Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Napad angine obič no je uzrokovan telesnim naporom, emocionalnim stresom, tokom obroka ili na hladnoć i. Naime,
napad angine pectoris javlja se svaki put kada srce ubrza i kada treba viš e kiseonika. Uz bol se obič no javlja
pojač ano znojenje pa i povrać anje. Obič no traje od jedne do pet minuta, a smiruje se odmorom ili uzimanjem
nitratnih vazodilatatora. Bol u grudima koja traje par sekundi nije angina pectoris.
Recepti:
Pomeš ati po 15 g valerijane, glogovog cveta, cveta lavande, srdač ca, kima i komorač a, i matič njaka 10 g. Uzeti 3
kaš ike, preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim ocediti i medom zasladiti. Pije se u toku
dana u 3-4 navrata.
Ateroskleroza
Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih miš ić nih arterija. Karakteriš e se disfunkcijom endotela krvnog suda,
vaskulitisom, i nakupljanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ć elijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj
proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hronič nu opstrukciju zapremine
krvnog suda, poremeć en protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva.
Najznač ajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolesti su: hiperlipidemija,
hipertenzija, š eć erna bolest, puš enje. Ateroskleroza je č ešć a kod muš karaca nego kod ž ena. Razlog ovakvoj
disproporciji je š to su ž ene tokom reproduktivnog perioda zaš tić ene dejstvom polnih hormona. Ipak, nakon
menopauze, rizik kod ž ena se znač ajno poveć ava, tako da nakon 50. godine, već ina ž ena ima isti faktor rizika za
razvoj bolesti kao i muš karci iste starosne dobi. Znač ajno je i to da klinič ka manifestacija aterosklerotič nih
vaskularnih promena postaje izarazita u periodu izmeđ u 40. i 70. godine ž ivota.
Recepti:
Treba piti č aj od rosike (Drosera rotundifolia). Jednu kaš ič icu na 300 g vode kuvati 2-3 minuta. Pije se triput
nedeljno- jednu š olju nataš te i jednu š olju pre spavanja. Posle toga 4-6 nedelja pauzirati. Zatim ponoviti.
Pomeš ati po 25 g gloga (cvet), belog luka, rastavić a i imele, uzeti 2 kaš ike, preliti sa 3 decilitra vrele vode.
Poklopiti, ostaviti 2 sata, odliti i piti pre jela.
Po 20 g gloga (cvet), kamilice, masline (list), imele i belog luka, izmeš ati, uzeti 2 kaš ike mješ avine, preliti sa 3
decilitra vrele vode, ostaviti 2 sata, zatim odliti i piti pre jela.
Hemofilija
Hemofilija je bolest iz grupe koagulopatija (poremeć aja u sistemu koagulacije krvi) koja se nasleđ uje recesivno
vezano za X hromozom. Oboleli su uglavnom muš karci jer oni imaju samo jedan X hromozom, dok su ž ene
prenosioci ove bolesti. Postoji hemofilija A, hemofilija B i hemofilija C. U zavisnosti od tež ine simptoma postoji:
subhemofilija, lakš i, srednje teš ki i teš ki oblik ove bolesti. Usled poremeć aja u zgruš avanju krvi, javljaju se obilna
krvarenja izazvana č ak i banalnim povredama. Najač ešć e se javljaju sledeć a krvarenja: krvarenje u velike
zglobove (hemartros), krvarenje u miš ić e, abdominalna krvarenja, krvarenje u mokrać ne puteve, mož dano
krvarenje.
Recepti:
Kod ove, retke bolesti, uspeh se postiž e sledeć im lekovitim biljkama: veronikom (razgonom), virkom, rusomač om i
hajduč kom travom. One se pomeš aju u jednakim količ inama. Dnevno mora da se pije najmanje č etiri š olje č aja,
497