Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Ariš - larix europaea
Narodna imena.Arič , ariš evina, gorski mecesan, macesan.
Botanič ke karakteristike. Ariš je jedino cmogorič no drvo š to svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko
od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeđ om ispucanom korom i š iljastom kroš njom. Fine i
mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do š ezdeset u broju, koje u
jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi cvetovi razvijaju u male š iš arice. Kora, smola i
iglice imaju balzamič an miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a okus poput terpentina.
Staniš te. Ariš ponajbolje uspeva u planinama, a č esto sač injava goleme š umske prostore. Brzo raste i zbog toga
se sadi i uzgaja.
Upotrebljivi delovi biljke.Za lek se skupljaju zeleni č eš eri u proleć e i poč etkom Ieta, iglice u toku cele godine, a
smola i kora u jesen.
Primena.Iglice i mladi č eš eri koriste se za kupku u leč enju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako
slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za leč enje upaljenih rana, prignječ enosti i
č ireva.Č aj pripremljen od kore ariš a tera na mokrenje, leč i vodenu bolest u poč etku, ž uticu, reumu u zglobovima,
osip i č ireve.
Smola pripremljena s vinom i medom č isti zač epljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz ž uč i, bubrega
i mokrać nog meura, a kod upale grla koristi se za grgara.
10