Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Mož dani udar, cerebrovaskularni insult ili š log označ ava prestanak funkcionisanja određ enih grupa mož danih ć elija
(oš teć enje mož danog parenhima), a nastaje usled nedostatka hranljivih materija i/ili kiseonika. Nedostatak ovih
materija se javlja kao posledica poremeć aja krvotoka usled zač epljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i
izliva krvi u mož dano tkivo ili mož dane ovojnice. S obzirom da mož dane ć elije ne poseduju rezerve hranljivih
materija i kiseonika, dolazi do njihovog propadanja š to se klinič ki manifestuje ispadom onih funkcija za č ije su
izvrš enje ć elije odgovorne. Ovo se klinič ki manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremeć ajem
govora, ispadom pojedinih vrsta oseć aja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili raznim psihič kim ispadima i
poremeć ajima svesti, a u skoro 33% sluč ajeva dolazi do smrtnog ishoda. Posledice mož danog udara č ine najveć u i
najtež u grupu invalidnosti. Osobe koje su dož ivele mož dani udar su u velikoj meri zavisne od ljudi iz okruž enja u
zadovoljavanju osnovnih ž ivotnih potreba. Postoje dva tipa mož danog udara: ishemijski i hemoragijski (krvareć i).
Mož dani udar mož e da nastane naglo ili postepeno. U već ini sluč ajeva poč etak je postepen (nekoliko sati ili dana) i
bez pojave bola, za razliku od srč anog napada. Međ utim, sve vrste mož danog udara zahtevaju hitnu medicinsku
intervenciju. Najč ešć i simptomi koji se č esto mogu i prevideti od okoline su: slabost motornih funkcija ili utrnutost
jedne polovine lica ili tela, iznenadna pojava vrtoglavice sa nemoguć nošć u hodanja i stajanja, koja je prać ena
nagonom na povrać anje i povrać anjem, a pogorš ava se sa promenom polož aja glave i tela ili posle fizič kog napora,
nagle pojave glavobolje, najč ešć e sa poč etkom u potiljač nom predelu koje mogu biti prać ene pojavom slabosti
pojedinih delova tela, povrać anjem ili izmenom stanja svesti, otež ano izgovaranje pojedinih reč i, nemoguć nost
govora ili nerazumevanje tuđ eg govora, poremeć aji vida: pojava duplih slika, potpuni gubitak vida na jednom ili
oba oka, suž enje vidnog polja itd. Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u već ini sluč ajeva), a č esto se
i spontano povlač e. Prepoznatljivi znaci koji prethode ovoj bolesti su uznemirenost, nesvestica, strah, izoblič eno
lice i sluš ne halucinacije. U svakom sluč aju, odmah se treba obratiti lekaru!
Recepti:
Mož dani udar (preventiva)
Preporuč uju se, pre svega, umerenost u jelu i lagane š etnje na svež em vazduhu. Strogo su zabranjeni svaka vrsta
alkohola (osim š veden bitera), puš enje i konzumiranje kafe. Ujutro i uveč e treba piti po jednu š olju č aja dobijenog
hladnim natapanjem bele imele i, preko dana, dve š olje poparenog č aja od ž alfije, a uz to na bubrege stavljati
oblog sa š veden biterom, a na srce hladan oblog. Kao č aj, preporuč uje se meš avina od istih delova anđ eoskog
korena( korena angelike), petoliste stež e (srcopuca, Potentilla anserina), korena odoljena (valerijane), petoprsnice
(Potentilla argentea), cveta lavande, majorana, lazarkinje, zeč je stope (Geum urbanum), ruzmarina, ž alfije,
mirisne ljubič ice i izopa. Sa č etvrt litre vrelog moš ta od jabuke popariti punu malu kaš iku navedene meš avine i tri
minuta ostaviti da se ekstrahuje. Ako se ova količ ina svež e priprema i upotrebi nekoliko puta dnevno č im se
primete navedeni simptomi, mož e spreč iti mož dani udar.
Mož dani udar (sa oduzetošć u)
Najpre treba sprovesti terapiju belom imelom: tokom š est nedelja svakodnevno piti tri š olje, tri nedelje dve i dve
nedelje jednu š olju č aja od imele. Punu malu kaš iku imele potopiti preko noć i u č etvrt litre hladne vode, ujutro
malo ugrejati i procediti. Da bi se izbeglo ponovno grejanje tokom dana, č aj usuti u termos-bocu ispranu vruć om
vodom, ili ga grejati u drugom sudu sa toplom vodom.
Pomeš ati iste količ ine kantariona, veronike, lavande, matič njaka, ruzmarina i ž alfije. Punu malu kaš iku popariti sa
č etvrt litre vrele vode i kratko vreme ostaviti da odstoji. Piti pre i posle podne po jednu š olju.
Stavljanjem obloga sa š veden biterom na potiljak obezbeđ uju se prokrvljenost i osvež enje mož danih ć elija.
Oduzetu polovinu tela masirati esencijom hajduč ke trave, kantariona, rusomač e ili timijana.
Preporuč uje se i masaž a oduzetih delova tela uljem od timijana i kantariona. Jednu bocu do grlić a napuniti biljkom
i, pri spravljanju esencije, preliti prirodnom rakijom od ž ita ili voć a, jač ine 38-40%, ili, kod ulja, hladno ceđ enim
maslinovim uljem. I jedno i drugo treba da pokrije biljku i da 10 dana odstoji na suncu ili blizu grejnog tela.
Dodatno se primenjuju sedeć e kupke od hajduč ke trave i rastavić a sa 100 g zelja i potpuna kupka od timijana sa
200 g zelja za jednu kupku. Biljke se preko noć i potope u hladnu vodu, a ekstrakt se ujutro ugreje i doda vodi za
kupanje. Ono traje 20 minuta. Kod potpune kupke, srce je izvan vode. Upotrebljena voda mož e još dvaput da se
sipa na zelje i, ugrejana, koristi za još dve kupke. U toku jedne nedelje za kupke upotrebiti samo jednu vrstu
biljke.
439