Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

U svako jelo stavljati malo majč ine duš ice, umivati oč i u vodi u kojoj se natapala majč ina duš ica. To se ponavlja
sve dok se vid potpuno ne oporavi.
Ako peku oč i, treba ih ispirati č ajem od muš ke i ž enske bokvice.
Obraze ne umivati vodom. Oko oč iju i veđ e treba masirati kiselim mlekom ili surutkom i posle masiranja oč i se
dobro obriš u. Ujutro, pre obroka i pre spavanja oč i se natrljaju pravim maslinovim uljem. Oč i ć e ojač ati, a vid
znatno popraviti.
BOLESTI ORGANA ZA DISANJE
Astma
Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) hronič no je upalno oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj
raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne opstrukcije donjih disajnih puteva izazivajuć i
akutni astmatič ni napad. Ovde se radi o hiperiritabilnosti traheobronhijalnog sistema. Kada su napadi uč estali sa
kratkim razmacima izmeđ u njih ili kada astmatič ni napad duž e traje (nema još jedinstvenog stava) bez moguć nosti
njegovog prekida, onda je to status asthmaticus. Patofiziologija razvoja bronhijalne astme je sledeć a: Upala
disajnih puteva usled neadekvatnog oslobađ anja medijatora alergijske reakcije: histamina, citokina, lipidnih
medijatora. Suž enje disajnih puteva zbog bronhospazma, edema sluzokož e bronhijalnog sistema, ž ilavog
bronhijalnog sekreta (dyscrinia). Poremeć aji oksigenacije zbog neadekvatne ventilacije i perfuzije, a kod teš kog
astmatič nog napada dolazi do hiperkapnič kog prestanka disanja.
Astmatič ni napad mož e da pokrene viš e faktora: alergijske reakcije, infekcije disajnih puteva, lekovi (npr. aspirin,
nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta-blokatori), napor, stres, u toku sna (najveć i broj smrtnih ishoda
astmatič nog napada deš ava se u toku spavanja). Znaci i simptomi astmatič nog napada su izarzito teš ko disanje i
borba za vazduh, zauzimanje sedeć e pozicije uz upotrebu pomoć ne disajne muskulature, ubrzano disanje
(tahipneja) oko 40-50 respiracija u minuti, tahikardija. Ako se ne prekine napad razvija se cijanoza i nemoguć nost
govora, tzv. govorna dispneja uz tendenciju daljeg pogorš anja stanja bolesnika.
Recepti:
Dobro usitniti list i cvet podbela, koren belog sleza, cvet i list divizme. Jednu kaš iku te mješ avine preliti sa
300—400 g klju č ale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po ž elji zasladiti (po moguć nosti
pravim pč elinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan
po jednu š olju. Još je bolje, ako je moguć e, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.
Omana i gaveza (koren), po 3 kaš ike, pasje trave, majč ine duš ice, po 4 kaš ike. Jednu kaš iku te mješ avine preliti
sa 300—400 g klju č ale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po ž elji zasladiti (po moguć nosti
pravim pč elinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan
po jednu š olju. Još je bolje, ako je moguć e, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.
Kaš ika hmelja kuvanog nekoliko minuta u 100 g vina i 100 g vode, vrlo je dobar lek protiv astme.
Protiv proš irenja pluć a kod bronhijalne astme vrlo dobro koristi, naroč ito kod izbacivanja ispljuvka, tinktura od cele
biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna kaš ika usitnjenog lista
449