SPORTSKA SVAŠTARA

Taj igrač je 1996. na Evropskom prvenstvu zaljuljao „kolevku“
fudbala. Englezi su mu se poklonili nasred Vemblija jer ih je uništio
u polufinalu. Elf „elfa“, šta drugo reći.
Mi smo za to vreme učili šta je život. Učili smo i kako se živi
jer smo odrastali u sankcijama, ratnom okruženju. A voleli smo
život.
Međutim, život nas baš i nije obožavao. Bar ne uvek.
Negde u daljini smo čuli da se „tamo na Kosovu“, Metohiju niko
nije spominjao, gadno puca. Za Košare (još uvek) nismo čuli.
Pozivi za odlazak u Vojsku Jugoslavije su stizali, a ono šator do
šatora kad se regrut ispraća, kao na vašaru u našoj Rumi. To vam je
tamo gde su sremski Srbi 1918. Kraljevini Srbiji rekli „da“.
Kako su se naši preci tad zakleli matici, tako se i MIlenko Božić
zakleo otadžbini 80 godina posle njih.
Zakleo se i svom saborcu Darku Bjelobrku da će biti braća dok
ih smrt ne rastavi.
I dođe ta smrt, prokleta bila, i uze ih obojicu na Košarama istog
dana ratne 1999. godine.
A naš Srem je i dalje kićen kao nekad. I dalje konji vrani vuku
fijakere, pa će valjda jedan nebeski i po našeg Kunca otići. Da ga
doveze do njegove Mitrovice i da još jednom pogleda preko Save, u
Mačvu, baci kamenčić i priseti se kako ga je neka Mačvanka ujela za
srce, pruži joj oproštaj a onda da se vrati u legendu. Tamo gde mu
je i mesto.
80