SPORTSKA SVAŠTARA

i na gostujućim terenima, pa mu je i učinak u elitnoj italijanskoj ligi
u teget-crvenom dresu bio vrlo dobar - 50 utakmica - 17 golova.
Vrednost krzna štrkljastog napadača je rasla, namamljujuće je
delovala na čelnike Napolija, tako da je 1992. godine završio u
redovima Plavih.
Pun pogodak, pokazalo se vrlo brzo.
Nije bilo lešnika poput Maradone pa da u Napulju nastanu nove
fudbalske napolitanke koje bi dočarale slast trofeja.
Istina je da Danijel Fonseka nije bio s lešnicima, ali je bio
čokolada temperamentnim Napolitancima, a poseban užitak za njih
je bila utakmica Kupa UEFA u septembru 1992, kad je Dabar poput
omota pet puta (!) progrickao mrežu Valensije na Mestalji. Slepim
miševima su bile iskopane oči, a fudbalski svet je bio zaslepljen!
U vinu je istina, u kopačkama znanje, a u čarapama (štucnama)
urugvajske reprezentacije, koje je nosio dok je bio član Napolija,
krio se poslednji element fudbalskog Trojstva zvanog Danijel
Fonseka Dabar.
Posle dve godine Južnoamerikanac se, osim u večnost
najpopularnijeg sporta, peselio u Večni grad, pošto je pojačao Romu.
Na njegovu žalost,vreme je pokazalo da bi dolazak u Vrnjačku
Banju bio bolji izbor - stigao bi star, a otišao iz nje mlad. U Rimu je
bilo kontra.
Povrede su otupele Dabrove zube, krzno je još sijalo, ali
dovoljno samo za podršku kolegi Abelu Balbu. Argentinsko sunce
bilo je jače od urugvajskog.
109