Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Arnika - Arnica montana
Narodna imena. Brđ anka, veprovac, vuč ji zub , moravka.
Botanič ke karakteristike. Arnika je viš egodiš nja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo
razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnož ute boje, smeš tene pojedinač no na
vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifič no smolasti miris. Listovi su smeš teni pri dnu i dugoljastojajastog
su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i už i. Č itava biljka je pokrivena kratkim dlakama.
Staniš te. Raste na vlaž nim planinskim livadama, ponegde se mož e nać i u š umi.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste cvet, listovi i koren.
Hemijski sastav. Sadrž i arnicin, eterič no ulje, smolu, vosak, tanine, š eć er, organske kiseline, karotinoide
(zeaksantin), vitaminC, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente.
Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i svež e rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma,
bolesti srca i ž ivaca, paralize i kapi u mozgu. Pospeš uje bolje luč enje mleka kod majki dojilja, tera znoj,mokrać u i
11