti ih 12 dana u hladnjak ili na tamno, prohladno mesto. Posle toga se listovi

prebiraju (pocrnele odbaciti). Samleti ih i iscediti sok kroz dvostruki sloj gaze. Koristi se odmah, a za duž e č uvanje

se konzerviš e: u 8 delova soka dodaje se 2 dela etil alkohola, prelije se u bocu, dobro zatvori i č uva na

prohladnom mestu.

Slani rastvor. Dobro sredstvo zs tonizaciju – slani rastvor ( 1/2 ka š ikice soli na č aš u vode). Namoč iti vatu tim

rastvorom i paž ljivo istrljati lice i vrat. Za vrlo tanku kož u umesto slanog rastvora uzeti 2-3 % rastvor tanina.

Od sredstava koja poboljš avaju cirkulaciju u kož i na prvom mestu je toplota. Ujutru posle umivanja staviti na lice

vruć oblog i drž ati ga 2-3 minuta. Obrisati se peš kirom ili se umiti hladnom vodom.

Da bi se spreč ilo stvaranje bora preporuč uje se umivanje pokretima odozdo ka vrhu, a oč i – u pravcu od

slepooč nica ka nosu.

560

Ulje kantariona. Preliti 5 g zdrobljenih cvetova kantariona sa 50 ml suncokretovog ulja, ostaviti 2 nedelje na

prohladnom mestu, a zatim procediti. Koristi se za spreč avanje nastanka bora na suvoj kož i.

Dunja. Kriš kom zrele dunje vrš iti masaž u lica. Koristi se za naboranu i ostarelu kož u.

Banana. Zrelu bananu izgnječ iti viljuš kom, dodati pavlaku i posle meš anja braš no od krompira do gustine kisele

pavlake. Pre stavljanja maske kapke namazati hranljivom kremom. Pripremljenu masu naneti na kož u u tankom

sloju, posle njegovog isuš ivanja naneti drugi sloj, naroč ito tamo gde ima bora. Odozgo lice pokriti gazom ili tankim

slojem vate. Masku drž ati 30-40 minuta, zatim je skinuti tamponom od vate, namoč enim u toploj vodi.

Preporuč uje se za suvu kož u. Primenjuje se svaki dan. Ukupno 10 tretmana. Posle 1-2 meseca mož e se ponoviti.

Za obloge protiv bora, naroč ito oko oč iju, koristi se č aj od svež ih listova breze: listove staviti u č aš u, preliti

hladnom vodom, ostaviti da stoji 8 sati, procediti.

Pomeš ati 1/4 č aš e soka od grožđ a sa isto tolikom količ inom sirovog mleka. U toj teč nosti namoč iti sloj vate i staviti

na lice. Lice prekriti peš kirom. Skinuti posle 15-20 minuta, kož u malo posuš iti i namazati kremom. Maska se

preporuč uje za naboranu kož u.

Š umska jagoda. Za suvu kož u, koja se peruta i za peglanje bora pravi se maska od jednakih delova izgnječ enih

plodova š umske jagode i meda.

Kod pojave bora preporuč uje se maska koja se priprema od 1/4 č aš e mleka i isto tolike količ ine soka od š umske

jagode.Sloj vate, natopljen tom smesom, staviti na lice na 15-20 minuta. Pokriti gazom. Posle skidanja maske

kož u malo istrljati i namazati hranljivom kremom.

Tikvica. U jedno ž umance dodati 1 kaš ikicu soka isceđ enog od oč išć ene tikvice. Masku naneti na lice, posle 15-20

minuta skinuti tamponom od vate koji je natopljen prvo toplom, a zatim hladnom vodom.

Od svež ih tikvica iseć i tanke, dugač ke pljoske i njima pokriti lice i vrat. Za 20 minuta ih skinuti i umiti lice

nekuvanim mlekom ili mekom vodom.

Sitno narendati krompir i krastavac, pomeš ati i naneti na lice i vrat. Drž ati 20 minuta. Sprati vodom u koju je

dodato malo limunovog soka, prosuš iti, namazati maslinovim uljem i uraditi masaž u. Koristi kod bora na licu.

Kod kož e sa borama koristi se maska od jednakih delova (po 1 kaš ika) soka limuna, soka š argarepe, jogurta i

pirinč anog braš na. Komponente dobro izmeš ati i naneti na lice. Raditi 2 puta nedeljno. Ukupno 20 tretmana.

Limun sitno iseckati, preliti č aš om vodke, ostaviti da stoji 8-10 dana. Sloj vate natopiti i staviti na lice. Posle 15-20

minuta skinuti masku, ali lice ne umivati. Kod masne kož e skuplja pore i pegla bore.

Lice je korisno umivati (naroč ito leti) vodom, pomeš anom sa č ajem od cveta lipe, zelenih listova maline (po 1

kaš ika na č aš u vrele vode). Ako se taj č aj zamrzne, trljanje dobijenim kockicama leda pomaž e da se izađ e na kraj

sa borama.

Kod bora na licu pomaž e maska od smese izgnječ enih plodova maline i belanceta. U ulupan belanac dodati 2

kaš ikice malina. Tu smesu naneti na lice i drž ati 15-20 minuta. Sprati hladnom vodom.

Jednu-dve narendane š argarepe pomeš ati sa belancetom, dodati 1 kaš ikicu biljnog (maslinovog ili breskvinog) ulja

i malo skroba. Masku naneti na lice i vrat na 15 minuta (za masnu kož u) ili na 30 minuta (za suvu kož u). Sprati

prvo sa toplom, a zatim sa hladnom vodom.

Preporuka narodne medicine za staru kož u sa sitnim borama

561

Za zaš titu kož e od starenja i pojave bora korisna je sledeć a maska: narendati 2 svež e š argarepe, dodati nekoliko

kapi soka od limuna, 1 ž umance i 1 kaš ikicu biljnog ulja (ili 1 kaš ikicu ovsenog braš na). Naneti na lice. Za 20-25

minuta sprati toplom vodom.

Neven. Kod izraž ene mlitavosti i naboranosti kož e ujutru se umesto umivanja preporuč uje trljanje lica tamponom

od vate namoč enim tinkturom nevena, razblaž enom sa jednakom količ inom vode (svež e cvetove nevena samleti i

preliti etilalkoholom u odnosu 1:5, ostaviti da stoji 40-70 dana, procediti).

Krastavac. Na mesta na kojima se najpre stvaraju pege stavljati komadić e zamrznutog i zagrejanog jogurta.

U jedno ž umance dodati 1 kaš ikicu soka od krastavca. Smesu naneti na lice i za 15-20 minuta sprati prvo sa

toplom, a zatim sa hladnom vodom. Maska se koristi za normalnu i suvu, usahlu i naboranu kož u, omekš ava je i

omoguć ava bolju ishranu.

Bokvica. Sitno iseckane listove bokvice preliti vrelom vodom (2 kaš ike listova na č aš u vode). Č aj ohladiti, procediti

i razliti u kalupe za zamrzavanje. Tim ledom trljati masnu kož u sa dubokim, oš trim borama. Ne preporuč uje se

mazanje lica masnom kremom posle trljanja.

Kamilica. Vruć e vlaž ne obloge od č aja kamilice koristiti kod poremeć aja ishrane suve kož e koja je izgubila

elastič nost i na kojoj se vpojavljuju bore. Jednu kaš iku cveta kamilice preliti sa 2 č aš e vrele vode, staviti na slabu

vatru na 5-10 minuta. U proceđ eni č aj staviti ubrus, ocediti i staviti na lice. Kada se ohladi ubrus ponovo namoč iti

č ajem. Posle obloga lice proplaknuti hladnom vodom i namazati masnom kremom.

Pravi č aj. Kod naborane kož e u vruć pravi č aj smoč iti sloj vate ili gaze i staviti na lice i vrat, a odozgo prekriti

ubrusom. Oblog drž ati kod suve kož e 15-20 minuta, a kod normalne (sa č ajem ohlađ enim do sobne temperature)

20-30 minuta. Ukupno 15-20 tretmana, 1-2 puta nedeljno.

Ž alfija. Kod prisutnih bora, lice i vrat umivati č ajem listova ž alfije (1 kaš iku sitno narezanih listova preliti č aš om

vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti).

Kod atonič ne, mlitave i naborane kož e koristan je č aj od listova ž alfije i cveta lipe. Pomeš ati po 1 kaš iku pomenutih

biljaka, preliti sa 1,5-2 č aš e vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti i trljati lice.

Za spreč avanje nastajanja bora dobro je koristiti č aj hajduč ke trave koji se dodaje u kreme i losione.

Suve biljne maske za atonič nu, naboranu kož u. U kesice od gaze staviti smesu samlevenih suvih listova nane,

ž alfije, eukaliptusa, cveta kamilice, listova i cvetova maslač ka, prethodno ugrejane na tiganju. Kesice staviti na

oč išć eno lice i drž ite dok se ne ohlade. Tretman ponoviti 2-3 puta.

Uzeti u jednakim količ inama kantarion, list oskoruš e, gloga, hmelja i koprive. Sve samleti i 2 kaš ike smese

pomeš ati sa 1 kaš ikicom meda i ž umancetom. Naneti na lice i drž ati 20 minuta.

Pet svež ih krastavaca narendati, dodati latice od 2 cveta belog ljiljana i 5 cvetova ruž e, preliti sa pola litre vodke,

dobro zatvoriti i ostaviti smesu 3 nedelje, a zatim procediti. Pre upotrebe u pola č aš e ove tinkture dodati pola č aš e

vrele vode i po 1 kaš iku glicerina i soka od limuna.

Ugrejati 30 g biljnog ulja, staviti u njega tampon od vate i taj tampon staviti na delove lica na kome se vide bore.

Prekriti lice polietilenskom folijom (sa otvorima za oč i i nos) i peš kirom. Drž ati masku 20-30 minuta.

562

NEGA USTA

Usta

Usta- viš enamenski, neobič no interesantan organ, sa prednje strane ogranič en usnama. Zidovi usne š upljine su

miš ić i obraza, gornji deo – tvrdo i meko nepce, a na donjem delu se nalazi jezik. Izgled č oveka u mnogome zavisi

od stanja zuba i desni, jer se oni pokazuju svaki put kada govorimo ili se smejemo. Da bismo imali zdrave zube,

neophodno je da su desni zdrave. Mnogo viš e zuba se gubi zbog bolesti desni nego zbog njihovog kvarenja. Proces

poč inje od male povrede ivice desni koji mož e nastati od zubnog kamenca. Ivica desni se poveć ava, obrazuje se

dž ep, u kome se razmnož avaju bakterije. Infekcija se š iri, ivica desni postaje meka i porozna, zub se ne drž i č vrsto

i poč inje da se kvari. Na kraju krajeva, desni se š ire još viš e, i potpuno zdrav zub mora da se ukloni.

Zubni kamenac – film koji se pojavljuje na zubima, sastoji se od meke materije koja se stvara od pljuvač ke i

bakterija. Kod loš e nege zuba, ove naslage postaju tvrde zbog talož enja kalcijuma. Da bi se spreč ilo njihovo

formiranje moraju se iz ishrane izbaciti slatka hrana i slatki napici. Š to se viš e upotrebljavaju moraju se i zubi

č ešć e i detaljnije prati. Zubna pasta se ne mora obavezno koristiti. Pranje zuba treba vrš iti pokretima č etkice

odozgo ka dole za zube gornjeg reda i odozdo na gore kod pranja donjeg reda zuba, odnosno pokretati č etkicu od

desni ka krajevima zuba. Da bi sve otvore izmeđ u zuba oslobodili od zubnog kamenca treba namotati dovoljno

dugač ak komad konca na srednje prste i nekoliko puta paž ljivo provoditi konac kaž iprstima i srednjim prstima od

ivice desni ka vhovima zuba.

Nekoliko korisnih saveta

Seme dunje se koristi u profilaksi usta kod drž anja dugih govora ili kod nastupa. Ono se takođ e preporuč uje

obolelim od groznice koji oseć aju stalnu suvoć u u ustima. U takvim sluč ajevima se 2-3 semenke stave na jezik i

drž e 1-2 sata. Dvadeset do trideset minuta pre poč etka dugog nastupa ili govora, pod jezik se stave semenke

dunje.

Kada u ustima nema dovojno pljuvač ke i usta se suš e – treba uzimati vitamin B.

Higijena usta

Ukoliko se jede i pije normalno, ne treba zaboraviti č esto pranje zuba. Ne treba dugo disati na usta jer se tada

usta isuš uju pa su druge mere higijene suviš ne. Ako ste zdravi nema potrebe da se ispiraju usta, sem kada je to

preporuč io lekar. Ispiranje mož e da omoguć i š irenje bakterija i doneti viš e š tete nego koristi.

Loš zadah iz usta je ozbiljan kozmetič ki problem. Uzroci njegovog nastanka i nač ini njegovog otklanjanja su

različ iti:

- Pokvareni, truli zubi, loš e pranje zuba (naroč ito uveč e).

- Neke pluć ne bolesti. Naroč ito loš zadah bude kod apscesa pluć a.

- Oblož eni jezik takođ e stvara neprijatan zadah.

- Kada se koristi teš ko svarljiva hrana, ž uč zastaje u jetri i iz usta se oseć a odvratni zadah. Ako postoji još i

pritisak, gasovi, bol u leđ ima i oblasti jetre, treba preć i na strogu dijetu.

563

- Nekada je tež ak zadah trulog mesa izazvan time š to ž eludac ne podnosi nikakvu masnu hranu. Treba probati

ishranu bez mesa i ako zadah nestane, pretpostavka je bila ispravna.

- Kod ž ena je nekada pojava neprijatnog zadaha iz usta povezana sa menstruacijom. Taj zadah se mož e priguš iti

ispiranjem usta sa vodom kojoj je dodat mentol (2-4 kristala mentola na č aš u vrele vode).

- Jak zadah iz usta se javlja kod osoba obolelih od venerič nih bolesti, naroč ito od sifilisa.

- Neprijatan zadah izlazi iz usta pijanih ili svež e otrež njenih, a takođ e i puš ač a koji puš e određ ene vrste cigareta.

Ako su od puš enja pož uteli zubi, taj sloj se mož e ukloniti sokom od limuna: na vlaž nu č etkicu za zube staviti malo

sode-bikarbone i 2-3 kapi soka od limuna i protrljati zube.

- Takođ e se javlja zadah na trulo kod judi obolelih od malignih bolesti. Ovde ne pomaž u nikakva ispiranja,

potrebno je ozbiljno leč enje.

Č ovek sam č esto ne oseć a loš zadah iz sopstvenih usta. Da bi to proverio treba da izdahne u skupljene dlanove i

udahnuti nosem taj isti vazduh.

Moguć nost eliminacije zadaha zavisi pre svega od uzroka koji ga izazivaju. Za to se treba obratiti lekaru. Ako uzrok

nije utvrđ en ili nije otklonjen, preporuč uje se upotreba različ itih teč nosti koje dezinfikuju usta i uniš tavaju loš

zadah. Pored sredstava za ispiranje koja sadrž e lekove, mogu se koristiti i različ iti č ajevi.

Ispiranje usta

Nana – 3 dela, ž alfija – 2 dela, prah crvene sandalovine – 4 dela, etilalkohol – 40 delova, voda – 140 delova.

Ostaviti da stoji 7 dana na toplom, č esto protresati, isfiltrirati. Ispirati grlo nerazblaž enom tinkturom.

Salol – 5 g, glicerin – 30 g, etilalkohol – 200 ml, ulje nane – 2-3 kapi. Na

č aš u vode dodati 1 kaš ikicu ove smese.

Saharin – 1 g, soda bikarbona – 1 g, salicilna kiselina – 4 g, etilalkohola – 200 ml, ulje nane – 2-3 kapi. Na

vode uzeti nekoliko kapi smese.

č aš u

Narodna sredstva protiv loš eg zadaha

Jesti viš e svež ih jabuka. Ispirati usta č ajem svež e mirođ ije.

Perš un uklanja neprijatni zadah iz usta, a deluje i baktericidno, tako da je koristan kod upalnih procesa u desnima i

na sluznici usta.

Zadah belog luka iz usta posle jela skoro se ne oseć a ako se saž vać e koren perš una ili celera.

Iđ irot. Jedni kaš iku samlevenog korena iđ irota preliti č aš om vrele vode, kuvati na vodenom kupatilu pola sata,

procediti. Č aj korena iđ irota se koristi za ispiranje usne š upljine kod loš eg zadaha.

Kora hrasta. Jednu kaš iku samlevene kore hrasta preliti č aš om vrele vode, kuvati na vodenom kupatilu pola sata,

ostaviti da stoji 1 sat. Kod loš eg zadaha ispirati usta nekoliko puta na dan posle jela, pre izlaska iz kuć e, itd.

Kantarion. Č aj kantariona (dve kaš ike na č aš u vode) se koristi za ispiranje usta kod neprijatnog zadaha i za

jač anje desni.

Listovi š umske jagode. Jednu kaš iku suš enih ili 20-30 svež ih listova preliti č aš om vrele vode, kuvati na vodenom

kupatilu 15-20 minuta, ostaviti da stoji sat vremena, procediti. Ispirati usta nekoliko puta na dan.

564

Listovi nane. Jednu kaš iku suvih listova nane (ili 20 svež ih listova) preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti da stoji 1

sat, procediti. Ispirati usta nekoliko puta na dan.

Pelin. Jednu kaš iku suvog pelina preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 1 sat, procediti i ispirati usta 4-6 puta na

dan.

Č aj od kamilice. Preporuč uje se da se grlo ispira svež e pripremljenim č ajem kamilice: jednu kaš ikicu cveta preliti

č aš om vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti.

Saveti za puš ač e. Ako se saž vać e nekoliko plodova kupine sa č aš ič inm listić ima ili 5-6 semenki bagrema dah ć e se

osloboditi zadaha. Ali je bolje potpuno ostaviti puš enje.

Od zadaha belog ili crnog luka mož e vas osloboditi narandž a, 2-3 jezgra oraha ili č aš a jakog č aja.

Kod upale desni i krajnika treba ispirati grlo sokom i č ajem š umske jagode ili borovnice.

Preporuke narodne medicine koje doprinose oč uvanju zuba

Korisno je 3-4 puta nedeljno prati zube sapunom (ne rač unajuć i svakodnevna pranja ujutru i uveč e). Ispoč etka taj

tretman se č ini neprijatan, ali ako se na njega navikne, on daje odlič ne rezultate.

Sapun, koji sadrž i za zube korisnu alkalnu so, ima antiseptič ko dejstvo i š titi zube od propadanja; pored toga on

skida sa zuba natalož en kamenac.

Protiv stvaranja kamenca na zubima mož e se sa uspehom koristiti kuhinjska so: fina so se stavlja na č etkicu i

trljaju se zubi, a zatim se usta isperu. Zubi od ovoga postaju jako beli, a desni jač aju i dobijaqju ruž ič astu boju.

Ipak treba paziti jer so ne odgovara u potpunosti, ali sapun se mož e koristiti mirno ma kakvi zubi bili.

Upotreba proizvoda od braš na, naroč ito crnog hleba, je veoma korisna za ishranu i oč uvanje zuba. Ovo

blagotvorno dejstvo imaju uopš te sve namirnice bogate calcijumovim solima fosforne kiseline.

Smatra se da je najbolji praš ak za zube praš ak od biljaka, kao na primer prah od uglja, koji ima apsorpcionu i

dezinfekcionu sposobnost. Ipak ga treba upotrbljavati krajnje oprezno, jer posle nekog vremena desni trajno

postaju istetovirane zbog infiltracije praha od uglja.

Mikstura za ispiranje zuba. Boraks – 3 g, pre č išć eni glicerin – 9 g, topla voda – 1 litar.

Umesto pranja zuba mogu se ž vakati meke borove ili jeline granč ice.

NEGA KOSE

565

Kosa

Mnogi ljudi prirodno imaju dobru kosu i nemaju nikakvu brigu oko nje. Ipak, i takva kosa se ne mož e oč uvati bez

potrebne nege. Ona opada, gubi sjaj. Tanka i retka kosa bez nege dobija jadan izgled. Ž ena sa takvom kosom

nikada neć e izgledati privlač no.

Osnovni uslov oč uvanja kose je njena besprekorna č istoć a. Prljava kosa ne samo da nije lepa već mož e biti uzrok

raznih obolenja, jer č ak i beznač ajne povrede kož e glave mogu dovesti do infekcije.

Da bi se kosa pravilno negovala potrebno je odrediti karakter izluč ivanja masti kož e glave. Od njega zavisi tip

kose. Normalnu kosu odlikuje umereno luč enje masti, masnu – povi š eno, suvu – smanjeno. Op š ti principi

higijenske nege malo zavise od tipa kose, ali na izbor kozmetič kih sredstava i sredstava za pranje kose treba

obratiti posebnu paž nju.

Najmanje problema pravi normalna kosa ako je zdrava. Gusta, elastič na, ne tanka, obič no prava ili malo valovita

po pravilu nije sklona uvijanju. Pri tome je kož a glave č ista, bez peruti i svraba. Prirodno opadanje ne prelazi 50

dlaka na dan. Normalna kosa se ne lepi u pramenove, ne opada i lako je napraviti lepu frizuru.

Suva kosa je tanja, osetljivija na atmosferske uticaje, hemijska i kozmetič ka sredstva. Smanjena količ ina

izdvojene masnoć e oduzima joj sjaj i elastič nost, ona postaje slaba i lomljiva, na kraju opada.Na kož i se č esto

pojavljuje perut. Takva kosa nije zdrava i potrebno joj je leč enje.

Masna kosa, nasuprot, je deblja i elastič nija od normalne, manje apsorbuje vodu, ima masni odsjaj, lepi se u

pramenove. Viš ak masnoć e se gomila na kož i u obliku krljuš ti ili ž uć kastih korica, izaziva svrab i daje kosi

neprijatan, č ak odbojan izgled. Naravno, i masna kosa treba spesijalnu negu.

Kosu treba nekoliko puta na dan (ujutru i uveč e obavezno) č eš ljati pomoć u č etke ili č eš lja. To je neophodno za

poboljš anje cirkulacije krvi u kož i glave i prema tome za jač anje kose. Mnogo zavisi od pravilno izabranog č eš lja:

zubi treba da budu savrš eno glatki i ne suviš e gusti. Specijalisti tvrde da su najbolji rož nati, od ebonita ili

napravljeni od tvrdih, ali malo savitljivih masa. Č eš ljanje omoguć uje ravnomernu raspodelu mastnoć e, koja se

skuplja blizu korena kose, daje kosi sjaj, glatkost, elastič nost i mehanič ki č isti glavu od peruti. Kratku kosu treba

č eš ljati od korena, a dugač ku od slobodnih krajeva, postepeno se podiž uć i ka vrhu. Ako je kosa zamrš ena, ne

č upajte je, odvojite pramenove i polako rasč eš ljavajte od kraja ka centru.

Glava se mož e masirati specijalnim č etkama od prirodne dlake ili najlona. Mala iritacija kož e krajevima č etke

izaziva oseć aj toplote, poboljš ava ishranu kose i pomaž e intenzivan rast kose. Takva masaž a se radi svakodnevno

5-10 minuta. Č eš alj i č etka za masaž u moraju biti strogo lič ni. Č iste se vrelom vodom i sapunom ili 10% rastvorom

amonijaka. Ako je kož a zaraž ena nekom bolešč u ne treba raditi masaž u bez konsultacije sa lekarom.

Kosa se jako lako prlja, pri tome gubi zdrav sjaj, menja boju, postaje lepljiva. Uč estalost pranja kose zavisi od

karaktera kose: masna se pere č ešć e od suve. Bolje je koristiti meku vodu. Za njeno omekš avanje mož e se dodati

malo sode bikarbone. Drugi nač in – dugo kuvanje vode koja zatim mora da odstoji. Ki š nica i otopljeni sneg se ne

preporuč uju jer su kiš e č esto kisele, a sneg zagađ en. Š ampone treba birati u skladu sa tipom kose.

Suš enje kose fenovima se ne preporuč uje. Obmotati kosu zagrejanim peš kirom i onda dosuš iti kosu na sobnoj

temperaturi, ali ni u kom sluč aju na suncu i nad vatrom jer se kosa mož e presuš iti i postati lomljiva. Kod

dosuš ivanja kosu treba č eš ljati jer se ona pri tome ravnomerno suš i, a kož a provetrava i diš e. Pre spavanja kosu,

naroč ito dugu, treba detaljno oč eš ljati. Leti, kada na njoj ima dosta praš ine, pre č eš ljanja č etku treba obmotati

komadima vate ili gazom. Pri tome se kosa dobro oč isti.

Lepa kosa – to je stalno zdrava kosa. Ovo se odnosi kako na mu š karce tako i na ž ene. Kod ž ivotinja glatka i sjajna

dlaka je znak dobrog zdravlja.

566

Normalna kosa

Nega normalne kose se malo razlikuje od nege suve i masne kose. Treba je prati jednom u 7-10 dana. Najviš e

odgovaraju š amponi namenjeni za kosu svih tipova. U njihov sastav ulaze korisni dodaci: š iš arke hmelja, koren

iđ irota, vitamini i aminokiseline, tinktura kane, ekstrakt č aja i dr.

Redosled pranja glave je sledeć i: kosu ovlaž iti toplom vodom, staviti u zdelu malu količ inu š ampona, dobro ga

upeniti i oprati glavu. Uradite to 2 puta, a zatim dobro isperite kosu. Poslednju vodu za ispiranje zakiselite

sirć etom, sokom od pola limuna ili prstohvatom limunske kiseline. Č esto, posle pranja glave, lezite u krevet sa

mokrom kosom. To je korisno za kosu.

Preporuke narodne medicine za negu normalne kose

Suva slač ica.Korisno je prati kosu rastvorom 1 kaš ike suve slač ice u 2 litre vode. Ispirati kosu treba sledeć im

č ajem: dan i noć , kantarion i bokvica – po 1 ka š ika svake biljke, preliti sa 2 litre vrele vode, ostaviti da stoji 20-30

minuta poklopljeno, procediti.

Tri kaš ike praha slač ice razblaž iti toplom vodom do konzistencije kisele pavlake, utrljati u kož u glave i sprati.

Pivo. Ispirati kosu pivom, razblaž enim sa vodom u odnosu 1:1.

Kiselomleč ni proizvodi (jogurt, kefir, kumis). Jač aju koren kose i daju kosi sjaj. Kosu do korena treba gusto

namazati, pomalo utrljavati u kož u, pokriti glavu polietilenom i ostaviti 20-30 minuta, a zatim sprati vodom bez

sapuna. Ako kosa posle pranja miriš e na kiselo mleko, treba je oprati vodom sa dodatkom male količ ine slač ice.

Posle kupanja u slanoj vodi kosu treba isprati svež om vodom, jer od slane vode i sunca kosa postaje lomljiva. Da

bi se uklonio uticaj alkalija, kosi dala mekoć a i vratio sjaj, treba u vodu za ispiranje dodati 1 kaš iku sirć eta na č aš u

vode ili sok od 1 limuna.

Dobro je isprati kosu posle pranja teč nošć u koja se sastoji od 5 ml glicerina, 15 ml soka od limuna, 90 ml kuvane

vode i 15 ml kolonjske vode. Posle ovog tretmana kosa postaje meka i sjajna.

Perš un. Izgnječ iti u avanu ili samleti 1 kaš ikicu plodova perš una, dodati 1 kaš ikicu etilalkohola i dobro izmeš ati sa

2 kaš ikice ricinusovog ulja. Dobijenu smesu utrljavati u kož u glave svaki dan. Treba uraditi 15 tretmana. Jač a kosu

i stimuliš e njen rast.

Limun. Da bi frizura bolje stajala, kod uvijanja kose treba je ovlaž iti sokom od limuna.

Listovi koprive i koren č ič ka. Za jač anje kose koristi se smesa oa jednakih delova lista koprive i korena č ič ka. Od

smese se pravi č aj: 1 kaš ika smese na č aš u vrele vode. Tim č ajem se ispira kosa posle pranja i pomalo se utrljava

u kož u.

Listovi koprive i listovi biljke dan i noć . Uzeti jednake količ ine listova. Š est kaš ika smese preliti sa 1 litrom vode i

utrljavati u kož u glave 3 puta nedeljno.

Breza. Kosa se mož e ispirati posle pranja č ajem od listova breze sa dodatkom sirć eta: na pola litre č aja dodaje se

1 kaš ika 1% sirć eta.

Lipa. Uzeti 8 kaš ika cveta lipe, preliti sa pola litre vrele vode, kuvati 20 minuta. Dobijenim č ajem ispirati kosu

posle pranja.

Kamilica. Posle pranja svetlu kosu treba ispirati č ajem kamilice: 2 kaš ike cveta kamilice preliti sa 3-4 č aš e vrele

vode, staviti na slabu vatru na 5-10 minuta, zatim procediti i dodati u vodu za ispiranje kose. Još bolje je 2 kaš ike

kamilice staviti u kesicu od gaze, spustiti je u posudu sa vrelom vodom na 20-30 minuta i posle pranja isprati kosu

tim č ajem. Daje kosi elastič nost i mekoć u. Kosu ne brisati, samo malo iscediti i ostaviti da se osuš i na vazduhu.

567

Bokvica, cvet kamilice, ž alfija, list koprive, majč ina duš ica (sve u jednakim količ inama). Jednu kaš iku smese preliti

č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 1 sat, procediti i dodati crni hleb da se napravi kaš a. Toplu smesu utrljati u kož u

glave, zavezati glavu maramom ili polietilenskom folijom i drž ati 2 sata. Zatim kosu isprati bez sapuna.

Vresak, kopriva, koren č ič ka – po 2 dela, š iš arke hmelja – 1 deo. Sedam ka š ika smese staviti u litru vrele vode.

Č aj utrljavati u koren kose 3 puta nedeljno.

Kora vrbe, koren č ič ka – u jednakim koli č inama. Č etiri kaš ike smese preliti sa 1 litrom vrele vode. Dobijenim č ajem

ispirati kosu 3 puta nedeljno.

Srč enjak (Potentilla erecta). Uzeti 1 kaš iku izgnječ enog korena srč enjaka na 1 litru vode, kuvati 20 minuta na

slaboj vatri; č aj procediti i koristiti za ispiranje kose.

Masna kosa

Masnu kosu treba prati u zavisnosti od njene zaprljanosti, na primer 1 put u 5 dana, zbog toga š to posle 3 dana

ona gubi sjaj i dobija lepljive pramenove, nasejane malim belim (suva perut) ili krupnijim ž uć kastim (masna perut)

ljuskicama. Ako kosa postaje masna 2-3 dana posle pranja, kosu treba prati 1 nedeljno, ali jedan dan nakon

pranja treba trljati kož u glave tamponom od vate natopljenim 5% rastvorom borne kiseline, u koju je dodat deseti

deo soka od limuna i isto toliko etilalkohola. Pre pranja kose mož e se na 20-30 minuta staviti oblog od jogurta ili

kefira.

Preporuke narodne medicine za negu masne kose

Iđ irot. Dve kaš ike samlevenog korena iđ irota preliti sa pola litre vrele vode, kuvati 2-3 minute na slaboj vatri,

ohladiti, procediti, dodati 1 kaš iku sirć eta ili sok od 1 limuna, 40 ml tinkture od nevena ili alkoholni rastvor

kamfora. Losionom trljati masnu kosu izmeđ u dva pranja.

Dunja. U č aš u vode na 1 sat potopiti 30 g semena dunje, zatim staviti na slabu vatru, dovesti do ključ anja i odmah

procediti. Topli sluzasti č aj utrljavati u kož u glave kod seboreje i masne kose. Kada se kosa osuš i, isprati je vruć om

vodom. Tretman raditi svakodnevno nedelju dana. Č aj č uvati u hladnjaku.

Aloja. Kod masne kose 2-3 sata pre pranja utrljavati u kož u glave sok aloje. To pomaž e da se oslobodi od peruti i

jač a koren kose. Kod ispadanja kose koristan je oblog od soka aloje. Drž ati 1 sat.

Breza. Jednu kaš iku sitno samlevenih listova breze, izgnječ enih u prah, preliti sa 5 kaš ika 45% etilalkohola ili

vodke, ostaviti da stoji oko nedelju dana u dobro zatvorenj boci, procediti. Tinktura se upotrebljava za utrljavanje

u kož u glave kod pojač anog luč enja masti.

Hrast. Pomeš ati 1 kaš iku kore hrasta i 1 kaš iku kantariona, preliti č aš om vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da

stoji 20 minuta, procediti i doliti ohlađ enu prethodno proključ alu vodu do prvobitne količ ine. Ovim č ajem trljati

kož u glave pri poveć anom luč enju masnoć e.

Kuvati 3 kaš ike samlevene kore hrasta 15 minuta u litri vode. Proceđ enim č ajem (bez upotrebe sapuna) prati

masnu kosu 2 meseca ili je proplakivati posle pranja 2 puta nedeljno. Kasnije, ovim č ajem se mož e ispirati kosa ili

se mož e utrljavati u kož u glave posle svakog pranja.

Kantarion. Masnu kosu posle pranja ispirati č ajem od kantariona: 5 kaš ika suve biljke preliti sa pola litre vrele

vode, ostaviti da stoji 20-30 minuta, procediti.

Limun. Sokom od limuna trljati masnu kosu izmeđ u dva pranja. Tretman dobro isuš uje kosu, smiruje svrab.

568

Masna kosa se mož e protrljavati tamponom od vate natopljenim smesom soka od limuna (2 kaš ike) i vodke ili

45% etilalkohola (pola č aš e).

Kod masne kož e glave i poveć ane masnoć e kose (ako kosa nije mnogo prljava) mazati kož u smesom od 2 dela

soka od limuna i 1 dela soka od š argarepe, 1-2 sata pre pranja kose. Za to vreme glavu prekriti peš kirom. Posle

pranja kosu ispoč etka isprati vruć om vodom, a zatim hladnijom (sobna temperatura), u koju je dodat sok od

limuna (1 kaš ika na 1,5-2 l vode). Sok od limuna se mož e zameniti sirć etom.

Dan i noć . Za masnu kosu se primenjuje č aj: dve kaš ike suvih i samlevenih listova biljke dan i noć preliti sa 1

č aš om vrele vode, kuvati na slaboj vatri 10 minuta; ostaviti da stoji 15-20 minuta, procediti. Sipati u posudu sa

vodom za ispiranje kose posle pranja. Ispirati 5-10 minuta.

Dve kaš ike listova biljke dan i noć preliti sa pola litre vrele vode, kuvati 2-3 minuta na slaboj vatri, ohladiti,

procediti, dodati 1 kaš iku sirć eta ili sok od 1 limuna i 50 ml č aja od nevena (eukaliptusa ili alkoholnog rastvora

kamfora). Protrljavati masnu kosu izmeđ u pranja.

Lipa. Dve kaš ike cvetova lipe preliti sa pola litre vrele vode, kuvati 2-3 minuta na slaboj vatri, ohladiti, procediti,

dodati 1 kaš iku sirć eta ili soka od 1 limuna, 1/4 č aš e tinkture nevena (eukaliptusa ili alkoholnog rastvora kamfora).

Losionom mazati masnu kosu.

Č ič ak. Jednu kaš iku samlevenog korena jednogodiš njeg ili dvogodiš njeg č ič ka i 2 kaš ike cveta nevena kuvati u 1

litri vode 15-20 minuta. Proceđ enim č ajem ispirati kosu i utrljavati u kož u glave 2 puta nedeljno kod pojač anog

luč enja masnoć e i ispadanja kose.

Crni luk. Pre pranja masne kose uraditi sledeć i tretman: pomeš ati 2 kaš ike soka od crnog luka sa 2 kaš ike

ricinusovog ulja. Dobijenu smesu ravnomerno utrljati u koren kose, a zatim zamotati glavu na 30-40 minuta

polietilenskom maramom, a preko nje staviti peš kir.

Za masnu kosu se preporuč uje tinktura luka sa vodkom. Luk prerezati na pola, preliti sa 1/2 č aš e vodke i ostaviti

da stoji 14 dana. Utrljavati u kož u glave. Miris luka se eliminiš e pranjem kose sa slač icom.

Š argarepa. Dva do tri sata pre pranja masne kose utrljati u kož u glave sok od š argarepe.

Neven. Dve kaš ike suvih, isgnječ enih cvetova nevena preliti sa 2 kaš ike vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata.

Prethodno opranu masnu kosu natopiti proceđ enim č ajem, ostaviti 20 minuta, isprati č istom vodom. Raditi 2 puta

nedeljno u toku 1 meseca.

Ako se kosa brzo masti treba je trljati pre pranja smesom č aja od nevena sa kukuruznim ili suncokretovim uljem,

uzetim u odnosu 10: 1.

Masnu kosu u vremenu izmeđ u dva pranja trljati smesom č aja od nevena (10 delova) i glicerina (1 deo).

Orah. Tamna masna kosa se mož e ispirati č ajem od svež e zelene ljuske oraha. Za dobijanje č aja 3 kaš ike

samlevenih ljusaka preliti sa 2 litre vode, zagrejati do ključ anja, procediti i toplo koristiti za ispiranje.

Bokvica. Masnu kosu ispirati č ajem bokvice u odnosu 5 kaš ika lista na pola litre vrele vode. Ostaviti da stoji 20-30

minuta.

Kamilica. Dobro č isti masnu kosu smesa jakog č aja kamilice (1-2 kaš ike cveta na 1 č aš u vrele vode, ostaviti da

stoji 15-20 minuta, procediti) sa isto tolikom količ inom 70% etilalkohola ili kolonjske vode. Kož u glave trljati svaki

dan tamponom od vate ili gaze natopljenim tom smesom.

Hajduč ka trava. Za ispiranje masne kose posle pranja koristi se č aj od hajduč ke trave: 5 kaš ika biljke preliti sa

pola litre vrele vode, ostaviti da stoji pola sata.

Rastavić . Dve kaš ike rastavić a preliti sa 1 litrom vrele vode, kuvati na slaboj vatri 10 minuta, ostaviti da stoji 15-

20 minuta, procediti. Č ajem prati masnu kosu.

Hmelj. Masna kosa se mož e prati č ajem od hmelja: 2 kaš ike š iš arki hmelja preliti sa 1 litrom vrele vode, kuvati na

slaboj vatri 10 minuta, ostaviti da stoji 15-20 minuta, procediti.

569

Jaje. Ulupati 1 jaje, dodati 2 kaš ikice konjaka. Utrljati tu smesu u kož u glave i ostaviti 15-20 minuta. Zatim oprati

kosu kao i obič no.

Ž umance naneti na vlaž nu kosu, utrljati kruž nim pokretima u kož u glave; saprati sa vodom. Ispirati vodom sa

dodatkom č aja od lista koprive (100 g suvih listova koprive preliti sa pola litre vode, dodati 2 č aš e sirć eta, kuvati

30 minuta, procediti) – po 1 ka š ika č aja na litar vode.

Tri kaš ike zelenih iglica bora ili jele preliti sa 1 litrom vode, kuvati 20 minuta na slaboj vatri, ocediti i koristiti č aj za

utrljavanje u kož u glave u č istom obliku ili pomeš ano po pola sa etilalkoholom, svaki dan u toku 1 meseca.

Viš ekomponentne smese

Č ič ak, neven – po 4 dela, š iš arke hmelja – 3 dela. Uzeti 4 ka š ike smese, preliti sa 1 litrom vrele vode. Prati glavu 2

puta nedeljno.

Č ič ak, iđ irot – po 7 delova, š iš arke hmelja – 4 dela. Uzeti 6 ka š ika smese, preliti sa 1 litrom vrele vode. Prati glavu

3 puta nedeljno.

Kod masne kose veliki znač aj ima nač in ishrane. Korisni su mleč ni proizvodi, jaja. Hrana treba da je bogata

vitaminima. Preporuč uje se voć e, povrć e, ovsena kaš a. Treba ogranič iti, a još bolje isključ iti upotrebu ž ivotinjskih

masti i zameniti ih biljnim mastima. Količ inu masne hrane treba smanjiti. Ne preporuč uje se upotreba konzervi,

slanih i ljutih jela, zač ina. Korisne su sportske aktivnosti, š etnje i hidroterapija koji normalizuju razmenu materija i

poboljš avaju usvajanje masti u organizmu.

Suva kosa

Suva kosa je tanka, slaba, lako se kida. Suvoć a kose mož e nastati zbog nedostatka nekih vitamina u oranizmu

(naroč ito vitamina A), poremeć ajima nervne i endokrine regulacije. Smanjenu funkciju š titne ž lezde prati suvoć a

kose i ispadanje kose, obrva, trepavica, brkova i brade. Prekomernu suvoć u kož e izaziva i stalno odmašć ivanje

kož e sapunom. Suvoj kosi je potrebna naroč ito paž ljiva nega. Prati je treba najviš e 1 put u 10-14 dana.

Preporuke narodne medicine za negu suve kose

Korisno je, 1 sat pre pranja kose, utrljati u kož u glave zagrejanu smesu od jednakih delova vode, maslinovog i

ricinusovog ulja.

Kod suve kose korisno je prati glavu bezmasnim jogurtom. Treba obilno natopiti kosu podgrejanim do 37 ºC

bezmasnim jogurtom, glavu pokriti pergament papirom i povezati vunenom maramom. Posle 20-30 minuta ponovo

natopiti glavu jogurtom i energič no utrljati vrhovima prstiju u glavu. Zatim isprati vruć om vodom bez sapuna.

Dva ž umanceta pomeš ati sa 50 ml vode, dodati 100 ml vodke i 5-8 ml amonijaka. Tu smesu utrljati u glavu, posle

č ega kosu detaljno isprati toplom vodom.

Kopriva. Š aku suve ili svež e koprive samleti, preliti sa pola č aš e nekog biljnog ulja, ostaviti nedelju dana u dobro

zatvorenoj staklenoj posudi. Pre upotrebe procediti, podgrejati i naneti na suvu kosu sat vremena pre pranja.

Lan. Pre pranja suve kose ili promenjene od č estog bojenja, preporuč uje se da se kož a glave masira 10 minuta sa

lanenim uljem. Zatim tim uljem protrljati kosu u celoj duž ini. Da bi se ono bolje upilo treba drž ati glavu iznad pare.

Limun. Za suvu i troš nu kosu 1 put u nedelju dana stavljati oblog od zagrejanog 40-45 ºC biljnog ulja koje se

pomeš a sa isto toliko vrele vode i doda se sok od limuna. Dobijenu smesu utrljati u kož u glave i namazati kosu,

glavu pokriti polietilenskom kapom i umotati peš kirom. Oblog drž ati 1-2 sata.

570

Ako se od stalnog bojenja ili izbeljivanja kosa istanjila i lomi se, dobro deluje utrljavanje u kož u glave smese

č ič kovog i ricinusovog ulja (po 1 kaš ikica) sa sokom od limuna (2 kaš ikice).

Č ič ak. Pomeš ati 2 ž umanceta, 2 kaš ike č ič kovog ulja, kaš ikicu nevena. Smesu nanositi na koren kose pre pranja.

Za pripremu č ič kovog ulja treba 100 g sitno iseckanog korena č ič ka preliti č aš om biljnog ulja, ostaviti da stoji 1

dan, a zatim kuvati 15 minuta na slaboj vatri, ohladiti i procediti.

Krema od korena č ič ka. Dve kaš ike suvog korena č ič ka preliti sa pola č aš e vrele vode, kuvati na slaboj vatri dok ne

ispri polovina sadrž aja, skinuti sa vatre, ocediti i staviti na vodeno kupatilo, postepeno dodavati svinjsko salo do

konzistencije guste kisele pavlake. Zatim dobro zatvoriti i staviti u toplu rernu 3-4 sata. Kremu utrljavati nekoliko

meseci 1-2 puta nedeljno.

Mazati kož u glave svež im sokom od č ič ka. Izvaditi korenje, oprati u hladnoj vodi, narendati, iscediti sok. Treba

raditi brzo jer se narendani koren na vazduhu kiseli i tamni. Sok se mož e konzervisati sa etilalkoholom 1:1.

Utrljavati razblaž eno sa vodom(1:1) 2-3 puta nedeljno.

Badem. Pre pranja, suvu kosu namazati bademovim uljem, zatim je obmotati peš kirom koji je natopljen vrelom

vodom i oceđ en. Posle 1 sat kosu oprati i naneti na nju svež e ulupano jaje ili svež e kiselo mleko. Zatim isprati

pravim č ajem ili č ajem od kamilice ili od cveta lipe.

Pre pranja glave, suvu kosu mazati masnom smesom od 1 dela ricinusovog ulja i 3 dela bademovog ulja. Ta smesa

se u maloj količ ini nanosi na dlan i laganim pokretima utrljava u kosu i kož u glave. Posle utrljavanja ulja, glavu

pokriti peš kirom koji je natopljen vruć om vodom i oceđ en. . Posle 1 sat kosu oprati i naneti na nju svež e ulupano

jaje ili svež e kiselo mleko. Zatim isprati pravim č ajem ili č ajem od kamilice ili od cveta lipe.

Nana. Posle pranja dobro isprati suvu, obojenu kosu č ajem od nane (2 kaš ike nane preliti sa 1 č aš om vrele vode,

ostaviti da stoji najmanje 30 minuta).

Breskva. Suvu kosu treba jednom nedeljno mazati uljem od breskve.

Suvu kosu treba mazati sledeć om smesom: pola kaš ike ulja od breskve, kaš ika ricinusovog ulja, kaš ika kolonjske

vode i 15-20 kapi soka od limuna.

Kamilica. Smesa biljnog ulja i kamilice za suvu kosu: suve ili svež e cvetove kamilice preliti biljnim uljem (š aku

kamilice na pola č aš e ulja), ostaviti da stoji 1 nedelju u dobro poklopljenoj staklenoj posudi, zatim procediti.

Zagrejanu smesu naneti na kosu 1 sat pre pranja glave.

Krema od kamilice. Uzeti 125 g lanolina, staviti u njega 15 ml č aja kamilice (1-2 kaš ike kamilice na č aš u vrele

vode, posle 15-20 minuta procediti), sve zagrejati. Gotovu kremu č uvati u dobro zatvorenoj tegli. Pre upotrebe

malo zagrejati.

Crni luk. Jednu kaš iku soka od crnog luka pomeš ati sa 2 kaš ike vodke i 1 kaš ikom ricinusovog ulja. Dobijenu

smesu utrljavati u kož u glave 1 sat pre pranja.

Č aj od pupoljaka topole. Uzeti 2 kaš ike pupoljaka, preliti sa 1 č aš om biljnog ulja i ostaviti na tamnom mestu. Posle

7 dana procediti. Utrljavati u kož u glave svaki dan.

Č aj od listova breze. Uzeti 1 kaš iku listova, preliti sa č aš om vrele vode. Posle 2 sata procediti. Utrljavati u kož u

glave posle svakog pranja.

Tinktura od kantariona. U 10 g samlevenog kantariona dodati dodati 90 ml vodke (za suvu kosu) ili etilalkohola (za

masnu kosu). Ostaviti da stoji nedelju dana. Procediti i č uvati u dobro zatvorenoj posudi. Trljati tinkturom kož u

glave 1-2 puta nedeljno.

Briljantin. Suvu kosu treba mazati briljantinom. Za njegovu pripremu pomeš ati 30 g breskvinok ili nekog drugog

biljnog ulja sa 20 g ricinusovog ulja, dodati 15 ml kolonjske vode i 1 kaš ikicu soka od limuna. Briljantin se utrljava

u maloj količ ini. Suviš na masnoć a izaziva brž e prljanje kož e i kose.

Starinski recept briljantina. Pomeš ati 90 delova 90% etilalkohola i 10 delova glicerina sa nekoliko kapi soka od

limuna.

571

Za uklanjanje suve peruti utrljavati u kož u glave ekstrakt semena perš una u suncokretovom ulju. Seme perš una

preliti suncokretovim uljem u odnosu 1:5, nagrevati u vodenom kupatilu 30 minuta, zatim procediti. Dobijeni

ekstrakt utrljavati u kož u glave svakog dana. Ukupno 15 tretmana; posle pola meseca tretmani se mogu nastaviti.

Fitokrema za suvu kosu. Tri kaš ike iseckanog korena č ič ka kuvati 15 minuta u pola č aš e vode, procediti. U č aj

dodati 5 kaš ika svinjske masti. Smesu staviti u mlaku rernu na 2-3 sata. Ohlađ enu smesu ulupati kaš ikom i odliti

suviš nu vodu. Dobijenu kremu utrljavati u koren kose pre svakog pranja. Za ispiranje koristiti č aj od kamilice.

Dva ž umanceta, 2 kaš ike ricinusovog ili č ič kovog ulja, 1 kaš iku č aja od nevena pomeš ati i naneti na koren kose pre

pranja. Za ispiranje spremiti č aj od cveta lipe (100 g cvetova na 3 litre vode, kuvati 20 minuta, procediti).

Č aj crnog sleza za jako suvu kosu. Posle pranja kose masnim sapunom, ispiranja vodom i suš enja kose peš kirom,

na glavu staviti hranljivu masku: 2 ž umanceta, 10 kapi glicerina i 10 kapi soka od limuna rastvoriti u 3 kaš ike vrele

vode ili č aja od lekovitog bilja. Smesu utrljati u kož u glave i kosu i obmotati glavu peš kirom. Posle 20 minuta kosu

isprati toplom vodom, a zatim sledeć om smesom: 1 kaš iku korena crnog sleza prokuvati u 1 litri vode, u proceđ en

č aj dodati 1 kaš iku meda, sok od pola limuna ili po ž elji 1 kaš iku vinskog sirć eta. Glavu prati 1 put nedeljnon u

toku 2 meseca.

Ispiranje suve kose. Suvu kosu posle pranja dobro isprati vodom sa dodatkom crnog sleza (2 kaš ike samlevenog

korena preliti 1 l vrele vode i ostaviti poklopljeno da stoji 2 sata).

Š ampon od meda za omekš avanje kose. Uzeti 30 g kamilice, preliti sa 100 ml vrelevode, ostaviti da stoji 1 sat,

procediti, dodati 1 kaš ikicu meda. Prethodno opranu i peš kirom malo istrljanu kosu obilno natopiti ovim rastvorom.

Posle 30-40 minuta kosu isprati toplom vodom bez sapuna. Ako je kosa jako suva, ovaj tretman raditi 1 put u 10-

12 dana, akod masne kose 1 put u 6-7 dana.

Za suvu kosu je neohodna hrana bogata vitaminima, naroč ito vitaminom A. Preporuč uje se maslac, mleko, jaja,

jetra bakalara, riblje ulje. Od voć a i povrć a – urma, narand ž a, š argarepa, tikvica, kupus, i dr. Neophodan je rež im

za opš te jač anje, ispravna ishrana, dobar odmor. Potrebno je kosu sač uvati od isuš ivanja, ne bojiti je i ne

izbeljivati, ne uvijati je; ne treba biti na suncu i vetru sa nepokrivenom glavom.

Opadanje kose

Iđ irot. Dve kaš ike samlevenog korena iđ irota i isto toliko korena č ič ka preliti sa 1,5 l vode, kuvati 20 minuta. Posle

6 sati procediti. Č aj utrljavati u kož u glave za jač anje kose ako ona otpada.

Kod tanke kose koja otpada u kož u glave utrljavati smesu od jednakih delova soka od kupusa, limuna i spanać a.

Smesa za pranje suve kose koja otpada. Za dobijanje smese uzeti 1 ž umance, 1 kaš iku soka od limuna, 1 kaš iku

biljnog ulja i pola č aš e tople vode.

Maslač ak. Da suva kosa ne otpada treba je ispirati č ajem od maslač ka (1 kaš iku iseckane biljke preliti č aš om vrele

vode).

Bokvica. Da suva kosa ne bi otpadala treba je ispirati č ajem od sitno iseckanih svež ih listova bokvice (1 kaš ika na

č aš u vrele vode).

Ž alfija. Za ispiranje kose pravi se č aj od ž alfije: 2 kaš ike sitno iseckanih listova ž alfije preliti sa 2 č aš e vrele vode,

ostaviti da se ohladi, procediti.

572

Bojenje kose

Boju kose č esto ž ele da promene i ž ene koje nemaju sedu kosu. To je potpuno prirodna ž elja jer lepa boja kose

ulepš ava svakog.

Pre nego š to se odluč ite da promenite boju kose, neophodno je uzeti u obzir i boju kož e, oč iju, č ak i odeć u – kako

ć e se ona usaglasiti sa kosom. Ali, najglavnije je – treba proceniti svoje snage: da li ć e biti dovoljno umeš nosti i

strpljivosti da se održ ava u redu glava posle bojenja kose. Kosa raste 5-15 mm za mesec dana, i zbog toga koren

izrasle kose treba bojiti 1 put u 3-4 nedelje. Mora se uzeti u obzir kako ć e se slagati vaš a kosa sa vaš om figurom u

celini. Za sve su potrebni ukus i umerenost. Da li je opravdano bojenje kose jako svetlim tonovima za ž ene

istoč nog tipa, sa tamnim oč ima tamnom kož om. I, obrnuto, plavkastomodro-crne nijanse ne lež e ž enama

pribaltič kog tipa. Kod izbora boje za sedu kosu izaberite boju blisku prirodnoj, ali malo svetlije nijanse. Malo

tamnija, naroč ito crna kosa, istič e godine, bore, mlitavu kož u i umor. Starijim ž enama ne stoji ni svetlo-riđ a boja:

ona daje kož i ž uć kastu ili sivu nijansu, lice izgleda bledo. Pre izbora boje kose treba se posavetovati sa frizerom

koji ć e moć i da izabere boju uzimajuć i u obzir poč etnu boju vaš e kose, njen sastav i strukturu. U domać im

uslovima pre svega treba bojiti kosu prirodnim bojama. One, izmeđ u ostalog, još i jač aju kosu, oslobađ aju je od

peruti.

Boja se nanosi na kosu malom č etkom (mož e i za zube). Poč inje se od korena kose. Kosa se deli na posebne male

pramenove zbog ravnomernijeg bojenja. Za 10-20 minuta treba namazati kosu po svoj duž ini. Vreme bojenja

zavisi od ž eljene boje (po uputstvu). Zatim se kosa ispira toplom vodom bez sapuna i još jednom sa sapunom. Kod

bojenja sedih dlaka boja se nanosi samo na te delove kose. Nekoliko minuta pre pranja ostatak boje se razredi sa

vodom (1:3) i nanosi se na svu kosu da bi se ujednač ila boja.

Bilo koje sredstvo da koristite – hemijsko ili biljno – obavezno treba proveriti da li ga dobro podnosite, da li kod

vas postoji alergijska reakcija na boju. Nanesite vatom malu količ inu rastvora na deo kož e iza uha i ostavite ga

preko noć i. Ako kož a ne pocrveni i ne pojavi se nadraž aj – slobodno bojite kosu. Ako boja, ipak, izazove lagani

nadraž aj kož e, isperite kosu smesom kamilice, hmelja i lista koprive (1 kaš ika na 2 l vode). Da bi sač uvali kož u

ruku od boje, stavite gumene rukavice.

Bojenje kose po narodnim preporukama

Kamilica. Č aj od kamilice daje svetloj kosi zlatastu nijansu. Koristi se za bojenje sede kose. Za dobijanje č aja uzeti

100 g cveta kamilice, preliti sa pola litre vrele vode i posle 30-40 minuta procediti. Č ajem obilno natopiti kosu i

drž ati oko 1 sat. Ako se primenjuje svakodnevno, kosa ć e dobiti prirodnu boju i sjaj.

Kineski č aj. Tamna, malo proseda kosa, mož e se ispirati posle pranja jakim kineskim č ajem (2 kaš ike č aja kuvati 5

minuta u litri vode).

Ako hitno treba obojiti sedu kosu u mrku ili kestenjastu boju, vreo kineski č aj (1 kaš ikica na 1/4 č aš e vrele vode)

procediti, teč nost pomeš ati sa isto toliko kakao praha ili rastvorljive kafe, dobro izmeš ati i naneti na kosu, dobro

utrljati i posle rašč eš ljati. Ova boja maskira sedu kosu nekoliko dana.

Č aj od oraha. Č etiri kaš ike samlevenih zelenih ljusaka ploda oraha preliti sa 2 č aš e vode, kuvati 10 minuta.

Proceđ enim hladnim č ajem mazati č istu kosu. On daje kosi mrku nijansu, koja se mož e izmeniti raznlič itim

odnosom vode i zelenih ljusaka.

Kopriva. Uzeti 50 g samlevenih listova i korena koprive, drž ati u pola litre vode i pola litre sirć eta 4 sata, kuvati 30

minuta, ohladiti i procediti. Utrljavati u kosu ujutru i uveč e u toku nekoliko nedelja.

Č aj od koprive. Uzeti 4 kaš ike samlevenih listova koprive, preliti sa 1 č aš om vrele vode i ostaviti da stoji dok se ne

ohladi, procediti. Svakodnevno primenjivati u toku 2 nedelje.

573

Č aj od suncokreta. Uzeti 2 kaš ike jezič astih cvetova suncokreta, preliti sa 300 ml vrele vode, ostaviti da stoji 2

sata. Ohlađ enim, proceđ enim č ajem jednom dnevno ispirati kosu.

Boje koje se koriste u narodnoj kozmetici

Kamilica. Pomoć u č aja od kamilice kosa mož e dobiti lepu zlatastu nijansu (100 g cveta za svetlu kosu ili 200 g za

tamnu na pola litre vrele vode, ostaviti 30-40 minuta, procediti). Č ajem obilno natopiti kosu i drž ati oko sat

vremena.

Do mesec dana traje boja kose koju daje č aj kamilice sa glicerinom. Suve cvetove kamilice (100-150 g), preliti sa

pola litre vrele vode i ostaviti da stoji 1,5-2 sata. Posle ceđ enja dodati u č aj 60 g glicerina. Kosa, oprana tom

smesom, dobija zlatasto-ž utu nijansu.

Kosa se mož e posvetliti sledeć om smesom: 150 g kamilice ostaviti da stoji 2 nedelje u pola litre 40% vodke,

procediti, dodati 50 ml vodonik-peroksida.

Za obezbojavanje tamne kose 100 g kamilice preliti sa 0,3 l vrele vode, dobro promeš ati, posle 1 sat odliti, iscediti

ostatak, dodati 50 ml 30% vodonik-peroksida. Namazati kosu i ostaviti, ne trljajuć i, 30-40 minuta. Zatim je oprati

sa sapunom.

Č aj od kamilice u smesi sa rabarbarom i pravim č ajem. Pomeš ati 2 kaš ike cveta kamilice, pola kaš ikice suvog

pravog č aja, preliti č aš om vrele vode. Ostaviti da stoji 30 minuta i procediti. Pomeš ati sa tinkturom rabarbare (1

deo korena rabarbare na 4 dela vodke). Obilno natopiti č istu kosu, drž ati oko sat vremena.

Za posvetljivanje kose koristi se sledeć a smesa biljaka: kamilica – 200 g, vodka – 400 ml, kana – 100 g, voda –

300 ml. Kamilicu nedelju dana drž ati u vodki. Kanu preliti vrelom vodom na 1,5-2 sata. Č aj od kane posle hlađ enja

sipati u neproceđ enu tinkturu od kamilice. Ostaviti da stoji 1,5-2 nedelje, odliti teč nost, iscediti ostatak. Natopiti

kosu i ostaviti ne trljajuć i 30-40 minuta. Zatim kosu oprati sapunom.

Rabarbara. Uzeti 20-30 g suvog samlevenog korena rabarbare, preliti sa č aš om hladne vode, kuvati 15-20 minuta,

sve vreme meš ati, zatim skinuti sa vatre, malo ohladiti. Dobijenu toplu teč nost utrljati u č isto opranu i osuš enu

kosu. Posle bojenja kosu prosuš iti. Č aj od rabarbare daje svetloj kosi slameno-ž utu nijansu.

Uzeti 150 g samlevenog korena rabarbare, kuvati u pola litre belog vina dok ne ostane polovina zapremine. Svetla

kosa, tretirana ovim č ajem dobija svetlo-ruž ič astu nijansu.

Ako se u č aj doda 1/2 kaš ikice sode bokarbone kosa dobija slameno-ž utu nijansu sa crvenkastim prelivom.

Luk. Kod bojenja kose ljuskom crnog luka kosa dobija zlatastu nijansu. Za dobijanje č aja 50 g ljusaka od crnog

luka preliti č aš om vrele vode, kuvati 15-20 minuta, ohladiti, procediti. Kosu treba ispirati ovim č ajem posle svakog

pranja.

Za bojenje kose u zlatasto-mrku boju pola č aš e ljusaka crnog luka preliti č aš om vrele vode, kuvati 20 minuta,

procediti i dodati 2 kaš ikce glicerina. Svakodnevno utrljavati u toku 2-3 nedelje dok se ne pojavi potrebna nijansa.

Orah. Dve kaš ike soka isceđ enog iz zelene ljuske oraha pomeš ati sa 100 ml etilalkohola. Dobijena teč nost boji

kosu u kestenjastu boju.

Takav isti efekat daje i č aj od zelene ljuske oraha (2 kaš ike ljusaka kuvati u 1 litri vode sve dok ne ostane 2/3

poč etne količ ine).

Kestenjasta nijansa kose se mož e dobiti ako se koristi svež a zelena ljuska oraha. Ljuske treba samleti, razblaž iti sa

vodom do konzistencije kaš e i naneti na kosu na 15-20 minuta, zatim sprati sa vodom.

574

Zelenu ili potamnelu ljusku plodova oraha kuvati 3-4 sata u vodi dok se ne dobije tamno-mrka teč nost. Procediti je

i upariti do gustog ekstrakta. Dodati mu duplu količ inu ulja ili masti i kuvati na slaboj vatri do potpunog isparenja

vode. Dobijena tamno-mrka krema se koristi za bojenje kose u kestenjastu ili mrku boju.

Kestenjastu boju daje kosi smesa: zelene ljuske oraha (svež e ili suve) – 1,5 ka š ika, stipsa – 1,5 ka š ika, biljno ulje

– 70 g i voda – 50 ml. Smesu zagrejati na slaboj vatri do dobijanja homogene mase i toplo naneti na kosu na 20-

30 minuta.

Kineski č aj. Crvenkasto-mrku boju daje kosi kineski č aj (3 kaš ike kuvati 20 minuta sa 1 č aš om vode).

Lipa. Č aj od granč ica i listova lipe (5 kaš ika sitno iseckanih granč ica i listova lipe kuvati u 1,5 č aš a vode sve dok ne

ostane 1 č aš a teč nosti). Boji kosu u mrku boju.

Kod bojenja suve kose boju je bolje razblaž ivati kefirom ili jogurtom nego vodom.

Sredstvo protiv otpadanja kose i za davanje otvoreno-smeđ e boje. Pomeš ati u jednakim delovima koru hrasta i

ljusku crnog luka. Č aš u smese preliti sa 1 l vrele vode, drž ati na vatri 1 sat, ohladiti i natopiti kosu tim č ajem.

Zatim povezati glavu toplom maramom i drž ati 1 sat. Maramu skinuti. Kosu osuš iti, ne trljajuć i je peš kirom.

Prevremena seda kosa. Č esta pojava u naš em vremenu. Mož e biti izazvana stresom, bolešć u, poremeć enom

funkcijom ž lezda sa unutraš njim luč enjem, nedostatkom vitamina. Pojavljuje se u uzrastu 35-40 godina, i pojač ava

se u 50-55 godina. Mož e poč eti u korenu kose i podizati se na ciš e, ali ponekad tamna kosa otpada, a na njihovom

mestu izrasta seda. Za spreč avanje prevremene pojave sede kose treba voditi miran i umeren nač in ž ivota,

izbegavati sve š to dovodi do iscrpljivanja nervnog sistema: umni premor, nervno naprezanje, jaka prež ivljavanja,

prekomerna upotreba alkohola, kafe, č aja. Puš enje nekada takođ e dovodi do prevremene pojave sede kose. Vrlo

važ an znač aj ima normalni polni ž ivot; potrebno je pravovremeno obrać anje lekaru kod poremeć aja menstrualnog

ciklusa. Jedinstveni nač in da se oslobodite od prevremene sede kose je njeno bojenje. Mnogim ž enama seda kosa

odgovara licu, ona ih nimalo ne stari, č ak, nasuprot, povoljno istič e individualnost, svež inu kož e i sjaj u oč ima.

Zato razmislite, treba li bojiti kosu. Sedoj kosi se mož e dati lepa platinasta nijansa, plava ili ljubič asta, ispiranjem

kose slabim rastvorom plavila za rublje, mastila ili specijalnim sredstvima za ispiranje. Ako ste ipak odluč ili da

bojite kosu, bolje je koristiti biljne boje.

Izbeljivanje kose

Seda kosa se mož e sakriti izbeljivanjem kose. Ono mož e biti malo, srednje i jako. To se radi drugog ili treć eg dana

posle pranja korišć enjem rastvora vodonik peroksida. Kod prvog izbeljivanja odmah se maž e koren kose do visine

5-6 cm, a posle 15 minuta – koren i sva kosa zajedno. Izbeljenu kosu isprati č ajem od korena perš una, da bi kosa

dobila prirodnu boju i izgled (2 već a korena perš una kuvati u 1 litri vode u toku 20 minuta).

Plavilo za rublje. Za davanje č isto bele boje pož uteloj i sedoj kosi, posle svakog pranja treba isprati kosu vodom sa

plavilom za rublje, dovoljno jakim rastvorom.

Maslinovo ulje za spreč avanje nastajanja sede kose. Ako se maslinovo ulje, isceđ eno iz divljih maslina, stalno i

svakodnevno utrljava u kosu spreč ava nastajanje sede kose.

Nega kose posle uvijanja

575

Hemijsko uvijanje i bojenje kose slabe folikule kose. Kosa postaje lomljiva i poč inje da ispada. Da bi se to izbeglo,

pre svakog pranja kose treba praviti masku od jednakih delova š ipurkovog i ricinusovog ulja, 1 ž umanceta i 5 kapi

vitamina A. Smesa se razgreje na vodenom kupatilu, doda se nekoliko kapi soka od mrkve i utrljava se u koren

kose. Glava se obmota polietilenskom maramom i peš kirom. Posle 1 sata kosa se pere š amponom sa biljnim

ekstraktom i ispira č ajem od biljaka (po 1 kaš ika koprive, rastavić a i listova breze na pola litre vode) sa 1 kaš ikom

6% rastvora vinskog ili jabukovog sirć eta.

Maske za obnavljanje jač ine kose posle uvijanja

Jedno ž umance , 2 kaš ike ricinusovog ulja, 5 g kvasca i 1 kaš iku pavlake pomeš ati, zagrejati na vodenom kupatilu

i utrljati u koren kose. Posle 30 minuta sprati š amponom i isprati biljnim č ajem.

Jednu kaš iku ricinusovog ulja, 1 kaš iku teč nog sapuna i 1 kaš ikicu soka aloje zagrejati na vodenom kupatilu i

utrljati u koren kose. Posle 30 minuta sprati š amponom i isprati vodom sa sirć etom ili sokom od limuna (1 kaš ika

na 1 l vode).

Jedno ž umance pomeš ati sa 1 kaš ikicom soka od limuna (soka aloje, soka crnog luka) i 1 kaš ikom vodke i utrljati u

koren kose. Posle 30 minuta sprati š amponom i isprati raž enim hlebom natopljenim vodom.

Sok od 1 glavice crnog luka i 2-3 č ena belog luka pomeš ati sa 1 kaš ikom meda, 1 ž umancetom i 1/2 č aš e

š ampona. Utrljati u koren kose i posle 15 minuta sprati vodom i isprati kuvanom vodom sa sodom ili glicerinom (1

kaš ika na 1 litar vode).

Aloja. Kod jako suve, izbeljene kose i kod kose koja otpada utrljavati smesu od 1 kaš ikice aloje, 1 kaš ike meda, 1

kaš ikce ricinusovog ulja, 30-40 minuta pre pranja glave. Posle pranja kosu isprati č ajem kamilice ili koprive, a

zatim č istom vodom. Tretman raditi 1-2 puta nedeljno sve dok kosa ne postane gipka i elastič na.

Posle uvijanja kosu treba prati 1-2 puta nedeljno. Suva kosa se ispira biljnim č ajevima. Pre oblikovanja kose, kosu

obavezno treba ovlaž iti sokom od limuna, zagrejanim pivom ili č ajem od semena lana. Bojenje kose posle uvijanja

treba raditi posle 2-3 nedelje.

Narodna sredstva za sjaj kose

Breza.Dve kaš ike sitno iseckanih listova breze preliti sa 1 č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 15-20 minuta,

procediti. Č ajem ispirati kosu posle pranja glave. Tretman se radi 2-3 puta nedeljno (ukupno 1 mesec). Ispiranje

jač a kosu, č ini je svilenkastom i sjajnom.

Limun. Da bi kosa bila svilenkasta i sjajna u kuvanu vodu za ispiranje dodati sok od limuna ( na 1 l vode 1 kaš iku

soka od limuna).

Č ič ak. Celu biljku č ič ka preliti vrelom vodom i ostaviti da stoji 30 minuta. Vruć im č ajem prati ili ispirati kosu 5-10

minuta. Tretman jač a kosu, č ini je svilenkastom, sjajnom i omoguć uje njen brž i rast.

Crni luk. Svež sok od luka (2-3 kaš ike) utrljati u koren kose 1-2 puta nedeljno. Glavu obmotati peš kirom, posle 1

sat oprati vodom sa sapunom ili š amponom (masnu kosu – posle 2-3 sata). Tretman omogu ć ava brž i rast kose,

jač a je, daje joj mekoć u i sjaj.

Perš un. Č ajem perš una (50 g lista perš una kuvati u pola litre vode 15 minuta, procediti) ispirati kosu posle pranja:

daje kosi sjaj.

Kopriva. Dodati svež i sok od koprive u vodu za ispiranje kose. Uklanja perut, kosi daje sjaj, jač a koren, poboljš ava

cirkulaciju.

576

Narodna sredstva za brzo pranje kose

Da bi izgled kose uvek bio estetski, u vremenu izmeđ u pranja kose vodom i sapunom ili drugim sredstvima za

pranje, mož e se koristiti i takozvano "suvo pranje". Kod suvog pranja se koriste različ iti praš kovi koji sadrž e talk,

likopode (spore biljke preč ice - Lycopodium clavatum), tanine i dr. Delovanje ovih praš kova je zasnovano na

njihovoj sposobnosti da upijaju kož ne izluč evine (mast, znoj) i č estice prljavš tine. Praš ak se nanosi na kosu,

energič no se trlja po kož i glave i posle 20 minuta detaljno išč eš ljava. Kosa postaje meka, nestaje neprijatan miris

masne kose.

Krompirov skrob. Ako je potrebno brzo oprati glavu, kosu posipati krompirovim skrobom i trljati kao kod pranja.

Za 5-10 minuta istrljati suvim peš kirom. Ostatke skroba skinuti gustim č eš ljem ili č etkom.

Ovas. Glava se mož e oprati bez vode trljanjem kose ovsenim mekinjama. Mož e se dodati i pš enič no braš no krupno

mleveno.

NEGA USANA

Usne

Dobar posmatrač , gledajuć i u usne, mož e mnogo da kaž e o č oveku: o njegovom karakteru, raspolož enju,

godinama i č ak o stanju zdravlja.

Usne su izuzetno osetljive zahvaljujuć i prisustvu velikog broja nervnih završ etaka. One imaju važ no seksualno

znač enje, ukoliko pocrvene kod uzbuđ enja, daju znak predstavniku suprotnog pola.

Smatra se da je idealan oblik kada usne nisu previš e debele ni previš e tanke, kada je na gornjoj usni dobro izraž en

"amorov luk", a u centralnom delu umerena nadutost, prirodna č ista kontura i umereno ruž ič asta boja.

Smatra se da su tanke usne znak energič nog, ali skrivenog i loš eg karaktera. Naprotiv, ljudi sa š irokim i debelim

usnama obič no imaju miran i bezbriž an karakter. Mala usta i napuć ene usne su svojstveni prefinjenim i senzualnim

osobama, a č vrsto zbijene usne sa uglovima opuš tenim ka dole sreć u se kod pesimista.

Usne se sa godinama menjaju, gube prirodnu boju, postaju suvoparne, oko usta se pojavljuju male bore. Mož e se

odlož iti nastup tog tuž nog momenta. Ali za to treba ulož iti napor. Svaki dan maž ite usne ruž om, a uveč e posle

577

pranja zuba izmasirajte opranom č etkicom usne i desni. To podstič e cirkulaciju u usnama i održ ava prirodnu

svež inu.

Usne se obič no presuš e i ispucaju na hladnom vremenu (hladnoć a spreč ava normalnu cikulaciju). Za to je najbolji

ruž za usne: on stvara zaš titni sloj koji ne dozvoljava da se one suviš e ohlade i pomaž e da se sač uva vlaga.

Č ešć e se presuš e i ispucaju usne kod osoba koje ih stalno oblizuju. Ipak, njihovo stanje zavisi i od drugih faktora:

od sunč evih zraka i vetra, nedostatka vitamina u organizmu, naroč ito A, C i B, atakođ e i od kreme niskog kvaliteta.

Ako se na usnama pojavljuju pukotine, u uglovima usta ojedi, sa godinama deblja donja usna, to su sigurni

pokazatelji hronič ne patologije organa ž eludač no-crevnog trakta. U takvim sluč ajevima neophodno je miš ljenje

lekara.

Narodna sredstva za leč enje ispucalih usana

Ispucale usne treba dobro mazati 3-4 puta na dan svež im maslacem ili topljenim lojem domać e kokoš ke.

Vrlo lepo omekš avajuć e dejstvo na presuš ene usne ima maska napravljena od jedne kaš ikice sitnog sira

pomeš anog sa 1 kaš ikicom soka od š argarepe.

Samleti u prah 5 g osuš enog korena srč enjaka i skuvati u 200 g maslaca. Koristi se za ispucale usne.

Noć u se usne mogu mazati medom, sokom od krastavca ili š argarepe.

Svež e narendana kaš a od jabuka pomeš ana sa maslacem pomaž e da se izleč e ogrebotine i pukotine na usnama i

bradavicama.

Ako je kož a usana poč ela da se peruta i njoj se pojavile crvene mrlje, preporuč uje se da se usne protrljaju č ajem

od lanenog semena (2 kaš ike semena preliti č aš om vode i kuvati dok se ne dobije kaš a).

Uzeti latice sa jednog cveta ruž e, izgnječ iti i pomeš ati sa 1 kaš ikom svinjske masti. Krema se upotrebljava za

omekš avanje ispucale i isuš ene kož e usana i ruku.

Ako su usne č esto suve, prestanite na vreme da koristite ruž u boji i koristite preko dana ruž bez boje ili neku

masnu kremu, a uveč e ih maž ite cinkovom mašć u, koja je pomeš ana sa isto tolikom količ inom masti od nevena.

Lepota usana u mnogome zavisi od njihovog izraza. Na primer, jaku stisnute usne stare lice i daju mu strogost.

Spuš teni uglovi usta č ine lice zabrinutim i nezadovoljnim, govori o zatvorenom karakteru. Grimase kvare č ak i

najlepš e usne. Zbog toga, ako ž elite da izgledate dobro, nikada jako ne stiskajte usne tako da bi one bile mekane,

než ne, lagano sastavljene, sa prirodnim uglovima.

Narodni nač ini leč enja groznice na usnama

Groznica na usnama se leč i tako š to se na usne prisloni krpa koja je bila smoč ena u vreloj vodi (tako se isto leč i i

groznica u ustima – ispiraju se usta veoma vru ć om vodom).

578

Mast od kantariona. Uzeti 1 deo cvetova kantariona, staviti u 2 dela nekog biljnog ulja (suncokretovog, lanenog,

maslinovog, breskvinog), ostaviti da stoji, procediti, izgnječ iti. Dobijeno ulje se primenjuje i za leč enje opekotina.

Kod prvih simptoma groznice na usnama, uzeti š tapić em sa vatom malo smole iz uha 8cerumen), i detaljno utrljati

na bolono mesto. Posle 2-3 tretmana bolest ć e proć i.

PEGE I PIGMENTNE MRLJE

Pege i pigmentne mrlje

Pege su male ž uto-mrke mrlje okruglog oblika, pojavljuju se na otkrivenim delovima tela, č ešć e na licu. Pege -

manifestacija nasledne osobine pigmentacije kož e. Pojavljuju se obič no u 5-6 godini ž ivota. Njihov broj se znatno

poveć ava u proleć e i leto pod uticajem sunč evih zraka. Interesantno je da se ljudi bez pega oduš evljavaju njima, o

oni koji ih imaju ne vole ih i jako ž ele da ih se otarase. Pege se č ešć e pojavljuju kod riđ ih i plavih osoba. Broj pega

i njihov intenzitet se smanjuje sa godinama, a u starosti sasvim isč ezavaju.

Narodna medicina ima dosta sredstava za izbeljivanje kož e. Pege i pigmentne mrlje je moguć e ukloniti u domać im

uslovima, ali je važ no shvatiti, da je sve to leč enje, i treba precizno ispuniti predlož ene savete. Zapaž a se da pege

zimi jako blede ili sasvim išč ezavaju. Zasnovano na ovom zapaž anju profilaktiku treba poč eti još u zimu.

Pigmentne mrlje su tamno mrke mrlje različ itih oblika, pojavljuju se na kož i i sreć u se samo kod ž ena. Najč ešć e se

pojavljuju za vreme trudnoć e, ali mogu biti povezane i sa bolestima jajnika, nadbubrež nih ž lezda, jetre i drugih

organa, sa glistama, a takođ e kod tež ih hronič nih obolenja (tuberkuloza, malarija). Ponekad se pigmentne mrlje

mogu videti i kod devojaka koje ne boluju ni od jedne od tih bolesti, ali je uzrok njihove pojave nepoznat. Na licu

se mogu pojaviti pigmentne mrlje kod dugotrajne upotrebe kolonjske vode, toaletnog sapuna i nekih drugih

kozmetič kih sredstava, koji iritiraju kož u i izazivaju njenu pigmentaciju. Prljavo-mrke mrlje na kož i mogu biti

izazvane dejstvom mineralnih ulja i benzina. Uzrok nastanka mož e biti i dugo boravljenje na suncu.

Pri pojavi pigmentnih mrlja treba se obratiti lekaru, da bi se odredio uzrok njihovog nastanka i poč etak leč enja.

Kako spreč iti pojavu pega?

579

Za masnu kož u sa proš irenim porama, koja je sklona pojavi bubuljica, za spreč avanje pojave pega preporuč uje se

trljanje lica č ajem ž alfije (jedna kaš ika biljke na č aš u vrele vode).

Pre primene slanih kupki preporuč ljivo je umivanje jakim pravim č ajem.

Maska od slatkovodnog sunđ era. Jako otklanja perut, proš iruje krvne sudove, uklanja pege i pigmentne mrlje,

primenjuje se iza uklanjanje mitesera i modrica. Ne koristi se za vrlo suvu, tanku kož u, koja se lako iritira, kod

postojanja kod ž ena i malog rasta dlaka na licu, a takođ e i kod upalnih procesa. Za pripremanje maske prah od

slatkovodnog sunđ era razmeš ati u rastvoru vodonik peroksida ili u vreloj vodi do stvaranja kaš e, i za 2-3 minuta

kada masa poč ne da se peni, tamponom od vate utrljati u kož u lica kruž nim pokretima (staviti na ruke gumene

rukavice). Masku ne stavljati na oč ne kapke. Maska se drž i na licu 15-20 minuta, do suš enja. Maska se skida

vruć omvodom, zatim toplom vodom, posle č ega se lice trlja suvim ubrusom i puderiš e talkom. Primeniti 10-15

maski sa prekidima 3-4 izmeđ u svake maske (po drugom izvoru masku od slatkovodnog sunđ era treba

primenjivati jednom u 10 dana).

Maske za izbeljivanje treba raditi uveč e jer se posle njih ne preporuč uje sunč eva svetlost. Nezavisno od

karakteristika kož e svakodnevno primenjivati zaš titne kreme.

Treba napomenuti da je pege i pigmentne mrlje lakš e spreč iti nego izleč iti. Zbog toga je kož u potrebno zaš tititi od

dejstva sunč evih zraka, poč evš i od prvih aktivnih sunč evih dana (kraj marta – po č etak aprila).

Svakodnevno trljati lice sokom od limuna (kod suve kož e po pola sa vodom). Mož e se dodavati nekoliko kapi soka

od limuna u kreme za izbeljivanje, koje se nanose na lice.

Svakodnevno se umivati kiselim mlekom nezavisno od tipa kož e. Ako se pojavi oseć aj peč enja, naneti hranljivu ili

hidratantnu kremu.

Poč evš i od februara uvoditi u ishranu proizvode bogate vitaminom C (kiseli kupus, jabuke, limun, crnu ribizlu, č aj

š ipurka itd.). Vitamin C deluje izbeljujuć e kod pega, pigmentnih mrlja i opš te pigmentacije. U tim sluč ajevima

treba ga uzimati po 1 g dnevni u trajanju od 20-30 dana (obič na dnevna potreba č oveka je 50-75 mg).

Narodna sredstva za izbeljivanje kož e

Paprika. Narendati polovinu paprike (slatka) i naneti na prethodno oč išć enu kož u, naroč ito vodeć i rač una o

delovima sa hiperpigmentacijom. Drž ati 30 minuta, a zatim sprati sa prohladnom vodom i naneti odgovarajuć u

hranljivu kremu. Slatka paprika kao kozmetič ko sredstvo mož e se koristiti godinu dana.

Maska od perš una. Naroč ito je pogodna za ž ene posle 40 godina koje pored pojave pigmentnih mrlja gube i

elastič nost kož e. U proleć e i rano leto maska se pravi od svež ih listova i stabala perš una, a u jesen od korena.

Perš un samleti (oko 2 kaš ike) staviti na prethodno oč išć enu kož u lica (ne na donje kapke) i drž ati 20-30 minuta.

Sprati hladnom vodom i naneti na vlaž nu kož u hranljivu kremu.

Jak č aj od korena perš una, pomeš an sa sokom od limuna, koristi se za uklanjanje pega i pigmentnih mrlja; njime

se trlja kož a ujutru i uveč e.

Za izbeljivanje kož e svakodnevno mazati lice sokom od perš una.

Izbeljuje i osvež ava kož u trljanje lica smrznutim sokom od perš una. Posle protrljavanja sok treba ostaviti na licu

15-20 minuta, a zatim sprati vodom i namazati hranljivom kremom.

Kod pega i pigmentnih mrlja preporuč uje se trljanje lica sledeć im losionom: 50 grama lista perš una preliti sa pola

litre 50% alkohola ili vodke, ostaviti da stoji 2 nedelje na tamnom mestu i procediti. Č uvati u hladnjaku.

580

Kod pega i pigmentnih mrlja pomaž e maska napravljena od smese 1 kaš ike samlevenog lista perš una i 1 kaš ike

meda. Spira se nakon 45 minuta. Toj smesi se mož e dodati limunov sok. U tom sluč aju se uzima po 2 kaš ike

samlevenog lista perš una, meda i soka od limuna, sve se dobro izmeš a i nanosi na lice u trajanju od 15 minuta.

Sok perš una pomeš ati sa jednakom količ inom mleka, jogurta (masna kož a) ili kisele pavlake (suva kož a).

Namazati lice i nakon 15 minuta sprati sa vodom koja ima sobnu temperaturu. Maska je naroč ito korisna ako je

kož a naborana, mlitava, sa pojavom pigmentacije.

Moć izbeljivanja imaju plodovi jagode, š umske jagode i crne ribizle. Plodove treba izgnječ iti i naneti na lice. Masku

sprati toplom vodom posle 20-30 minuta.

Dinja. Koru dinje sa ostacima jestivog dela staviti na lice pre spavanja i uč vrstiti poveskom. Pomaž e da se uklone

pege, akne i pigmentne mrlje.

Seme dinje kuvati u vodi. Umivati lice i ruke. Kož a postaje č ista i bela.

Maska od badema. Odlikuje se slabijom moć i izbeljivanja; koristi se kod umerene pigmentacije. Pola č aš e

oč išć enog badema preliti 1 č aš om vrele vode, posle 3-5 minuta odliti vodu a badem samleti. U dobijenu kaš u

dodati sok od pola limuna i 1 kaš iku vrele vode, sve dobro homogenizovati. Masku nanositi na 30 minuta, a zatim

sprati vodom od badema. Preporuč uje se 2 puta nedeljno u toku 4-5 meseci.

Sojino braš no. Kaš a od sojinog braš na se stavlja na pege, modrice i na površ inu rana.

Č aj od korena i listova ljubč aca (selen). Jednu kaš ikicu preliti sa č aš om vode, ostaviti da stoji 1 sat, zatim kuvati

10 minuta, procediti i ohladiti. Tamponom od vate trljati pigmentne mrlje 2 puta na dan u toku dve nedelje, bolje

pre nastupa sunč anih proleć nih dana.

Mogu se praviti i oblozi od č aja korena ljubč aca (selen). Jednu kaš iku samlevenog korena preliti sa 400 ml vrele

vode, ostaviti da stoji 1 sat. Stavljati na pigmentirane delove 30-40 minuta, 2-4 puta na dan.

Limun. Za masnu crnpurastu kož u sa pigmentnim mrljama korisno je svakodnevno trljanje sokom od limuna. Dve

kaš ikice soka od limuna na pola č aš e vode. Dugom upotrebom mogu se obezbojiti pege i pigmentne mrlje.

Maska od limuna. Namazati lice masnom kremom. Narezati limun na tanke kriš ke i staviti na lice. Maska se drž i na

licu najviš e 10 minuta, jer pri duž em tretmanu kož a crveni. Posle skidanja limuna lice umiti hladnom vodom ili

protrljati tamponom od vate, namoč enim u mleko.

Pomeš ati 25 g kvasca sa 1 kaš ikicom soka od limuna. U dobijenu smesu dodati 1 kaš iku svež eg mleka, dobro

izmeš ati i smesu naneti na lice tamponom od vate. Posle 20 minuta masku sprati toplom vodom. Tretman završ iti

sa nekoliko hladnih obloga.

Maska od limuna i meda. Primenjuje se za izbeljivanje kož e koja ima pege i pigmentne mrlje. Dve kaš ike meda

pomeš ati sa isceđ enim i proceđ enim sokom od 1 limuna. Gazu natopiti smesom i staviti na lice 15-20 minuta. Gazu

menjati u toku tog vremena 2-3 puta. Masku sprati toplom vodom. Leč enje se sastoji od 15-20 maski. Smesa se

mož e č uvati 7-8 dana u hladnjaku.

Maska od limuna protiv pega: sok od 1 limuna, 1 belance jajeta, š eć er – 10 g, voda - 100 ml. Staviti na detaljno

oč išć eno lice i drž ati 20-30 minuta. Skidati tamponom od vate, namoč enim u toplu vodu.

Maska od limuna sa kiselom pavlakom ili od rena sa kiselom pavlakom. Sok od limuna dobro izmeš ati sa isto

tolikom količ inom kisele pavlake. Smesu naneti na lice: sa sokom od limuna drž ati 15-20 minuta, a sa svež e

isceđ enim sokom rena 5 minuta, izbegavajuć i dodir maske sa trepavicama i oč ima.

Maska od krastavca. Pokazuje slabo izbeljujuć e dejstvo i primenjuje se kod svakog tipa kož e koja je sklona

pigmentaciji i pegama. Svež krastavac narendati i pomeš ati sa 1 kaš ikom hranljive kreme. Kod masne kož e,

isceđ en sok od krastevca pomeš ati sa istom količ inom vodke i ostaviti da stoji 24 sata. Pripremljenim sokom

namoč iti ubrus od gaze i stavljati na lice tri puta u toku 15-20 minuta. Ukupno trajanje 30 maski. Sok od krastavca

se mož e pripremiti i za duž i rok (do 6 meseci). Za to 100g sitno narezanog svež eg krastavca preliti sa 100 ml

vodke, ostaviti 8-10 dana na tamnom mestu, zatim procediti i č uvati u zatvorenoj boci u hladnjaku. Kod suve i

normalne kož e mož e se dodavati u svaku hranljivu kremu za pravljenje maske.

581

Jednu kaš iku narendanog krastavca pomeš ati sa 1 kaš ikicom biljnog ulja. Ovom smesom je dobro trljati suvu kož u

sa ž uć kastim mrljama.

Crni luk. Sok crnog luka se primenjuje za uklanjanje pega i pigmentnih mrlja na licu sa masnom i normalnom

kož om. Treba ujutru i uveč e trljati lice tamponom od vate namoč enim u sok od luka, a zatim namazati lice kiselom

pavlakom i posle 10 minuta proplaknuti toplom vodom.

Kaš a od narendanog crnog luka se koristi za maske za lice sa pegama i pigmentnim mrljama.

Maska od crnog luka za suvu i normalnu kož u: svež e isceđ eni sok crnog luka pomeš ati sa medom (1:1). Za masnu

kož u luk pomeš ati sa 6% sirć etom (1:1). Ovom smesom namoč iti ubrus i staviti na lice. Drž ati 15-20 minuta.

Ren. Kaš u od korena rena stavljati na lice 1-2 puta na dan na lice sa pegama i miteserima. Drž ati nekoliko minuta.

Pre tretmana kož a se mož e namazati vazelinom ili biljnim uljem.

Kod prisutnih pega dobro delovanje pokazuje umivanje sokom rena razblaž enim sa vodom u odnosu 1:1.

Č aj rena (8 g na č aš u vode) koristiti u oblozima protiv pega i pigmentnih mrlja.

Kod masne kož e mogu se praviti maske od narendanog rena i jabuke.

Č aj od korena maslač ka. Dve kaš ike suvog korena preliti sa 300 ml vode, kuvati 15 minuta, procediti. Hladnim

č ajem, ujutru i uveč e, umivati lice i ruke radi uklanjanja pega.

Dve kaš ike samlevenog cveta maslač ka kuvati pola sata u pola litre vode; posle hlađ enja č aj procediti i naliti u

bocu. Preporuč uje se da se protiv pega i pigmentnih mrlja ovim losionom trlja lice ujutru i uveč e.

Sokom isceđ enim iz listova maslač ka paž ljivo mazati pege 2-3 puta, a pigmentne mrlje 4-5 puta na dan do

primetnog pobelenja. Kada sok ishlapi sa lica, lice protrljati surutkom ili kiselim mlekom.

Krompir. Kod neč iste kož e lica sa pegama i pigmentnim mrljama pomaž e sledeć a maska: krompir narendati,

dodati nekoliko kapi maslinovog ulja (ili na vodenom kupatilu prokuvanog suncokretovog), kaš iku svež eg mleka i

bademove mekinje. Sve dobro meš ati dok se ne dobije kaš a. Naneti na lice i drž ati 20 minuta. Masku skinuti, a lice

protrljati surutkom ili kiselim mlekom.

Dobro izbeljuje kož u sok od limuna pomeš an sa istom količ inom krompirovog skroba.

Da bi lice i vrat dobili belo-rozu nijansu treba oč išć eni, svež e narendan krompir staviti na lice u obliku maske na 1

sat, a vrat obmotati spiralno izrezanom ljuskom i uvezati na 1-2 sata.

Š argarepa. Oč istiti 2-3 š argarepe, sitno narendati, iscediti sok. Trljati lice ujutru i uveč e ako na licu ima mnogo

pega i ako ih je teš ko ukloniti. Lice dobija ž uć kastu nijansu, i pege postaju manje primetne. Efekat je moguć e

poboljš ati svakodnevnim korišć enjem 1 č aš e soka od š argarepe.

Ako se u sok od š argarepe doda nekoliko kapi soka od limuna, dobić e se izvrsno sredstvo za uklanjanje pega.

Za atonič nu,mlitavu kož u sa sivom, boje zemlje nijansom i pigmentnim mrljama koristi se sledeć a maska: jednu

kaš iku pavlake pomeš ati sa svež im ž umancetom i 1 kaš ikicom soka od š argarepe. Kaš u naneti na prethodno

oč išć enu kož u. Posle 20 minuta skinuti je tamponom namoč enim toplim biljnim uljem. Zatim lice proplaknuti

hladnom vodom.

Ovas. Kod pigmentisane kož e ovsene mekinje meš ati sa vrelim mlekom ili vodom dok se ne dobije kaš a. Masku

staviti i drž ati 20-30 minuta.

Ovas bez ljuske, skuvan u vodi i izgnječ en, pomeš ati sa prosejanim ovsenim braš nom i sve zajedno kuvati u vodi.

Ako se ovom smesom svakodnevno umiva lice, ono ć e postati belo i č isto.

Beli ljiljan. Č aj od cvetova belog ljiljana kome je dodat med i braš no slač ice u istoj količ ini, efikasan je protiv pega.

582

Mast protiv pega. Uzeti u istim količ inama beli luk, med, sok belog ljiljana, beli vosak. Smesu ugrejati u glinenoj

posudi na vodenom kupatilu do potpunog rastvaranja komponenata, ohladiti i naneti na lice. Tretman raditi svake

več eri u toku 1-2 meseca.

Dunja. Zrelu dunju sitno narendati, ocediti sok pomoć u gaze. Vatom natopljenom sokom, trljati lice. Sok izbeljuje

pege.

Maska od lubenice. Izgnječ iti lubenicu i dobijenu kaš u naneti na lice. Drž ati 10-15 minuta.

Zova. Cvet zove ( 5-6 cvasti) preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 10 minuta, procediti. Č aj (1:10) se koristi

za osvetljenje pega i pigmentnih mrlja. Ubrus namoč iti toplim č ajem, malo ocediti i staviti na celo lice (kod pega)

ili na deo sa mrljama. Tretman ponoviti 5-6 puta svakih 5 minuta, svakodnevno do dobijanja efekta. Zatim se

mož e raditi ređ e, 1-2 puta nedeljno.

Č aj od omana (Inula helenium). Jednu kaš ikicu samlevenog korena i listova preliti č aš om hladne vode i ostaviti da

stoji 1 sat. Zatim staviti na vatru i kuvati 10 minuta. Procediti. Mazati pege i tamne mrlje 2-3 puta na dan.

Sok nevena. Svež e isceđ en sok cveta nevena , sok limuna i sok crvene ribizle pomeš ati u jednakim delovima.

Trljati kož u lica svakodnevno po 1-2 puta posle umivanja.

Maska od zelenog graš ka. Dve kaš ike zelenog graš ka pomeš ati sa 2 kaš ike surutke. Napraviti homogenu masu i

naneti na lice.

Maska od sitnog sira. Izbeljuje kož u, hrani je, korisna je ne samo kod pega i pigmentnih mrlja, već i za sve tipove

kož e lica kod ž ena starijih od 30 godina – ko ž a postaje elastič na, a sitne bore se peglaju. Ovu masku ne treba

stavljati na na vrlo osetljivu i suvu kož u. Dve kaš ike sitnog sira pomeš ati sa 1 kaš ikicom kisele pavlake, dobro

izmeš ati i dodati 10-12 kapi 2-3% rasvora vodonik peroksida. Masku naneti na prethodno oč išć enu kož u lica, drž ati

30 minuta, a zatim sprati sa vodom.

Maska od meda i sitnog sira. Tri kaš ikice sitnog sira i 1 kaš ikicu meda umutiti kao krem i naneti na lice. Skinuti

tamponima namoč enim u hladnu vodu.

Jogurt. Za suvu kož u sa pigmentnim mrljama korisni su oblozi od jogurta. Kod masne i normalne kož e obloge

naizmenič no stavljati od jogurta i vinskog sirć eta.

Š umska jagoda. Plodove š umske jagode sa cvetnim č aš icama kuvati do gustog sirupa i njime č istiti pege.

Toaletna voda. Za kož u koja ima pege, proš irene pore i sklona je pojavi bubuljica, treba svakodnevno koristiti

sledeć u toaletnu vodu: sok od limuna – 50 ml, glicerin – 5 g, alkoholni rastvor kamfora – 10 ml, voda – 25 ml, sok

od pola limuna, mleko – 100 ml, vodka – 15 ml, š eć er – 10 g.

NEGA OČ IJU, KAPAKA, TREPAVICA I OBRVA

583

Oč i, oč ni kapci, trepavice i obrve

Oč i, organ vida, imaju loptast oblik, smeš tene su u koš tanoj duplji. Sa prednje strane su od spoljaš njih uticaja

zaš tić ene kapcima i trepavicama, koji š tite oč i od upadanja stranih tela u njih. Oč ni kapci su dva kož na nabora. Na

slobodnom kraju kapaka rastu trepavice (100-150 na gornjem kapku i 50-70 na donjem) i izlaze kanali lojnih

ž lezda. Na spoljaš njem uglu gornjeg kapka nalaze se suzne ž lezde, koje izluč uju suznu teč nost kroz kanale koji se

nalaze na kraju kapka. Suze održ avaju stalnu vlaž nost oka i raspoređ uju se po površ ini oka treptanjem. One zatim

otič u ka unutraš njem uglu oka, gde padaju u suznu kesicu, a zatim u suzno-nosni kanal. Zato kada plač emo curi

nos. Suze stalno č iste oč i i skidaju sve š tetne materije. Suze sadrž e so i lizocim – efikasno prirodno antibakterijsko

sredstvo koje š titi oč i od infekcije. Potpuno je netač no uverenje da dugo č itanje mož e izazvati naprezanje oč iju.

Oč i su određ ene za gledanje i ono ne izaziva naprezanje oč iju. Loš e osvetljenje izaziva dodatno naprezanje oč nih

miš ić a. Oč i se umaraju i gubi se oš trina slike na mrež njač i. Nekada se oseć a suvoć a i bol u oč ima posle obavljanja

rada na kratkom rastojanju. To se događ a kada dugo ne trepć emo. Trepnite nekoliko puta: to ć e ovlaž iti oko i

osloboditi ga od suvoć e.

Da bi se oč i malo odmorile stavite na njih dlanove ili sa vremena na vreme zatvorite oč i na nekoliko sekundi.

Mož e se koristiti i jednostavna vež ba: pomerajte oč i sa leva na desno zadrž avajuć i pogled na nekim predmetima.

Nikakve kapi za oč i ne mogu bolje oč istiti oč i od suza. Dobar nač in je da se oč i samo proplaknu.

Drugi dobar nač in: rastvoriti 1 kaš ikicu soli u č aš u vode i pipetom kapnuti 2-3 kapi u svako oko. Po potrebi

ponoviti još jednom posle 4 sata. Ovo se mož e raditi ako je bol u oku izazavana prisustvom stranog tela. Ako oko

boli bez vidnog uzroka i pocrveni, obavezno se obratiti lekaru. Pravilo je da se bez konsultacije sa lekarom niš ta ne

kapa u oko.

Ne gledajuć i na to š to suze blagotvorno utič u na oč i, dugo plakanje se ne preporuč uje. To iscrpljuje suzne ž lezde, a

oč i otič u i pojavljuje se bol. U ovom sluč aju se preporuč uje hladni vodeni oblog koji se stavlja na kapke.

Sa kož om oko oč iju se mora ponaš ati vrlo oprezno zato š to je u tom delu vrlo malo potkož ne masnoć e i miš ić a i

zato je njoj potrebno č esto i obilno vlaž enje. Naneti hidratantnu kremu oko oč iju laganim pokretima malog prsta.

Paziti da se kož a ne razvlač i i da krema ne padne u oko.

Korisno je jednom mesč no stavljati obloge od pivskog kvasca. Suv pivski kvasac rastvoriti u toplom mleku, natopiti

vatu istaviti je na oč i na 10-20 minuta (nekoliko puta natapati vatu tako da je tampon uvek topao).

Tamni krugovi ispod oč iju su obič no izazvani viš kom pigmentacije. To se pojač ava i zbog toga š to kož a na tom

mestu lež i u oč nom udubljenju i nalazi se u senci. Posle nekoliko besanih noć i krugovi ispod oč iju mogu izgledati

tamnije zato š to zbog premora miš ić i na licu slabe, a udubljenja ispod oč iju postaju još dublja i oš tro ocrtana.

Uzrok pojave tamnih krugova je najč ešć e unutraš nje obolenje. U tim sluč ajevima domać e leč enje je beskorisno,

treba se obratiti lekaru.

Nekada se senke ispod oč iju objaš njavaju time š to je kož a kapaka veoma tanka i kroz nju se naziru krvni sudovi.

Uzrok nastanka tamnih krugova mož e biti i preterano znojenje, upala creva i druga obolenja. Kod ž ivč anih ljudi, č iji

se krvni sudovi suž avaju ili š ire veoma lako, takođ e se stvaraju senke ispod oč iju. U svakom sluč aju se treba

truditi da se poboljš a cirkulacija.

Oč ni kapci. Dug rad pri loš em osvetljenju, nesanica, nedovoljan boravak na svež em vazduhu, nepravilno korišć enje

kozmetič kih sredstava, naroč ito pri poveć anoj osetljivosti kož e na njih (alergije), loš e se odraž avaju na stanje

kapaka. Promene na kapcima nastaju i u poodmaklim godinama. Komplikacije na kapcima se mogu izbeć i

njihovom pravilnom negom.

Upotrebljena š minka za oč i se mora svake več eri detaljno oč istiti. Ne treba je skidati sapunom. Od sapuna se oč i

upale, a od hladne ili tople vode kož a kapaka postaje još suvlja i pojavljuju se sitne bore "gušč ije š apice". Te bore

mogu ostati celog ž ivota. One uvek odaju starost. Š minku treba skidati kozmetič kim mlekom, koje se mož e

napraviti od vode, lanolina, glicerina i vazelina, uzetih u odnosu 3:1:1:1. (Lanolin kod nekog izaziva crvenjenje

584

kož e). Lanolin malo otopiti na vodenom kupatilu, zatim ga dobro izgnječ iti u porculanskom avanu sa vazelinom,

posle č ega u kapima dodavati glicerin, prethodno pomeš an sa vodom. Dobijeno mleko naneti na vatu koja je

natopljena toplom vodom i temeljno skinuti š minku. Š minka je skinuta u potpunosti ako vata ostaje č ista. Zatim

treba oč i isprati tamponom od vate namoč enim u pravi č aj ili č aj od kamilice, nane ili različ ka.

U narodnoj kozmetici je naroč ito popularna voda od različ ka koja, po predanju, mož e da vrati vid. Priprema se tako

š to se iznad vode koja ključ a stavi gaza sa svež e ubranim cvetovima različ ka. Posuda se poklopi. Kuva se na ne

mnogo jakoj vatri bar 2 sata. Zatim, ne otkrivajuć i posudu, staviti je u hladnu vodu i drž ati dok se ne ohladi.

Izvaditi gazu sa cvetovima (oni se odmah mogu iskoristiti za obloge), vodu procediti i č uvati u staklenim bocama

dobro zatvorenim. Voda od različ ka uklanja alergijsku reakciju, regeneriš e kož u. Mož e se koristiti za obloge i

ispiranje oč iju (naroč ito posle tuš iranja).

Posle obloga kapke je potrebno mazati masnom hranljivom kremom. Kada se bira hranljiva krema za kapke, treba

uzeti u obzir da ona treba lako da se upija i da ne sadrž i iritirajuć e materije i materije koje mogu da izazovu

alergiju. Kremu paž ljivo nanositi vrhovima prstiju, istovremeno vrš eć i masaž u.

Samo pravilna samomasaž a daje kož i elastič nost i pegla bore. Pored oč iju lagani udarci treba da budu jedan za

drugim. Drugo kretanje – milovanje jastu č ić ima 4., 3. i 2. prsta.

Trepavice. Trepavice zajedno sa kapcima š tite oč i od š tetnog spoljaš njeg uticaja (praš ina, vlaga). One su ukras

lica, naroč ito kod ž ena.

Trepavice ž ive samo 150-200 dana. One stalno ispadaju, ali na njihovim mestima izrastaju nove. Kod upale

kapaka prirodni rast trepavica mož e biti naruš en.

Pojač anje rasta trepavica je moguć e njihovim redonim mazanjem ricinisovim ili bademovim uljem.

Trepavicama treba posebna nega. Neke devojke podrezuju svoje trepavice u nadi da ć e one postati gušć e i duž e.

Podrezane trepavice ne rastu tako jednostavno kao kosa na glavi. Ako su trepavice podrezane treba primeniti

takvo sredsvo koje ć e uveć ati rast, a to je: vazelin – 8g, ricinusovo ulje – 5 g, peruanski balzam (Polyvinox) – 0,2

g; smesu dobro promeš ati, a zatim malo mazati trepavice 2 puta na dan. Mož e se umivati, ali je bitno da se u toku

duž eg vremena trepavice maž u svaki dan.

Za skidanje kozmetike, naneti na kapke malo kreme za omekš avanje. Senku i tuš skidati tamponom od vate

namoč enim u maslinovo ili kukuruzno ulje. Poč eti od trepavica. Než no ih zahvatati vlaž nim tamponom, než no

pritiskati prstima i ić i od korena trepavica prema njihovim krajevima.

Obrve. Obrve č uvaju oč i od znoja i drugih neč istoć a koji teku sa č ela. Dlake obrva su deblje od dlaka kose i rastu

sporije. Kod ž ena su tanje nego kod muš karaca. Na njihov rast utič u neka kož na i unutraš nja obolenja. Naprimer,

kod naruš ene funkcije š titne ž lezde, obrve postaju tanke, retke, a ponekad ispadaju.

Izraz oč iju i lica zavisi od oblika obrva, njihove boje i duž ine. Obrve ne treba da budu suviš e crne, suviš e dugač ke

ili kratke, srasle ili oš tro savijene pod uglom, ne treba da se uzdiž u nad oč nim lukovima i ne treba da izviruju ispod

njih. Za određ ivanje duž ine obrva olovkom obelež iti linije od ugla usana do unutraš njeg i spoljaš njeg kraja oč iju.

Tač ke preseka tih linija sa obrvama pokazuju njihovu optimalnu duž inu. Posle toga obrve lagano č upkati u pravcu

rasta specijalnom pincetom. Oblik obrva treba da istič e individualnost i da bude u skladu sa oblikom oč iju.

Kako se osloboditi "kesica" ispod oč iju?

Ž alfija. Raditi obloge od č aja ž alfije (hladne i tople). Jednu kaš ikicu listova ž alfije preliti sa pola č aš e vrele vode.

Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, procediti, polovinu ohladiti, drugu polovinu podgrejati. Na kapke naizmenič no

stavljati tapone od vate natopljene č as toplim, a č as hladnim č ajem. Tretman raditi pre spavanja, posle toga kož u

namazati kremom za kapke.

585

Perš un. Kod oteč enih kapaka i "kesa" ispod oč iju preporuč uju se oblozi od lista perš una. Lišć e narezati vrlo sitno i

staviti na kapke, pokriti vlaž nim tamponom od vate. Skinuti posle 15 minuta.

Kod oteč enih kapaka i "kesa" ispod oč iju koristi se smesa od 2 kaš ikice kisele pavlake i 1 kaš ikice izgnječ enih

listova perš una. Staviti na 20-30 minuta, skinuti hladnom vodom.

Krompir. Krompir skuvati u ljusci. Kada bude topao preseć i ga i staviti na oč i 30-40 minuta. Maska smanjuje otoke

ispod oč iju.

Pravi č aj. Kesice sa pravim č ajem preliti vrelom vodom, kratko staviti u zamrzivač , a zatim na oč i u trajanju od 10

minuta. Ovaj oblog se preporuč uje protiv "kesica" ispod oč iju.

Vrš iti uveč e masaž u u toku 5 minuta bilo kakvom kremom. Posle masaž e staviti na oč i obloge od vruć eg rastvora

borne kiseline (malo razblaž iti). Posle 10 minuta staviti na oč i obloge od ledene vode, menjajuć i ih nekoliko puta.

Nač ini davanja sjaja oč ima

Ako su oč i mutne i imaju neki nezdrav izgled, uzrok tome mož e biti bolesna jetra ili nedostatak soli u organizmu.

Ako je nedostatak soli preporuč uju se 2-3 prstohvata soli pre jela.

Da bi oč i uvek bile jasne i sijale, treba staviti na kapke kruž ić e svež eg krastavca na 10 minuta.

Efikasno deluju mleč ni oblozi koji uklanjaju upalne pojave.

Lagano pritiskati vrhovima prstiju u toku 3 sekunde unutraš nje uglove oč iju. Ponoviti 3 puta.

Maske od sirovog krompira. Kaš u od svež e narendanog sirovog krompira staviti na komad gaze i na oč i i drž ati 10-

15 minuta. Skidati prohladnom vodom, pravim č ajem ili č ajem od kamilice (200 g suvog cveta kamilice preliti

č aš om vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti).

Pranje oč iju č ajem od kamilice. Jednu kaš ikicu cveta kamilice preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji, procediti.

Posle toga kada se č aj ohladi, namoč iti vatu i staviti na oč i. Primenjuje se kod upaljenih umornih oč iju.

Kupke za oč i. Da bi se uklonili umor i upala oč iju u specijalnu č aš icu naliti č aj kamilice (1 kaš ikica na č aš u vode) i

č vrsto pritisnuti ka oku. Zabaciti glavu i u tom polož aju otvarati i zatvarati oko 8-10 puta. Na kraju tretmana

otvorit oko i uraditi nekoliko kruž nih pokreta. Ovaj tretman ponoviti sa drugim okom. Posle toga malo prosuš iti

kož u oko oč iju i naneti, lakim lupkanjem prstima, masnu kremu.

Oblozi od č aja cveta kamilice i cveta lipe. Po 1 kaš iku cveta kamilice i lipe pomeš ati i preliti č aš om vrele vode.

Kada se č aj ohladi do sobne temperature procediti ga kroz gazu. Dobijenim č ajem natopiti tampone od vate i

staviti na oč i . Drž ati 10 minuta. Oblozi pomaž u da se oč uva sjaj u oč ima, oč iste kapci od š minke.

Narodna sredstva za jač anje obrva i ubrzanje njihovog rasta

586

Uveč e pre sna obrve treba namazati biljnim uljem (ricinusovim, maslinovim ili nekim drugim) ili specijalnom

kozmetič kom kremom.

Blagotvorno dejstvo pokazuju i uljani oblozi: zagrejanim maslinovim uljem (20 g) natopiti 2 tampona od vate i

paž ljivo ih staviti na obrve. Odozgo prekriti pergament papirom. Posle 10-15 minuta skinuti obloge.

Preporuč uje se da se obrve maž u sledeć om smesom: laneno ulje – 1/2 ka š ikice, ricinusovo ulje – 10-15 kapi,

kamforno ulje – 1-2 kapi. Pobolj š ava rast obrva, spreč ava ispadanje i obezbojavanje obrva, š titi od nepovoljnog

uticaja sunca i vetra.

''O crnjenju obrva. Ako ž eliš da obrve budu crne, treba ih č ešć e mazati plodovima zove od č ega ć e one i pocrneti".

Preporuke narodne medicine koje pomaž u kod umora oč iju, upale i crvenjenja kapaka

Č aj od nane. Ako su kapci oteč eni, a oč i upaljene od nespavanja treba koristiti obloge od č aja nane (uzeti 1 kaš iku

nane na č aš u vrele vode, kuvati na slaboj vatri 5-10 minuta, ohladiti i procediti kroz gazu). Kada se temperatura

spusti do sobne, natopiti tampon od vate i staviti na oč i na 10 minuta (kod oteklina), ponoviti ovaj 3-4 puta

zaredom.

Pravi č aj. Malo crvenilo kapaka, krugovi i kese ispod oč iju bić e manje primetni ako se na nekoliko minuta stavi

nakapke vata namoč ena vruć im, svež e kuvanim pravim č ajem. Posle skidanja obloga na kapke oprezno naneti

kremu.

Kod umornih i upaljenih oč iju, nadutosti kapaka, krugova i kesa ispod oč iju, preporuč uje se oblog od hladnog, jako

kuvanog pravog č aja (1 kaš iku skuvati u 1/4 č aš e vrele vode, ostaviti 30-40 minuta, procediti); oblog staviti na oč i

na 10 minuta. Tampone od vate, natopljene č ajem, drž ati 1-2 minuta, menjajuć i ih 3-4 puta. Posle završ etka

tretmana uraditi obloge od hladne vode i naneti na kapke i naneti na kapke hranljivu kremu.

Ako su oč i umorne, jako upaljene, kapci oteč eni, a ispod oč iju su tamni krugovi, ujutru i uveč e stavljati obloge od

pravog č aja: u male kesice od meke tkanine staviti malo pravog č aja. Staviti ih u č aš u sa vrelom vodom i ostaviti 5-

10 minuta. Tople kesice sa č ajem staviti na oč i i drž ati 10-15 minuta. Ovaj oblog smiruje upaljene i umorne oč i i

š titi od pojave bora oko njih.

Kod upale krajeva kapaka koriste se oblozi od vode u koju je rastvorena borna kiselina.

Ako su kapci pocrveneli od vetra, hemijskih sredstava ili nedostatka vitamina, operite ih toplom vodom u kojoj je

rastvoreno malo soli.

Protiv "snež nog slepila" sportisti koriste obloge od mleka (penu skinuti). Ovaj oblog hladi oč i i kapke i uklanja

upalu.

Cvetovi različ ka. Kod crvenih kapaka, č mič aka i umornih oč iju koje su izgubile sjaj, 10 cvetova različ ka (3 kaš ike)

preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti. Č aj koristiti za oč ne kupke.

Jednu kaš iku cvetova različ ka preliti č aš om vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i koristiti za obloge. Tampone,

namoč enieu topli č aj, stavljati na oč i u toku 15-20 minuta.

Jednu kaš iku cvetova različ ka staviti na pola č aš e biljnog ulja. Koristi se za negu upaljenih oč nih kapaka.

Namoč ene tampone od vate staviti na oč i i drž ati 15-20 minuta, zatim kož u protrljati tamponom namoč enim č ajem

od različ ka (1 kaš ika cvetova različ ka na 1 č aš u vrele vode, ostaviti da stoji pola sata, procediti).

587

Cvet od lipe. Jednu do dve kaš ikice osuš enih cvetova lipe preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta,

procediti. Umivati oč i kod crvenih kapaka. Mesto umivanja mogu se stavljati i oblozi: u topli č aj od cveta lipe

staviti ubrus od gaze, malo ocediti i staviti na oč i na 3-5 minuta. Tretman uklanja otoke kapaka, umor oč iju i

pomaž e kod bora.

Kod umornih, crvenih kapaka pomaž u oblozi napravljeni od soka svež eg krastavca.

Perš un. Kesice od gaze napuniti sitno iseckanim listovima perš una i spustiti u ključ alu vodu. Posle toga, kada

teč nost oteč e i kesice se malo prohlade, staviti ih na zatvorene oč i na 3-4 minuta. Zatim na oč i staviti tampon od

vate natopljen hladnom vodom. Tretman pomaž e kod umora oč iju i upale zbog nespavanja.

Vrlo dobro, umirujuć e, osvež avajuć e dejstvo na upalu oč iju ima oblog od č aja perš una (50 g listova kuvati 15

minuta u pola litre vode, procediti). Tampone od vate umoč iti u topli č aj i staviti na zatvorene oč i na 1-2 minuta.

Tretman ponoviti 3-4 puta. Na kraju tretmana napraviti hladan oblog, kož u posuš iti i naneti masnu kremu.

Kod oteč enih i crvenih kapaka koristiti obloge od č aja perš una. Jednu kaš iku listova perš una preliti č aš om vrele

vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti. Natopiti č ajem tampon od vate i staviti na oč i na 10 minuta.

Kamilica. Umorne oč i, upaljene i crvene kapke ujutru i uveč e oprati č ajem kamilice: 1-2 kaš ikice suve kamilice

preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti. Mogu se praviti i oblozi: komade gaze ili vate

natopiti č ajem i staviti na zatvorene oč i na 3-5 minuta. Ponoviti nekoliko puta. Pomaž e kod oteč enih kapaka

(ujutru).

U saš ivene kesice od meke tkanine staviti malo kamilice, staviti u posudu sa vrelom vodom i ostaviti 10-15

minuta. Zatim, dok su još tople, staviti na oba oka. Ovaj oblog takođ e spreč ava rano pojavljivanje bora oko oč iju.

Mirođ ija. Kod oteklina i crvenila kapaka preporuč uje se upotreba obloga od č aja semena mirođ ije (1kaš ikica

semena na pola litre vode).

Na pocrvenele kapke staviti kesice od gaze napunjene semenom mirođ ije. Kesice sa semenom spustiti u vrelu

vodu i, proverivš i temperaturu spoljnim delom š ake, staviti na zatvorene oč i na 15 minuta.

Svakodnevno se preporuč uje umivanje oč iju pravim č ajem. Za to 1/4 kaš ikice preliti sa pola č aš e vrele vode,

ostaviti da stoji 20-30 minuta i procediti. Ovaj tretman otklanja umor oč iju, oseć aj oš trine, crvenilo kapaka.

Uklanjanje dlaka sa delova tela

Sagoreti ljusku oraha, pepeo rastvoriti u vodi i tom smesom mazati mesta pojač anog rasta dlaka.

Za uklanjanje dlaka sa delova tela treba 150 g tatule (Datura stramonium) kuvati u 1 litri vode dok se ne dobije

jak č aj. Tamponom vate namoč enim u č aj mazati dlakave delove tela.

Dlake koje nekad rastu iznad gornje usne ili na bradi nikada ne treba brijati jer ć e one rasti još jač e i postać e

gušć e. Č ešć e ih treba premazivati vodonik-peroksidom sa 1 kapi vodenog rastvora amonijum-hidroksida, da bi one

postale bezbojne, a pojedine, naroč ito dugač ke dlake, treba pincetom išč upati sa korenom, a zatim po nekoliko

puta na dan mazati rastvorom rivanola (1:1000), od č ega ć e one postepeno nestati.

588

NEGA KOŽ E KOD SUNČ ANJA

Preplanulost i sunč ane opekotine

Preplanulost- potamnjenje kož e, koje nastaje stvaranjem viš ka pigmenta melanina u njenom spoljaš njem sloju

(epidermis) pod uticajem ultravioletnih zraka sunca ili veš tač kih izvora svetlosti (ž ivino-kvarcne lampe i dr.). Po

pravilu, preplanulost svedoč i o dobrom prenosu i povoljnom uticaju ultravioletnih zraka na organizam, pod č ijim se

uticajem u organizmu stvaraju biološ ki aktivne materije koje stimuliš u rad nervnog i endokrinog sistema,

poboljš ava se razmena materija, poveć ava se otpornost prema infektivnim i drugim obolenjima. Osim toga, pod

uticajem ultravioletnih zraka stvara se vitamin D, koji ima sposobnost da iz creva apsorbuje kalcijum, kojin je

neophodan za koš tani sistem (usled nedostatka vitamina D dolazi do pojave rahitisa). Ovaj vitamin obezbeđ uje

normalnu aktivnost mnogih fermenata.

Preplanulost je jedna od zaš titnih reakcija organizma. Nastalo zadebljanje rož natog sloja i sposobnost melanina da

apsorbuje toplotne zrake š titi organizam od ultravioletnih zraka, koji pri duž em delovanju mogu izazvati izumiranje

ć elija kož e i sunč ane opekotine, , a takođ e i od infracrvenih zraka, koji su jedan od osnovnih uzroka pregrevanja i

sunč anice. Dopunsko sredstvo zaš tite id sunč anih zraka je znojenje.

Ne gledajuć i na pozitivan uticaj sunca, opasnost kojoj se izlaž emo dugotrajnim boravkom na suncu je vrlo

velika.Ultravioletni zraci su š tetni za naš u kož u. Samo kod ljudi sa vrlo tamnom ili crnom kož om se u organizmu

proizvodi dovoljna količ ina melkanina koja u potpunosti š titi organizam od š tetnog uticaja ultravioletnih zraka.

Š teta, koja mož e biti uč injena naš oj kož i, direktno je proporcionalna vremenu nalaž enja na suncu. Krać e

zadrž avanje na suncu (do 10 min.) pre svega iritira kož u i izaziva malo crvenilo. Kod duž eg zadrž avanja kož a se

upali i otekne. Ako se produž i sunč anje, kož a mož e izgoreti i stvaraju se plikovi i poč inje da suzi. Suviš no sunč anje

nanosi kož i takvu š tetu da ona viš e nije u stanju da vrš i svoju zaš titnu funkciju. Kod teš kih opekotina prekida se

termoregulacija š to dovodi do sunč anice.

Opasnost od dugog boravka na suncu je i ta š to pod uticajem sunč evih zraka kož a gubi svoju elastič nost, glatkost i

prekriva se borama. Naž alost, niš ta viš e ne mož e usporiti ili zaustaviti taj proces. Najozbiljniji razlog zbog kog

treba izbegavati sunč anje je taj š to sunč evi zraci izazivaju jake promene na kož i koje mogu dovesti do stvaranja

raka kož e. Potrebno je vrlo dugo biti na direktnom suncu da bi doš lo do slič nih promena. Zbog toga beli ljudi koji

ž ive u oblastima sa dosta sunca imaju mnogo viš e š anse da dobiju rak kož e u odnosu naljude koji ž ive u oblastima

sa malo sunca. Ljudi sa crnom kož om proizvode melanin tako efikasno, tako da se ne nalaze u opasnosti, u

stepenu kao beli ljudi, da dobiju rak, nezavisno od toga koliko se dugo nalaze na suncu. Ljudi koji imaju vitiligo

(delovi kož e bez pigmentacije), ili hloazmu (delovi kož e sa viš kom pigmentacije), moraju izbegavati sunč eve

zrake. Kod prvih, kož a brzo izgori, a kod drugih mrlje tamne i postaju još primetnije. Kod dermatita takođ e ne

treba biti na suncu jer se kož a još brž e suš i, š to pogorš ava njen sastav.

Stari ljudi, deca do dve godine, trudne ž ene, lica sa hronič nim obolenjima pluć a (naroč ito tuberkuloza), sa

oboljenjima srca i krvnih sudova, ne smeju dugo biti na suncu. Poviš ena osetljivost prema sunč evim zracima se

mož e javiti kod osoba sa poremeć enom funkcijom jetre kada koriste mnogo alkohola. Osobe sa poviš enom

osetljivošć u prema sunč evim zracima, na ulici treba da koriste stranu u senci, da nose odeć u od laganih, svetlih

materijala sa rukavima, otkrivene delove kož e da maž u kremom za sunč anje, a takođ e da koriste svetli suncobran

i naoč are za sunce. Naž alost, iako znaju da je sunce š tetno za kož u, mnogi se aktivno sunč aju, smatrajuć i da ć e ih

preplanulost uč initi privlač nijm.

Sunč ati se treba postepeno. Prvi dan na direktnom suncu treba biti najviš e 10-15 minuta, a stanovnici sa severa

koji odmor provode na jugu ili na planinama, prve dane treba da provode ispod suncobrana. Kod dobrog

podnoš enja, svaki naredni dan treba produž avati boravak na suncu za 5-10 minuta. Maksimalna duž ina sunč anja,

za već preplanulu osobu, ne treba da prelazi 1-1,5 sati. Ravnomernu preplanulost pomaž e mazanje kož e pre

sunč anja orahovim, breskvinim ili nekim drugim biljnim uljem.

589

Najbolje vreme za sunč anje je u juž nom pojasu do 11-12 sati, a u srednjem i severnom od 11-13 sati. Za vreme

sunč anja glavu pokriti š eš irom. Na oč i staviti sunč ane naoč are: pod uticajem direktnih sunč evih zraka mož e doć i

do konjuktivitisa. Ne treba se sunč ati odmah posle jela. Ne treba spavati na suncu.

Narodna sredstva koja pomaž u da se kož a zaš titi kod sunč anja

Starinska preporuka. Glavna neprijatnost, koja ostaje posle sunč anja, je promena boje kož e i njena hrapavost koja

nekada ostaje duž e. Tu pre svega pomaž e č esto vlaž enje izgorenih delova kož e mekom vodom ili sokom od

sirovog krompira.

Č aj od semena krastavca. Pravi se sa vodkom ili 40% alkoholom u odnosu 1:10. Ostaviti da stoji 2 nedelje,

procediti. Pre upotrebe razblaž iti vodom isto u odnosu 1:10 i svakodnevno trljati lice do dobijanja ž eljenog

rezultata. Koristi se kao sredstvo koje š titi kož u od sunca i pojava pega.

Vodeni ekstrakt kož e krastavca se koristi za trljanje lica i ruku protiv sunca i pega.

Jogurt. Do nekog stepena kož u je moguć e zaš tititi od dejstva sunca jogurtom.

Kod jakog crvenila delova kož e, mazati ih kiselim mlekom, kolonjskom vodom ili vodkom i uzdrž avati se od daljeg

boravka na suncu dok crvenilo ne nestane.

Za smanjenje neravnomerne pigmentacije izazvane sunč anjem, mazati otkrivene delove kož e kiselim mlekom ili

sokom od limuna.

Zaš titne kreme. Kreme koje su namenjene za zaš titu kož e od nepovoljnih atmosferskih uticaja, hlade kož u i š tite

je od jakog dejstva sunč evih zraka.

Sredstva protiv opekotina od sunč anja

Krompir. Oguliti krompir, narendati ga i iscediti sok pomoć u gaze. Namazati lice ili namoč iti u njega ubrus od gaze

i staviti na obolele delove kož e.Sok od krompira ima protivupalno dejstvo i zbog toga se primenjuje kod leč enja

opekotina od sunca. Sok se mož e pomeš ati sa pš enič nim braš nom i naneti na lice na 15-20 minuta.

Nekoliko neoguljenih krompira skuvati, oč istiti, izgnječ iti u pire i pomeš ati sa pavlakom ili kiselom pavlakom.

Meš ati dok se ne dobije dobro maziva konzistencija. Toplu smesu naneti na lice na 10-15 minuta, a zatim skinuti

tamponom od vate.

Ako se na jako izgoreo deo kož e odmah stavi svež narendan krompir on ć e umiriti bol i spreč iti nastanak plikova.

Kod sunč anih opekotina na izgorela mesta staviti sloj kaš e od narendanog svež eg krompira na 20-30 minuta.

Pocrvenelu i iritiranu kož u lica treba napuderisati krompirovim braš nom.

Ako se posle boravka na suncu opazi malo crvenjenje nosa, nekoliko puta ga treba napuderisati skrobom.

590

Č aj. Kod sunč anih opekotina stavljati oblog od pravog č aja (jednu kaš ikicu pravog č aja preliti sa 1/4 č aš e vrele

vode, ostaviti 30-40 minuta, procediti). Tretman se vrš i 2-3 puta na dan u trajanju po 20-30 minuta. Oblozi

uklanjaju bol i oseć aj peč enja.

Prethodno mazanje kož e lica ili drugih delova tela pravim č ajem spreč ava nastanak sunč anih opekotina.

Kamilica. Č aj kamilice (1 kaš ika na č aš u vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta) se koristi za obloge kod sunč anih

opekotina i promrzlina.

Alkoholnu tinkturu ili 5-10 % č aj od kamilice (1 kaš iku suvog cveta kamilice preliti č aš om vode, kuvati 5 minuta,

ostaviti da stoji oko sat vremena) dodati u bilo koju masnu ili vitaminsku kremu. Takva krema pomaž e kod

iritirane kož e i kod sunč anih opekotina.

Dunja. Semenke dunje preliti ključ alom vodom u odnosu 1:50, ekstrahovati 5 minuta, a zatim procediti kroz gazu.

Dobijenim sluzavim ekstaktom premazivati opeč ena mesta 1-2 puta na dan. Tretman ponoviti 3-4 puta zaredom

sa prekidima 10-15 minuta.

Aloja. Opeč ena mesta kož e mazati sokom od svež ih listova aloje.

Kod opekotina se primenjuje sok aloje razblaž en kuvanom vodom (1:1). Natopiti ubrus, malo ocediti i staviti na

opeč enu površ inu 1-2 puta na dan svakih 5-10 minuta u toku jednog sata.

Lubenica. Kod opekotina se koristi losion napravljen od jednakih delova soka lubenice i soka od krastavca.

Kupus. Listove kiselog kupusa staviti na opeč eno mesto.

Kantarion. Uzeti 1 kaš iku suve biljke (list i cvet), preliti č aš om vrele vode, kuvati 10-15 minuta i odmah procediti.

Koristiti za obloge i mazanje opekotina.

Kantarionovo ulje. Uzeti 3 kaš ike kantariona, preliti sa 200 g biljnog ulja, ostaviti da stoji 2-3 nedelje u dobro

zatvorenoj staklenoj posudi, povremeno muć kati. Dobijeni ekstrakt procediti kroz gazu. Ulje č uvati u hladnjaku.

Koristi se kod opekotina, kod rana koje dugo ne zarastaju, za mazanje vrlo suve kož e lica, kod upalnih procesa i

iritacije kož e.

Hrast. Kod opekotina se koristi 10-20 % rastvor hrastove kore (20-40 g kore na 200 ml vode). Č aj procediti

odmah posle grejanja, ohladiti i koristiti za obloge koje se stavljaju na opeč enu kož u u toku 1 sata svakih 5-10

minuta.

NEGA RUKU

Ruke i š ake

591

Nega ruku uključ uje i negu noktiju. Nokti su ploč ice koje se sastoje od orož nalih ć elija epiderma. Nokat raste iz

korena, smeš tenog u osnovi lož e nokta. Sastav nokta i njegov spoljaš nji izgled uglavnom zavise od hranljivih

materija koje dolaze krvotokom do nokta i od uticaja nervnog sistema. Zdrav nokat raste oko 0,1 mm na dan, 3-4

puta manje od kose. Nokat se u potpunosti menja za 5 meseci. Ako se ne seč e mož e dostić i duž inu od 40 cm.

Zdravi nokti su tvrdi, glatki, ruž ič asti. Ako nokti postanu hrapavi, promene boju, lome se i postaju slojeviti, to

mož e biti spoljaš nja manifestacija metabolič kih promena u organizmu ili obolenja unutraš njih organa. Ako su

promene uporno prisutne treba se obratiti lekaru.

Prvo treba razumeti uzroke nastanka zadebljanja, hrapavosti, krhkosti i cepanje noktiju. Mož da je to uticaj

hemijskih sredstava, smole, rastvarač a i boja, sa kojima se radi u prizvodnji, ili drugih sredstava kuć ne hemije ili

je to rezultat dugotrajnog drž anja ruku u vodi.

Ž uć kasta boja noktiju se mož e pojaviti kod korišć enja loš eg laka. Bele mrlje se pojavljuju kao rezultat trauma,

kada u nokat prodiru mehurić i vazduha. U sluč aju upalnog procesa u lož i nokta na površ ini nokta se mogu pojaviti

popreč ne ili uzduž ne brazde.

Lepi nokti se smatraju divnim darom prirode, ali i ruž ni nokti, pravilnom i stalnom negom, mogu biti lepi. Kož icu

koja raste na osnovi nokta treba č istiti koš tanim č istač em za nokte. Ruke treba prethodno oprati toplom vodom da

bi kož ica bila meka. Površ inu nokta treba polirati trljajuć i je unutraš njom stranom kore od limuna.

Prljavš tinu ispod nokata treba č istiti tupim priborom jer se sa oš trim mož e povrediti. Ako se spremate za rad u

baš ti zagrebite vrhovima prstiju komad sapuna da on uđ e ispod nokata. Tada neć e moć i da uđ e prljavš tina.

Najč ešć i nedostatak noktiju je njihova lomljivost. Jedan od uzroka lomljivosti je nedostatak vitamina A i D.

Lomljivost mož e nastati od č estog pranja rublja, od upotrebe laka za nokte, od korišć enja acetona za skidanje

laka.

Preporuke za negu ruku

Za održ avanje kisele reakcije kož e treba pre spavanja isprati ruke zakiseljenom vodom (na 1 l vode 1 kaš ikica

sirć eta).

Mast za omekš avanje kož e na rukama na vetrovitom vremenu. Zeti 4 kaš ike glicerina, 1 kaš oku soka od limuna i

toliko krompirovog braš na da se dobije krema. Sve dobru izmeš ati i uveč e utrljati u kož u ruku.

Kod tež ih fizič kih poslova svaki dan trljati ruke glicerinom koji je pomeš an sa vodom (1:1) ili vazelinom. Glicerin

bez vode kod nekih izaziva gnojenje rana.

Za ogrubele ruke, a takođ e i za omekš avanje kož e na laktovima i kolenima koristi se zagrejano maslinovo ulje.

Losion za omekš avanje kož e i za eliminaciju upala. Smesu isitnjenih listova bokvice, cvetova kamilice i nevena (1

kaš ika) preliti č aš om ključ ale vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti. U č aj staviti 1 kaš iku glicerina. Ruke

protrljavati tim losionom 2-3 puta na dan.

Ako se na rukama pojave upale i kož a ispuca, treba ih posle svakog pranja malo drž ati u skrobnoj vodi (voda od

kuvanog krompira bez soli ili voda sa narendanim sirovim krompirom).

Za grubu i hrapavu kož u ruku (2 puta ili profilaktič ki 1 put nedeljno) prreporuč uju se kupke od soka kiselog

kupusa, surutke i vode u kojoj se skuvao krompir. Zatim kož u mazati masnom kremom i noć u staviti konč ane

rukavice.

593

Kreme za ruke

Jednu kaš iku listova bokvice preliti sa č aš om vrele vode, ostaviti poklopljeno 8-9 sati, procediti; 50 g maslaca

izgnječ iti sa 1 kaš ikicom meda, dodati 1 kaš ikicu č aja od bokvice i sve dobro izmeš ati.

Obrati latice sa 1 ruž e, izgnječ iti ih i pomeš ati sa 1 kaš ikom svinjske masti. Krema se upotrebljava za omekš avanje

ispucane ili isuš ene kož e ruku.

Skuvati č aj od kamilice: uzeti 1 kaš iku cveta kamilice na 1 č aš u vrele vode, ostaviti poklopljeno da stoji 8-9 sati,

zatim procediti. Izgnječ iti 50 g maslaca sa 1 kaš ikicom meda, dodati 1 kaš ikicu č aja kamilice, sve dobro promeš ati.

Posle pranja suđ a ili rublja istrljati ruke plodovima crvene ili crne ribizle, a zatim utrljati kremu za ruke.

Hranljiva krema za suvu kož u ruku

Uzeti 1 kaš iku smese tri biljke (bokvica, kamilica, neven), preliti sa pola č aš e vrele vode, drž ati na vodenom

kupatilu 1 sat, procediti. U č aj staviti 1 kaš ikicu meda i 50 g maslaca.

Zaš titne kreme

Stearin – 10 g, te č ni parafin – 20 g, glicerin – 10 g, voda – 50 ml.

Cink oksid – 7,5 g, talk – 15 g, skrob – 15 g, suncokretovo ulje – 10 g,

š tetnog uticaja organskih rastvarač a).

ž elatin – 2 g, voda – 40 ml (krema protiv

Stearin – 12 g, pota š a (kalijum karbonat) – 3 g, glicerin – 15 g, voda – 70 ml (krema za omek

š avanje kož e ruku).

Kupka od č aja kamilice

Kupka od č aja kamilice (jedna kaš ika na 1 l vode) ima omekš avajuć e delovanje kod ispucale kož e. U č iniju sipati

vruć č aj (40-42 °C), potopiti ruke u nju na 15-20 minuta, malo ih posuš iti mekim ubrusom ili peš kirom i utrljati u

kož u masnu kremu.

Sredstva za ispucalu kož u ruku

Laneno seme. Uzeti š aku izgnječ enog lanenog semena i pomeš ati sa 1 kaš ikicom bademovog ulja, zatim dodati

vruć u vodu i napraviti kaš u. U nju potopiti ruke i trljati ih u toku 15 minuta, zatim isprati ruke u toploj vodi.

Omekš ava ispucalu kož u kupka od jogurta ili rastvora skroba, ili č aja od lanenog semena. Posle toga ruke treba

namazati mašć u ili glicerinom i noć u staviti konč ane rukavice.

Krema od korena srč enjaka (Potentilla erecta). Uzeti 5 g sitno iseckanog korena srč enjaka na č aš u maslaca; kuvati

5 minuta. Koristi se kod ispucale kož e ruku i nogu i naroč ito na usnama.

Kod ispucale kož e ruku treba drž ati ruke u toplom č aju malog zimzelena (Vinca minor) (10 g biljke na 100 ml

vode) u toku 15 minuta.

594

"Kod ispucale kož e na rukama dobro pomaž e bilo koje od sledeć ih sredstava: uzeti vazelin ili topljeno svinjsko

salo, maslac, gušč iju mast i dobro namazati ruke, koje su prethodno oprane u toploj vodi. Prste treba savijati i

ispravljati, utrljavati mast sve dok bol od ispucale kož e ne prestane da se oseć a. Posle toga mast sprati toplom

vodom, u koju je dodato nekoliko kapi amonijaka, a zatim još nekoliko puta oprati ruke sapunom dobrog kvaliteta.

Posle toga ruke natrljati smesom od istih delova glicerina, kolonjske vode i vode. Posle toga ruke ć e biti meke i

než ne".

Starinska preporuka: "Pucanje kož e je naroč ito izraž eno ako je vlaž na kož a izlož ena uticaju hladnog vazduha ili

vatre: tada puca površ inska kož ica, stvaraju se pukotine, viš e ili manje duboke, osetljive, č ak ispuš taju i krv.

Najviš e je ugrož en epiderm kož e ruku, a neš to manje epiderm kož e usana. Da bi se izbeglo pucanje kož e dovoljno

je mazati je bademovim mlekom, kakao maslacem ili preč išć enom kič menom mož dinom, i pri tome izbegavati

pomenute š tetne uticaje".

Lipa. Kod ispucale i crvene kož e ruku dobro pomaž u kupke od vruć eg (40-42 °C) č aja od cveta lipe: u 1 l vode

skuvati 1 kaš iku cveta lipe, ostaviti da stoji 2-3 sata. Uroniti ruke na 10-15 minuta, a posle toga utrljati masnu

kremu.

Dan i noć . Listove dobro oprati, usitniti, pomeš ati sa svež im mlekom (2 kaš ike kaš e na 1 č aš u mleka), drž ati ruke

u toj smesi. Dobro pomaž e kod ispucale kož e ruku.

Zaš tita ruku od prljavš tine i fleka

Prljave poslove je bolje raditi sa rukavicama. One š tite kož u od prljavš tine, š to omoguć ava ređ e pranje, a č esto

pranje je š tetno za ruke. Neki poslovi se ne mogu obavljati u rukavicama, pa je u takvim sluč ajevima potrebno

č esto pranje prljavih ruku. Tada je bolje upotrebljavati masne sapune koji sadrž e manje alkalija.

Dobro je takođ e prati ruke u toploj vodi sa mekinjama.

Za pranje jako prljavih ruku mož e se upotrebiti malo boraksa ili amonijaka.

Oprane ruke treba istrljati mekinjama ili ih namazati preč išć enim glicerinom.

Sok od limuna jako dobro č isti ruke; ako mu se doda kuhinjska so skida sve mrlje i prljavš tinu.

Mrlje od smole se dobro uklanjaju ako se kož a protrlja spoljnom stranom svež e limunove ili narandž ine kore.

Zreo paradajz, š umska jagoda, listovi zelja, sok od limuna i mleko skidaju sa ruku mrlje od mastila.

Vrlo prljave ruke sa kojih se prljavš tina loš e skida treba namazati glicerinom ili narendati kuvani krompir, malo

sač ekati, a zatim prati vruć om vodom i sapunom. Umesto glicerina mož e se koristiti vazelin.

Kada kož a prstiju potamni od č išć enja povrć a, prste treba č istiti sokom od limuna, a zatim isprati vodom bez

sapuna.

Ruke, potamnele od č išć enja povrć a, ć e se oč istiti ako ih trljate debelim komadom stabljike rabarbare i operete u

toploj mekoj vodi.

Ako na ruke dospe masna boja treba ruku trljati suncokretovim uljem, a zatim oprati vruć om vodom i sapunom.

Kod ž ena starijih od 40 godina (nekada i kod mnogo mlađ ih), posle duž eg rada na suncu na spoljnoj površ ini ruku

se č esto pojave pigmentne mrlje, koje je teš ko ukloniti č ak i uz pomoć jakih sredstava za izbeljivanje. U ovim

sluč ajevima pre svega treba sač uvati ruke od delovanja sunca. Treba pokuš ati izbeljivanje nastalih mrlja tako š to

595

ć e se sredstvima za pranje ruku dodati 3% rastvor vodonik-peroksida ili malo soka od limuna. Mogu se tagođ e

trljati mrlje vatom namoč enom jednim od tih sredstava. Ruke dobro izbeljuje sok od krastavca, a takođ e i voda u

kojoj je bio pran oč išć eni krompir. Posle č išć enja ili pranja ruku potrebno ih je odmah obrisati.

Sredstva za belinu kož e ruku

Da bi kož a dobila belinu treba je prati č ajem od prekrupe gerš le.

Da bi ruke bile bele: oprati ih u vruć oj vodi, zatim ih dobro nasapunjati, i tako ostaviti celu noć . To se mož e raditi i

ujutru, ostavljajuć i penu na rukama dok se ona sasvim ne upije, posle č ega ruke treba oprati.

Skuvati krompir bez ljuske, izgnječ iti ga sa mlekom i kolonjskom vodom i sa tom kaš om trljati ruke.

Losion za oč uvanje beline ruku. Ljudi koji ne rade fizič ke poslove, da bi sač uvali belinu ruku mogu da primenjuju

sledeć i losion: glicerin – 200 g, ru ž ina voda – 100 ml, etilalkohol – 100 ml. Toj smesi dodati sok od 3 limuna.

Utrljati i ostaviti preko noć i.

Sirovi krompir treba č istiti obavezno suvim rukama, a po završ etku posla ne treba odmah oprati ruke. Ovako je

moguć e izbeć i tamnjenje ruku od soka iz krompira.

Sredstva koja spreč avaju crvenilo ruku

Crvenilo ruku mož e biti urođ eno ili se pojavljuje zbog razni unutraš njih ili spoljaš njih uzroka.

Dobro je na ruke staviti masku od izgnječ enog krompira i pš enič nog braš na, pomeš anih sa svež im mlekom (mož e

se još dodati malo limunovog soka).

Preporuč uje se i hidroterapija sa promenom temperature vode. Na kraju kož u istrljati alkoholnim rastvorom

kamfora ili sokom od limuna.

Kod stalnog crvenjenja ruku pozitivno delovanje pokazuju kupke sa naizmenič no toplom i hladnom vodom.

Delovanje ovih tretmana se pojač ava ako se koristi vruć č aj od korena iđ irota i koprive (2 kaš ike smese na 1 l

vode); 10-15 naizmenič nih kupki se završ avaju hladnim tretmanom.

Da bi se oslobodili crvenila ruku treba ih mazati glicerinom pomeš anim sa sokom od limuna (1:1).

U 1 l vode dodati 200 g soli (bolje morske), prokuvati, malo ohladiti, da bi voda bila podnoš ljivo vruć a. Staviti ruke

u vodu i drž ati 15 minuta, a zatim u hladnu i drž ati 5 minuta. Ponoviti nekoliko puta. Tretman završ iti sa hladnom

vodom. Ruke osuš iti i namazati kremom.

Korisne su kupke za ruke od surutke ili soka od kiselog kupusa.

Kož u ruku leti treba č ešć e mazati sokom od krastavca, a zimi prati ruke svež im mlekom.

596

Eliminisanje prekomernog znojenja dlanova

Neki ljudi pate od prekomernog znojenja dlanova. Obič no je to u vezi sa neuravnotež enošć u nervnog sistema. U

takvim sluč ajevima treba koristiti blaga umirujuć a sredstva: č aj od valeriane, srč anika i dr.

Dlanove trljati sirć etpm (1 kaš ikica na pola č aš e vode).

Dlanove trljati sokom od limuna (1/4 kaš ikice na pola č aš e vode).

Dlanove trljati pravim č ajem, č ajem od kore hrasta, listova ž alfije. Uzeti 1 kaš iku na č aš u vrele vode.

Kod znojenja pod miš kama za trljanje kož e na tim mestima koristiti č aj od kore hrasta: 10 g kore na 200 ml vode.

Kupke kod znojenja dlanova

Na 1 l vode 3 kaš ike sirć eta. Drž ati ruke u tom rastvoru 5 minuta (sirć e suž ava pore).

Jednu kaš ikicu kore hrasta i 1 kaš ikicu kantariona preliti sa č aš e vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i dodati 2

kaš ikice sirć eta. Staviti ruke u toplu teč nost i drž ati 10 minuta.

Breza. Od toplog č aja svež ih (1:3) ili osuš enih listova (1:10) prave se kupke za š ake i stopala (posle pranja nogu)

kod znojenja. Posle kupki kož u obrisati. Broj tretmana zavisi od efekta leč enja. U principu se radi 3 puta nedeljno,

zatim ređ e – do 1 put nedeljno. Kada do đ e do primetnog smanjenja znojenja prekida se sa kupkama. U sluč aju

recidiva mogu se ponoviti. Kod jakog znojenja ispod miš aka kož u treba trljati 1-2 puta na dan tinkturom pupoljaka

u vodki (1:5-1:10).

Hrast. Dve kaš ike smese kore hrasta i kantariona, uzetih u jednakim količ inama, kuvati u 2 č aš e vode 10 minuta.

U malo rashlađ eni č aj dodati 2 kaš ike sirć eta. U č aju se pare ruke kod znojenja, drž ati do potpunog hlađ enja č aja.

Gruba kož a na laktovima

Kod naborane, grube i orož nale kož e na laktovima korisna je specijalna kupka. Usuti 1 l vrele vode u lavor i dodati

50 g sode bikarbone. Laktove namazati kremom, staviti u vodu i drž ati 10 minuta; svremena na vreme oprezno

trljati kož u na laktovima. Zatim ponovo namazati kož u kremom i drž ati u vodi još 10 minuta. Po završ etku

tretmana laktove osuš iti i namazati kremom. Ukupno 8-10 ovakvih kupki.

Za omekš avanje, tvrdu kož e na laktovima treba trljati sokom od narandž e pomeš anim sa biljnim uljem (1:1).

Grejpfrut. Da bi gruba kož a na laktovima postala meka i než na staviti na nju tanke kriš ke grejpfruta.

Nač ini zaš tite ruku od mraza

Kož a obadve strane dlana se mora zaš tititi. Za to se mogu koristiti tople rukavice, a takođ e i zaš titne kreme,

vazelin.

597

Da bi se stvorio zaš titni film na kož i ruku mož e se koristiti sledeć a smesa: topla voda – 1/4 č aš e, ž elatin – 2 g,

skrob – 15 g, talk – 20 g, borna kiselina – 2 g. Smesu naneti na š ake.

Ako nekom jako zebu ruke treba ih ujutru i uveč e protrljavati glicerinom sa vodom i samo posle toga izlaziti iz

kuć e.

Ko ima stalno hladne ruke, ali se ne znoje, svaki dan treba da stavlja ruke do ramena u ledenu vodu (sa ledom ili

snegom), a zatim da ih dobro obriš e.

Stalno protrljavanje ruku pre spavanja suvim mekinjama spreč ava š tetan uticaj hladnoć e i toplote.

Uklanjanje ž uljeva

Od rada kož a na dlanovima č esto ogrubi i dobija ž uljeve. Za uklanjanje ž uljeva koriste se vruć e sapun-sodne

kupke u trajanju od 20-30 minuta. Gornja strana š ake se ne mora potopiti. Posle kupke ž uljevi se uklanjaju

kamenom, a zatim se ta mesta maž u vazelinom. Da bi se pripremila kupka, u 1 l vode temperature 45-50 ºC,

rastvoriti po 1 kaš ikicu domać eg sapuna, sode bikarbone i amonijaka.

Aloja. Kaš u od listova staviti na ž uljeve, kož u oko njih namazati vazelinom, zalepiti flasterom i zavezati. Posle 24

sata omekš ali rož nati sloj sastrugati č istim, dezinfikovanim nož em ili kamenom. Posle toga kož u namazati

kremom. Ako je ž ulj ostao, tretman ponoviti nekoliko puta.

Hrast. U skladu sa starinskom ruskom preporukom ž uljevi na rukama i stopalima se mogu ukloniti na sledeć i

nač in: š ake i stopala obmotati preko noć i sa 2 sloja platna koje je natopljeno č ajem od hrastove kore (1:5) i malo

oceđ eno. Povez pokriti vunenim materijalom.

Krompir. Kož u oko ž uljeva prvo namazati vazelinom ili zalepiti flasterom. Na ž ulj staviti kaš u od sirovog krompira,

odozgo staviti papir za obloge ili celofan i uč vrstiti zavojem. Povez ostaviti preko noć i. Ujutru razmekš ani sloj

sastrugati i naneti kremu.

Crni luk. Kod ogrubele kož e na laktovima, kolenima i dlanovima, kaš u od luka naneti na ogrubela mesta i fiksirati

flasterom. Posle 20 minuta skinuti, razmekš anu kož u sastrugati, sprati toplom vodom i namazati maslinovim ili

suncokretovim uljem ili maslacem.

Ovas. Za uklanjanje ž uljeva se preporuč uju 15-to minutne vruć e kupke od č aja od slame ovsa (1:10). Nakon toga

paž ljivo ukloniti orož nali sloj.

Maslač ak. Svež im sokom maslač ka, koji je isceđ en iz cvetova i stabalaca, svakodnevno mazatiž uljeve dok potpuno

ne išč eznu.

Paradajz. Orož nale delove kož e i ž uljeve treba trljati pireom od paradajza.

Oč istiti glavicu luka, preseć i je na polovinu, staviti u č aš u i preliti sirć etom. Ostaviti na toplo mesto 24 sata, zatim

izvaditi luk i stavljati na ž ulj po jedan list dva puta dnevno – ujutru i uve č e umotavajuć i zavojem.

Luk- koru od luka natopiti sirć etom i ostaviti dve nedelje. Staviti na ž ulj sloj kore 1-2 mm, uviti. Postupak izvoditi

uveč e nekoliko več eri i ž uljevi ć e nestati.

Napariti noge, dobro izbrisati da budu suve i na ž ulj staviti unutraš nju stranu preseč ene smokve. Postupak izvoditi

svakodnevno uveč e.

Skuvati suve š ljive u mleku, izbaciti koš tice i vruć e stavljati na ž uljeve. Kada se masa ohladi zameniti je novom.

Ž uljevi od ovoga brzo nestaju.

598

Losioni, oblozi i tonizirajuć e kupke za ruke

Losioni za omekš avanje kož e na dlanovima

Voda – pola č aš e, boraks – 1/4 ka š ikice. Glicerin – 2 ka š ike, med – 1/2 ka š ikice.

Voda – pola č aš e, amonijak – 1 ka š ikica, glicerin – 2 ka š ike, vodka – 1/2 č aš e.

Ruž ina voda: č aj od 2 kaš ike latica ruž e i pola č aš e vode, amonijak – 10 kapi, glicerin – 1 ka š ika.

Hranljivi oblozi

Kož u spoljaš nje strane š ake treba hraniti stavljanjem obloga. Masu za oblog staviti na kož u posle pranja ruku

toplom vodom, pokriti papirom za obloge i na ruke staviti tople rukavice. Oblog drž ati 40-50 minuta, a zatim masu

sprati.

Oblog od š argarepe. Narendana š argarepa – 1 komad, kisela pavlaka – 1 ka š ika, suncokretovo ulje – 1 ka š ikica.

Skrobno-masni oblog. Topao krompir skuvan u ljusci, oč išć en i izgnječ en – 2 komada, toplo mleko – 1/4 č aš e,

suncokretovo ulje – 1 ka š ikica.

Smesa ž umanca i meda. Uzeti 1 svež e ž umance, 1 kaš iku meda, 1 kaš ikicu ovsenog braš na. Dobro izmeš ati smesu

i utrljavati je u kož u ruku noć u. Odmah posle utrljavanja staviti na ruke pamuč ne rukavice.

Tonizirajuć e kupke

Kupke sa ekstraktom č etinara. U vodu temperature 38-39 ºC dodati na svaki litar 15-20 kapi ekstrakta č etinara

(mož e se staviti malo ž alfije). Staviti ruke u posudu sa napravljenim rastvorom i drž ati ih 15-20 minuta. Odozgo

posudu pokriti peš kirom da bi se voda sporije hladila. Preporuč uje se kod umornih ruku, kod bolova u miš ić ima i

zglobovima.

Na kož u ruku tonizirujuć e deluju naizmenič ne kupke od vruć e i hladne vode sa dodatkom biljaka. U vruć u kupku se

stavlja kopriva i koren iđ irota (po 1 kaš ika na 1 l vode). Prvo potopiti ruke u vruć u vodu na 30 minuta, a zatim u

hladnu. Ponoviti 20-30 puta, a završ iti kupkom sa hladnom vodom. Po završ etku tretmana ruke osuš iti i namazati

kremom.

Masaž a i gimnastika ruku

Tokom dana ruke se skoro sve vreme nalaze u pokretu. Mi sa njima radimo bezbroj poslova, nekada samo

automatski, da č ak i nismo svesni toga. Elastič ni, negovani prsti ruku su mnogo graciozniji i izraž ajniji od grubih,

ne negovanih.

Za održ avanje š aka u dobrom stanju nije dovoljna samo nega kož e. Svakodnevno se moraju masirati prsti ruku,

jer masaž a i gimnastika poboljš avaju cirkulaciju i razmenu materija, održ avaju elastič nost i pokretljivost zglobova,

poveć avaju tonus miš ić a. Pored toga: masaž a palca poveć ava funkcionalnu aktivnost mozga; masaž a kaž iprsta

pozitivno utič e na stanje ž eluca; srednjeg – na creva; domalog – na jetru; masa ž a malog prsta poboljš ava rad

srca, uklanja psihič ku napregnutost i nervni umor. Masiraju se (pritiskivanjem) po redu prsti obadve ruke od

osnove prsta do njegovog kraja (uključ ujuć i jastuč ić ) po sledeć em redu: lice, nalič je, a zatim boč ne strane.

Najprostiji nač ini masaž e

Klizajuć e glađ enje dlanom površ ine prstiju od krajeva prstiju ka telu.

599

Kruž no trljanje prstima jedne ruke zglobova druge ruke. Uzajamna masaž a prstiju stavljenih unakrst.

Gnječ enje dlanova pesnicama.

Gimnastika za ruke

Ispruž ite ruke napred. Kruž ite š akama 10 puta u smeru kazaljke na satu i 10 puta u suprotnom smeru. Drž ite ruke

sa dlanovima ka dole, stegnite prste, polako kruž nim pokretom okrenite ruke sa dlanovima ka gore, i ispruž ite

prste. Ponovite obrnutim redom.

Stež ite i otvarajte pesnicu. Stavite prste u "bravu" i okreć ite sastavljene š ake. Okreć ite palč eve.

Stiskajuć i kraj svakog prsta palcem i kaž iprstom druge ruke okreć ite š aku.

Dobre vež be za prste su kucanje na maš ini, sviranje klavira, š ivenje, vezenje.

Pokretljivost prstiju se mož e znač ajno smanjiti kod artritisa (zapaljenjsko obolenje zglobova). Ako stanje nije vrlo

teš ko i ne izaziva jake bolove, osnovno leč enje mož e biti povezivanje odmora i vež bi koje su napred date. Vež be je

bolje raditi zsgrejanim rukama (na primer u toploj vodi). One se moraju raditi veoma tač no – nikada ne dozvolite

da zglobovi odrvene i postanu suviš e napregnuti. Da bi ojač ali prste, pokuš ajte da stegnete pesnice, stiskajuć i u

njima kalem sa koncem.

Metabolič ki artriti, koji pogađ aju male zglobove na prstima ruku, dovode do njihove deformacije. U poč etnom

stadijumu bolesti dobro delovanje pokazuju fizioterapeutski tretmani i svakodnevne tople kupke (37-40 ºC) od

lekovitog bilja. Cvet zove – 3 dela, listovi koprive – 2 dela, listovi crne ribizle – 3 dela, rastavi ć – 4 dela, dvozub

(Bidens tripartita) – 5 delova. Uzeti 4 ka š ike smese, preliti sa 1 l vode, staviti da proključ a, ohladiti, procediti i

koristiti za kupku.

Kod bolova u zglobovima, zglobove treba umotavati noć u: leti – listovima č ič ka, a zimi listovima kupusa.

Obolele zglobove treba trljati tinkturama kleke, hmelja, majč ine duš ice, korena č ič ka. Za pripremu tinkture

napuniti staklenu posudu sitno iseckanom biljkom, naliti do vrha etilalkoholom i ostaviti da stoji na tamnom mestu

1 nedelju.

Tretmani za jač anje noktiju

Suncokretovo ulje 1/4 č aš e, vitamin A – 5 kapi, jodna tinktura – 4 kapi.

U toku 15 dana raditi uveč e svakodnevno 20-to minutne tople kupke za krajeve prstiju. Posle tretmana nokti se

mogu premazati 5% rastvorom tanina koji jač a nokte.

Za jač anje krtih noktiju mogu se 1-2 puta nedeljno raditi kupke od toplog biljnog ulja sa dodatkom 3 kapi joda i 5

kapi soka od limuna.

Nokti brž e rastu i postaju jač i ako se u hrani koriste ž elatin, namirnice bogate belanč evinama, mineralnim solima,

vitaminima.

Dobar efekat za jač anje krtih noktiju daju naprstci od pč elinjeg voska. Na vodenom kupatilu rastopiti pč elinjin

vosak, zatim umoč iti prste u tpoli vosak. Ohlađ eni vosak u obliku naprstka pokuš ajte da sač uvate do jutra.

Redovno utrljavajte u nokat i kož u oko nokta sok od limuna, sirć e, sok od crne i crvene ribizle. Ovaj tretman jač a

nokte.

600

Jako su korisne tople kupke od kuhinjske soli koje se mogu raditi za 1-2 dana.

Ako se na rukama lome nokti, pomeš ati 1/4 č aš e ulja i pola č aš e sirć eta i u toj smesi drž ati vrhove prstiju po

nekoliko minuta u toku nekoliko dana, dok nokti ne ojač aju.

Da bi se izbegla krtost noktiju potrebno ih je mazati glicerinom (preko noć i).

Da bi nokti dobili č vrstinu uzeti tvrdo kuvano ž umance i 4 g pč elinjeg voska, rastopiti na vodenom kupatilu, dodati

malo breskvinog ulja da se dobije krema. Tom kremom trljati svako več e nokte i staviti rukavice.

Za krte nokte se preporuč uju 10-to minutne kupke od lekovitog bilja, pomeš anog sa jabukovim sirć etom (1:1).

Nekada se oko nokta stvore zanoktice, a to su male, jako bolni delić i kož e. One se pojavljuju zbog suvoć e kož e:

ona ne izdrž ava pritiske nokta koji raste i kida se. Da bi se to izbeglo, kož u oko noktiju treba č ešć e mazati, posle

pranja ruku, masnom kremom, a pokož icu paž ljivo odmać i od noktiju. Stvorene zanoktice se mogu paž ljivo odseć i

makazicama i dezinfikovati vodonik-peroksidom ili rastvorom permanganata.

Sok od limuna spreč ava narastanje kož ice na korenu nokta i spreč ava nastajanje zanoktica.

Još jedan problem – a to je bojenje noktiju. Ono se naj č ešć e javlja kao posledica puš enja, pogorš anja zdravlja

(anemija i sl.). Ponekad lak za nokte ostavlja mrlje, ako boja iz njega prodre u nokat. Najradikalniji nač in da se

uklone mrlje koje su se pojavile je da se na neko vreme prestane sa korišć enjem laka i da se sač eka da nokti

narastu.

Izbeljivanje pož utelih noktiju kod puš ač a

Svakodnevno trljati nokte 3% rastvorom vodonik-peroksida.

Krte nokte treba u toku 7-10 dana trljati kriš kama limuna. TO jač a nokte, č isti potamnele nokte i daje im sjaj.

Koristiti smesu sledeć eg sastava: glicerin – 1 deo, rastvor vodonik-peroksida – 1,5 delova, destilovana voda – 4

dela.

Beljenje noktiju i uklanjanje ž utih mrlja na prstima se postiž e protrljavanjem jednim od sledeć ih sredstava: 3%

rastvorom vodonik-peroksida; smesom boraksa (3 g) i ruž ine vode (30 ml); smesom glicerina (10 g), ruž ine vode

(40 ml), 3% rastvora vodonik peroksida (50 ml).

Ako predlož ena sredstva ne pomognu onda treba pokuš ati da se orož nali mrki sloj paž ljivo zbrusi kamenom.

Prethodno uraditi 10-to minutnu kupku sapun-soda.

NEGA NOGU

601

Noge

Noge zahtevaju istu paž nju i negu kao iruke. Iako se ruke stalno nalaze u pokretu i radu, noge pored toga nose na

sebi ogromnu tež inu tela. Naroč ito im ne odgovara ako su ljudi teš ki ili imaju posao koji zahteva stajanje pored

maš ine, u operacionoj sali, frizerskom salonu. Tada od poveć anog optereć enja dolazi do proš irenja vena. Ako se ne

pobrinemo za noge, stradać e ne samo one već i ceo organizam, jer se na kož i nogu – naro č ito na njihovim

tabanima – nalazi veliki broj zona funkcionalno vezanih sa unutra š njim organima. Od zdravlja i stanja nogu zavisi

drž anje tela č oveka i njegovo hodanje. Mogu se sakriti nedostaci svakog dela tela. Š to se tič e nogu (duž ina , oblik,

debljina glež nja i dr.) – njih odre đ uju genetski faktori. Nikakve vež be ili dijeta ne mogu izmeniti osnovne

karakterisrike, isto kao š to se ne mož e izmeniti boja oč iju ili kose. Ako su noge mnogo krać e nego š to vi to ž elite,

jedino š to se mož e preporuč iti je da ih mož ete sakriti pod odeć om, ispravno izabrati masku. Tamne č arape ili

tamna krema, naneta na glež njeve i listove, daju im skladniji izgled. Svetlije č arape ih č ine debljim. Duž ina suknje

takođ e ima veliki znač aj, i , ako vi imate punije noge, nemojte nositi suknju koja ima duž inu do polovine listova.

Ako noge nisu debele i mlitave pravilna nega ć e dati dobre rezultate.

Velika optereć enja i nedovoljna nega dovode do znojenja nogu, ž uljeva, hrapavosti, pucanja kož e i mnogo drugih

problema.

Kod nege nogu najvi[e treba payiti na stanje stopala. Ima dve vrste kož e stopala: jedna vrsta pokriva gornji deo

stopala, a druga taban. Kož a gornjeg dela je po svojoj građ i i fiziologiji slič na kož i lica i kož i gornjek dela š ake, dok

je kož a tabana slič na kož i dlana. Kož a na tabanima nema dlake i lojne ž lezde, ali ima mnogo znojnih ž lezda. Reljef

površ ine tabana je slož en, raznovrstan i strogo individualan. Kož a gornjeg dela stopala obič no pripada normalnom

tipu kož e, jer za razliku od kož e ruku ona nije izlož ena spoljaš njim uticajima. Ukoliko kož a spoljaš nje strane

stopala ima normalan tip, ne zahteva nikakvu specijalnu negu. Ako se od vode sa sapunom kož a peruta treba je

mazati nekom hranljivom kremom.

Naroč ita paž nja kod nege nogu se mora posvetiti tabanima: oni preuzimaju na sebe svu tež inu tela i oseć aju trenje

od hodanja i pritisak obuć e. Proces nastajanja ž uljeva obič no ima tri stadijuma. Prvo se pod uticajem mehanič kih

pritisaka na kož i pojavljuje crvenilo, a zatim nadutost pa vodeni mehuri. U takvim sluč ajevima mesta sa ž uljevima

treba zalepiti baktericidnim leukoplastima, mazati ih jakim rastvorom kalijumpermanganata. Leti se na kož u mož e

staviti izgnječ en list bokvice. Ako se na tabanima stvore vodeni mehuri ne treba ih seć i već ih treba pritisnuti

rastvorom kalijumpermanganata. Ako dođ e do pucanja mehura treba ga zalepiti baktericidnim leukoplastom.

Drugi stadijum promene tabana je ogrubljenje kož e. Svakodnevno noć u treba raditi sapun-sodne kupke sa č ajem

biljaka koje deluju protivupalno (bokvica, kamilica, neven i dr.).

Sapun-sodna kupka. Uzeti 2 l vruć e vode, 1 kaš iku sode i 1 kaš iku narendanog domać eg sapuna. Drž ati noge u toj

vodi 20-30 minuta. Posle kupke gornji deo stopala namazati masnom kremom.

Kupka protiv upala. Skuvati listove bokvice i cvet nevena. Na 2 litre vrele vode uzeti 4 kaš ike smese, ostaviti da

stoji 30 minuta, procediti.

Treć i stadijum je karakteristič an po pojavi na kož i zbijenih, debelih orož nalih slojeva – ž uljeva. Najč ešć e se

pojavljuju na sredini jastuč ić a kod osnove prstiju. Kod tesne i uske obuć e ž uljevi se mogu pojaviti na gornjim

stranama prstiju.

Stanje kož e nogu, njena mekoć a i elastič nost i pokretljivost zglobova uslovljavaju lakoć u hodanja, nač in drž anja

tela i č ak raspolož enje. Redovna higijena nogu uslovljava poveć anje vitalnosti.

Posle dugač kog radnog dana treba uraditi kontrasno tuš iranje nogu (3-5 minuta), naizmenič no prohladnom i

vruć om vodom. Tretman završ iti hladnom vodom, stopala obrisati peš kirom, a zatim masaž nim pokretima utrljati

hranljivu kremu. Kod prisustva proš irenih vena masaž a se ne radi.

602

Noge se mogu prati svaki dan. Ako su vruć e kupke š tetne, prati noge prohladnom ili toplom vodom sa sapunom i

mazati tabane kremom. Potpuni tretman nogu podrazumeva i redovnu gimnastiku. Gimnastika obezbeđ uje

pokretljivost nogu, poveć ava snagu miš ić a stopala i potkolenice, otklanja opasnost od povređ ivanja, a takođ e

pomaž e kod leč enja biljem. Sem toga na stopalu je oko 2/3 vremena obuvena obuć a koja znač ajno ogranič ava

pokretljivost. Treba iskoristiti moguć nost skidanja obuć e, kod kuć e nositi otvorene domać e papuč e, a gimnastiku

za noge radite bosi.

Nekoliko vrlo delotvornih vež bi za noge

Stojeć i na podu, podignite se na vrhove prstiju i polako spustite na pete. Ponoviti tri puta.

Nekoliko puta se proš etati po sobi na vrhovima prstiju. Pokuš ajte da sa poda nož nim prstima podignete neki manji

predmet, npr. olovku.

Sesti i noge izbaciti napred. Prednji deo stopala i prste snaž no podić i uvis, malo podrž ati i spustiti dole. Ponoviti

nekoliko puta.

Prste stopala snaž no saviti, a zatim ispruž iti. Ponoviti nekoliko puta. Ako vež ba odmah ne uspeva mož ete pomoć i

rukama.

Sedite, palac desne noge prevuć i preko leve potkolenice do kolena; zatim palcem leve noge to isto ponoviti na

desnoj potkolenici. Pokuš ajte to da uradite sa svih pet prsta, pri tome sedite pravo.

Masaž a tabana. Obema rukama uhvatiti stopalo tako da se palci nalaze na donjem delu, a ostali prsti i dlanovi na

uzviš ici stopala. Masaž u raditi palč evima. Detaljno gnječ iti i š iriti površ inu tabana.

Ispravljanje nož nih prstiju. Staviti dlan na taban tako da se smer prsta ruku i nogu poklapa. Prsti ruku treba da su

ispruž eni tako da mogu da obuhvate krajeve nož nih prstiju. Ispraviti nož ne prste i ljuljati ih na obadve strane

(gore-dole). Zatim ispravljajuć i svaki zglob masirati svaki prst.

Leti se masaž a stopala mož e zameniti š etnjom sa bosim nogama. Nadraž ujuć i uticaj na nervne centre stopala ima

vruć pesak, š ljunak, hladna zemlja, iglice č etinara, a umirujuć e – topli pesak, pra š ina na putu, jutarnja i več ernja

rosa. Pred spavanje se mož e uraditi topla (38-39 °C) slana kupka u trajanju od 10 minuta (1 kaš ika kuhinjske soli

na 2 l vode). Noge zatim isprati hladnom vodom, malo zakiseljenom bornom kiselinom (1 kaš ikica na č aš u vode).

Posle pranja, noge treba dobro obrisati, ne zaboravljajuć i i izmeđ u prsta. Ako je kož a jako suva, stopala i

potkolenicu svakodnevno mazati masnom kremom ili dobrim biljnim uljem.

Sem svakodnevnog pranja, jednom nedeljno treba raditi specijalnu kupku sa korišć enjem č etke. Naliti vodu u

posudu tako da voda dopire do sredine listova. Staviti u vodu 2 kaš ike voć nog sirć eta. Stavite noge u toplu vodu i

mrdajte sa njima. Posle nekoliko minuta poč nite masaž u sa mekom č etkom od prsta ka kolenu; takođ e masirajte

tabane i listove. Trljati č etkom nekoliko minuta; orož nale delove kož e istrljati kamenom. Posle toga noge staviti u

posudu sa hladnom vodom na 15-30 sekundi ili preliti hladnom vodom. Posle toga noge obrisati. Nakon tople

kupke luč i se znoj, pa se preporuč uje mazanje kremom posle pola sata. Izluč eni znoj hidratiš e površ inu tabana i

održ ava njihovu elastič nost. Ako se izluč uje nedovoljno znoja, mož e nastati suvoć a tabana i mogu se pojaviti

pukotine. Naroč ito bolne i duboke one bivaju na petama.

603

Leč enje pukotina na stopalima

Crni luk. Posle vruć e kupke u koju je stavljeno 2 kaš ike sode, staviti na pete oblog od crnog luka. Izgnječ iti crni

luk, zaviti ga na petu i drž ati preko noć i. Ujutru luk sprati, pete detaljno oč istiti kamenom za pete i namazati

masnom kremom. Tretman ponoviti 2-3 puta.

Kupus. Umesto crnog luka mogu se koristiti izgnječ eni listovi kupusa.

Gušč ije salo. Ako je uzrok nastanka pukotina poveć ana suvoć a kož e zbog nedostatka vitamina A, treba koristiti

masne kreme sa vitaminom A i mazati pete gušč ijim salom.

Kod ogrubelih i ispucanih peta potrebno je svakodnevno uveč e raditi sapun- slane kupke, a kada kož a nabrekne

ogrubele delove sastrugati kamenom za pete, a sitne pukotine obraditi sokom od hajduč ke trave. Posle toga treba

utrljati tinkturu od cvetova kantariona u suncokretovom ulju (cvet – 2 dela, ulje – 4 dela, ostaviti da stoji 3

nedelje).

Krompir. Kod dubokih pukotina na stopalima, drž ati ih pre spavanja u toplom rastvoru skroba (2 kaš ike na 1 l

vode). Pre kupke istrljati stopala kolonjskom vodom. Posle kupke kož u obrisati i naneti na pukotine 2% mast

salicilne kiseline.

Kod ogrubele kož e, bolnih pukotina na petama i ž uljeva preporuč uju se kupke od ljusaka krompira i lanenog

semena. U 1/2 č aš e dobro opranih ljusaka od krompira dodati 1/2 č aš e lanenog semena, preliti sa pola litre vode i

kuvati dok se ne dobije gusta kaš a. U tu kaš u staviti noge na 15-20 minuta, zatim ih isprati toplom vodom, osuš iti,

a pukotine i ogrebotine namazati 2% tinkturom joda. Na kraju tretmana namazati kremom.

Kopriva. Ako se pojave pukotine na kož i nogu koristiti kupku od smese 2 kaš ike isitnjenih listova koprive i 1 kaš ike

nevena na 1 l vode. Noge drž ati u kupki 10-15 minuta. Noge obrisati, namazati hranljivom kremom i uraditi laganu

masaž u.

Neven. Kod ispucane kož e na petama preporuč uju se kupke od č aja nevena. Jednu kaš iku cveta preliti sa 1 l vrele

vode. Noge drž ati u kupki 15-20 minuta. Mož e se koristiti i kod znojenja nogu.

Kamilica. Kod orož njavanja kož e i stvaranja dubokih pukotina, preko noć i se rade vruć e kupke od č aja kamilice (1

kaš ika suve kamilice na 0,5-1 l vrele vode, kuvati 10 minuta). Koristi se proceđ eni i ne mnogo ohlađ en č aj. Posle

tretmana napraviti povez na nozi (prethodno namazati kremom za omekš avanje).

Paradajz. Ako je kož a na petama ogrubela stavljaju se oblozi od svež eg paradajza.

Jabuka. Narezati jabuku na komadić e, skuvati u malo mleka tako da se stvori kaš a. Staviti debeo sloj na ispucale

pete. Prekriti ubrusom ili povezati gazom. Drž ati pola sata.

Med. Zagrejati kož u na petama i staviti med. Odozgo staviti list kupusa i prič vrstiti ga zavojem. Tretman ponoviti

nekoliko puta.

Znojenje nogu

Nekada se tabani znoje jako mnogo. Uzrok tome je najč ešć e poveć ano uzbuđ enje vegetativnog nervnog sistema.

Znojni tabani su obič no mekani, neprijatno miriš u jer se znoj u obuć i brzo razlaž e.

Kod poveć anog znojenja kož a izmeđ u prstiju se č esto znoji i bora se. Za smanjenje znojenja preporuč ujese da se

periodič no primenjuju lagana umirujuć a sredstva (č aj valeriane, srč anika). Za dezinfekciju kož e nogu i uklanjanje

mirisa znoja mož e se koristiti borna kiselina. U znoju se ona ne rastvara i zbog toga ne nadraž uje kož u. Znojenje

nogu takođ e smanjuju svakodnevne vruć e kupke sa č ajevima lekovitog bilja.

604

Preporuke za otklanjanje znojenja nogu

Istucati kristale borne kiseline u prah. Svako jutro obilno posipati prahom tabane nogu i kož u izmeđ u prsta. Uveč e

svakodnevno sprati toplom vodom (35-40°C). Č arape i cipele treba menjati svakodnevno. Gadan miris nogu

išč ezava posle 2 nedelje leč enja.

Hrast. Uzeti malo hrastove kore i samleti. Pre obuvanja č arapai cipela sipati u njih dobijeni prah. Primenjivati

svakodnevno dok se znojenje ne smanji. Potpuni nestanak znojenja nije pož eljan jer se mogu pojaviti jaki bolovi

glave.

Kod jakog znojenja korisne su kupke od č aja hrastove kore: 50-100 g kore na 1 l vode. Kuvati 20-30 minuta na

slaboj vatri.

Svakodnevno prati noge hladnom vodom, ali samo preko dana, a ne uveč e.

Stipsa. Nasuti stipsu u č arape ili cipele. Raditi u toku duž eg vremena.

Ovsena slama. Sa jakim č ajem od ovsene slame i hrastove kore (pola kg smese na 1 kupku) raditi kupku (15-20

minuta).

Pranje nogu. Uzeti 1/4 kaš ikice hlornog kreč a na 3 l prokuvane vode. Napraviti penu deč jim sapunom, oprati noge,

ne ispirati, obrisati.

Slana voda. Uzeti 1 kaš ikicu soli na č aš u vrele vode. Prati noge uveč e i ujutru prohladnom slanom vodom.

Talk. Ujutru pre obuvanja posuti talkom stopala da bi se spreč ilo znojenje pojava ž uljeva. Nije na odmet da se

naspe talk i u č arape. To olakš ava hodanje i č uva č arape od habanja.

Š eć er u prahu. Znojenje nogu se leč i ako u cipele sipate malo š eć era u prahu.

Kod znojenja nogu svakodnevno uveč e raditi tople kupke od č aja od hrastove kore (3 dela) i lincure (1 deo). Uzeti

50 g smese na 3 l vode, kuvati 15 minuta, procediti. Raditi naizmenič no ovu kupku i kupku od č aja ž alfije i

koprive, uzetih u jednakim količ inama (100 g smese na 5 litara vode, ostaviti da stoji pola sata).

Č aj od kore bele vrbe – 2 dela, listova nane – 1 deo i listova zove – 1 deo. Uzeti 100 g smese na 5 litara vode,

kuvati 15 minuta, procediti. Sa toplim č ajem raditi kupke kod znojenja nogu.

Kantarion. Kod znojenja stopala i pucanja kož e nogu preporuč uju se kupke od č aja kantariona (2 kaš ike na 1 l

vode). Noge prethodno oprati vodom i toaletnim sapunom, a posle kupke posuti talkom.

Limun. Sokom od limuna trljati tabane kod znojenja.

Nana. Kod poveć anog znojenja nogu treba ih protrljavati č ajem od listova nane. Za pripremu č aja 1 kaš iku nane

preliti č aš om vrele vode, ostaviti da stoji pola sata, procediti.

Kamilica. Kod poveć anog znojenja nogu preporuč uju se svakodnevne vruć e kupke u č aju od kamilice: 6 kaš ika

cveta preliti sa 2 l vrele vode, poklopiti posudu i ostaviti da stoji 1 sat. Proceđ eni č aj ponovo podgrejati i drž ati u

njemu noge dok se voda ne ohladi. Posle tretmana noge napraš kati smesom borne kiseline i talka.

Ž alfija. Za umorne noge i znojna stopala korisne su kupke od č aja ž alfije (2 kaš iken sitno iseckane ž alfije preliti sa

2 č aš e vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi). Staviti 1 l č aja na kofu vode.

Pravi č aj. Kod znojenja ruku i nogu korisne su kupke od pravog č aja.

Dobro pomaž e i mast sledeć eg sastava: pš enič ni skrob – 15 g, glicerin – 15 g, č isti katran – 4 g.

Narodno sredstvo za izazivanje znojenja nogu

Znojenje nogu se mož e izazvati ako se ispod golih nogu nose jastuč ić i (potplate) od bresta.

605

Leč enje kož e nogu koja je ispucala od prljavš tine

Seljaci su u selima brzo, za 1 dan, zaleč ivali kod dece, od prljavš tine ispucalu kož u na nogama, saž vakanim (ne

tucanim) semenom od konoplje.

Gljivič na obolenja tabana

Kod poveć anog znojenja tabana na njima se č esto naseljavaju gljivice. Kož a tada dobija naroč ito neprijatan miris,

na njoj se pojavljuju sitni mehurić i i zone crvenila. Kod lakih oblika gljivič nog obolenja tabana i međ uprostora

izmeđ u prsta, dovoljno ih je 1 put u 2-3 dana protrljavati razblaž enim sirć etom (1:3). Neka gljivič na obolenja nogu

se leč e protrljavanjem sokom od paradajza. Kod tež ih oblika obratiti se za pomoć lekaru.

Malaksalost nogu

Kod već ih tereta, dugog hodanja ili dugog stajanja noge se jako umaraju. Da krv ne bi zastajala u venama nogu,

korisno je svremena na vreme prelaziti sa noge na nogu, podizati se na prste, duboko udisati. Te vež be izbacuju

krv iz vena, privlač e je ka srcu i spreč avaju varikozno proš irenje vena u nogama.

Po pravilu, prvo se zamara telo a onda noge. Ako se noge umaraju pre tela, one se mogu osvež iti sledeć om

gimnastič kom vež bom: balansirati telom naizmenič no na jednoj nozi do potpunog umora, a posle preć i na drugu

nogu. Tako uraditi nekoliko puta menjajuć i noge. To dobro poboljš ava cirkulaciju.

Ljudi koji rade stojeć i, oseć aju noć u napon, bol i peč enje u tabanima. To su simptomi koji se pojavljuju usled

naruš ene cirkulacije. U takvim sluč ajevima treba primenjivati vruć e kupke za noge. Staviti noge u maksimalno

vruć u vodu na 10-15 minuta, š to dovodi do proš irenja krvnih sudova i poboljš anja cirkulacije.

Sredstva koja pomaž u kod malaksalosti nogu

Ako se noge zamore od dugog hodanja, odlič no pomaž e masaž a sa alkoholom.

Posle dugog stajanja ili hodanja do umora, noge treba staviti na 10 minuta u jako vruć u vodu u koju je dodata

š aka morske soli. Posle toga leć i ili sesti, ali tako da noge budu viš lje od glave. To je dobar odmor za noge i ceo

organizam.

Uzeti 1 č aš u maslinovog ulja, sipati 1 kaš ikicu kuhinjske soli, meš ati kaš ikom dok se so ne rastvori. Ovim uljem

masirati mesta koja vas uznemiravaju.

Kod umora nogu koje nastaje zbog dugog hodanja koristi slana kupka za jač anje. Treba uzeti š aku soli na 4 litre

vruć e (koliko mogu noge da izdrž e) vode. U tu vodu treba potopiti samo stopala, a potkolenice samo zalivati tom

vodom. Kada voda poč ne da se hladi, izvaditi noge i brzo obrisati vruć im peš kirom.

606

Da bi se brzo uklonio umor, protrljajte noge komadić ima leda koji sadrž i ekstrakt nane i uradite vruć e-hladne

kupke (u vruć oj vodi drž ati noge 5 minuta, a u hladnoj 10 sekundi).

Uveč e uradite toplu kupku (temperatura vode 38-39 ºC) na 10 minuta. U vodu dodajte č aj od kamilice, nane i lista

breze (4 kaš ike smese, uzetih u jednakim količ inama, preliti sa 3 litre vrele vode i ostavite 40-45 minuta, zatim

procediti). Kada kož a omekš a, ogrubela mesta protrljati kamenom za pete.

Uveč e uradite toplu kupku (temperatura vode 38-39 ºC) na 10 minuta. U vodu staviti po 3 kaš ike usitnjene kore

hrasta, listove pelina, cvet kantariona i listove oskoruš e, preliti sa 1 l vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta,

procediti i dodati u kupku za noge.

Tretmani za noge

Sesti na stolicu i staviti dve posude: jednu sa vruć om vodom, a drugu sa hladnom. Staviti noge na 2 minuta u

vruć u, a zatim u hladnu na 5 sekundi. Ponoviti 5-6 puta. Završ iti sa hladnom vodom.

Kupke sa č ajem od semena lana. Uzeti 2 kaš ike semena lana na 1 litar vrele vode, ostaviti da stoji 1 sat. U vodu

sobne temperature dodati dodati č aj, noge drž ati u kupki 10-15 minuta. Svakodnevne kupke sa č ajem od lanenog

semena poboljš avaju cirkulaciju i č iste kož u.

Posle dugog hodanja ili fizič kog rada treba raditi kupke za noge od cveta lipe i nane (po 1 š aka na 3 l vode).

Za umorne noge su dobre kupke od č aja nane: 100 g suve nane preliti vrelom vodom, ostaviti da stoji pola sata.

Drž ati noge u toploj kupki 15-20 minuta.

Ako su noge umorne i ako su se pojavile pukotine kož e preporuč uju se kupke od č aja bokvice (2 kaš ike isitnjene

biljke na 1 l vode). Noge drž ati u kupki 15-20 minuta.

Ako su posle duge š etnje noge umorne, preporuč uju se kupke od č aja kamilice (1 kaš ika suve kamilice na 1 l vrele

vode, kuvati 10 minuta) sa dodatkom malo sode.

Kod umornih nogu pomaž u 15-20 minutne kupke od č aja rastavić a. Uzeti 2 kaš ike na 1 l vode, ostaviti da stoji

pola sata.

Umor i napon u nogama prolaze i njihovom masaž om. Kod spavanja noge treba staviti na mali jastuč ić .

Hladne noge

Noge su najudaljeniji deo tela od srca, i da bi se one zagrejale posle jakog hlađ enja, treba dosta vremena. Ž ene

obič no nose laganiju obuć u od muš karaca i č ešć e se ž ale da im se noge noć u mrznu. Mogu se koristiti sledeć e

preporuke:

Kod stalno hladnih nogu, š to se naroč ito neprijatno oseć a uveč e u krevetu, treba zimi hodati bos po snegu 3-4

minuta. Ako zato š to nisu naviknute, noge poč nu da otič u, treba ih trljati sa snegom. Noge ć e naprosto goreti, a

posle mesec dana ć e prestati da vas uznemiravaju i uvek ć e biti tople.

607

Posle pranja nogu, kada su još vlaž ne, treba protrljati taban kuhinjskom solju, a zatim noge dobro obrisati

peš kirom. Ovo spreč ava hlađ enje nogu i jač a ih.

Ravni tabani

Jedan od uzroka teš kog i trapavog hoda su ravni tabani. Kod ravnih tabana se smanjuje elastič nost ž ila i svod

stopala se spuš ta. Za jač anje ž ila stopala i zadrž avanja razvoja ravnog stopala treba raditi specijalne vež be za

noge:

Kotrljati stopalima po podu palicu ili lopticu.

Kotrljati po podu bocu ili oklagiju od prsta do pete.

Uzimati prstima noge sa poda olovku .

Naizmenič no hodanje na prstima i petama (smena posle 4 koraka).

Savijanje i ispravljanje prsta noge. Hodanje na prstima.

Koš tana izboč ina u osnovi palca noge

Prava patnja za mnoge je pojava koš tane izboč ine na osnovi palca noge. Osnovni uzrok pojave je odlaganje soli

mokrać ne kiseline. To je poremeć aj razmene materije u organizmu i naziva se giht ili podagra. Zapuš ten oblik

gihta mož e dovesti do deformacije celog stopala. Kod akutnog gihta pre svega treba isključ iti iz ishrane jake supe,

peč eno meso, graš ak. Za izbacivanje mokrać ne kiseline iz krvi treba piti puno teč nosti i č aja od biljaka koje imaju

diuretič ka svojstva (listovi brusnice, uve, breze i dr.).

Nekoliko preporuka kod akutnog gihta

Na izboč enu kost staviti oblog od medicinske ž uč i.

Staviti oblog od svež eg narendanog krompira.

Svakodnevno mazanje sa jodnom tinkturom pomalo zadrž ava rast.

Korisno je raditi slano-jodne kupke za stopalo (na 1 l vode uzeti 2 kaš ike soli i 10 kapi joda).

Dobro je raditi masaž u tog dela prstima ruku i uzeti za vrh palac noge i sa njim raditi kruž ne pokrete.

608

Zdravlje nogu i obuć a

Glavni uslov za zdravlje nogu je udobna obuć a. To je važ nije od njene lepote, iako se uvek nastoji da se kombinuju

lepota i udobnost. Svakodnevna obuć a treba da ima malu petu (3-4 cm) i vrh ne sme biti uzak.

Uzane cipele sa visokim potpeticama i sa š iljastim š picom su dobre samo u sveč anim prilikama. Njih ne treba nositi

svaki dan, jer se naruš ava cirkulacija krvi u nogama, pojavljuju se ž uljevi, pukotine na kož i, poveć avaju se č ukljevi

na palč evima nogu jer ti prsti trpe naroč ito veliki teret kod hodanja na visokim potpeticama.

Neprijatnosti vezane za neudobnu obuć u su dobro poznate, ali malo ko zna da niš ta manju š tetu mogu da naprave

najlon č arape. Najlon se ne razvlač i kao prirodna svila pa ne dobija oblik noge i ne prilagođ ava se njenim

pokretima. Kao rezultat toga, na kraju dana su noge, stisnute najlonom, jako umorne i oteč ene. Najlon mož e

izazvati toliko problema kao i neudobne cipele.

Uvek, ako ste u moguć nosti nosite č arape ili hulahopke od pamuka, prirodne svile ili vune. Svako veš tač ko vlakno

spreč ava disanje nogu i noga postaje vlaž na i hladna.

Ako se nakvase kož ne č izme ili cipele, po povratku kuć i, skinite ih i napunite suvim ovsom. Zrno ć e brzo upiti vlagu

iz kož e, nabubri ć e i neć e dozvoliti obuć i da izgubi oblik i da se skupi. Obuć a se ne sme ostaviti blizu vatre. Drugog

dana ovas izasuti iz obuć e i staviti ga da se suš i. Isti efekat se dobija i kada se u mokru obuć u nabije mekani

papir. Skorela i otvrdnula od vode kož a na cipelama mož e povratiti prethodnu mekoć u ako se premaž e parafinom.

Umoru nogu od visokih potpetica

Cipele sa visokim potpeticama su uzrok ne samo umora, već i boli i deformacija kosti. Hodanje u neprirodnom

polož aju izlaž e vrhove prstiju neprirodnom pritisku i savijenosti, š to neminovno dovodi do umora unogama. Kada

dođ ete kuć i posle umarajuć e š etnje u cipelama sa visokim potpeticama, uklonite umor nogu, da on ne bi preš ao u

opš ti umor, radeć i sledeć e vež be:

Vež ba 1: Bić e vam lakš e ako pre spavanja stavite noge na jastuk.

Vež ba 2: Masirati aktivnu tač ku koja se nalazi na zadnjoj strani noge, skoro na sredini lista. Masira se palč evima

ruku. Vež ba je dobra za uklanjanje umora sa nogu i kolena i otoka listova. Ta tač ka je važ na i za jač anje organa

disanja.

Vež ba 3: Udaranje aktivne tač ke koja se nalazi na tabanima. Od davnina se praktikuje za uklanjanje umora

viš estruko udaranje pesnicom po tabanima.

609

Sadržina

Opisi, primena i nač in upotrebe lekovitih biljaka...........................................5

Aloe vera - Aloe vera Barbadensis Miller .....................................................6

Američ ka kleka – Thuja occidentalis(otrovan)...............................................7

Anđ elika - Angelica sylvestris.....................................................................8

Anis - Pimpinella anisum..........................................................................9

Ariš - larix europaea ...............................................................................10

Arnika - Arnica montana..........................................................................11

Badem – Prunus amugdalus.....................................................................13

Bela detelina – Trifolium repens.................................................................14

Bela č emerika – Veratrum album(otrovna)..................................................15

Bela imela - Viscum album.......................................................................16

Bela rada (krupna) – Anthemis nobilis........................................................18

Bela rada (sitna) – Mutricaria chamomila....................................................19

Beli bor – Pinus silvestris.........................................................................20

Beli luk - Allium sativum..........................................................................21

Belonoga – Saponaria officinalis................................................................23

Besnik – Digitalis lanata (otrovan)..............................................................24

Bor obič ni - pinus silvestris.......................................................................25

Bob – Vicia faba......................................................................................26

Bokvica uskolisna - Plantago lanceolata.......................................................27

Borač – Borago officinalis.........................................................................28

Borovnica - Vaccinium myrtillus.................................................................30

Bosiljak - Ocimum basilicum......................................................................31

Bož je drvce – Artemisia abrotanum............................................................33

Bož ur – Paeonia officinalis (otrovan)...........................................................34

Breskva – Prunus persica..........................................................................35

Brest – Ulmus campestris..........................................................................36

Breza – betula........................................................................................37

Broć ika - Galium aparine..........................................................................39

Brš ljan - Hedera helix..............................................................................41

Brusnica – Vaccinium vitis.........................................................................43

Bujad – Pteridium aquilinum......................................................................44

Bukva – Fagus silvatica............................................................................45

Bukvica – Betonica officinalis......................................................................46

Bulka – Papaver rhoeas............................................................................47

Bunika – Hyoscuamus niger........................................................................48

Celer - Apium graveolens............................................................................49

Crna goruš ica – Brassica nigra.....................................................................51

Crna jova – Alnus glutinosa.........................................................................52

Crni dud – Moris nigra...............................................................................53

Crni luk – Allium cepa................................................................................54

Crni slez - Malva vulgaris............................................................................56

Crvena detelina – Trifolium pratense...........................................................58

Cikorija - Cichorium intybus.......................................................................59

Cvekla - Beta vulgaris...............................................................................61

Č empres – Cupressus sempervirens............................................................63

Č ič ak - Arctium lappa.................................................................................64

Č kalj mleč ni - Silybum marianum................................................................66

Č uvarkuć a - Sempervivum tectorum............................................................68

Dan i noć - Viola tricolor............................................................................70

Dimnjač a – Fumaria officinalis............................................................ ........72

Divizma - Verbascum thapsus.....................................................................73

Divlja salata – Lactuca virosa (otrovna).......................................................75

Divlja tikva – Bryonia alba (otrovna)...........................................................76

Divlja vrbena – Verbena officinalis...............................................................77

Divlji perš un – Aethus cynapium (otrovan)............................................ ...78

Dobrič ica - Glechoma hederacea...............................................................79

Dragoljub - Tropaeolum majus..................................................................81

Draguš ac – Nasturtium officiale.................................................................83

Dren - Cornus mas...................................................................................84

Dubč ac - Teucrium chamaedrys......................................................... .......86

Dunja – Cydonia obloga...........................................................................88

Duvan – Nicitiana tobacum (Otrovan)........................................... .............89

Đ umbir - Zingiber officinalis.......................................................................90

Đ urđ evak - Convallaria majalis...................................................................91

Ehinacea - Echinacea angustifolia..............................................................93

Estragon - Artemisia dracunculus..............................................................95

Gavez - Symphytum officinale...................................................................96

Ginseng – Araliacea..................................................................................98

Glog - Crataegus laevigata.........................................................................100

Gorovez – Usnea barbata..........................................................................102

Graš ak – Pisum sativum............................................................................103

Grč ica – Menyanthes trifoliata....................................................................104

Hajduč ka trava - Achillea millefolium............................................................105

Hmelj - Humulus lupulus.............................................................................107

Hrast – Quercus........................................................................................109

Hrastova mahovina – Evernia officinalis........................................................111

Irvasov liš aj – Carragen..............................................................................112

Iđ irot - Acorus calamus..............................................................................113

Islandski liš aj - Cetraria islandica.................................................................115

Ivanjsko cveć e - Galium verum....................................................................117

Jaglika - Primula officinalis.........................................................................118

Jasen – Fraxinus excelsior..........................................................................120

Ječ am – Hordeum vulgare................................................................. .........121

Jela – Abies alba........................................................................................122

Jeternjač a – Marchantia polymorpha.............................................................123

Kajsija – Prunus armeniaca...................................................... ...................124

Kalina – Ligustrum vulgare.........................................................................125

Kamilica - Matricaria chamomilla...................................................... ...........126

Kamonika – Artemisia vulgaris.....................................................................128

Kandilica – Aquilegia vulgaris (otrovna).............................................. ..........129

Kantarion - Hypericum perforatum............................................... ................130

Keleraba – Brassica oleracea.......................................................................132

Kesten – Castanea sativa............................................................................133

Kesten divlji - Aesculus hippocastanum..........................................................134

Kič ica - Centaurium erythraea......................................................................136

Kija – Polygala amara..................................................................................138

Kilavica - Herniaria glabra...........................................................................139

Kim - Carum carvi......................................................................................141

Kiseljak – Rumex acetosa.............................................................................143

Kleka - Juniperus communis........................................................................144

Kokotac - Melilotus officinalis........................................................................146

Komorač - Foeniculum vulgare........................................................... ..........148

Konoplje - Canabis sativa............................................................................150

Kopitnjak – Asarum europaeum........................................................ ...........151

Kopriva - Urtica dioica................................................................................152

Korijander - Coriandrum sativum..................................................................154

Kozlac – Arum maculatum (otrovan)............................................... .............156

Krastavac – Cucumis sativis........................................................................157

Krasuljak – Bellis perennis......................................................... .................158

Kravljak - Carlina acaulis............................................................................159

Krompir – Solanum tuberosum.....................................................................160

Kruš ina – Rhamnus frangula........................................................... ............161

Kukolj – Agrostemma githago (otrovan)............................................ ...........162

Kukurek – Helleborus viridis (otrovan).......................................................163

Kukuruz - Zea mays.................................................................................164

Kukuta – Conium macalatum.....................................................................166

Kupina - Rubus fruticosus.........................................................................167

Kupus – Brassca olercea capitata...............................................................169

Ladolež – Convolvulus sepium............................................................. ......170

Lan - Linum usitatissimum........................................................................172

Lanilist – Linaria vulgaris Miller...................................................................173

Lavanda -Lavandula angustifolia........................................................ ........174

Lazarkinja - Asperula odorata....................................................................176

Leska – Corylis avellana.................................................................... ........177

Likovac – Daphne mezereum (otrovan)............................................. ..........178

Lincura - Gentiana lutea.............................................................................179

Lipa - Tilia platyphyllos..............................................................................181

Lisič ji rep – Escium vulgare........................................................................183

Livadska vlasulja – Festuca pratensis............................................... ...........184

Lokvanj – Nymphaea alba................................................................ .........185

Lovor – Laurus nobilis...............................................................................186

Ljoskavac – Physalis alkekengi..................................................................187

Ljubič ica – Viola odorata.................................................................... .......188

Ljulj – Lolium temulentum (otrovan)................................................... .......189

Mač ji repak – Phleum pratense......................................................... .........191

Majč ina duš ica - Thymus serpyllum.............................................................192

Majorana - Majorana hortensis...................................................................194

Mala mleč ika - Epilobium parviflorum...........................................................196

Malina - Rubus idaeus................................................................................198

Maslač ak - Taraxacum officinale.......................................................... .......200

Maslina - Olea europaea.............................................................................202

Matič njak - Melissa officinalis......................................................................204

Meč ija š apa – Heracleum sphondylium.........................................................206

Meč iji jezik – Scomopendrium vulgare.........................................................207

Miloduh - Hyssopus officinalis....................................................................208

Milogled – Sanicula europea.......................................................................210

Mirođ ija - Anethum graveolens..................................................................211

Miš inac – Cynogglossum officinale..............................................................213

Mlađ a – Corydalis cava (Otrovna)................................................................214

Mrazovac – Colchicum autumnale (otrovan)................................................215

Muš mula – Mesoilus germanica.......................................................... ........216

Nana - Mentha piperita...............................................................................217

Naprstak – Digitalis purpurea (otrovan).......................................................219

Nar - Punica granatum...............................................................................220

Neven - Calendula officinalis.......................................................................222

Oč ajnica – Marrubium vulgare...................................................................224

Ogrozd – Ribes grossularia.........................................................................225

Oman - Inula helenium..............................................................................226

Omorika – Pisea excelsa............................................................................228

Oputina – Polygonum aviculare..................................................................229

Orah - Juglans regia.................................................................................230

Origano - Origanum vulgare.......................................................................232

Osat – Cnicus benedictus...........................................................................234

Oskoruš a – Sorbus domestica.....................................................................235

Pač ije gnezdo – Anchusa officinalis.............................................................236

Palamida – Cirsium arvense.......................................................................237

Pamuk – Gossypium herbaceum.................................................................238

Panč ić eva omorika - Picea omorika....................................................... .......239

Paprat slatka - Polypodium vulgare..............................................................241

Paprena metvica – Mentha pulegium................................................... ........243

Paprika – Capsicum annuum.......................................................................244

Pasji kupus – Vincetoxicum officinale (otrovan)...................................... ......246

Pasji trn - Hippophae rhamnoide................................................................247

Pasulj – Phaseolus vulgaris........................................................................249

Paš trnak – Pastinaca sativa.......................................................................250

Patlidž an – Solanum lycopersicum..................................................... ........251

Pavit – Clamatis vitalba (otrovan)...............................................................253

Pelin - Artemisia absinthium......................................................................254

Pepeljuga – Chenopodium ambrosioides......................................................255

Perš un – Petroselimum hortense hoffm................................................ .......256

Perunika – Iris germanika.........................................................................257

Petrovac - Agrimonia eupatoria..................................................................258

Pirevina - Agropyrum repens.....................................................................260

Pirinač – Oryza sativa..............................................................................262

Piskavica - Trigonella foenum graecum................................................ ..... 263

Pluć njak - Pulmonaria officinalis.................................................................265

Podbel - Tussilago farfara..........................................................................267

Pokosnica – Polugonatum officinale...........................................................269

Poljska grahorica – Lathyrs sativis.............................................................270

Poljski rastavić – Equisetum arvense..........................................................271

Pomoć nica – Solanum nigrum (otrovna)................................................ ....270

Potoč njak – Lythrum salicaria....................................................................273

Potplotuš a – Nepeta cataria.................................................................. ....274

Povratić – Tanacetum vulgare (otrovan)............................................... ......275

Praziluk – Allium porrum...........................................................................277

Preč ica - Lycopodium clavatum............................................................ .....278

Proljevak – Gratiola officinallis (otrovan).....................................................280

Proso – Panicum miliaceum......................................................................281

Pš enica – Triticum vulgare.......................................................................282

Rastavić - Equisetum arvense...................................................................284

Različ ak – Centaurea cyanus.....................................................................286

Razvodnik – Salamum dulcamara...............................................................287

Raž – Secale cereale.................................................................................288

Ren – Cochlearia armoracia........................................................................289

Resnik – Eupatorium cannabium.................................................................290

Ribizla crna - Ribes nigrum.........................................................................291

Ribizla crvena - Ribes rubrum....................................................................293

Rotkva - Raphanus sativus.........................................................................295

Rusa - Chelidonium majus.........................................................................296

Rusomač a - Capsella bursa pastoris............................................................298

Ruzmarin - Rosmarinus officinalis...............................................................300

Salata – Lactuca sativa.............................................................................302

Salep - orchis morio..................................................................................303

Sapunjač a – Saponaria officinalis................................................................304

Sasa – Anemone pulsatilla.........................................................................305

Selen - Levisticum officinale......................................................................305

Sena - Cassia angustifolia........................................................................309

Slez beli - Althaea officinalis......................................................................310

Smilje - Helichrysum arenarium.................................................................313

Smokva - Ficus carica...............................................................................314

Smrdljiva kopriva – Galeopsis dubia....................................................... ....315

Soč ivo – Lens esculenta...........................................................................316

Soja – Glycine hispida...............................................................................317

Somina – Juniperus sabina (otrovna)..........................................................318

Spanać – Spinacia oleracea................................................................ ......319

Srcopuc – Antennaria dioica gearthner.......................................................321

Srdač ica – Leonurus cardaca............................................................... ......322

Srč anik - Polygonum bistorta.....................................................................323

Sremuš - Allium ursinum...........................................................................325

Stež a petoprsta – Potentilla anserina..........................................................327

Striž uš a – Sisymbrium officinale.......................................................... ......328

Suncokret – Helianthus annuus............................................................. ...330

Š afran – Crocus sativus............................................................................331

Š argarepa - Daucus carota........................................................................332

Š eć erna repa – Beta vulgaris....................................................................333

Š imš irika – Berberis vulgaris.....................................................................334

Š ipak - Rosa canina..................................................................................335

Š ljiva – Prunus domestica.........................................................................337

Š pargla - Asparagus officinalis...................................................................338

Š tavelj – Rumex obtusifolius.....................................................................340

Š tir – Amarathus retroflexus.....................................................................341

Š umarica obič na – Anemone pratensis.......................................................343

Š umska jagoda – Fragaria vesca...............................................................345

Tikva – Cucurbita pepo.............................................................................346

Tikvica – Cucurbita moschata............................................... ....................347

Timijan – Thumus vulgaris........................................................................348

Tisa – Taxis baccata (otrovna)...................................................................349

Trava od srdobolje – Pantentilla tormentilla................................................350

Trava od uš ljame – Veronika officinalis.................................................... ..351

Trbulja vodena - Oenanthe aquatica..........................................................352

Tresetnica – Sphagnum............................................................................354

Trnjina - Prunus spinosa...........................................................................355

Troskot – Polygonum aviculare.................................................................357

Trska - Pharagimites communis.................................................................358

Trubeljika – Cicuta virosa (otrovna)...........................................................359

Turica – Agrimonie eupotorija...................................................................361

Tuš t – Portulaca oleracea.........................................................................363

Uva - Arctostaphylos uva ursi...................................................................364

Valeriana - Valeriana officinalis.................................................................366

Velebilje – Atropa belladonna (otrovno)....................................................368

Veliki podbel - Petasites officinalis.............................................................369

Veronika - Veronica officinalis...................................................................371

Vidac - Euphrasia officinalis......................................................................373

Vidovč ica – Analgallis arvensis..................................................................375

Vilina kosa – Cuscuta europeae.................................................................376

Vinova loza - Vitis vinifera........................................................................377

Virak - Alchemilla vulgaris........................................................................379

Vlasač a – Bromus inermis........................................................................381

Vodeni oraš ak - Trapa natans...................................................................382

Vrab seme – Lithospermum officinale........................................................383

Vrtni mak – Papaver comniferum (otrovan)........................................... ...384

Vuč ja stopa – Aristolochia clematitis (otrovna)....................................... ....385

Zeč ja loboda – Hieracium pilosella.............................................................386

Zeč ja soca - Oxalis acetosella....................................................................387

Zeč ji trn - Ononis spinosa.........................................................................389

Zelenika - Ilex aquifolium..........................................................................391

Zlatnica - Solidago virgaurea.....................................................................392

Zob – Avena sativa..................................................................................394

Zova - Sambucus nigra............................................................................396

Ž ablja trava – Senectio vulgaris................................................................398

Ž abljak – Ranunculus sceleratus (otrovan)................................................399

Ž alfija - Salvia officinalis..........................................................................400

Ž avornjak – Delphinium consolida (otrovan)..............................................402

Ž iva trava – Erodium cicutarium................................................................403

Ž uta mrtva kopriva - Lamium galeobdolon..................................................404

Ž uta ovsenica – Avena flavesscens............................................................406

Ž uti bagrem – Colutea arborescens (otrovan)............................................407

Narodni recepti .......................................................................................408

ALERGIJE................................................................... .............................409

BOLESTI BUBREGA I MOKRAĆ NIH KANALA....................................................411

BOLESTI ENDOKRINOG SISTEMA................................................................418

BOLESTI KOŽ E..........................................................................................419

BOLESTI MIŠ IĆ A, KOSTIJU I ZGLOBOVA.......................................................426

BOLESTI NERVNOG SISTEMA......................................................................436

BOLESTI OKA............................................................................................446

BOLESTI ORGANA ZA DISANJE....................................................................449

BOLESTI ORGANA ZA VARENJE................................................................... 463

BOLESTI POLNIH ORGANA...........................................................................489

BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA................................................................494

BOLESTI UHA.............................................................................................502

DUŠ EVNE BOLESTI......................................................................................504

POREMEĆ AJ METABOLIZMA..........................................................................506

Zdrava ishrana...........................................................................................512

DIJETE........................................................................ .............................513

NAMIRNICE.................................................................. .............................515

Pić e i napici...............................................................................................519

TINKTURE.................................................................... .............................519

SVEŽ E CEĐ ENI SOKOVI...............................................................................523

Kozmetika..................................................................................................539

NEGA KOŽ E LICA........................................................................................540

NEGA KOŽ E VRATA.....................................................................................556

BORE.......................................................................... .............................558

NEGA USTA..............................................................................................563

NEGA KOSE...............................................................................................565

NEGA USANA.............................................................................................577

PEGE I PIGMENTNE MRLJE..........................................................................579

NEGA OČ IJU, KAPAKA, TREPAVICA I OBRVA...................................................583

NEGA KOŽ E KOD SUNČ ANJA........................................................................589

NEGA RUKU...............................................................................................591

NEGA NOGU...............................................................................................603

Sadrž ina....................................................................................................612

Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?