Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

promene u vidu male i ne zahvataju centralni vid (središ nji deo koji vidimo kada gledamo pravo ispred sebe ili
č itamo). Promene u vidu se u poč etku deš avaju iznad, ispod i sa strane centralnog vida tako da oboleli od
glaukoma ne primeć uje pad vida. Tek u završ noj fazi glaukomne bolesti dolazi do propadanja centralnih delova i
potpunog gubitka vida.
Recepti:
Zelena mrena nije samo bolest oč iju; ona pre potič e od oš teć enja bubrega. U već ini sluč ajeva,ova bolest je
proprać ena reumatskim bolovima i bolovima zglobova. Od meš avine istih delovakoprive, razgona, nevena i
rastavić a svakoga dana treba da se pije dve do tri š olje č aja u koji se svaki put doda mala kaš ika š veden bitera.
Da bi ozdravljenje nastupilo za š to krać e vreme, pož eljno je da se navedene biljke uberu svež e. Kada je reč o sivoj
mreni, viš e puta dnevno namazati š veden biter preko kapaka. Kod zelene mrene veoma je važ na sedeć a kupka od
rastavić a. Poremeć eni bubreg prenosi pritisak nagore, u oč i. Sedeć im kupkama od rastavić a sniž ava se oč ni
pritisak.Kupke imaju na bubrege takvo dejstvo da pritisak u oč ima č esto pada još za vreme kupanja. Za jednu
kupku potrebno je 100 g osuš ene ili otprilike pola kofe, a to su 2,5 litre, svež e biljke. Ona se preko noć i natapa u
hladnoj vodi. Sledeć eg dana se ugreje, procedi i doda vodi za kupanje koja je umerene temperature. Kupanje traje
20 minuta. Za vreme kupanja dodaje se topla voda kako bi se održ ala ista temperatura. Prostorija treba da bude
prijatno topla. Voda pri kupanjupokriva bubrege, dok je srce izvan vode. Posle kupanja se ne treba obrisati nego
obuć i bade-mantil i još jedan sat se pariti u prethodno zagrejanom krevetu. Ista voda, ugrejana, koristi sejoš dve
več eri. Recept za pripremanje parne kupke za oč i 20 g vidove trave 20 g odoljena (valerijane) 10g vrbene 30g
cveta zove 20g kamilice Sve se dobro promeš a.Pet ravnih velikih kaš ika meš avine popari se s pola litre belog vina
ugrejanog do temperature ključ anja. Para treba da deluje na zatvorene oč i. Vino je najbolje staviti u bocu i sa
manjom količ inom svaki put pripremiti svež u parnu kupku.Da bi iz oč iju nestali bolovi koji su č esto neprijatni, na
zatvorene oč i se, posle ruč ka, stavi vata ovlaž ena š veden biterom. Oč na kupka mož e da se pripremi i od vidove
trave ali sa veoma slabim č ajem. Pogorš anje oboljenja oka posle kupke od vidove trave znak je da je upotrebljena
prevelika doza. Na jednu š olju uzima se najviš e pola kafene kaš ike biljke i ostavi u vodi da odstoji veoma kratko.
Obloge za oč i preporuč uju se samo sa ovako slabim č ajem. On svaki put mora da se pripremi svež i služ i za
samojednu upotrebu.
Gnojne oč i
Na oč i bolesnika staviti trulu jabuku sitno iseckanu i preko toga zavoj. Preko zavoja gustu krpu. Za 8 dana oč i ć e
biti zdrave.
Usitnjenog perš unovog lišć a - 2 kaš ike stavi se u 300 g vode i kuva 3-4 minute. Kroz gazu ili prokuvanu belu krpu
to se procedi i tom tekuć inom oč i ispiraju. Preko noć i stavljati obloge od istog č aja. Svakako se mora dobro
procediti.
Katarakta
Katarakta ili siva mrena predstavlja zamuć enje oč nog soč iva š to dovodi do slabljenja vida. Naziv potič e od grč ke
reč i Katarasso š to znač i vodopad. Predeo zenice kod katarakte je beo kao vodopad. Postoje mnogi uzroci nastanka
katarakte. Kod dece ona mož e da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih infekcija majke tokom
trudnoć e. To je urođ ena katarakta. Povreda oka, ultraljubič asto zrač enje, š eć erna bolest, dugotrajna upotreba
nekih lekova kao š to su kortikosteroidi mogu da doprinesu nastanku takozvane sekundarne katarakte. Najč ešć e
katarakta nastaje kod starih ljudi, kao deo procesa starenja i tada se naziva starač ka katarakta. Ona č ini 90% svih
katarakti. Obič no se javlja posle 60. godine ž ivota. Uzrok nastanka katarakte još se ne zna. Problem je
najverovatnije u poremeć aju metabolizma soč iva. Stadijumi razvoja katarakte su: poč etna, nezrela, zrela i
prezrela. Kada katarakta postane potpuno bela ona se naziva zrela katarakta. Tada prouzrokuje potpuni gubitak
vida i mož e dovesti do zapaljenja i bolova u oku. Najvaž niji simptom katarakte je smanjena oš trina vida. Poč etna
katarakta dovodi do malog oš teć enja vida. Intenzivnija katarakta dovodi do već eg oš teć enja vida, a potpuno
zamuć eno soč ivo dovodi do gubitka vida. Drugi simptomi katarakte mogu biti ž uć kasta prebojenost i blago
bleš tanje svega oko bolesnika (kao da se gleda kroz ž uti filter) i duple slike. Nekada bolesnici, u poč etnoj fazi
razvoja katarakte, primete da im je vid na blizinu bolji nego š to je bio. Svi simptomi katarakte mogu biti posledica
447