Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije

Samo minut ranije Savin je trčao ulicom Novosadskog sajma, kad je daleko iza sebe
čuo snažan prasak, Gavrino izbijanje vrata trafike, zatim povike milicionara "Stoj!" i
potom dva pucnja. Svoj voki-toki ostavio je u žbunju Futoškog parka.
Sestrin "fića" čekao ga je u Rumenačkoj, gde ga je ostavio pre nego što će otići tog
dana kod Gavre.
Policija se digla na noge. Sirene su odjekivale gradom.
Ulica Novosadskog sajma vrvela je od plavih uniformi, policajaca u civilu i bljeskanja
rotacija. Popovićevo telo odvezeno je u bolnicu, gde su lekari mogli samo da
konstatuju smrt. Verovatno nije ni bio živ kad ga je Mićašević uhvatio za ruku.
Povrede grudi i trbuha bile su smrtonosne.
Službe su blokirale sve izlaze iz grada. Policajci su u nekoliko ekipa dojurili na
autobusku i železničku stanicu, gde su legitimisali i pretresali svakog putnika.
Zagledalo se u svaki automobil i žbun oko trafike. U samoj trafici ležali su džakovi
puni cigareta, toalet papira i slične robe. Nikome nije bilo pojmljivo da su Popović i
Mijatović ubijeni zbog takvog plena.
Kriminalistička tehnika fiksirala je tragove krvi na zidu zgrade broj 50. Pronašli su
pet čaura različitog kalibra i jedan neispaljen metak. U baštici kraj broja 50 bio je
deo obijačkog alata. Voki-toki s polomljenom antenom ležao je u travi blizu tela.
Dovedeni su policijski psi koje je miris poveo stazom kroz groblje. Na nadgrobnim
spomenicima spavale su skitnice i pijanice. Bunovni i mamurni ljudi hapšeni su i
vođeni u policijsku stanicu, gde se već skupilo sve naličje Novog Sada pronađeno
blizu trafike.
Psi su njušili oko "stojadina" parkiranog kod Betanije. Kola su bila prazna.
Prostor je češljan pedalj po pedalj. Svi koji su se makar približili ulici legitimisani su i
ispitivani.
Ajkula
Pazeći da ne napravi ni najmanji saobraćajni prekršaj, Savin je sestrinim kolima
otišao na Detelinaru kod Đorđa - Pekara Stankovića, još jednog od članova grupe, i
probudio ga.
- Gardru, je l' bio Gavra kod tebe? - pitao ga je.
- Nije. Zašto? - rekao je Pekar, još nerasanjen.
- Ispala je velika frka - rekao je Savin i otrčao dalje, do brata koji je stanovao u
blizini.
Zajedno s njim uputio se ka ulici Novosadskog sajma da vidi šta se dešava. Već je
svitalo. Bilo je pet sati. Sreda je i ljudi su kretali na posao.
Kod sajma se stvorila velika gužva. Milicija je zaustavljala sve automobile i
legitimisala svakog prolaznika.
Savin je osluškivao priče okupljenih. Mislili su da se očekuje prolazak Tita. Gavrini
dokumenti i ključevi od parkiranog "stojadina" još uvek su mu u džepu. Milicionari su
mu se opasno približavali. U poslednjem trenutku odnekud je u "Sitroenovoj" "ajkuli"
naišao operativac UDBA i naredio uniformisanima: "Puštajte ljude na posao!".
Savin je odahnuo. Vratili su se na Detelinaru.
Kad se masa oko trafike raščistila, sestrinim "fićom" odvezao se do Bulevara,
parkirao ga i peške se uputio ka Betaniji. Tamo, na uglu Branimira Ćosića i
Slobodana Bajića, "stojadin" je bio parkiran kako su ga i ostavili samo nekoliko sati
ranije. Leptir-staklo bilo je obijeno, kao i kontakt brava. Savinu ništa nije bilo jasno.
Seo je na mesto vozača razmišljajući da automobil odveze Gavrinoj kući i vidi da li je
ovaj tamo.
- Jopa si ti? - odjednom se začulo otpozadi.
Gavra je bio sakriven u prtljažniku.
- Vozi me kući, krvav sam - rekao mu je.