Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije

I danas ga desetak ljudi koji su mu bili među najbližima opisuje kao neverovatno
okrutnog čoveka.
- Bio je izuzetno inteligentan, ali i težak sadista. Bio je užasno sujetan. "Ja sam
Gavra!", to je bilo najveće. Nisi smeo ni u čemu biti bolji od njega. Čim bi pomislio
da je u bilo čemu inferioran, odmah bi skočio na tebe. Tako s nepoznatima, s
poznatima, s nama ortacima, ženom, ćaletom, kevom, svejedno - kaže danas jedan
od Gavrinih najbližih saradnika.
Njegova želja i želja većine sagovornika koji su bili direktni svedoci tih događaja da
im se ime ni u novinama ne povezuje s Gavrom samo pokazuje koliko ova priča i
dalje trese mnoge živote u Novom Sadu.
Šaban
Gavra je do svoje 23. godine već odgovarao za nanošenje telesnih povreda,
silovanje, krađe i teške krađe, zbog kojih je proveo dve godine i tri meseca strogog
zatvora tucajući kamen na Golom otoku. I to su samo dela koja su se otkrila. Niko
više i ne može da se seti imena konobarice iz Mlečnog restorana zbog čijeg je
silovanja odgovarao, ali svi znaju da mu ona nije bila jedina žrtva.
- Pitanje je koga nije silovao, čak i naše devojke i žene. Radio je šta je hteo i nije ti
padalo na pamet da mu se suprotstaviš - priča jedan od njegovih poznanika.
Istovremeno, živeo je udobno. Porodica Gavrilović je, pored Dunđerskih, Raletića i
još nekih, važila za jednu od najbogatijih u Novom Sadu. Gavrinom ocu Gavri
Gavriloviću komunisti su nakon Drugog svetskog rata konfiskovali veći deo
pozamašne imovine. Ostali su mu vinogradi na Fruškoj gori i jedna kuća u
Temerinskoj ulici koju su kasnije prodali i preselili se u Almašku, gde je Dimitrije
Gavrilović i odrastao.
Neki u toj nepravdi vide jedan od izvora mržnje koja je izbijala njega. Mržnje prema
celom svetu. Naročito prema komunistima, državi, policiji i Titu, kog je imao običaj
da zove Šaban.
Drugi, opet, sve povezuju s činjenicom da je bio najmlađe dete i jedini sin u
petočlanoj porodici Gavrilovića. Razmažen i uobražen od detinjstva. Sve mu je
moralo biti podređeno.
Treći sve objašnjavaju onom neverovatnom željom da se uvek nameće drugima.
Ukoliko ne bi uspevao rečima ili harizmom, uspevao je rvačkim zahvatima.
Uzbuđenje
Bio je đak generacije Osnovne škole "Ivan Gundulić" i kasnije jedan od boljih đaka
mašinske škole. Iz čiste obesti, već u srednjoj školi krenuo je s obijanjem
automobila. Zbog toga će, pre mature, završiti u popravnom domu.
- Nismo mi krali što smo morali ili što nismo mogli da se prehranimo bez toga. Voleli
smo to da radimo. Voleli smo to uzbuđenje - reći će Gavra kasnije na suđenju.
A krao je sve što je stigao - od taksenih marki do televizora. Krao je sve što bi mu
zatrebalo.
Tako je bilo i pet dana pre nego što se sa Savinom uputio stazom Uspenskog groblja.
Ponestalo mu je cigareta.
Sutra: "Banja - večeras idemo u provalu"
ANTRFILE 1
Unakaziti Zdravka Čolića
Moguće je da je Zdravko Čolić čuo za Gavru i ubistvo dvojice policajaca, s obzirom
na to da je o tome brujala čitava SFRJ, ali verovatno i ne sanja da se i sâm nalazio
na meti Gavrine grupe.