Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

treba je naizmenič no ispirati ili kupati mlakim ekstraktom od rastavić a i č ajem od crnog sleza dobijenim hladnim
potapanjem. Ivice rane najpre se namaž u sokom od ruse, a kada je kož a upije, mašć u od nevena. Listovi uskolisne
ili š irokolisne bokvice, oprani i izgnječ eni u kaš u, stavljaju se direktno na ranu. Ukoliko zbog zatezanja ili pritiska
na ranu bolesnik ne bi odmah mogao da podnese ovu kaš u, treba je otkloniti; napraviti novu i ponovo je staviti.
Ovo ponavljati sve dotle dok kod bolesnika ne nastane oseć aj prijatnosti. I preko noć i mogu da se stave oblozi sa
ekstraktom od rastavić a i crnog sleza. Za č išć enje krvi treba piti č aj od meš avine istih delova koprive, razgona,
nevena i hajduč ke trave. Na č etvrt litre vode uzme se puna mala kaš ika č ajne meš avine. Ova se popari i kratko
ostavi da odstoji. Posle operativnog otklanjanja mladež a ili tvrdih č vorić a na kož i, mogu da se stvore zagnojene
rane i one koje su stalno vlaž ne a koje su zloć udnog karaktera. U ovom sluč aju sprovodi se ista terapija kao kod
navedenih otvorenih rana u truljenju, iz kojih se luč i smrdljiv sekret. Ako se one pojave po celom telu, treba
primeniti potpune kupke od rastavić a i crnog sleza. Bolesnika preko noć i umotati u č arš av koji je prethodno
oblož en kaš om od svež ih listova uskolisne ili š irokolisne bokvice. Sve je viš e zloć udnih oboljenja kož e sa
ogranič enim tamnim mrljama nalik na kraste; dobri rezultati se postiž u svež im sokom od ivanjskog cveć a kojim se
ove rane maž u viš e puta dnevno. Male boce napunjene sokom ivanjaskog cveć a mogu se č uvati u friž ideru.
Opekotine
Opekotina (combustio) je vrsta hipertermič ke povrede koja mož e nastati dejstvom električ ne struje, hemikalija,
suve toplote, vrele teč nosti i gasa, zrač enja ili trenja. Opekotina mož e biti različ ite velič ine, u zavisnosti od
zahvać ene površ ine tela, različ ite tež ine, u zavisnosti od stepena oš teć enja tkiva sa različ itim komplikacijama.
Oš teć enja miš ić a, kosti, krvnih sudova i unutraš njih organa, nastaju kod dubokih opekotina (u odnosu na površ inu
tela) i prać ena su jakim bolom zbog povreda ž ivaca. Zavisno o stepenu oš teć enja opekotine mogu biti prać ene
brojnim potencijalno smrtonosnim komplikacijama, uključ ujuć i š ok, infekcije, poremeć aj metabolizma elektrolita i
poremeć aj disanja (kod udahnutih vrelih gasova i para). Brojna fizič ka oš teć enja na površ ini tela, kao komplikacija
opekotina, mogu izazvati ozbiljne psihološ ke i emocionalne probleme kod opeč ene osobe zbog ož iljaka i
deformacija. Zavisno od dubine oš teć enja opekotine delimo na: opekotine prvog stepena, opekotine drugoga
stepena, i opekotine treć eg stepena.
Recepti:
Sirovi krmpir naribati i staviti na opekotinu kao oblog.
Dobro je opekotinu mazati lanenim uljem - pomoć u vate ili peruš ke.
Na č istu belu krpu obilno namazati pravi pč elinji med i time oviti opeč ena mesta. Oblog treba menjati svaka tri
sata.
Kupusni list dobro rastuć i, sok iscediti i pomeš ati s a belanč etom od jajeta. Time preko dana č ešć e mazati
opekotinu.
Opekotinu od vrele vode i vatre sigurno leč i oblog s lišć em od nevena.
Kad se domać ica opeč e na š poretu, neka nad vruć im š poretom drž i ruke. Za kratko vreme bolovi ć e popustiti.
Mehuri neć e izbiti poš to ć e preko opekotine nastati zaš titna kož ica.
Najbolji su oblozi od hladnog mleka. Tada neć e nastati mehuri.
100 g cveta i lista lipe prelije se sa 1 litrom vrele vode, poklopi, ostavi 3 sata ocedi i upotrebi.
Opekotine se leč e meš avinom jednakih delova lanenog ulja i kreč ne vode. Muć ka se dok meš avina ne pobeli i tom
meš avinom mazati opekotine.
Stavljati obloge od vina koje nije kiselo. Prethodno ga treba malo smlač iti, jer ako nije hladno, manje boli. Oblog
se drž i pola sata. Zatim se uzme 100 g maslinovog ulja i komadić voska (velič ine kao tri kocke š eć era). Kuva se
tako dugo dok se vosak ne rastopi i pomeš a sa uljem. Kad se ohladi, tom mašć u maž u se opekotine i oparena
mjesta. Jednom dnevno se previje, ali svaki put se ponovo stavljaju oblozi od vina na pola sata. Vino mora biti
mlako. Vino spreč ava gnojenje.
421