Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Hemijski sastav. Sadrž i glikozid alin, eterič no ulje, askorbinsku kiselinu, mineralne materije.
Primena. U naš em narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne č isti tako dobro krv i sistem za varenje kao
sremuš . Ima jako dejstvo na crevne parazite, spreč ava infekcijske upale sluzokož e creva, sniž ava visok krvni
pritisak, a i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremuš povoljno deluje i na kardiovaskularni
sistem spreč avajuć i arteriosklerozu, otklanjajuć i nesanicu i nesvesticu. Rane koje teš ko zarastaju bivaju brzo
izleč ene ako se premaž u svež im sokom od sremuš a.
Nač in upotrebe. Kao zač in: svež i listovi sremuš a se iseckaju pa se ovaj zač in stavlja u supe i č orbe, umake,
salate i jela od mesa, ili se njime pospe hleb. Esencija od sremuš a: sitno naseckanim listovima ili lukovicama
rastresito se napuni boca do grlić a a zatim se masa prelije rakijom od ž ita ili nekom drugom domać om rakijom
jač ine 38-40%. Boca se 14 dana drž i na suncu ili na toplom. Vino od sremuš a: puna š aka sitno naseckanih listova
se prokuva u č etvrt litre belog vina, po ukusu zasladi medom ili sirupom i tokom dana pije polako, gutljaj po
gutljaj.
326