Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

klijanja traje 6-8 dana. Nakon toga proklijano zrnevlje usuti u već e cedilo i isprati vodom, da se odstrane než eljene
bakterije koje proizvode vrenje. Zrnevlje mora biti meko da se pod prstima mož e drobiti. Potrebnu dnevnu količ inu
pomeš ati sa zobenim pahuljicama, mlekom i grejati najviš e do 40°C. Dnevna potreba je sledeć a: klijavog semena
230 g, zobene pahuljice 70 g, hleba raž enog ili Graham 120 g; voć a, povrć a, korenastog povrć a - sve zajedno -
jedan kg. Kravljeg, kozjeg ili ovč jeg mleka jednu litru, svež eg masla 30 g, jedno mekano kuvano jaje, oraha 60 g.
Hrana mora biti svež a i bez soli. Kad se stanje bolesti popravi, mož e se jesti: naglo peč eno goveđ e meso (koje je
viš e sirovo) sirova slanina i č aš a belog vina. Zabranjeno je jesti zelenu salatu, rabarbaru, š pargle, karfiol i krompir
u bilo kom obliku. Zabranjeno je uzimati alkohol, duvan, crnu kafu, š eć er, so, ruski i kineski č aj, goruš icu, kiseline,
biber i sve poslastič arske proizvode. Dobro je leti bos hodati po rosnoj detelini barem pola sata dnevno i krpom
namoč enom u vodi svako jutro telo jednu minutu dobro izmasirati, zatim se suvim peč kirom dobro istrljati.
Svako jutro nataš te uzima se jedna kaš ič ica matič nog mleč a (već sa medom razređ enog kod pč elara). Svake
godine 2-3 nedelje treba boraviti u jelovoj ili borovoj š umi u planini - barem na 700 metara nadmorske visine,
š etati u š umi i duboko udisati 4 sekunde, zadrž ati disanje 4 sekunde i izdahnuti. To se ponavlja 5 minuta, viš e puta
dnevno. Piti č aj ujutro nataš te i uveč e pre spavanja od zovinog lišć a koje je brano pre cvetanja. Nekoliko listić a na
š olju vode kuvati 2-3 minute. Pije se tri nedelje redovno. Zatim se 8 dana ne pije. Tada se nastavlja sa č ajem
kamilice, koja se ne sme kuvati nego samo preliti ključ alom vodom. Prati se u hladnoj vodi, izbegavati toplu i
vruć u vodu; noge ne izlagati suncu. Gimnasticirati na svež em vazduhu, ali se ne umarati. Jesti š to viš e sirovu
hranu: mleko, mrkvu naribanu; sve vrste ž itarica (koje je potrebno 12 sati natapati u malo vode pre nego š to se
kuvaju). Kuvati ih u malo vode - viš e u pari - sve dok ne popucaju. Kupus slatki i kiseli treba sirovo jesti sa malo
finog ulja. I ostalu hranu jesti š to viš e u sirovom stanju.
Nesanica
Insomnija (nesanica) je poremeć aj sna. Osobe koje pate od insomnije se č esto bude i ne mogu ponovo da zaspe ili
ne mogu da zaspe uopš te. Najč ešć e se ž ale da ne mogu da sklope kapke duž e od par minuta ili se prevrć u u
krevetu i bude. Insomnija dovodi do poremeć aja dnevnog ciklusa, tako da insomanici zamene dan i noć (ukoliko su
uopš te sposobni da zaspe). Insomnija dovodi do velike psihič ke i fizič ke iscrpljenosti i drastič no smanjuje
koncentraciju. Ukoliko se insomnija nastavi viš e noć i, ona mož e da postane hronič na i dovede do trajnog gubitka
sna, š to mož e imati teš ke posledice. Insomnija mož e biti posledica stresa, indikacija na lekove, emotivne
rastrojenosti, nekog psihič kog ili fizič kog oboljenja, alergije ili loš e navike spavanja. Insomnija je jedan od glavnih
simptoma manija kod osoba koje pate od bipolarnog poremeć aja, i mož e biti simptom hiperaktivnosti tiroidne
ž lezde, depresije, i raznih drugih fizič kih neprijatnosti sa stimulativnim efektima.
Osobe koje pate od insomnije bi trebalo da izbegavaju kofein u bilo kom obliku. Kofein je č est uzroč nik insomnije,
uključ ujuć i insomniju primeć enu kod radnika noć nih smena. Kofein se nalazi u kafi, č aju, kakau, orahu (ovo
obuhvata sva pić a); takođ e je nađ en u energetskim napicima kao š to su red bul i guarana, zatim u č okoladi i
različ itim slatkiš ima. Umesto napitaka koje sadrž e kofein, piti herbalne č ajeve ili obič nu vodu.
Prostor za spavanje bi trebao da bude ugodan za spavanje. Dok su neke osobe osetljive na svetlost, neke su
osetljive na buku. Spavać a soba bi trebalo da bude mrač na i tiha tokom noć i. Ne koristiti spavać u sobu za druge
aktivnosti osim spavanja. Takođ e, održ avati regularan raspored odlazaka na spavanje i buđ enja. Izbegavati
spavanje tokom dana.
Ponekad je nesanica simptom emotivnih problema sa kojima osoba izbegava suoč avanje. Nezadovoljstvo nač inom
ž ivota ili izbegavanje suoč avanja sa problemima takođ e mogu dovesti do nesanice. Pacijenti koji boluju od klinič ke
depresije, mogu patiti i od insomnije.
Neobjaš njive alergije, kao š to su mleč ne alergije, mogu doprineti poremeć aju sna. Ako je budilnik navijen za
buđ enje na određ eni sat, obavezno izbegavati gledanje u sat tokom noć i i ako je potrebno prekriti ga. Na taj nač in
se spreč ava rač unanje u glavi koliko je sna izgubljeno i koliko malo sna ć e biti postignuto pre nego š to budilnik
zazvoni. Prihvatanjem č injenice da količ inu sna mož emo utvrditi samo nakon buđ enja, a ne kada pokuš avamo da
zaspimo, takođ e mož e biti korisno.
Recepti:
Ne sme se prekasno več erati. Tri sata pre spavanja ne treba uzeti nikakvu hranu. Za več eru je najbolje svež i
kravlji sir, jogurt, koja jabuka. Suprotno tome, ujutro treba obilno jesti.
441