Enciklopedija-ljekovitih-bilja-i-recepata

Nega ruku uključ uje i negu noktiju. Nokti su ploč ice koje se sastoje od orož nalih ć elija epiderma. Nokat raste iz
korena, smeš tenog u osnovi lož e nokta. Sastav nokta i njegov spoljaš nji izgled uglavnom zavise od hranljivih
materija koje dolaze krvotokom do nokta i od uticaja nervnog sistema. Zdrav nokat raste oko 0,1 mm na dan, 3-4
puta manje od kose. Nokat se u potpunosti menja za 5 meseci. Ako se ne seč e mož e dostić i duž inu od 40 cm.
Zdravi nokti su tvrdi, glatki, ruž ič asti. Ako nokti postanu hrapavi, promene boju, lome se i postaju slojeviti, to
mož e biti spoljaš nja manifestacija metabolič kih promena u organizmu ili obolenja unutraš njih organa. Ako su
promene uporno prisutne treba se obratiti lekaru.
Prvo treba razumeti uzroke nastanka zadebljanja, hrapavosti, krhkosti i cepanje noktiju. Mož da je to uticaj
hemijskih sredstava, smole, rastvarač a i boja, sa kojima se radi u prizvodnji, ili drugih sredstava kuć ne hemije ili
je to rezultat dugotrajnog drž anja ruku u vodi.
Ž uć kasta boja noktiju se mož e pojaviti kod korišć enja loš eg laka. Bele mrlje se pojavljuju kao rezultat trauma,
kada u nokat prodiru mehurić i vazduha. U sluč aju upalnog procesa u lož i nokta na površ ini nokta se mogu pojaviti
popreč ne ili uzduž ne brazde.
Lepi nokti se smatraju divnim darom prirode, ali i ruž ni nokti, pravilnom i stalnom negom, mogu biti lepi. Kož icu
koja raste na osnovi nokta treba č istiti koš tanim č istač em za nokte. Ruke treba prethodno oprati toplom vodom da
bi kož ica bila meka. Površ inu nokta treba polirati trljajuć i je unutraš njom stranom kore od limuna.
Prljavš tinu ispod nokata treba č istiti tupim priborom jer se sa oš trim mož e povrediti. Ako se spremate za rad u
baš ti zagrebite vrhovima prstiju komad sapuna da on uđ e ispod nokata. Tada neć e moć i da uđ e prljavš tina.
Najč ešć i nedostatak noktiju je njihova lomljivost. Jedan od uzroka lomljivosti je nedostatak vitamina A i D.
Lomljivost mož e nastati od č estog pranja rublja, od upotrebe laka za nokte, od korišć enja acetona za skidanje
laka.
Preporuke za negu ruku
Za održ avanje kisele reakcije kož e treba pre spavanja isprati ruke zakiseljenom vodom (na 1 l vode 1 kaš ikica
sirć eta).
Mast za omekš avanje kož e na rukama na vetrovitom vremenu. Zeti 4 kaš ike glicerina, 1 kaš oku soka od limuna i
toliko krompirovog braš na da se dobije krema. Sve dobru izmeš ati i uveč e utrljati u kož u ruku.
Kod tež ih fizič kih poslova svaki dan trljati ruke glicerinom koji je pomeš an sa vodom (1:1) ili vazelinom. Glicerin
bez vode kod nekih izaziva gnojenje rana.
Za ogrubele ruke, a takođ e i za omekš avanje kož e na laktovima i kolenima koristi se zagrejano maslinovo ulje.
Losion za omekš avanje kož e i za eliminaciju upala. Smesu isitnjenih listova bokvice, cvetova kamilice i nevena (1
kaš ika) preliti č aš om ključ ale vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti. U č aj staviti 1 kaš iku glicerina. Ruke
protrljavati tim losionom 2-3 puta na dan.
Ako se na rukama pojave upale i kož a ispuca, treba ih posle svakog pranja malo drž ati u skrobnoj vodi (voda od
kuvanog krompira bez soli ili voda sa narendanim sirovim krompirom).
Za grubu i hrapavu kož u ruku (2 puta ili profilaktič ki 1 put nedeljno) prreporuč uju se kupke od soka kiselog
kupusa, surutke i vode u kojoj se skuvao krompir. Zatim kož u mazati masnom kremom i noć u staviti konč ane
rukavice.
593