Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Upotrebljivi delovi biljke. Lekoviti delovi su: koren (koji se vadi u proleć e ili u jesen nakon cvaetanja), cvetovi
(beru se za vreme cvetanja), listovi (beru se u jesen nakon cvetanja).
Hemijski sastav. Biološ kom aktivnošć u se odlikuju sluzi kojih ima do 35% i sastoje se od neutralnih polisaharida i
kiselog galakturonoramnana. U korenu sadrž i skrob, organske kiseline, eterič no ulje, steroide, vitamin C, tanine,
trigliceride, betain. Listovi i cvetovi sadrž e sluzi (do 5,8%), eterič no ulje, flavonoide, kumarin, fenolkarbonske
kiseline.
Primena. Koristi se za leč enje katara gornjih disajnih puteva, kaš lja, č ira na ž elucu, protiv upale usne š upljine i
grla, mokrać ne beš ike i mokrać ovoda. Spolja se koristi protiv raznih vrsta č ireva. Koristi se kao ublaž avajuć e i
diuretič ko sredstvo.
Nač in upotrebe. Macerat : uzmu se 1-2 velike kaš ike sitno izrezanog korena i natapa se u 2-4 dl hladne vode 2-3
sata, uz č ešć e muć kanje. Na taj nač in se ekstrahuje samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti, jer tada izlazi
skrob, teč nost postaje gušć a, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Č aj od lišć a:
jedna velika kaš ika lišć a (usitnjenog) prelije se s 2-3 dl ključ ale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta,
procedi se i pije u gutljajima tokom dana. Č aj od korena: 10 g suvog korena (ili 5 g svež eg), kuvati 25 minuta u
2,5 dl meš avine od 1⁄2 vode i 1⁄2 vina i dodati 1 veliku kaš iku meda. Piju se dnevno po 2 š oljice-svaki sat po
kaš ika.
312