Å UMARSKI LIST 9-10/1935

a opet desna greda gotovo da izgleda jače lisičavom. Pitanje, da li da se
kod greda sa većim prof. koef. dozvoljava manji ili veći proeenat zaobljenosti
rubova, trebalo bi još zasebno ispitati detaljnije. Za sada se zadovoljavamo
skalama, koje su proporcionalno smanjene i koje daju za grede
sa većim prof. koef. manju lisičavost u postocima opsega.
Pređimo sada na koeficijenat vremenske ekonomičnosti
opisanog specijalnog računala s obzirom na rješavanje obrazaca
1) i 2). Opet sam računao navedenih 20 primjera i ustanovio traženi
koeficijenat sa cea 3,6. Vidimo da je obzirom na ekonomiju vremena ovo
računalo u glavnom ekvivalentno totalnim tablicama. Ali ono neminovno
po znatno proširenoj mogućnosti upotrebe, te po skučenom prostoru nadmašuje
tablice. Prednost pred tablicama mu je i u tome, što se ne mora
ma njemu računski interpolirati, ako se želi točnije da radi, nego što je
najmanji tablični interval. Jer kod njega se neposredno mogu bez poteškoća
da čitaju desetine najmanjeg njegovog skalnog intervala.
Nomogrami.
Po uočenju sviju prednosti prije opisanog specijalnog računala izgleda,
kao da metodi toga računala nije moguće naći premca. I stvarno
su logaritmari općenito najviše poznati i najviše upotrebljavani proizvodi
nomografije. Predstavljaju elegantnu nomografsku metodu računanja. Ali
ima još i drugih jednostavnih i praktičnih nomografskih metoda računanja.
Tako na pr. nomografija uči: svaku jednadžbu od tri promjenljivice
a, ß, y, koju možemo da svedemo na oblik:
/, (у) = A («) + U iß) 16.)
(gdje su h, Î2 i /з povoljne funkcije) možemo da rješavamo n o m o g r a-
mom sa tri paralelne skale. 7
Konstruišimo si takav nomogram za naše obrasce 1) i 2), koje
možemo lako kvadriranjem svesti na oblik 15).
Narišimo si tri paralelne ekvidistantne linije b, D i v (si. 11.). Na
liniju b nanesimo kvadratnu skalu, opisanu opet numerusima kao i kod specijalnog
računala u prijašnjem poglavlju. Potpuno istu skalu nanesimo na
liniju v, dok na liniju D nanesimo analognu kvadratnu skalu, ali u dvostruko
manjem mjerilu. I ta skala neka je opisana linearno t. j. sa numerusima,
čiji su kvadrati naneseni. Nule podjeijenja b, D i v leže na zamišljenoj
liniji х—х, koja je okomita na skalne linije.
Time je naš nomogram gotov i možemo na njemu da pristupimo
izračunavanju obrazaca 1) i 2). Na pr. neka se za prizmu 30/40 cm traži
D. Uzmi komad konca, špage ili žice. Nategni ga tako, da prelazi preko
30 skale b i preko 40 skale v. Onda na skali D kod konca čitaš 50,0 cm,
a to je traženi D. Ili za zadani Z) = 40 cm i v = 32 tražiš pripadni b?
Nategni konac tako, da prelazi preko D = 40 i v = 32, pa ćeš na skali b
čitati b = 24 cm.
Čitalac ima pravo da pita: zašto je to tako? Pošto ovom studijom
ne želim toliko da baš prikazem problem prizmiranja trupaca, već mi je
više stalo da čitaocima Šumarskog Lista prikazem što zornije neke nomografske
metode rada, dužan sam da na to pitanje odgovorim. Želja mi
' Vidi P. Luckey: Einführung in die Nomographie, Zweiter Teil: Die Zeichnung als
Rechenmaschine, Verlag Teubner, Leipzig i Berlin 1920 str. 31.
454