Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

se staviti opisani oblozi od biljne kaš e, i to poč ev od limfnih ž lezda. Oblozima sa biljnom kaš om pokrivaju se i
otekla mesta. Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meč je š ape. I kupke od crnog sleza, koji uveč e treba potopiti u
hladnu vodu, doprinose da se bolesnik oseć a bolje. Zahvaljujuć i kupkama, otoci na rukama i nogama se postepeno
povlač e. Uspeh obeć ava i mazanje ovih tvrdih oteklina svež im sokom od zeč je soce.
Oboljenje limfnih ž lezda
Najč ešć e bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem. Zapaljenja limfnih sudova i ž lezda
(lymphangitis i lymphadenitis) su najč ešć e posledica povreda i zapajenja kož e, naroč ito izazvanih stafilokokama i
streptokokama. Regionalna limfna ž lezdi je uveć ana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Pod
limfedemom se podrazumeva otok ekstremiteta, koji je uzrokovan poremeć enim oticanjem limfe. Razlikujemo
primarni i sekundarni limfedem. Prvi je kongenitalnog porekla, a drugi posledica različ itih poremeć aja. U
sekundarnom limfedemu oticanje limfe je otež ano zbog postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije,
opstrukcije limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i drugih poremeć aja.
Recepti:
Majoranom iz poslednje ž etve, do grlić a napuniti bocu i usuti maslinovo ulje. Ostaviti da na suncu ili blizu
š tednjaka odstoji deset dana. Obolele ž lezde mazati ovim uljem od majorana, mašć u od nevena ili uljem od
kantariona. Oprati i na dasci oklagijom izgnječ iti svež e listove uskolisne ili š irokolisne bokvice i velikog podbela,
svež e ivanjsko cveć e ili svež e stabljike i listove nevena. Listovi moraju da se izgnječ e dok su vlaž ni, zbog toga š to
voda pomaž e da se iz njih izvuč e sok. Kaš a od listova navedenih biljaka stavlja se naizmenič no na obolele limfne
ž lezde. Sam bolesnik ć e najbolje odrediti koja kaš a mu viš e prija. Ukoliko je operacija već izvrš ena, pored svež e
biljne kaš e, č etiri sata dnevno mož e da se koristi i oblog sa š veden biterom, eventualno da usledi i masaž a njime.
Takođ e su preporuč ljivi parni oblozi od rastavić a, po dva sata, u krevetu. Dnevno, u gutljajima, obavezno piti litru i
po do dve litre č aja od meš avine koja sadrž i 300 g nevena, 100 g rastavić a, 100 g hajduč ke trave i 100 g koprive -
na č etvrt litre vode uzeti punu malu kaš iku. Kada postoji zloć udno oboljenje limfnih ž lezda, veoma č esto dolazi do
pojave tvrdih otoka na rukama i nogama, do tzv. elefantijaze. Ruke i noge naglo poč inju da otič u, postaju tvrde I
neosetljive, a bolesnik ima oseć aj da mu oboleli udovi o trupu vise kao da su od drveta. U ovakvom sluč aju mogu
se staviti opisani oblozi od biljne kaš e, i to poč ev od limfnih ž lezda. Oblozima sa biljnom kaš om pokrivaju se i
otekla mesta. Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meč je š ape. I kupke od crnog sleza, koji uveč e treba potopiti u
hladnu vodu, doprinose da se bolesnik oseć a bolje. Zahvaljujuć i kupkama, otoci na rukama i nogama se postepeno
povlač e. Uspeh obeć ava i mazanje ovih tvrdih oteklina svež im sokom od zeč je soce.
BOLESTI KOŽ E
Akne
Akne (lat: Acne vulgaris) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) obolenje kož e, uzrokovano promenama u
pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u kož i i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridruž ene lojne ž lezde).
Uobič ajeno je da se akne nazivaju bubuljice. Ovo stanje obič no nastaje tokom puberteta, i naroč ito je zastupljeno
u populaciji zapadnih zemalja, š to se objaš njava već om genetskom predisponiranošć u. Akne su pojavni oblik
preteranog odziva lojnih ž lezdi na uobič ajene nivoe muš kog hormona testosterona. Kod već ine ljudi ovaj
prenaglaš en odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlač e,
bilo delimič no bilo privremeno. Međ utim, ne postoji nač in pomoć u koga se mož e pouzdano predvideti koliko dugo
vremena ć e one opstati, i kod nekih osoba one se zadrž avaju decenijama, i opstaju u tridesetim i č etrdesetim
godinama ž ivota, pa ponekad i kasnije. Akne pogađ aju veliki procenat populacije u nekom od ž ivotnih razdoblja.
419