Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Bela imela - Viscum album
Narodna imena. Amelje, veska, visk, viš ce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova
imela.
Botanič ke karakteristike. Bela imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drveć a.
Ima oblik okruglastog grmić a č ije granč ice su zelene, č lankovito razgranjene i na njima se nalaze naspramni sedeć i
listovi ž uć kasto zelene boje. Listovi su kož asti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu celi, 2-6 cm dugač ki i 1-2
cm š iroki. Cvetovi su jednopolni, ž uć kasto zeleni. Biljka je dvodomna. Plod je bela okrugla bobica. Pun je lepljivog
soka i sadrž i nekoliko crnih semenki.
Staniš te. Ž ivi na raznom belogorič nom i crnogorič nom drveć u.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.
Hemijski sastav. Sadrž i lektin, polipeptide, flavonoide, lignine, biogene amide.
Primena. Koristi se protiv histerič nih napada, za srč ane tegobe, za regulisanje krvnog pritiska, zaustavlja
krvarenje iz nosa, protiv zakreč enja krvnih sudova, vrtoglavice i grč eva, kod poremeć aja hormonalnog sistema,
hronič nog poremeć aja metabolizma, dijabetesa. Pospeš uje rad citavog limfnog sistema. Otklanja tegobe vezane za
klimaks: aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, guš enje. Deluje preventivno protiv š loga. Pripisuju joj antitumorski i
antikancerogeni uč inak.
Nač in upotrebe. Pripremanje č aja: č aj od imele priprema se samo hladnim natapanjem. Jedna puna mala kaš ika
imele ostavi se preko noć i u č etvrt litre hladne vode. Ujutro se malo ugreje i procedi. Ako vam je potrebna već a
dnevna količ ina, č aj č uvajte u termos-boci koju ste isprali vruć om vodom, ili ga ugrejte u drugoj posudi sa vodom.
16