SPORTSKA SVAŠTARA

Vazduh je u Sijudad de Meksiku redak, ali su zato česti bili ubodi
mađarskog tima. Sovjeti su Imreu Nađu naneli smrtonosne rane, a
beskrvna osveta mačem je donekle stigla njihove reprezentativce u
finalu planetarnog takmičenja.
Tri godine kasnije je ceo svet bio Palov - opet ekipna pobeda
na Svetskom prvenstvu za potomke kralja Ištvana, da bi se Šmit
1972. umesto kupanja u blatu na Balatonskom jezeru, „okupao“ u
novom olimpijskom zlatu.
Sa drugarima iz državnog tima je u završnom okršaju posekao
Švajcarce kao sir, i miševi su počeli da beže od mađarskih
mačevalaca, međutim, rupe nije bilo pa je 1973. još jedno najsjajnije
mundijalsko odličje visilo oko njegovog vrata.
Kakav je bio kao takmičar, takav je ostao i po penzionisanju -
precizan!
Znao je kako treba naviti funkcionerski časovnik, svaka fotelja
je slatka kao „milka“ čokolada, a rezultat je radno mesto u
Švajcarskoj, jer je postao značajna gura u Međunarodnom
olimpijskom komitetu.
Da je u inostranstvu bolje a kod kuće lepše, dokazao je i
liderstvom u nacionalnom olimpijskom komitetu svoje zemlje
tokom osamdesetih godina prošlog veka.
Kad je sportska fotelja počela da žulja, Budimpeštanac je
krenuo da ljulja ka ozbiljnijim političkim pozicijama.
U mačevalačkoj terminologiji se takmičar u muškoj
konkurenciji naziva „gospodinom“, no, Palu Šmitu je više prijalo da
44