Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

vrsti stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvek na isti nač in, Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i
manifestuje se kao skup simptoma pa se naziva i opš ti adaptacioni sindrom ili Selijev sindrom. Ukoliko je č ovek
kontinuirano izlož en stresu ili ukoliko je njemu č esto izlož en dolazi do poremeć aja u funkcionisanju organizma š to
uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti kao š to je hipertenzija. Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni.
Tako, to mogu biti fizič ki faktori (hladnoć a, toplota, buka, vibracije, otrovi) i psihološ ki (velika odgovornost,
poremeć eni međ uljudski odnosi...).
Recepti:
Za smirenje nervnog sistema 3 puta na dan piti po pola č aš e sledeć i č aj: srdač ica (Leonarus cardiaca) – 3 ka š ike,
list nane – 3 ka š ike, koren valerijane – 2 ka š ike, š iš arke hmelja – 2 ka š ike. Jednu do dve kaš ike ove smese kuvati
na vodenom kupatilu 15 minuta, ohladiti, procediti i dosuti do 200 ml.
Uzeti po jednu kaš iku š iš arki hmelja, korena valerijane, kantariona, korena anđ elike i rizoma pirevine. Jednu
kaš iku smese preliti č aš om vrele vode, ostaviti poklopljeno 15 minuta, procediti. Piti toplo po 1 č aš u za vreme
jakog uzbuđ enja.
Uzeti po 1 kaš iku š iš arki hmelja, korena valerijane, majkine duš ice i kantariona. Dve kaš ike smese preliti sa dve
č aš e vrele vode, ostaviti da stoji jedan sat, procediti. Piti po pola č aš e.
Kupka. Pet kaš ika matič njaka preliti sa dve č aš e vrele vode, kuvati 3 minuta, ostaviti da stoji 10 minuta, ili pet
kaš ika korena valerijane kuvati 15 minuta i ostaviti da stoji 1 sat. Ovako dobijeni č aj sipati u kadu sa toplom
vodom (35-36°C).
U 1 litar belog vina staviti 2 kaš ike matič njaka, ostaviti 2 nedelje na tamnom mestu, ponekad protresti, ocediti. Piti
po 30 grama tri puta na dan.
Kao dobro sredstvo za smirenje koristiti u toku deset dana po pola č aš e 3-4 puta na dan sok cvekle sa medom
(1:1).
Najbolji lek za stres je smeh i pozitivan pogled na ž ivot.
POREMEĆ AJ METABOLIZMA
Giht
Giht ili uratna artropatija je metabolič ko oboljenje, koje nastaje kao posledica trajno visokog nivoa mokrać ne
kiseline u krvi (hiperuratemija) i talož enja kristala mononatrijum-urata u zglobovima i drugim delovima organizma.
Predstavlja jednu od najstarijih bolesti poznatih međ u ljudima. Pre 2000 god. su je zvali "bolest kraljeva", jer je
bila raš irena međ u bogatim ljudima koji su preterivali u jelu i pić u. Ova bolest se deli u dve kategorije: primarni i
sekundarni giht.
Č ešć e je prisutan kod muš karaca nego kod ž ena i 85-90% bolesnika su muš kog pola. Najč ešć e se javlja tek nakon
č etvrte decenije ž ivota, vrlo je retka pre puberteta, a kod ž ena obič no poč inje posle menopauze.
U velikom broju sluč ajeva uzrok nastanka ovog metabolič kog poremeć aja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju su
soli mokrać ne kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju na tri
506