Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Kupina - Rubus fruticosus
Narodna imena. Crna jagoda, crna malina, divlja kupina, kupinjač a, brestova ostruga.
Botanič ke karakteristike. Kupina je viš egodiš nja bilka koja raste kao bodljikav grm. Listovi su perasto deljeni
sastavljeni od 3-5 listić a, po obodu su nazubljeni. Donja strana lista je svetlija zbog mnogo dlaka. Duž glavnog
nerva i lisne drš ke nalaze se bodlje. Cvetovi su beli i ruž ič asti i na vrhu granč ica obrazuju cvast. Plod je slož en od
mesnatih koš tunica. Kad sazri, crne je boje i slatkog ukusa. Cveta poč etkom leta.
Staniš te. Raste svuda po š ikarama, na neplodnom zemljiš tu, na rubovima š uma, pa i u samim š umama.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u proleć e i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u proleć e, cvetovi za
vreme cvetanja, a plodovi kad su zeleni ili zreli.
Hemijski sastav. Listovi sadrž e tanine, flavonoide, organske kiseline. Plodovi sadrž e š eć er, pektine, tanine,
organske kiseline, karotin,vitamin C, vitamine grupe B, soli kalijuma.
Primena. Č aj od listova ili sok od bobica odlič no deluje protiv proliva (i krvavog). Pomaž e kod krvarenja iz ž eluca,
upale creva, belog pranja. Proč išć ava krv, povoljno deluje na kož ne bolesti, osipe i liš aje. Leč i promuklost, kaš alj,
167