Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Anemija
Anemija ili malokrvnost je oboljenje krvi koje nastaje zbog nedostataka crvenih krvnih zrnaca. Ona mož e biti
veoma ozbiljna koje ponekad znač ajno utič e na ž ivot ljudi koji su oboleli. Moguć i uzroci anemije su: gubitak krvi,
brojna oboljenja bubrega, zglobova, krvotvornih organa, než eljena dejstva lekova, neodgovarajuć a ishrana i
nedostaci vitamina I gvožđ a.
Anemija se ponekad teš ko otkriva jer su rani pokazatelji (simptomi) veoma blagi. Zbog toga se lako zamenjuje
tegobama koje se viđ aju u drugim bolestima ili nakon korišć enja nekih lekova. Anemija mož e samnjiti ž ivotnu
energiju do te mere da obolelima otež ava obavljanje najosnovnijih kuć nih aktivnosti. Ona pogorš ava tegobe koje
stvaraju i druge bolesti ukoliko se međ usobno udruž i pa pospanost, slabost, malaksalost i drugi pokazatelji postaju
veoma izraž eni. Pokazatelji anemije su sledeć i: umor - pospanost, slabost - brzo zamaranje, vrtoglavica i
nesigurnost, bledilo kož e i sluznice usana, desni, konjuktiva, noktiju i dlanova, ubrzan srč ani rad – tahikardija,
oseć aj hladnoć e naroč ito ekstremiteta - ruku i nogu, tuga i depresija, smanjenje seksualnih funkcija, poremeć aji
sna i smanjenje apetita.
Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju i kod drugih oboljenja važ no je pregledati se
kod lekara posebno ukoliko postoji oseć aj neprestanog zamora i drugih navedenih tegoba.
Recepti:
Već inom su znaci oč iti: bledoć a, slabost, umor, č esta glavobolja, slaba probava i nedostatak apetita. Bolesnik, ako
je moguć e neka miruje i ž ivi na planinskom vazduhu, jer se krv u planini mnogo viš e obnavlja. Hrana neka je
lagana, okrepljujuć a i sa dosta voć a, koje treba jesti presno kako bi telo dobilo dovoljno gvožđ a, vitamina i raznih
mineralnih soli. Piti domać e č ajeve, mnogo svež eg mleka, voć ne sokove i č aš u zdravog vina ili piva radi bolje
probave.
Svako jutro nataš te treba pojesti jednu do dve jabuke, obilno zaslađ ene s pravim pč elinjim medom. Kao doruč ak
uzeti dobro ulupan ž umanac jednog jajeta s nekoliko kapi dobrog konjaka. Zatim nekoliko odrezaka na brzinu
ispeč ene dž igerice na jednu i drugu stranu, sredina neka ostane polusirova. Uz dž igericu salata maslač ka,
matovilca, radič a ili lista mladog spanać a. Treba jesti hranu bogatu belanč evinama: pasulj, graš ak, golubije meso,
dž igericu, jarebice, keč ige, patku, ovč etinu, paradajz, sardele, sir punomasan, tunjevinu i zeč etinu.
U š olji mleka skuva se kaš ika pravog meda. Ponavlja se dulž e vremena. Uzima se svaki dan nataš te.
U dve litre crnog vina stavi se 200 g suvog lišć a koprive, ubrane u proleć e. To se ostavi 24 sata da stoji. Nakon 24
sata vino je već za upotrebu. Od tog vina pije se č aš ica svako jutro nataš te i naveč e pre spavanja. Kura traje duž e
vremena.
Lišć e koprive (nabrano u proleć e) 20 g, šć avela ili kiselice, bokvice po 10 g-stavi se na litru vode. To stoji 12 sati,
a zatim 10 minuta kuva sa 2-3 kaš ike meda. Potom se ostavi da stoji 20 minuta poklopljeno. Nakon toga se ocedi.
Pije se viš e puta dnevno po kafenu š oljicu. Ovaj č aj ne samo da stvara krv nego pospeš uje probavu, otklanja
uzrujanost i nesanicu.
Uzeti muš ku i ž ensku bokvicu u podjednakom odnosu i kunice (stolisnik) nekoliko njih. Oprati u hladnoj vodi i
stucati dobro u avanu. Nacediti ovog soka 3 kaš ike. Pije se ujutro pola sata nakon š to se uzela mala kaš ika
pč elinjeg mliječ a.
Koren rnog sleza usitnjen - 40 g staviti u litru belog vina da stoji 14 dana. Nakon toga se ocedi i pije triput dnevno
po č aš icu.
Treba jesti slaninu i piti crno vino.
495