SPORTSKA SVAŠTARA

pobedničku obalu premijernog izdanja Superkupa Južne Amerike
(KONMEBOL Rekopa) zajedno sa saigračima.
Dabar je potom, u martu 1989, u finalu Interameričkog kupa sa
dva gola zamutio vodu šampionu KONKAKAF-a Olimpiji iz
Tegusigalpe i, umesto da sve ode u Honduras kako je pevao
Balašević, sva slava je otišla u Urugvaj.
Činjenicu da je njegovo srce kucalo za zastavu i nacionalni klub,
iskoristio je selektor Urugvaja Oskar Tabarez, pruživši mu priliku
da oseti puls državnog tima na Svetskom kupu (prvenstvu) u Italiji
1990. godine.
Na startu su Nebesko plavi neutralisali torpeda Španske
armade (0:0), potom su ih belgijski Crveni đavoli poslali u predvorje
pakla (3:1), pa su odlučujući susret Urugvajci imali protiv Južne
Koreje.
Iako je dvostruki svetski prvak u fudbalu bio „Samsung galaksi“,
a Korejci „ fiksni telefon“, Azijati su drali kožu selektoru Tabarezu
i njegovim pulenima, ali je u 91. minutu rezervista Fonseka pokazao
da je dabrovsko krzno ipak skuplje od kože i pogotkom iz sumnjive
pozicije „telefonirao“ rivalu - „alo, mi smo fudbalska sila!“ i Urugvaj
je izborio plasman u osminu finala.
Preko domaćina se do četvrtfinala nije moglo, ali je prikazano
Dabru pomoglo da zaplovi vodama Serije A, jer nije bilo te brane
koja bi onemogućila Kaljariju da ga dovede u svoje redove.
Na Sardiniji nema dabrovih neprijatelja - vukova i medeveda, pa
je Urugvajac gospodario stadionom Sant Elija, uz to je oštro grizao
108