LiDraNo 2009. - Agencija za odgoj i obrazovanje

kao odraslu osobu. Željela je u svemu biti najbolja, ali nije joj se dalo
uËiti. Željela je izlaziti, a pokvarila je ocjene. Nije se mogla prisiliti, nije
se mogla natjerati da... ObeÊala si je nekoliko puta da Êe se stvarno
popraviti. Pa ne mora baš sve promijeniti. Mora od sutra poËeti upravljati
sobom. Mora, mora, mora...
Sutradan nisam ponovo pospremila svoju sobu. Opet nisam stavila
svoj prljavi tanjur u perilicu. Ponovo sam ostavila tonu odjeÊe na stolcu,
ne da mi se uËiti... Imam trinaest godina i zasitila sam se Griotta. Želim
isprobati nešto novo.
Ana ©iπmanoviÊ, 7. r.
Osnovna škola Trnsko, Zagreb
Voditeljica: Vesna Dresto
Na mojemu stolu
Moj stol je navik lipi. Veliki je, drveni, pokrit zis bilim heklanim
stoljakum, a na sredini su fort nikakve rože h vazi punoj vode. Oko stola
su lipo složeni stolci. Se je kak triba ∑ dok nikoga ni doma.
F hiži nas je pet i Ëim dojdemo domom, saki si zeme jen komad stola.
Tu je unda sega! Na jednom kraju moj brat Bruno ji. Un je fort laËan.
Zriva stoljak na sredinu, dene gor mliko, somericu, kruh, šalicu, nož,
žlicu, vilicu. I novine si zeme kaj Ëita dok ji. Zi žepa još zvadi šerafciger
jer ga tišËi dok sidi. Oko sebe se nasmeti i pokapla z mlikum. Na drugu
stran stola dojdem ja zi svojimi knjigami. Polafko odmaknem stoljak,
posložim, kak po špagici, knjige i teke, pernicu i Ëikobernicu za šiljenje.
Pišem i brišem, drobim gumicu i rastepem Ëikobernicu. Draplem liste i
rastegnem po stolu se knjige ∑ i na podu nikaj završi.
Bruno se naji, zdigne se i prede. Ne pospravi niš! Unda dojde Igor, moj
drugi brat, i poËne kriËat kak pozoj:
“Do je tu jiu?! Teri bedak je tu se polijau i zamusau?!”
Ja sam samo tiho, fejst se vuËim i pašËim se pisat kak da ga niš ne
Ëujem, no to me ne more spasit. Un se obraËa k meni i zija na me:
“I ti isto z tim tvojimi knjigami! Zakaj imaš svoju sobu? Fort je tu se
26
zametano. To ti bum jen dan se hitiu Ëez oblok van!”
KriËi na me, piËe me i draži kak da sam ja za se kriva. Ne morem više bit
tiho pak poËnem beËat. Zdignem se, slažem knjige i mašem z rukami, vuz
put kriËim i ja na jenga, malo ga i zdraplem z nofti. Un me poËne šupat i
Ëupat za lasi, ja mu vrnem. Rivlemo stol sim ∑ tam, nategnem stoljak ja,
nategne un i tres! ∑ rastepemo vazu zis rožami. Svaapplea je gotova. Ja brže
spašavam knjige od vode, a un beži f kupaonu po krpu da obriše pod.
Mam poËistimo i se droptije od kruha po stolu.
HveËer kada mama i tata dojdeju domom s posla, f hiži je mir. Stol je
lipo složen. Na jemu je mokri stoljak i vaza s rožami, bez vode.
RjeËnik
navik ∑ uvijek
heklanim ∑ kaËkanim
fort ∑ uvijek
rože ∑ cvijeÊe
se ∑ sve
saki si zeme ∑ svatko si uzme
ji ∑ jede
fort laËan ∑ uvijek gladan
zeme ∑ uzme
zi žepa ∑ iz džepa
šerafciger ∑ odvijaË
tišËi ∑ tiska
Ëikobernica ∑ pepeljara
draplem ∑ trgam
naji ∑ najede
unda ∑ onda
teri ∑ koji
Ëez oblok ∑ kroz prozor
kriËi ∑ viËe
beËat ∑ vikati
na jenga ∑ na njega
zdraplem ∑ ogrebem
z nofti ∑ noktima
šupat ∑ pljuskati, šamarati
lasi ∑ kosa
27