Studenci - Franjevačka provincija Presvetog Otkupitelja

– Eto, dragi moji, neka ste mi došli.
Samo vi pitajte, ja ću van reći sve što znan
ili bolje reći sve čega se sitin. Eee-e, nisu
meni dvi, pa san puno toga smetnila. Davno
san ja došla u Bekavce, a kad san došla,
zatekla san sve muške u kući. Današnje bi
ženske rekle ‘kojen si se svecu molila da te
svekrva nije zapala’, ali nije to bilo lako.
Svekar je mlad osta udovac, sa dvadeset sedan
godina. Nas Bekavaca su tri roda: Ninići,
Pervizovići i Stojičići, a naši su stari
pričali kako smo došli od Studenaca. Nego
ja san i rodon blizu Studenaca, iz Podzevelima.
Moji su Pušići - Čarići na kući, a moje
četiri bratane su otišle na Studence. Samo
san ja mlada odselila u grad. Moji su ćaća i
brat po Ćeskoj korpe nosili. Onda se dobro
živilo. Kupili su kuću u Duvnu, ostavili Pušiće
i tako san ja postala gracka cura, bila
san dobra partija.
– I sada se dobro držite?
Nasmijavši se, zgodno otpovrnu:
– Kako i ne bi, mene su vile zevelinske
umivale! Šta ću, dico moja, iman ja tri sina,
njiovu dicu, a sad s unukon živin. Lipo mi
je, neman se na šta žalit. Ja se uvik držin
svog: Boga u pomoć, laneticu priko glave,
samo traversu nisan nikad nosila (oni ovde
StuDenci 51
Mate Maras: Zijevanje
Poslije tako obilna ručka što su ga spravile moje nevične ruke,
Stari je po običaju nizao priču za pričom
Opet sam se našao u Lyonu, nagovaram
Staroga da se vrati iz svoje
besmislene emigracije. Sjedimo za
ručkom u zajedničkoj blagovaonici njegova
samačkog hotela. Imali smo bogat objed za
siromaške prilike, nizala su se jela i prilozi:
Danica Bekavac
kažu pregača). U našen komšiluku nema
đavlekanja. Mi se svi držimo zajedno i kad
koljemo krmad i kad kopamo zemlju. Jedino
smo se mi u Mrkodolu zaimljali, bilo bi nas i
po deset kopačica. Od zemlje se dugo živilo
dok nas se nije uvatila Austrija i Njemačka.
Znali bi mi često priko Studenaca proći. Ja
san ko nevista često doli odila. Išli bi na Zadvarje
žito minjat pa bi uvik svratili na Studence.
Lipa su to vrimena bila, dobra stara
poštivna čeljad. Sad se sve prominilo, evo,
nemaš više ni s kin ni gange zapivati. E da
bar znate zagusliti! Sad bi ja onu Zevelime,
moj debeli lade…
Ivana Babić
pureći odresci, prženi na ulju; špageti s rajčicom
i parmezanom (Stari reče: šuto-pašta);
quenelles lyonnaises (to su nekakvi valjušci,
trebalo ih je samo prigrijati); zelena salata
(Stari reče: puterica); sirevi roquefort i camembert;
crno stolno vino; jabuke petrovače
Božić 2012.
Mate Maras: Zijevanje
75