Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Srč ani udar ili infarkt je ishemič no oboljenje srca. Najnaprednije industrijske zemlje najviš e su pogođ ene ovom
bolešć u. Najjač e ugrož eni krajevi su sa najviš im standardom. Najč ešć i uzrok infarktu je zakreč avanje krvnih
sudova (aterioskleroza) uopš te, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju krvlju srč ani miš ić . Zakreč avanje krvnih
sudova započ inje još u ranoj mladosti, jač e se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve brž e razvija. Od nje
najviš e obolevaju muš karci, a manje ž ene. Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su: -porodič na
sklonost ka oboljenju, jer je bolest č ešć e ispoljena u pojedinim porodicama; -č ešć e je zapaž eno oboljenje kod
gojaznih osoba, kao i kod osoba sa poviš enim masnim materijama u krvi; -poviš eni krvni pritisak je najč ešć i uzrok
ovom oboljenju; -bolest se č ešć e javlja kod strasnih puš ač a, koji puš e već i broj cigareta, a posebno ukoliko je
puš enje prisutno viš e godina; -kod bolesnika od š eć erne bolesti č ešć i je infarkt, naroč ito ako se bolest neredovno
leč i; -fizič ka neaktivnost i č esti psiho stresovi takođ e su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest. Najvaž niji
simptomi infarkta su: produž en i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima ispod grudne kosti. Bol č esto seva u
levu ruku, vrat iliu vilicu. Bol je č esto prać en slabošć u, malaksalošć u, znojenjem, ponekad povrać anjem i jako
izraž enim guš enjem. Bolovi obič no nastaju posle tež eg fizič kog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoć i, ali mogu
nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz č ista mira pa č ak i u snu.
Recepti:
Uzeti 1 kg cvekle, oprati, oč istiti, iseć i na komade i staviti u posudu od 3litre. Dodati 100 g š eć era, 2 g soli,
nekoliko komadić a raž enog hleba. Preliti toplom vodom. Ostaviti 3 dana na toplom mestu. Č etvrtog dana je
gotovo. Upotrebljavati 3 puta na dan, pola sata pre jela po pola č aš e u toku dva meseca.
List kiprovine - 5 delova, muš katla – 4 dela, nana 2 dela, kantarion – 4 dela, srda č ica (Leonarus cardiaca) - 4 dela,
š iš arke hmelja – 2 dela, koren valerijane – 2 dela, maj č ina duš ica - 1 deo, suruč ica (Filipendula) - 4 dela,
vranilovka – 1 deo. Dve ka š ike smese preliti sa pola litre vrele vode, sipati odmah u termos, ostaviti preko noć i,
procediti. Uzimati po 1/3-1/4 č aš e 3-4 puta na dan, 2-3 meseca.
Samleti u mlinu za kafu suvo korenje dioskoreje i iđ irota, pomeš ati ih u istom tež inskom odnosu i uzimati po pola
kaš ič ice sa vodom. Ovo pomaž e da se krv razredi i izbacuje iz organizma viš ak holesterola.
Srč ana neuroza
Pod srč anom neurozom podrazumevaju se bolesti srca koje dolaze kao posledica neuro-vegetativnih poremeć aja.
U neuroze srca ubrajamo bolesti kao š to je lupanje srca i probadanje srca. Lupanje srca pojavljuje se najč ešć e kod
malokrvnih i slabunjavih ljudi. Oseć a se potiš tenost, guš enje, vrtoglavica, nesvestica, hladan znoj, umor.
Probadanje srca: bol se ogleda u vidu srč anog grč a koji zahvata naroč ito levu ruku, disanje je jako otež ano.
Recepti:
Pomeš ati po 10 g valerijane, glogovog i lavandinog cveta, srdač ca, kima, komorač a i matič njaka. Od toga uzeti 3
kaš ike preliti sa 5 decilitara vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata,
ocediti, zasladiti medom i piti u toku dana u 3-4 navrata.
Matič njak, narandž ina kora, lavanda, komorač - od svakog po 2 kaš ike dobro promeš ati. Od te meš avine stavi se
jedna kaš ika u 300 g vode i natapa 8-12 sati, zatim kuva 3-4 minute. Pije se samo jedna kaš ika dnevno pre
spavanja. Jednom u nedelju dana noge treba prati u vodi u kojoj se 10-15 minuta kuvalo trinje. Nakon toga noge
odmah staviti u hladnu vodu do polovine listova. Nogama micati kao da se gazi po vodi.
U sluč aju jač eg napada (kucanja) dobro je da bolesnik popije č aš u zaš eć erene vode sa malo limunovog soka, a
grudi oprati hladnom vodom.
501