Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

pretpostavlja se genetič ki uzrok koji nije trenutno moguć e utvrditi postojeć im dijagnostič kim metodama, a kod
ostalih se zahvaljujuć i primeni magnetne rezonance mogu registrovati izvesne abnormalnosti koje su odgovorne za
patološ ko funkcionisanje nervnih ć elija. Najpouzdaniji i najobjektivniji fiziološ ki indikator epilepsija je EEG koji
belež i karakteristič ne patološ ke promene mož danih talasa. EEG pokazuje iznenadno, brzo, lokalno prekomerno
praž njenje u sivoj mož danoj masi.
Recepti:
Jesti š to viš e crnog luka ili piti njegov sok. Od luka napadi postaju slabiji i ređ e se ponavljaju.
Jednu kaš iku samlevenog korena valerijane preliti hladnom vodom (prethodno je prokuvati), natapati 6-8 sati,
procediti. Piti po 1 kaš iku 3 puta na dan.
Tinkturu valerijane uzimati po 15-20 kapi, 2-3 puta na dan.
Uzeti 15 g cvetova đ urđ evka na 200 ml vrele vode. Uzimati po 2 kaš ikice 3 puta na dan.
Preliti 10 g origana sa 300 ml vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po pola č aš e 3 puta na dan, 15 minuta
pre jela.
Svež i sok broć ike (Galium aparine) piti po jednu kaš ikicu 5-6 puta na dan.
Dve kaš ike ivanjskog cveć a preliti sa dve č aš e vrele vode, natapati 2 sata, procediti. Piti po pola č aš e 4 puta na
dan pre jela.
Jednu kaš iku suvih samlevenih listova ruzmarina preliti sa 2 č aš e vrele vode, ostaviti 2 sata, procediti. Piti po pola
č aš e 3 puta na dan pre jela.
Petnaest grama granč ica sa listovima i plodovima bele imele preliti sa 200 ml vrele vode. Piti po 1 kaš iku 3 puta na
dan.
Glavobolja
Pod glavoboljom se podrazumijeva bol u glavi, trajna, ili povremena, retka ili uč estala, difuzna koja zahvata celu
glavu ili lokalizovana. Glavobolja je jedan od najč ešć ih simptoma sa kojima se susreć emo u svakodnevnom ž ivotu.
Vrlo č esto je propratni simptom mnogih bolesti. Već ina glavobolja nije znak neke opasne bolesti, već ih je 90%
simptom blagog poremeć aja koji se relativno lako mož e otkloniti. Glavobolja mož e nastati samo u onim tkivima ili
strukturama glave koje imaju osetne tj. senzitivne završ etke za bol. Ostale strukture, kao kosti, meke mož dane
ovojnice, motorni ž ivci i najveć i deo mož danog tkiva ne mogu reagovati pojavom boli. Glavobolja se pojavljuje
samo u određ enim uslovima, u kojima dolazi do promene polož aja ili stanja u bolno osetljivim strukturama i traje
dok postoji taj uzrok. Bol prestaje kada promena polož aja ili stanja prestaje spontano ili pod uticajem leč enja.
Recepti:
2-3 glavice crnog luka samelje se na maš ini za mlevenje mesa. To se pomeš a sa finim uljem i doda malo soli. Tom
smesom se masira glava, zatim se ta masa stavi u gustu krpu i privež e na glavu. Preko krpe stavi se suva marama
i malo prilegne.
Koren maslač ka, korijen anđ elike, matič njaka – jedna ka š ika; majč ine duš ice - pola kaš ike; zovinog cveta – jedna
kaš ika; metvice – dve kaš ike. Sve se to dobro promeš a i od te meš avine jedna kaš ika se prelije sa 2 decilitra
ključ ale vode i ostavi da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno viš e puta na dan.
Kič ica, lincura - po jedna kaš ika, koren valerijane 2 kaš ike. Dobro promeš ati i od te meš avine jednu kaš iku preliti s
2 decilitra ključ ale bode i ostaviti da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno viš e puta na dan.
Od jednog oveć eg limuna iscedi se sok i dobro promeš a sa kaš ikom fino samevene prave kafe. To se popije i malo
prilegne.
437