Sadrzaj,uvodnik 02.indd - Industrija

eflek
Srbija...
In du strij ska pro iz vod nja ve ća 0,8%
n du strij ska pro iz vod nja u Sr bi ji pro šle
I go di ne je po ve ća na 0,8% u po re đe nju
sa 2004, sa op štio je Re pu blič ki za vod za
sta ti sti ku.
U de cem bru 2005. in du strij ska pro iz vodnja
je bi la ve ća 0,3% ne go u istom me se cu
2004, dok je pre ma pro se ku iz 2004. po rasla
14,5%, na vo di se u sa op šte nju.
Sek tor pro iz vod nje i di stri bu ci je stru je,
ga sa i vo de ostva rio je u de cem bru 2005.
u po re đe nju sa pro se kom iz 2004. naj ve ći
rast od 28,6%. Sle de pre ra đi vač ka in dustri
ja sa ra stom od 11,5% i pro iz vod nja na
o kom 2006. go di ne Vi no pro dukt iz
T Čo ke će se fo ku si ra ti na do bi ja nje presti
žnog ser ti fi ka ta HACCP, ali i in ve sti ci je
u nove za sa de vi no ve lo ze, re kao je Zo ran
Trip ko vić, di rek tor fir me. Po red to ga u planu
je i sti mu li sa nje individualnih pro iz vođa
ča za po di za nje za sa da vi no ve lo ze, ali
će na gla sak bi ti ne na po ve ća nju obi ma
pro iz vod nje ko li ko na odr ža va nju od nosno
po bolj ša nju kva li te ta.
To kom 2005. go di ne, Vi no pro dukt je
pla si rao ukup no 6,5 mi li o na li ta ra vi na,
od če ga 1,3 mi li o na u ino stran stvo.
Tr ži šni udeo kom pa ni je u SCG je iz no sio
oko osam procenata, ko li ko bi tre bao da
bu de i u ovoj go di ni, dok u BiH kom pa ni ja
za u zi ma 20% tr ži šta. Iz me đu osta lih, la ne
sek to ru va đe nja ru da i ka me na sa 10,6%.
In du strij ska pro iz vod nja ne traj nih pro iz voda
za ši ro ku po tro šnju je pre ma pro se ku
u 2004. po ra sla 21,1%, ener gi je 20,6% a
po lu pro i zvo da, osim ener gi je, 11,9%. Pad
za 1,9% je ube le žen u pro iz vod nji traj nih
do ba ra za ši ro ku po tro šnju i kod ka pi talnih
pro iz vo da za 13,1%.
Ge ne ral no po sma tra no, u 2005. u
po re đe nju sa 2004, rast je re gi stro van u
13 obla sti ko je u struk tu ri in du strij ske proiz
vod nje uče stvu ju sa 60%, a pad kod 16
obla sti sa ude lom od 31%. in
Vi no pro dukt ula že u kva li tet
r bi ja ima ve li ki in te res da se sa o braćaj
ko ri do rom VII, od no sno du nav-
S
skom tran sver za lom, una pre di i raz vi je,
ali su joj zbog ogra ni če nih eko nom skih
mo guć no sti za to neo p hod ni po moć i
is ku stvo dru gih evrop skih ze ma lja. Sr bi ja
ima ve li ki in te res da se una pre de i iz gra de
"va žni evrop ski ko ri do ri X i VII" i da će za to
"te sno sa ra đi va ti" sa stra nim part ne ri ma
"u obla sti sa o bra ćaj ne lo gi sti ke". Vo de na
tran sver za la Du nav va žna za raz voj evropskog
tran spor ta ro be i da sto ga Sr bi ja
Po moć za raz voj
plov nih pu te va
je pot pi san ugo vor o pla sma nu pro iz vo da
u SAD i Austra li ju, a ove go di ne po či nje i
iz voz u Ru sku fe de ra ci ju. Stra te ški cilj kompa
ni je je da u ovoj go di ni po ve ća iz voz na
dva mi li o na li ta ra. in
pod sti če raz voj in for ma ci o nih si ste ma i
mo der ni za ci ju plov nih pu te va, ali da oprezno
ana li zi ra sve pred no sti pri hva ta nja
no vih evrop skih spo ra zu ma ve za nih za
plov ne pu te ve i ra di na im ple men ta ci ji
evrop skih pro pi sa o reč nom sa o bra ća ju
u na ci o nal no za ko no dav stvo.
Za no vu stra te gi ju raz vo ja srp ske mreže
plov nih pu te va, du ge sko ro 1.600 ki lome
ta ra, neo p hod ni su, me đu tim, po moć
i is ku stvo part ne ra iz dru gih evrop skih
ze ma lja. in
Uče tvo ro stru čen
pro met ga sa
a je u Sr bi ji mo gu će na pra vi ti obrt na
D tr ži štu i ostva ri ti "za ču đu ju će do bre
re zul ta te, po ka zu je na stup no vog pred u zeća
u okvi ru NIS-a ko je se ba vi pro me tom
teč nog naftnog ga sa – NIS TNG. Na i me, promet
ovog de ri va ta ko ji je za ce lo ku pan NIS u
ja nu a ru 2005. go di ne iz no sio 2.885 to na, u
istom me se cu ove go di ne iz no si go to vo če tiri
pu ta vi še, od no sno 11.400 to na. Raz log
to me ni je u na glom po ve ća nju po tro šnje tečnog
naft nog ga sa, već kon so li da ci ja no vog
pred u ze ća u okvi ru NIS-a ko je je za krat ko
vre me, od ok to bra pro šle go di ne, us pe lo da
pre u zme ve ći deo srp skog tr ži šta.
Pre ma pla nu za ovu go di nu, po tre ban je
uvoz još oko 75.000 to na da bi se ostva rio
pro met od oko 143.000 to na. Tr ži šte je
ori jen ti sa no na ma lo pro da ju – auto gas i
bo ce, za tim na po ljo pri vre du kao in du strijskog
po tro ša ča i ve le pro da ju pre ma dru gim
fir ma ma ko je se ba ve ma lo pro da jom. S
tim u skla du, for mi ra no je šest pro fit nih
cen ta ra sa oko 480 za po sle nih. U pla nu
je iz grad nja ne ko li ko ve li kih skla di šnih prosto
ra ši rom Sr bi je - Su bo ti ca, Niš, Ča čak
či me bi se po kri lo ce lo tr ži šte i na pa lo okruže
nje. Ve li ki po ten ci jal na tr ži šta na la ze se
u Bo sni i Her ce go vi ni, Ma ke do ni ji i Ko so vu
i Me to hi ji gde je iz ra zi to ve li ka po tra žnja za
ovim ener gen tom. S tim u ve zi for mi ra no je
za jed nič ko pred u ze će sa fir mom "Sve tlost"
iz Bu ja nov ca (NIS-u pri pa da 51% ka pi ta la).
Pred u ze će se vo di kao re gi o nal ni cen tar i
u to ku je iz grad nja in fra struk tu re ko ja će
omo gu ći ti da se, po red lo kal nog, is ko ra či i
ka Ma ke do ni ji i Ko so vu. in
Pot pi san Ugo vor o kon ce si ja ma
za istraživanje borne rude
r bi ja je tokom marta, na kon 70 go di na,
S pot pi sa la pr vi Ugo vor vred no sti oko
140 mi li o na evra o da va nju kon ce si je za
is tra ži va nje i eks plo a ta ci ju bor nih ru da u
Ja ran dol skom ba se nu sa mul ti na ci o nal nom
kom pa ni jom Rio Tin to. Kon ce si je kom pa ni ji
Rio Tin to da te su na pe riod od 30 go di na
od ko jih će pet go di na bi ti ra đe na ge o lo ška
is tra ži va nja i pro jekt na do ku men ta ci ja, dok
je za eks plo a ta ci ju bor ne ru de pred vi đe no
25 go di na. in
6 industrija 2/2006