Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Š aku mladih lisnih pupoljaka koprive prokuvati 15 minuta u jednoj litri vode. To piti mesec dana umesto vode.
Zimi se mogu upotrijebiti osuš eni pupoljci ali samo pola š ake.
Izrendati posebno š argarepu, cveklu, rotkvu, iscediti sok u jednakim količ inama i sipati u tamnu flaš u. Flaš u
premazati testom, ali tako da ne bude sasvim zatvorena da bi sok mogao isparavati. Piti po jednu supenu kaš iku
tri puta dnevno pre jela. Vreme leč enja je tri meseca. Ovo je radikalno sredstvo protiv malokrvnosti.
Uzeti 400 g. svinjskog, utrobnog nesoljenog sala, 6 velikih zelenih jabuka. Jabuke sitno iseć i i staviti u salo, dobro
izmeš ati i staviti u rernu na tihoj vatri. Dok se salo topi uraditi sledeć e: umutiti 12 ž umanaca sa č aš om š eć era dok
se dobije bela masa, dodati u to 400 g. najkvalitetnije č okolade. Kada se salo i jabuke dobro istope izvaditi iz
rerne, procediti kroz sito ili gazu, dodati pripremljenu smesu, sve dobro izmeš ati i ostaviti da se ohladi. Dobijeni
proizvod mazati na hleb. Uzimati 3-4 puta dnevno za svaki obrok i uz to piti toplo, skoro vruć e mleko. Efekat je
dobar. Time se oslobađ a od malokrvnosti, dobija na tež ini, poboljš ava se opš te stanje, jač aju pluć a i prolazi
iznemoglost.
Kantarion- 3 supene kaš ike , mrtva kopriva – cvetovi 2 supene ka š ike, kupina – list – 2 supene ka š ike. Sve isitniti,
dobro izmeš ati, preliti sa 3 č aš e vrele vode, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti po jednu č aš u, vruć e tri puta
dnevno.
Š ipurak- plodovi – 5 supenih ka š ika isitnjenih plodova na 1 l vode. Kuvati 10 minuta, uviti i ostaviti č itavu noć . Piti
č aj u bilo koje doba dana sa bilo č im. Izuzetno č isti krvne sudove, poboljš ava razmenu materija. Tinktura je
bogata vitaminima i koristi se sem kod malokrvnosti kod skorbuta, bolesti bubrega i mokrać ne beš ike i jetre kao
sredstvo za poboljš anje opš teg stanja.
Svakodnevno naš te jesti 100 g. mrkve sa pavlakom ili maslacem.
Tinktura od plodova koristi se kao multivitaminsko sredstvo kod iscrpljenosti i malokrvnosti. Dve kaš ič ice isitnjenih
plodova preliti sa dve č aš e vrele vode, ostaviti jedan sat, dodati š eć er po ukusu i popiti u 3-4 navrata u toku dana.
List koprive, cvetovi hajduč ice, koren maslač ka- sve u jednakim količ inama. Supenu kaš iku meš avine preliti sa 1,5
č aš om vrele vode, ostaviti tri sata, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme pre
leč enja je 8 nedelja.
List koprive, list breze – u jednakom odnosu. Dve supene ka š ike meš avine preliti sa 1,5 ć aš om vrele vode, ostaviti
jedan sat, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme leč enja je 8 nedelja.
Oč istiti i oprati 300 g. belog luka, staviti ga u dvolitarsku teglu, preliti sa 1 l 70% alkohola i ostaviti da odstoji tri
nedelje. Doza: 20 kapi tinkture u pola č aš e mleka tri puta dnevno. Ipak, tinktura od belog luka se smatra za
slabije sredstvo od samog luka. Mogu se takođ e uzimati kapsule sa belim lukom i uzimati 2-3 puta komada naš te i
pre spavanja. Uzimanje kapsula napunjenih sokom od belog luka uopš te ne ostavlja miris kod osobe koja ga
koristi. Kod leč enja malokrvnosti treba uzimati po 4-5 kapsula dva puta dnevno.
Napuniti teglu od 4 l pelenom. Potreban je pelen isključ ivo iz majskog sakupljanja. Preliti pelen 40% alkoholom i
ostaviti 21 dan na suvom, tamnom mestu na temperaturi koja mora biti već a od sobne. Doza: 1 kap tinkture na
jednu supenu kaš iku sa vodom. Piti ujutru, jednom dnevno- naš te. Piti ovaj lek tri nedelje. Ako je malokrvnost
izraž enog oblika napraviti pauzu od dve nedelje, a zatim nastaviti leč enje još tri nedelje.
Angina pektoris
Angina pektoris još se naziva stenokardija ili grudobolja, a uzrokovana je smanjenim snabdevanjem srč anog
miš ić a kiseonikom zbog blokade koronarnih arterija ili spazma koronarnih krvnih sudova. Jaka bol š iri se u levo
rame i u levu ruku, ali mož e se osetiti i u područ ju trbuha, leđ a ili č ak vilice. Stabilan oseć aj boli i pritiska u
grudima mož e trajati nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Razlikujemo stabilnu i nestabilnu anginu pectoris.
Postoji još jedan oblik angine pectoris a naziva se varijantna ili Prinzmetalova angina. Uzrokovana je spazmom
(grč em) koronarne arterije i mož e se pojaviti i u mirovanju.
496