Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Soja – Glycine hispida
Narodna imena.Japanski bob.
Botanič ke karakteristike.Omalena,jadnogodiš nja biljka ,sitnog semena.Ima razgranutu stabjiku,velike listove i
ljubič aste cvetove.Seme je bubrež asto.
Staniš te.Raste svuda,gaji se i kao lekovita biljka.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se seme iz koga se proizvodi masno ulje,sojino braš no i sir.
Hemijski sastav.Belanč evine,masna ulja,razne kiseline,vitamine B6 i K. Osim toga sadrž i puno minerala, vlakana,
proteina, esencijalnih masnih kiselina (omega- 3 masne kiseline),Izoflovona i fitoestrogena.
Primena.Kao hrana za dijetalce.Povoljno deluje na ž eludac. Soja ne sadrž i holesterol pa se preporuč uje i onima
koji imaju problem sa bolestima srca – povi š eni krvni pritisak, dijabetes, aterosklerozu. Dokazano je da se sniž ava
količ ina holesterola ako unos ž ivotinjskih belanč evina zamenimo sojom, ako u svoju ishranu unesemo 50% sojinih
proizvoda, za isti postotak ć e se smanjiti rizik od srč anih obolenja. Fitoestrogeni iz soje lič e na hormon estrogen,
ali su nekoliko hiljada puta slabiji od njega, zbog toga pomaž u obolelima od raka, usporavaju bujanje stanica raka
koji je ovisan o hormonima. Izoflavoni (genistein i daidzein) potpomaž u regulaciju hormona kod ž ena.
317