Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Bor obič ni - pinus silvestris
Narodna imena.Bijeli bor, č am, divlji bor, luč evina, š umski bor.
Botanič ke karakteristike.Beli bor ima stablo koje mož e narasti viš e od 10 metara. Koren belog bora prodire
duboko u tlo. Dok je mlađ i, njegove grane i deblo pokriveni su smeđ e-crvenkastom korom koja posle postaje sivosmeđ
om. Grane se š ire u obliku kiš obrana. Iglice beloga bora sastavljene su u č upercima po dvije zajedno, duge
su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ž enskih cvetova oblikuju se mali č eš eri, koji u
poč etku imaju crvenkastu, a posle smeđ u boju i postaju drvenasti.
Staniš te.Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice č etinara,
valja upotrebljavati, po moguć nosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi suš enjem, tako da iglice
(č etine) koje se č uvaju viš e od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva.
Primena.Mladi izdanci bora koriste se u leč enju zastarjelih katara diš nih putova, promuklosti, kaš lja, laganijeg
bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takođ er, u leč enju astme ,leč enju reumatskh bolesti i
gihta. Kod grč eva izazvanih ž uč nim kamencima koristi se tek istekla smola.
25