Casopis Industrija
Casopis Industrija
Casopis Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
energetika<br />
Privatizacija<br />
energetskog sektora<br />
Analiza efekata privatizacije i liberalizacije koja je sprovedena u EU u periodu<br />
od 1989. do 2009, pokazuje da energetski sektor u državama-članicama<br />
nije jedinstven posmatrajući vlasnički, strukturno i prostorno, a posebno ne u delu<br />
organizovanosti i institucionalne uređenosti. Struktura energetskih sistema državačlanica<br />
EU posledica je procesa evolucije, koja se odvijala u skladu sa potrebama,<br />
mogućnostima, interesima i odnosima moći. Taj proces se odvijao usklađujući se sa<br />
ostalim privrednim celinama, društvenom i posebno političkom konstelacijom, na<br />
jednoj strani, a na drugoj sa institucijama EU i uticajem globalizacije na unutrašnje<br />
društveno-ekonomske odnose. Stoga, govorimo o šarenilu u vlasničkoj, strukturnoj,<br />
organizacionoj poziciji energetskih sektora država-članica. To potvrđuje samo jedno<br />
– da energetika nije bitna samo za ekonomski razvoj, nego da predstavlja suštinski<br />
faktor održavanja minimuma društvenog jedinstva koje je neophodno za jedno<br />
politički stabilno društvo... Što se tiče Srbije, i ona se u skladu sa pravilima tranzicije<br />
i obogaćenim istaknutim željama za učlanjenjem u EU, nalazi pred pronalaženjem<br />
pravog odnosno odgovarajućeg rešenja procesa privatizacije energetskog sektora...<br />
Stručnjaci kažu da je pre pristupanju procesu privatizacije<br />
i liberalizacije energetskog sektora nužno precizno odrediti<br />
novi model javne regulacije energetskog sektora, bez<br />
čijeg postojanja je nemoguće očekivati pojavu i delovanje<br />
konkurencije. Zato se kao osnovni zadatak kreatora javne regulacije<br />
energetskog sektora ističe stvaranje regulatornog ambijenta<br />
koji je sastavljen od odgovarajućih teorijskih i institucija koje<br />
postoje i deluju u energetskoj praksi, a čiji je posao da omoguće<br />
efikasnu ponudu energetskih dobara.<br />
Osnova za tako nešto u Srbiji jeste formulisanje adekvatne energetske<br />
politike koja treba da bude izraz ravnoteže između protivrečnih<br />
zahteva i interesa koji stoje iza direktiva EU, aktivnosti<br />
unutrašnjih i spoljnih stejkholdera i nacionalnog interesa koji će<br />
omogućiti praktično i efikasno usklađivanje sa ciljevima nacionalnog<br />
razvoja po najnižim troškovima.<br />
Dakle, po redu i po zakonu...<br />
Načela za privatizaciju energetskog sektora<br />
Sada je sasvim jasno da je privatizacija energetskog sektora<br />
postala jedan od ključnih projekata izgradnje savremenog tržišta<br />
u Srbiji. No, taj proces privatizacije mora da se realizuje integrisanjem<br />
u projekte restrukturiranja dela inače loše privatizovanih<br />
društvenih preduzeća, s jedne strane, a s druge kroz proces otvaranja<br />
nacionalnog tržišta energetskih dobara u skladu sa odredbama<br />
opšteg dobra.<br />
Da bi se taj proces mogao smatrati uspešnim, bar u relativnom<br />
značenju, prelazak na novu vlasničku strukturu treba da obezbedi:<br />
» održivu društveno-političku prihvatljivost na duže vreme – ili<br />
pravednost;<br />
» istu takvu, u trajanju finansijsku održivost, gde je naglasak<br />
na samofinansiranju projekata proste i proširene reprodukcije<br />
u energetskom sektoru;<br />
» efikasno poslovanje koje mora biti konkurentno i na međunarodnom<br />
nivou u pogledu roba i usluga iz energetskog sektora;<br />
» racionalnost u iskorišćavanju prirodnih resursa, gde se naglasak<br />
stavlja na optimizaciji strukture i količine upotrebe energije<br />
zbog retkosti nacionalnih dobara;<br />
» zaštitu potrošača od neopravdanog isključenja, posebno socijalno<br />
ugroženih grupa;<br />
» efikasnu zaštitu osnovnih interesa potrošača;<br />
» ekonomsku i društvenu ravnotežu kako bi se osigurala isporuka<br />
električne energije i prirodnog gasa po razumnim cenama<br />
na celoj teritoriji zemlje, a posebno na slabo naseljenim ruralnim<br />
i periferijskim područjima;<br />
» zaštitu životne sredine gde je predviđeno da minimalni standardi<br />
budu vrlo visoko postavljeni;<br />
» sigurnost snabdevanja tako da se osigura odgovarajući nivo<br />
održavanja i razvoja infrastrukture, posebno da se razvija<br />
interkonekcija.<br />
10<br />
<strong>Industrija</strong> 33 / avgust 2011.
Change language