Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Kopriva - Urtica dioica
Narodna imena. Velika kopriva,pitoma kopriva, ž ara, pasja kupina.
Botanič ke karakteristike. Kopriva je dvodoma biljka sa velikim korenom.Stabljika dostiž e visinu do 150 cm, a
listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlač ice.
Listovi i peteljke su pokriveni ž arnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oš tar sok na kož u.
Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od proleć a do jeseni, a za vreme zime
ostaje u zemlji.
Staniš te. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Raste na zapuš tenim mestima kao korov.
Upotrebljivi delovi biljke. Kopriva je jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo.Ona je, poč ev od korena pa
preko stabljike i listova sve do cveta, dakle u celosti, lekovita. Za lek se skuplja korenje (u proleć e i jesen), listovi
i vrš ike (u proleć e), a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.
Hemijski sastav. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belanč evinama, ugljenim hidratima, mastima,
kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Sadrž i
flavonoide,organske kiseline, azotne materije i dr.
152