Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Kozmetika
Kozmetika, veš tina da se bude lep, stara je koliko i sama istorija č oveč anstva. Po jednoj legendi bog Hermes je
podario č oveku veš tinu ulepš avanja lica. Ljudi su ulepš avali svoja lica da bi bolje rodila pš enica, umnož avala stoka,
rađ ala zdrava deca, a takođ e i protiv urokljivih oč iju i vradž bina. Smatralo se da aromati imaju smirujuć e dejstvo i
pomoć u njih ljudi su pokuš avali da poboljš aju raspolož enje. I sada mi tač no znamo da to nije mistika, već realnost
jer prijatni mirisi č oveku daju bodrost i optimizam, č ak poveć avaju i radnu sposobnost. U nekim fabrikama u
Japanu pomoć u aromatič nih materija smanjuju umor.
Još u davnim vremenima ljudi su znali da prave kozmetič ka sredstva od kore drveta, cveć a, lista i plodova biljaka.
To znanje se prenosilo sa pokolenja na pokolenje. Ž ene su od davnina znale i veš to koristile sredstva za
izbeljivanje lica, omekš avanje kož e ruku, za negu kose. Sač uvane su starinske knjige sa opisima svojstava
različ itih biljaka i nač ina njihove primene.
Međ u mnoš tvom sredstava koja se koriste u profilaktici i leč enju kozmetič kih mana, znač ajno mesto zauzimaju
biljke. One sadrž e materije koje poboljš avaju procese razmene materija u ć elijama kož e, pomaž u u borbi protiv
prevremenog starenja, hrane, dezinfikuju, toniziraju, omekš avaju kož u, otklanjaju ili preventivno deluju na pojave
bolesti kož e. Materije iz biljaka blagotvorno deluju na organizam, za razliku od sintetič kih sredstava č ija primena
mož e dovesti do nepovoljnih posledica.
539