Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

NEGA KOŽ E KOD SUNČ ANJA
Preplanulost i sunč ane opekotine
Preplanulost- potamnjenje kož e, koje nastaje stvaranjem viš ka pigmenta melanina u njenom spoljaš njem sloju
(epidermis) pod uticajem ultravioletnih zraka sunca ili veš tač kih izvora svetlosti (ž ivino-kvarcne lampe i dr.). Po
pravilu, preplanulost svedoč i o dobrom prenosu i povoljnom uticaju ultravioletnih zraka na organizam, pod č ijim se
uticajem u organizmu stvaraju biološ ki aktivne materije koje stimuliš u rad nervnog i endokrinog sistema,
poboljš ava se razmena materija, poveć ava se otpornost prema infektivnim i drugim obolenjima. Osim toga, pod
uticajem ultravioletnih zraka stvara se vitamin D, koji ima sposobnost da iz creva apsorbuje kalcijum, kojin je
neophodan za koš tani sistem (usled nedostatka vitamina D dolazi do pojave rahitisa). Ovaj vitamin obezbeđ uje
normalnu aktivnost mnogih fermenata.
Preplanulost je jedna od zaš titnih reakcija organizma. Nastalo zadebljanje rož natog sloja i sposobnost melanina da
apsorbuje toplotne zrake š titi organizam od ultravioletnih zraka, koji pri duž em delovanju mogu izazvati izumiranje
ć elija kož e i sunč ane opekotine, , a takođ e i od infracrvenih zraka, koji su jedan od osnovnih uzroka pregrevanja i
sunč anice. Dopunsko sredstvo zaš tite id sunč anih zraka je znojenje.
Ne gledajuć i na pozitivan uticaj sunca, opasnost kojoj se izlaž emo dugotrajnim boravkom na suncu je vrlo
velika.Ultravioletni zraci su š tetni za naš u kož u. Samo kod ljudi sa vrlo tamnom ili crnom kož om se u organizmu
proizvodi dovoljna količ ina melkanina koja u potpunosti š titi organizam od š tetnog uticaja ultravioletnih zraka.
Š teta, koja mož e biti uč injena naš oj kož i, direktno je proporcionalna vremenu nalaž enja na suncu. Krać e
zadrž avanje na suncu (do 10 min.) pre svega iritira kož u i izaziva malo crvenilo. Kod duž eg zadrž avanja kož a se
upali i otekne. Ako se produž i sunč anje, kož a mož e izgoreti i stvaraju se plikovi i poč inje da suzi. Suviš no sunč anje
nanosi kož i takvu š tetu da ona viš e nije u stanju da vrš i svoju zaš titnu funkciju. Kod teš kih opekotina prekida se
termoregulacija š to dovodi do sunč anice.
Opasnost od dugog boravka na suncu je i ta š to pod uticajem sunč evih zraka kož a gubi svoju elastič nost, glatkost i
prekriva se borama. Naž alost, niš ta viš e ne mož e usporiti ili zaustaviti taj proces. Najozbiljniji razlog zbog kog
treba izbegavati sunč anje je taj š to sunč evi zraci izazivaju jake promene na kož i koje mogu dovesti do stvaranja
raka kož e. Potrebno je vrlo dugo biti na direktnom suncu da bi doš lo do slič nih promena. Zbog toga beli ljudi koji
ž ive u oblastima sa dosta sunca imaju mnogo viš e š anse da dobiju rak kož e u odnosu naljude koji ž ive u oblastima
sa malo sunca. Ljudi sa crnom kož om proizvode melanin tako efikasno, tako da se ne nalaze u opasnosti, u
stepenu kao beli ljudi, da dobiju rak, nezavisno od toga koliko se dugo nalaze na suncu. Ljudi koji imaju vitiligo
(delovi kož e bez pigmentacije), ili hloazmu (delovi kož e sa viš kom pigmentacije), moraju izbegavati sunč eve
zrake. Kod prvih, kož a brzo izgori, a kod drugih mrlje tamne i postaju još primetnije. Kod dermatita takođ e ne
treba biti na suncu jer se kož a još brž e suš i, š to pogorš ava njen sastav.
Stari ljudi, deca do dve godine, trudne ž ene, lica sa hronič nim obolenjima pluć a (naroč ito tuberkuloza), sa
oboljenjima srca i krvnih sudova, ne smeju dugo biti na suncu. Poviš ena osetljivost prema sunč evim zracima se
mož e javiti kod osoba sa poremeć enom funkcijom jetre kada koriste mnogo alkohola. Osobe sa poviš enom
osetljivošć u prema sunč evim zracima, na ulici treba da koriste stranu u senci, da nose odeć u od laganih, svetlih
materijala sa rukavima, otkrivene delove kož e da maž u kremom za sunč anje, a takođ e da koriste svetli suncobran
i naoč are za sunce. Naž alost, iako znaju da je sunce š tetno za kož u, mnogi se aktivno sunč aju, smatrajuć i da ć e ih
preplanulost uč initi privlač nijm.
Sunč ati se treba postepeno. Prvi dan na direktnom suncu treba biti najviš e 10-15 minuta, a stanovnici sa severa
koji odmor provode na jugu ili na planinama, prve dane treba da provode ispod suncobrana. Kod dobrog
podnoš enja, svaki naredni dan treba produž avati boravak na suncu za 5-10 minuta. Maksimalna duž ina sunč anja,
za već preplanulu osobu, ne treba da prelazi 1-1,5 sati. Ravnomernu preplanulost pomaž e mazanje kož e pre
sunč anja orahovim, breskvinim ili nekim drugim biljnim uljem.
589