Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Narodna imena. Ak, č ereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.
Botanič ke karakteristike. Celer je dvogodiš nja zeljasta biljka. Koren je mesnat, gomoljast i odebljao. Stabljika
mu je razgranata, a dostiž e visinu od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su
listić i klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni.Kuglasti plod je rebrast.
Staniš te. Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom
područ ju i na vlaž nim područ jima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i seme.
Hemijski sastav. Sadrž i veliku količ inu soli kalijuma i natrijuma, purine, etersko ulje, trigliceride, vitamine (A, B,
C, E). U korenu ima eterskog ulja, š eć era, apina, asparagina, tirozina, holina, alosorbusena, pentozana i masti.
Primena. Smatra se se da je divlji celer otrovan pa ga zato ne upotrebljavamo u leč enju lekovitim biljem. Nekada
se verovalo da celer pospeš uje polnu moć . Danas se zna da pospeš uje uspeš no razmenu materija. Koristi se za
leč enje astme, katara pluć a, promuklosti, bolesti ž ivaca, mokrać nih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljš anja
apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jač anje ž eluca, u leč enju vodene bolesti, preterane gojaznosti. Isto tako,
celer poboljš ava krv i cirkulaciju krvi.
49