Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije
Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije
Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>Izvor</strong>: <strong>Građanski</strong> <strong>list</strong>, <strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong><br />
Piše: Ivan Angelovski, <strong>za</strong>menik glavnog urednika<br />
GL specijal: Rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao Titovu<br />
Jugoslaviju (1)<br />
Slučaj Gavra<br />
Prvi put u javnosti:<br />
Gavrina supruga<br />
Gavrin saučesnik<br />
Sudija koji je izrekao smrtnu kaznu<br />
Policajac koji ga je uhvatio<br />
Gavrin <strong>za</strong>tvorski čuvar<br />
Grobar koji ga je <strong>za</strong>kopao<br />
Vest je objavljena istog dana u večernjim izdanjima novina. Međuopštinski SUP izdao<br />
je saopštenje preko Tanjuga:<br />
Jutros oko dva sata i 50 minuta ubijeni su milicionari MSUP-a <strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong> Ćetko<br />
Mijatović (47), otac dvoje maloletne dece, i Dušan Popović (41), takođe otac dvoje<br />
maloletne dece.<br />
Milicionari su ubijeni kada su pokušali da uhvate izvršioce provalne krađe u ulici<br />
Novosadskog sajma, pored trafike ispred zgrade broj 58-60.<br />
Izvršioci ovog gnusnog zločina su mlađe muške osobe.<br />
Prema dosad raspoloživim podacima, to su bile dve osobe.<br />
Poznat je i lični opis jednog od napadača. On je srednjeg rasta, dobro razvijen, na<br />
sebi je imao majicu ili košulju kratkih rukava dopola raskopčanu, tanke pantalone, po<br />
svoj prilici farmerice.<br />
Izvršioci su imali ručnu radio-stanicu marke "hitači" u crnoj futroli.<br />
Takvim saopštenjem otvorila su se vrata lavini nezvaničnih verzija koje i danas<br />
kolaju gradom, koje su nekim Novosađanima napravile pakao od života i zbog kojih<br />
su mnogi i danas ubeđeni da je pogrešan čovek osuđen na smrt.<br />
Samit<br />
Čitavo jutro grad je bio blokiran. Nadzirani su svi granični prelazi, aerodromi i<br />
železničke stanice u celoj Jugoslaviji.<br />
I ranije su ubijani milicioneri, ali nikad u mirnom Novom <strong>Sad</strong>u i nikad zbog tri džaka<br />
jeftine robe koju nijedan današnji kriminalac koji drži do sebe ne bi ni pogledao.<br />
Telefoni u policiji nisu prestajali da zvone.<br />
Kažu da je Josip Broz lično zvao i <strong>za</strong>pretio šefovima policije ili da pronađu ubice ili da<br />
potraže novi posao. Zahtevao je da ga redovno obaveštavaju o toku istrage.<br />
Tog dana počinjao je pripremni samit Kongresa <strong>za</strong> evropsku bezbednost i saradnju,<br />
prethodnice današnjeg OEBS-a, najavljivan kao najvažniji politički događaj godine.<br />
Za potrebe tog susreta na kom su učestvovale Kanada, SAD i sve evropske zemlje<br />
izuzev Albanije izgrađen je Centar "Sava".<br />
Dan ranije Marijan Buconjić, Vlado Dizdar i Jozo Brekalo, teroristi ustaške emigracije,<br />
upali su u zgradu stalne misije SFRJ pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku, ranili<br />
domara Radomira Medića i rasturali letke protiv Jugoslavije. Bio je to prvi napad na<br />
neku ambasadu u SAD i uvod u seriju terorističkih napada Hrvatske narodne odbrane<br />
na teritoriji Amerike.<br />
Službe su u prvom momentu <strong>za</strong>ista i pomislile da su i dvojica novosadskih policajaca<br />
ubijena u terorističkom napadu.<br />
Pregledom mesta ubistva i prvim razgovorima s očevicima stvari su se donekle<br />
razjasnile.
Kalibri<br />
Istog dana Izvršno veće Skupštine opštine <strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong> sazvalo je vanrednu sednicu.<br />
Petar Palkovljević, načelnik MSUP-a, objasnio je članovima gradske vlade šta se<br />
dogodilo i koje su mere preduzete u otkrivanju zločinaca.<br />
Zbog pronađenog toki-vokija znalo se da su krađu robe iz trafike organizovala<br />
najmanje dvojica provalnika. Zbog čaura različitih kalibara na poprištu događaja -<br />
7,65 mm i 9 mm - verovalo se i da su policajce ubile različite osobe.<br />
Nemir se uvukao u Novosađane. Tu negde među njima, možda do vrata, živeli su<br />
ljudi koji nose pištolje, spremni da pucaju u narodnu miliciju. Nije to bilo makar šta.<br />
Milicija i njena uniforma bili su simbol, udarna pesnica i stub odbrane društvenog<br />
poretka.<br />
Nekoliko dana po ubistvu bila je to glavna tema svih kafanskih i komšijskih priča.<br />
Posle su neke druge teme uzele primat. <strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong> se vratio u kolotečinu, ali osećaj<br />
nesigurnosti je ostao.<br />
Milicija je pozvala sve građane da "ukoliko išta znaju o mogućim izvršiocima ubistva<br />
koji su bili snabdeveni ručnim radio-stanicama ili su nešto <strong>za</strong>pazili u toku noći, što<br />
pre obaveste najbližeg milicionara". I građani su javljali sve i svašta. Kolege ubijenih<br />
prvog dana primile su gotovo hiljadu poziva. Kolale su razne priče, pa i vest da su<br />
ubice već uhapšene, a da je "u okolini Beočina poginuo jedan od otpadnika". Ništa od<br />
toga nije bilo tačno.<br />
MSUP je <strong>za</strong> pomoć porodicama poginulih otvorio poseban žiro račun. Sledeća dva<br />
dana stiglo je na hiljade telegrama saučešća.<br />
Grad je bio potresen do temelja.<br />
(sutra: Životni put okrutnog sadiste)<br />
ANTRFILE 1<br />
Dušan Popović<br />
(1936-1977)<br />
Od oca Radisava. Rođen u selu Dobrinja kraj Tutina. Radio u Službi bezbednosti od<br />
1950. godine, kad je primljen i u Savez komunista Jugoslavije. Za sobom je ostavio<br />
sinove Gorana (13) i Zorana (11).<br />
(prema zvaničnom saopštenju MSUP-a objavljenom nakon ubistva)<br />
Popović je, desetak godina pre ubistva, u Novom <strong>Sad</strong>u bio <strong>za</strong>pamćen po spasavanju<br />
jednog nervno obolelog mladića koji se popeo na jedan od lukova u to vreme tek<br />
izgrađenog Žeželjevog mosta i pretio da će skočiti, dok ga milicionar nije ubedio u<br />
suprotno. <strong>Novi</strong>nari su <strong>za</strong>beležili da je nekoliko žena palo u nesvest.<br />
Uz sve počasti, Popović je sahranjen na groblju u selu Dobrinja. Sahrani je<br />
prisustvovalo nekoliko hiljada sugrađana.<br />
ANTRFILE 2<br />
Ćetko Mijatović<br />
(1930-1977)<br />
Od oca Ilije. Rođen u Ražanu kod Titovog Užica. Prvi put se <strong>za</strong>poslio 1957. godine u<br />
Novom <strong>Sad</strong>u i otad je stalno službovao u tom gradu. Imao je dva sina, Milana (14) i<br />
Iliju (10).<br />
(prema zvaničnom saopštenju MSUP-a, objavljenom nakon ubistva)<br />
Mijatović je godine kada je ubijen, bio predložen <strong>za</strong> Orden <strong>za</strong>sluga <strong>za</strong> narod sa<br />
srebrnim zvezdama. Iste godine je, <strong>za</strong> 20 godina neprekidnog staža, trebalo da<br />
dobije ručni sat.<br />
Uz počasne plotune, Ćetko Mijatović sahranjen je na Novom groblju. I pored provale<br />
oblaka, ispratilo ga je nekoliko hiljada Novosađana.
ANTRFILE 3<br />
Čitulja:<br />
S dubokim i neizmernim bolom javljamo drugovima kolegama i prijateljima da su<br />
dugogodišnji članovi radnog kolektiva Međuopštinskog sekretarijata <strong>za</strong> unutrašnje<br />
poslove u Novom <strong>Sad</strong>u Ćetko Mijatović i Dušan Popović na službenom <strong>za</strong>datku,<br />
štiteći društvenu imovinu od otpadnika društva, u noći 15. juna 1977. godine časno i<br />
hrabro izgubili živote.<br />
Smrću milicionara Ćetka i Duška izgubili smo drage drugove, iskrene prijatelje i<br />
primerne članove Službe javne bezbednosti. Njihovi likovi ostaće nam u trajnoj<br />
uspomeni.<br />
GL specijal: Slučaj "Gavra" - rekonstrukcija zločina koji je do temelja<br />
potresao Titovu Jugoslaviju (2)<br />
Životni put okrutnog sadiste<br />
U zlo doba, sat posle ponoći, u sredu, 15. juna 1977. godine, dve prilike išle su<br />
stazom između spomenika na Uspenskom groblju. Noć je bila vrela, kao i čitavo<br />
pozno proleće te godine u Novom <strong>Sad</strong>u. <strong>Novi</strong>ne su bile pune priča o letini uništenoj<br />
suncem, najtoplijem periodu otkad se te stvari mere i savetima stručnjaka radnom<br />
narodu i građanima kako da se odbrane od vrućine.<br />
Samo na tu sparinu dve prilike nisu računale. Prvi put u devet godina nisu obratile<br />
pažnju na vremensku prognozu. Osim toga, plan im je bio dobro razrađen i uigran.<br />
Automobil su ostavili na uglu ulica Branimira Ćosića i Slobodana Bajića, kod Betanije.<br />
Neopaženi po mraku, doći će do trafike. Jedan će je otvoriti <strong>za</strong> manje od 20 sekundi i<br />
ući noseći džakove <strong>za</strong> robu. Vrata će iznutra ve<strong>za</strong>ti kanapom. Drugi će se <strong>za</strong> to<br />
vreme sakriti u blizini, osmatrati ulicu i toki-vokijem javljati da li neko nailazi. Kod<br />
njega će biti ključevi <strong>za</strong> kola i novčanik onog iz trafike kako mu ne bi ispali tokom<br />
provale.<br />
Dimitrije Gavra Gavrilović, tada 32-godišnjak, i Pavle Paja Savin sa svojih 25 gotovo<br />
svako veče u prethodnih devet godina, sami ili s drugim članovima grupe, isti plan<br />
sprovodili su u delo. I nikada nisu bili uhvaćeni.<br />
Sposobnosti<br />
Grupa <strong>za</strong> udruženo vršenje krivičnih dela počela je da se okuplja drugom polovinom<br />
1968. u Gavrinoj automehaničarskoj radionici u Almaškoj 3. Gavra se upravo vratio s<br />
kazne izdržane na Golom otoku. S reputacijom opasnog kriminalca, oko sebe je<br />
okupio nekoliko klinaca, maloletnika s Podbare koje je polako uveo u posao.<br />
Zaduživao ih je sitnim uslugama i impresionirao obijačkim umećem. Doduše, ni ti<br />
klinci nisu bili naivni. U svom kraju bili su poznati kao momci koji obećavaju.<br />
<strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong> je u to vreme bio varošica u kojoj se znalo ko s kim može da se druži,<br />
kojim se devojkama može prići na štrafti kod "Carigrada" i kome se, na fudbalu u<br />
porti, sme proturiti lopta kroz noge. Svako kršenje pravila rešavalo se šamarima, ili u<br />
težim slučajevima, ferkama u Dunavskom parku.<br />
Pričalo se šatrovački, a na ulici se cenio ograničen spektar sposobnosti: fudbalski<br />
talenat, švalerski potencijal i sirova snaga. Po tom poslednjem Gavra je bio<br />
neprevaziđen. U mladosti je bio perspektivan borac "Slavije". Doduše, bilo je, kažu, i<br />
jačih od njega, ali niko nije bio surov kao on.
I danas ga desetak ljudi koji su mu bili među najbližima opisuje kao neverovatno<br />
okrutnog čoveka.<br />
- Bio je izuzetno inteligentan, ali i težak sadista. Bio je užasno sujetan. "Ja sam<br />
Gavra!", to je bilo najveće. Nisi smeo ni u čemu biti bolji od njega. Čim bi pomislio<br />
da je u bilo čemu inferioran, odmah bi skočio na tebe. Tako s nepoznatima, s<br />
poznatima, s nama ortacima, ženom, ćaletom, kevom, svejedno - kaže danas jedan<br />
od Gavrinih najbližih saradnika.<br />
Njegova želja i želja većine sagovornika koji su bili direktni svedoci tih događaja da<br />
im se ime ni u novinama ne povezuje s Gavrom samo pokazuje koliko ova priča i<br />
dalje trese mnoge živote u Novom <strong>Sad</strong>u.<br />
Šaban<br />
Gavra je do svoje 23. godine već odgovarao <strong>za</strong> nanošenje telesnih povreda,<br />
silovanje, krađe i teške krađe, zbog kojih je proveo dve godine i tri meseca strogog<br />
<strong>za</strong>tvora tucajući kamen na Golom otoku. I to su samo dela koja su se otkrila. Niko<br />
više i ne može da se seti imena konobarice iz Mlečnog restorana zbog čijeg je<br />
silovanja odgovarao, ali svi znaju da mu ona nije bila jedina žrtva.<br />
- Pitanje je koga nije silovao, čak i naše devojke i žene. Radio je šta je hteo i nije ti<br />
padalo na pamet da mu se suprotstaviš - priča jedan od njegovih poznanika.<br />
Istovremeno, živeo je udobno. Porodica Gavrilović je, pored Dunđerskih, Raletića i<br />
još nekih, važila <strong>za</strong> jednu od najbogatijih u Novom <strong>Sad</strong>u. Gavrinom ocu Gavri<br />
Gavriloviću komunisti su nakon Drugog svetskog rata konfiskovali veći deo<br />
po<strong>za</strong>mašne imovine. Ostali su mu vinogradi na Fruškoj gori i jedna kuća u<br />
Temerinskoj ulici koju su kasnije prodali i preselili se u Almašku, gde je Dimitrije<br />
Gavrilović i odrastao.<br />
Neki u toj nepravdi vide jedan od izvora mržnje koja je izbijala njega. Mržnje prema<br />
celom svetu. Naročito prema komunistima, državi, policiji i Titu, kog je imao običaj<br />
da zove Šaban.<br />
Drugi, opet, sve povezuju s činjenicom da je bio najmlađe dete i jedini sin u<br />
petočlanoj porodici Gavrilovića. Razmažen i uobražen od detinjstva. Sve mu je<br />
moralo biti podređeno.<br />
Treći sve objašnjavaju onom neverovatnom željom da se uvek nameće drugima.<br />
Ukoliko ne bi uspevao rečima ili harizmom, uspevao je rvačkim <strong>za</strong>hvatima.<br />
Uzbuđenje<br />
Bio je đak generacije Osnovne škole "Ivan Gundulić" i kasnije jedan od boljih đaka<br />
mašinske škole. Iz čiste obesti, već u srednjoj školi krenuo je s obijanjem<br />
automobila. Zbog toga će, pre mature, <strong>za</strong>vršiti u popravnom domu.<br />
- Nismo mi krali što smo morali ili što nismo mogli da se prehranimo bez toga. Voleli<br />
smo to da radimo. Voleli smo to uzbuđenje - reći će Gavra kasnije na suđenju.<br />
A krao je sve što je stigao - od taksenih marki do televizora. Krao je sve što bi mu<br />
<strong>za</strong>trebalo.<br />
Tako je bilo i pet dana pre nego što se sa Savinom uputio stazom Uspenskog groblja.<br />
Ponestalo mu je cigareta.<br />
Sutra: "Banja - večeras idemo u provalu"<br />
ANTRFILE 1<br />
Unakaziti Zdravka Čolića<br />
Moguće je da je Zdravko Čolić čuo <strong>za</strong> Gavru i ubistvo dvojice policajaca, s obzirom<br />
na to da je o tome brujala čitava SFRJ, ali verovatno i ne sanja da se i sâm nalazio<br />
na meti Gavrine grupe.
Prema svedočenju jednog od njih, Gavra je ozbiljno kovao plan da <strong>za</strong>skoče Čolića i<br />
unakaze mu lice.<br />
"Putujući zemljotres", kako se zvala Čolina turneja, s čuvenim Lokicama i još<br />
čuvenijom Jelenom Tinskom među njima, mamila je tada uzdahe svih Jugoslovena i<br />
Jugoslovenki.<br />
Gavrina sujeta, priča taj svedok, nije mogla da podnese da neko na prostorima<br />
Titove Jugoslavije može da privlači toliku pažnju žena.<br />
ANTRFILE 2<br />
Jopa Savin<br />
Paja ili Jopa Savin <strong>za</strong>pao je Gavri <strong>za</strong> oko čim se vratio na Podbaru s Golog otoka<br />
1968. Dotad se nisu družili. Gavra je Paju znao kao malog plavog Lazinog burazera,<br />
a Paja Gavru po čuvenju i strahu koji su Podbarci osećali kad se spomene njegovo<br />
ime.<br />
- Igramo mi fudbal i kažu mi: "Ej, zove te Gavra!" Otkud mene Gavra da zove, pitam<br />
se, ali odem da vidim o čemu se radi. Kaže on meni: "Ej, vozdra gardru, šta ima?" I<br />
odemo u grad jedno veče, drugo veče, tako je to krenulo - opisuje sada Savin<br />
početak tog devetogodišnjeg prijateljstva. Savin je tada imao 16 godina. Išao je u<br />
teretanu, pomalo se bavio džeparenjem i važio <strong>za</strong> jakog momka, čime se na ulici,<br />
pored Kice Španića, izvanrednog fudbalera, izdvajao od ostalih Podbaraca iz svoje<br />
generacije.<br />
Paja je tako postao prvi član Gavrine grupe <strong>za</strong> udruženo vršenje krivičnih dela, kako<br />
će pravnici to mnogo kasnije formulisati. U narednih nekoliko godina pridružiće im se<br />
još nekoliko momaka iz kraja, ali srž grupe činili su oni.<br />
Prvo njihovo krivično delo <strong>za</strong>beleženo u spisima bila je provala u "Zvezdinu"<br />
prodavnicu u Sirigu u noći između 25. i 26. oktobra 1968. Dok su Savin i Kica Španić<br />
čuvali stražu, Gavra je ušao u objekat u tadašnjoj ulici Maršala Tita 38a i iz njega<br />
odneo pakle cigareta, table čokolade, flaše alkohola i neke suvomesnate proizvode -<br />
sve vredno tadašnjih 13.365 dinara.<br />
Plen se po vrsti i vrednosti nije mnogo razlikovao ni u ostalih preko 300 provala, od<br />
kojih su samo 53 opisane kasnijom optužnicom.<br />
- Bilo bi preopširno da smo procesuirali sva dela koja smo rasvetlili - kaže danas<br />
jedan od policijskih funkcionera koji je učestvovao u rešavanju ubistva policajaca.<br />
POTPIS POD FOTKE:<br />
Gavrin obijački alat pronađen na mestu ubistva milicionara FOTO: Sudska<br />
dokumentacija<br />
Kuća Gavrinog oca u Almaškoj 3<br />
Dimitrije Gavrilović nakon hapšenja FOTO: Policijska dokumentacija<br />
Pavle Savin nakon hapšenja FOTO: Policijska dokumentacija<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (3)<br />
Banja - večeras idemo u provalu<br />
Ivan Angelovski
Predmet K-7/78, "Gavrilović i dr." Okružnog suda u Novom <strong>Sad</strong>u ima preko 1.500<br />
numerisanih i bar duplo više neoznačenih, požutelih, vlažnih stranica koje već dve<br />
decenije niko nije otvorio. Zelena plesan uhvatila se na nekima od njih. Trideset<br />
godina stara hartija lako se cepa. Lepak <strong>za</strong> papir kojim su stranice pove<strong>za</strong>ne već se<br />
sasušio i istrulio. Prašina tera na kašalj i dugo ostaje crna na prstima. Oseća se na<br />
ustajalost i birokratiju.<br />
Crno-bele fotografije s uviđaja i obdukcije, u posebno odvojenoj foto-dokumentaciji,<br />
<strong>za</strong>lepile su se jedna <strong>za</strong> drugu i moraju se pažljivo odvajati, uz re<strong>za</strong>k zvuk, kako se ne<br />
bi oštetile.<br />
Dvadesetak kilograma tešku hartiju sudski službenici morali su doneti na kolicima.<br />
Nekoliko omota uve<strong>za</strong>no je debelim kanapom i podeljeno po segmentima krivičnog<br />
postupka.<br />
Prvi dokument, <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> sprovođenje istrage protiv sedmorice članova Gavrine<br />
grupe, unet je u septembru 1977, a poslednji, odbijanje molbe <strong>za</strong> pomilovanje Pavla<br />
Savina, priložen je spisima negde sredinom 1989. godine.<br />
Cigarete<br />
Tih nekoliko hiljada stranica i stotinak priloženih fotografija kriju zvanično prihvaćenu<br />
verziju ove priče. Gradom i danas, gotovo trideset godina nakon zločina, još uvek<br />
kolaju brojne nezvanične verzije. Iako su do detalja demantovane na suđenju koje je<br />
usledilo, zvanična priča počinje četiri dana pre zločina, u petak, 10. juna 1977, kada<br />
je Savin, kao i gotovo svakog dana <strong>za</strong> prethodnih devet godina, došao kod Gavre u<br />
Almašku 3.<br />
- Gavra mi je rekao da mu je nestalo cigareta i da treba da idemo nekud u akciju -<br />
ispričao je Savin na suđenju.<br />
Baš tog dana Savin je <strong>za</strong>pazio da je trafici u ulici Novosadskog sajma dopremljena<br />
roba i dogovor je pao. Sutradan, 11. juna, Paja je obišao metu, primetio da se vrata<br />
<strong>za</strong>ključavaju bravom "titan", čije su obijanje već doktorirali, i uverio se da bi lako bilo<br />
pojaviti se i nestati neprimećen u mraku Uspenskog groblja, koje izbija na samu<br />
trafiku. Dan kasnije ponovo se našao s Gavrom i dogovorili su se da već to veče<br />
odrade posao.<br />
- Banja, večeras idemo u provalu - rekao je Gavra.<br />
Međutim, i te noći, kao i u naredna tri pokušaja, plan bi im se zbog nečeg izjalovio.<br />
Ili je bilo previše ljudi u blizini, ili nisu uspeli da ukradu automobil kojim bi se dovezli<br />
na mesto događaja, ili im se nešto treće isprečilo. Tek, u utorak, 14. juna, Gavri je<br />
dojadilo da se danima gnjave oko jedne trafike. U provalničkoj karijeri obili su<br />
nebrojeno njih i dalje odlaganje bilo bi čisto gubljenje vremena.<br />
"Pitralon"<br />
Sparina je oko 2.15 sati probudila Miladinku Jocić, stanarku iz stana broj 19, na<br />
drugom spratu zgrade u Novosadskog sajma 50 - i<strong>za</strong> i malo dijagonalno iznad<br />
trafike. Prozor joj je bio otvoren i stala je kraj njega da se rashladi. Kao i obično,<br />
nagnula se i pogledala levo i desno niz ulicu. U trafici je primetila siluetu kako se<br />
užurbano pomera. Prvo je pomislila da je prodavačica sređivala pristiglu robu. Kad je<br />
pogledala na sat na kom je bilo gotovo 2.30, shvatila je o čemu se radi. Probudila je<br />
ćerku Ljubicu i pozvala 92. Ćetko Mijatović je primio poziv. Majka i ćerka s prozora<br />
su posmatrale šta se <strong>za</strong>tim događalo.<br />
Gavra je u trafici bio već sat i po. Nikad duže nije ostao u provali. Odavno je već<br />
<strong>za</strong>vršio s pakovanjem robe, ali ga je Paja <strong>za</strong>molio da mu donese "pitralon", tada<br />
popularan afteršejv, koji nikako nije mogao da pronađe. Paja je sve to vreme ležao<br />
sakriven u žbunju kod Osnovne škole "Šandor Petefi", preko puta. Voki-tokijem<br />
javljao je Gavri šta se dešava u ulici. S vremena na vreme, ravnomernim, usporenim
pritiskanjem dugmeta voki-tokija davao mu je znak da je sve u redu. Čim bi se<br />
pojavila neka opasnost, ubr<strong>za</strong>vao je otkucaje.<br />
Za tih sat i po oko trafike je tekao uobičajen život i ništa nije nagoveštavalo haos koji<br />
će nastati <strong>za</strong> nekoliko minuta. Većina stanara iz okolnih zgrada, mahom aktivnih ili<br />
penzionisanih milicionara i njihovih porodica, spavala je kraj otvorenih prozora.<br />
Prošao je jedan bicik<strong>list</strong>a. Jedan <strong>za</strong>ljubljeni par parkirao se "stojadin" u blizini. Gavra<br />
je nesmetano nastavio s pakovanjem robe jer je znao da ga ovi ne mogu videti od<br />
zida trafike. Tip je posle ribu otpratio do ula<strong>za</strong> u zgradu, seo u kola i odve<strong>za</strong>o se.<br />
- Dripac je otišao - javio mu je Savin.<br />
"Frka, murija"<br />
Zbog mraka u stanu Miladinke i Ljubinke Jocić Savin nije video dve žene koje su<br />
stajale kraj prozora čekajući dola<strong>za</strong>k policije.<br />
S Bulevara 23. oktobra, sadašnjeg Bulevara oslobođenja, oko 2.40 sati naišao je<br />
plavo-beli "tristać", bez upaljene rotacije.<br />
Prema uigranom planu, kako je Savin kasnije objasnio na suđenju, članovi grupe koji<br />
su čuvali stražu nisu smeli odmah da javljaju dola<strong>za</strong>k milicije kako ne bi pravili<br />
paniku. Tek kad se uvere da policija nešto sumnja, ukoliko <strong>za</strong>stanu oko objekta u<br />
koji provaljuju i počnu da njuškaju, treba ubr<strong>za</strong>no da otkucavaju na voki-tokiju i<br />
potom kažu: "Frka, murija!".<br />
Sutra: "Mislila sam da neko ubija psa u travi"<br />
POTPISI POD FOTOGRAFIJE:::<br />
IMG_1232.JPG: Trafika i prozor (označen strelicom) na kom su stajale Miladinka i<br />
Ljubinka Jocić FOTO: Sudska dokumentacija<br />
IMG_1276.JPG: Unutrašnjost trafike fotografisana jutro nakon zločina FOTO: Sudska<br />
dokumentacija<br />
ANTRFILE<br />
Antena<br />
Godinama su članovi grupe koristili voki-tokije u svojim provalama. U to vreme to je<br />
bio najbezbedniji način <strong>komunikacije</strong>. Prilikom bežanja s jedne provale Slobodan<br />
Radović je pao na jedan od tih uređaja i polomio antenu.<br />
Aparat i odlomljeni deo Gavra je odneo u svoju radionicu, gde je nameravao da ga<br />
<strong>za</strong>lemi. Pošto je aparat radio normalno i bez antene, nikada je nije ni popravio.<br />
Polomljeni deo antene ostavio je u podrumu kuće.<br />
Mnogo kasnije veoma će se pokajati zbog toga.<br />
Ljubinka<br />
Ljubinka Jocić umrla je pre nekoliko meseci, a njena majka Miladinka nekoliko godina<br />
ranije.<br />
Čitav život Ljubinki su prijatelji prebacivali <strong>za</strong>što je uopšte turala nos u tuđe stvari.<br />
- Tri čoveka su umrla zbog toga - komentarišu i danas.<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (4)<br />
"Mislila sam da neko ubija psa u travi"<br />
Ivan Angelovski
"Tristać" se opasno približavao trafici i Savin je gledao da li će skrenuti u neku od<br />
sporednih ulica. Nekoliko trenutaka ništa nije javljao.<br />
Od tog momenta pa nadalje priče pojedinih aktera počinju da se razilaze.<br />
Prema Savinovoj verziji prihvaćenoj na sudu, čim su se policijska kola približila na 50<br />
metara od trafike, počeo je ubr<strong>za</strong>no da otkucava na voki-tokiju. Kad je primetio da<br />
se kola parkiraju, otvorio je vezu i rekao: "Frka, murija!".<br />
Gavra će na suđenju tvrditi da ga Savin nije upozorio na to. To će biti osnova<br />
njegove odbrane.<br />
"Unutra je"<br />
Pretpostavlja se, što je logično objašnjenje, da su policajci mislili kako je trafiku obio<br />
neki <strong>za</strong>bludeli pionir i da im predstoji lak, rutinski posao. Poziv ih je prenuo iz<br />
pospanog i mirnog noćnog dežurstva. Otići će do trafike, izgredniku izvući uši,<br />
raspaliti nekoliko šamara i oterati ga kući.<br />
Mijatović nije ni poneo pištolj. Službeni CZ pronađen je kasnije u njegovom ormanu<br />
u prostoriji dežurne službe MSUP-a. Drugi milicionar je <strong>za</strong> pasom imao "beretu"<br />
kalibra 7,65 mm.<br />
Popović je parkirao kola na desetak metara od trafike. Mijatović je i<strong>za</strong>šao i krenuo ka<br />
pogrešnoj trafici, preko puta one u kojoj je bio Gavra.<br />
Ljubinka Jocić povikala je s prozora: "Nije u toj, u drugoj je". To čuje i Gavra pa se<br />
sakriva ispod pulta. Nekoliko meseci ranije, prilikom provale u trafiku na Najlon<br />
pijaci, uspelo mu je da ostane neotkriven.<br />
Mijatović obilazi trafiku i dolazi do vrata. Ljubinka viče s prozora: "Unutra je, unutra<br />
je"!<br />
Gavra u trafici čuje Ljubinkine reči kao iz dubine. Mijatović pokušava da otvori vrata<br />
koja je Gavra iznutra ve<strong>za</strong>o kanapom. Policajac viče kolegi: "Nekog ima ovde<br />
unutra!". To poslednje čuje i Savin, trenutak pre nego što će neopaženo i<strong>za</strong>ći iz žive<br />
ograde kod škole "Šandor Petefi" i pobeći niz ulicu ka Futoškom parku, kako će<br />
kasnije ispričati na suđenju.<br />
Žica<br />
Mijatović se malo odmiče od trafike, vidi da Popović kreće iz kola i ponovo prilazi.<br />
Uhvaćen u klopku, Gavra nogom razvaljuje vrata i istrčava pravo na policajca. U<br />
rukama nosi svoju niklovanu "astru" kalibra 9 mm i voki-toki. Odguruje Mijatovića i<br />
beži ka groblju s kog je došao. Mijatović zbunjen polazi <strong>za</strong> njim i viče: "Stoj!"<br />
Trčeći, Gavra <strong>za</strong>pinje <strong>za</strong> žicu oko baštice Marije Balint kod zgrade broj pedeset i<br />
posrće. Obijački alat ispada mu iz džepa na majici. Trn nekog žbunja kači ga po oku.<br />
Uspeva da ustane i nastavlja da beži, ali ga Mijatović sustiže na samom ulasku u<br />
groblje. Gavra se okreće, baca voki-toki i iz "astre" upucava Mijatovića u ruku. Metak<br />
policajcu potpuno ra<strong>za</strong>ra kost nadlaktice. Leva ruka mu nepomično visi kraj tela. Od<br />
šoka i bola Mijatović <strong>za</strong>staje na momenat. Utom pritrčava Popović, s leđa skače na<br />
Gavru i hvata ga oko tela. Drškom isukane "berete" 7,65 mm udara ga u glavu.<br />
Svojom "astrom", preko levog ramena, Gavra ispaljuje dva metka u policajca.<br />
Popoviću meci prolaze kroz grudi i stomak. Milicionar pada na zemlju. Mijatović viče:<br />
"U pomoć, ljudi, milicija!" Prilazi Gavri i zdravom rukom pokušava da ga uhvati. Ovaj<br />
ga udara drškom "astre" u čelo i u bradu. Uz potres mozga, Mijatović gubi svest i<br />
pada kraj Popovića. Gavra pokušava da puca, ali mu se <strong>za</strong>glavljuje pištolj. Uzima<br />
Popovićevu beretu i overava obojicu po jednim metkom u glavu.<br />
Marija Grujić iz stana 17 prokomentarisaće na suđenju: "Mislila sam da neko ubija<br />
psa u travi".<br />
U ponedeljak: "Vozi me kući, krvav sam"
POTPISI POD FOTKE<br />
IMG_1201.JPG Telo Ćetka Mijatovića FOTO: Sudska dokumentacija<br />
IMG_1251.JPG Voki-toki koji je ispao Gavri FOTO: Sudska dokumentacija<br />
IMG_1359.JPG Gavrina stopa u bašti Marije Balint FOTO: Sudska dokumentacija<br />
IMG_1263.JPG Ba<strong>list</strong>ička anali<strong>za</strong> čaure pronađene na mestu ubistava FOTO: Sudska<br />
dokumentacija<br />
ANTRFILE<br />
Bekstvo<br />
Gavrina grupa imala je jednostavan plan bekstva: ukoliko nešto krene naopako,<br />
svako trči na svoju stranu, pa dokle stignu.<br />
- Gavra je uvek govorio: "Ti gledaj kako ćeš se izvući. Za mene ne brini. Mene niko<br />
ne može da uhvati" - kaže Savin.<br />
Žuč<br />
Marija Balint, stanarka iz prizemlja broja 50, srčani bolesnik, imala je napad žuči oko<br />
2.30 sati. Ustala je, povraćala nekoliko minuta i ponovo legla, kad je <strong>za</strong>čula gužvu<br />
ispred zgrade. Dohvatila je naočare s nahtkasne, pogledala kroz prozor i videla tuču<br />
u svom vrtu. Povikala je: "P**** vam materina, pogazićete mi baštu!".<br />
Stanari su u čitavoj gužvi čuli i reči:"Mile, gde si, pomagaj!"<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (5)<br />
"Vozi me kući, krvav sam"<br />
Ivan Angelovski<br />
Tri pucnja trgla su Janka Plavca, policajca u penziji, iz slabašnog sna u stanu zgrade<br />
broj 52 u ulici Novosadskog sajma. Još bunovan i smeten, navukao je pantalone,<br />
upasao gornji deo pižame u njih, obuo papuče i dograbio "brauning" koji mu je ostao<br />
iz službe. Punio ga je u trku, dok se spuštao niz stepenice. Čuo je: "U pomoć,<br />
policija, ubi me!" Potom još dva pucnja. Kad je istrčao na ulicu, nikog više nije video.<br />
Dvojica milicionara ležala su i<strong>za</strong> ugla, u prolazu prema Uspenskom groblju, između<br />
njegove i susedne zgrade, i nisu mu bila u vidnom polju. Policijski "tristać" otvorenih<br />
vrata stajao je na parkingu preko puta. Dok je proveravao ima li koga u kolima,<br />
video je bivšeg kolegu Nedeljka Mićaševića iz broja 48 kako gleda nešto u travi u<br />
prolazu prema groblju.<br />
Desetak minuta ranije Mićašević je ustao radi sebe i čuo gužvu ispred zgrade. Dok je<br />
strčao do milicionara, Gavra je već nestao u mraku groblja.<br />
Uhvatio je Popovića <strong>za</strong> ruku. Telo je još uvek bilo toplo pa je čovek pomislio da je<br />
milicionar živ.<br />
Nekoliko stanara pozvalo je 92. Uzbunjen je kompletan sastav MSUP-a. Svi koji su<br />
nosili uniformu di<strong>za</strong>ni su iz kreveta, vraćani s godišnjih odmora i bolovanja.<br />
Prvi je do trafike stigao plavi "fića" s upaljenom rotacijom i sirenom koji je svom<br />
brzinom pojurio niz ulicu JNA, sadašnju Futošku.<br />
Zadihani Paja Savin video ga je iz Futoškog parka kako izleće iz ulice Cara Dušana.<br />
- Znao sam da je ispala velika frka - reći će kasnije na suđenju.<br />
Taj detalj srušiće čitavu Gavrinu odbranu.<br />
Sirene
Samo minut ranije Savin je trčao ulicom Novosadskog sajma, kad je daleko i<strong>za</strong> sebe<br />
čuo snažan prasak, Gavrino izbijanje vrata trafike, <strong>za</strong>tim povike milicionara "Stoj!" i<br />
potom dva pucnja. Svoj voki-toki ostavio je u žbunju Futoškog parka.<br />
Sestrin "fića" čekao ga je u Rumenačkoj, gde ga je ostavio pre nego što će otići tog<br />
dana kod Gavre.<br />
Policija se digla na noge. Sirene su odjekivale gradom.<br />
Ulica Novosadskog sajma vrvela je od plavih uniformi, policajaca u civilu i bljeskanja<br />
rotacija. Popovićevo telo odvezeno je u bolnicu, gde su lekari mogli samo da<br />
konstatuju smrt. Verovatno nije ni bio živ kad ga je Mićašević uhvatio <strong>za</strong> ruku.<br />
Povrede grudi i trbuha bile su smrtonosne.<br />
Službe su blokirale sve izlaze iz grada. Policajci su u nekoliko ekipa dojurili na<br />
autobusku i železničku stanicu, gde su legitimisali i pretresali svakog putnika.<br />
Zagledalo se u svaki automobil i žbun oko trafike. U samoj trafici ležali su džakovi<br />
puni cigareta, toalet papira i slične robe. Nikome nije bilo pojmljivo da su Popović i<br />
Mijatović ubijeni zbog takvog plena.<br />
Krimina<strong>list</strong>ička tehnika fiksirala je tragove krvi na zidu zgrade broj 50. Pronašli su<br />
pet čaura različitog kalibra i jedan neispaljen metak. U baštici kraj broja 50 bio je<br />
deo obijačkog alata. Voki-toki s polomljenom antenom ležao je u travi blizu tela.<br />
Dovedeni su policijski psi koje je miris poveo stazom kroz groblje. Na nadgrobnim<br />
spomenicima spavale su skitnice i pijanice. Bunovni i mamurni ljudi hapšeni su i<br />
vođeni u policijsku stanicu, gde se već skupilo sve naličje Novog <strong>Sad</strong>a pronađeno<br />
blizu trafike.<br />
Psi su njušili oko "stojadina" parkiranog kod Betanije. Kola su bila prazna.<br />
Prostor je češljan pedalj po pedalj. Svi koji su se makar približili ulici legitimisani su i<br />
ispitivani.<br />
Ajkula<br />
Pazeći da ne napravi ni najmanji saobraćajni prekršaj, Savin je sestrinim kolima<br />
otišao na Detelinaru kod Đorđa - Pekara Stankovića, još jednog od članova grupe, i<br />
probudio ga.<br />
- Gardru, je l' bio Gavra kod tebe? - pitao ga je.<br />
- Nije. Zašto? - rekao je Pekar, još nerasanjen.<br />
- Ispala je velika frka - rekao je Savin i otrčao dalje, do brata koji je stanovao u<br />
blizini.<br />
Zajedno s njim uputio se ka ulici Novosadskog sajma da vidi šta se dešava. Već je<br />
svitalo. Bilo je pet sati. Sreda je i ljudi su kretali na posao.<br />
Kod sajma se stvorila velika gužva. Milicija je <strong>za</strong>ustavljala sve automobile i<br />
legitimisala svakog prolaznika.<br />
Savin je osluškivao priče okupljenih. Mislili su da se očekuje prola<strong>za</strong>k Tita. Gavrini<br />
dokumenti i ključevi od parkiranog "stojadina" još uvek su mu u džepu. Milicionari su<br />
mu se opasno približavali. U poslednjem trenutku odnekud je u "Sitroenovoj" "ajkuli"<br />
naišao operativac UDBA i naredio uniformisanima: "Puštajte ljude na posao!".<br />
Savin je odahnuo. Vratili su se na Detelinaru.<br />
Kad se masa oko trafike raščistila, sestrinim "fićom" odve<strong>za</strong>o se do Bulevara,<br />
parkirao ga i peške se uputio ka Betaniji. Tamo, na uglu Branimira Ćosića i<br />
Slobodana Bajića, "stojadin" je bio parkiran kako su ga i ostavili samo nekoliko sati<br />
ranije. Leptir-staklo bilo je obijeno, kao i kontakt brava. Savinu ništa nije bilo jasno.<br />
Seo je na mesto vo<strong>za</strong>ča razmišljajući da automobil odveze Gavrinoj kući i vidi da li je<br />
ovaj tamo.<br />
- Jopa si ti? - odjednom se <strong>za</strong>čulo otpo<strong>za</strong>di.<br />
Gavra je bio sakriven u prtljažniku.<br />
- Vozi me kući, krvav sam - rekao mu je.
Pištolji<br />
Bežeći posle pucnjave, Gavra je obio leptir-staklo "stojadina" i ušao u kola. Pokušao<br />
je da ga startuje na žice, ali nije uspeo. Naišli su policajci s psima pa je pomerio<br />
<strong>za</strong>dnje sedište i pritajio se u gepeku. Ležao je tamo nekoliko sati.<br />
Savin je sklopio kontakt bravu i ključem startovao motor. Vozeći pored zgrade<br />
policije jer je znao da će tu biti najmanje gužve, dove<strong>za</strong>o je kola do Almaške 3.<br />
Kad je otvorio vrata prtljažnika, Gavra je skupljenih nogu ležao na leđima. U visini<br />
grudi, u rukama je držao svoju "astru" i Popovićevu beretu, spremne <strong>za</strong> pucanje.<br />
Sutra: Bolje ja njih nego oni mene<br />
POTPIS POD FOTOGRAFIJU:<br />
IMG_1233.JPG: Prazna ulica Novosadskog sajma, fotografisana jutro nakon ubistva<br />
FOTO: Sudska dokumentacija<br />
branko dusic6.JPG uz antrfile: bez potpisa FOTO: Dragutin Savić<br />
Advokat Branko Dušić, tadašnji istražni sudija<br />
Na uviđaj pod šmajserom<br />
- Lupali su rukama i nogama po vratima. Ne sećam se više ni koliko je bilo sati.<br />
Otvorio sam i video cev šmajsera. Uniformisani momak mi je samo rekao: "Ubijena<br />
su dvojica milicionara. Morate poći s nama". Napolju me čekala kolona patrolnih<br />
vozila - priča Branko Dušić, tadašnji istražni sudija, sada poznati advokat.<br />
U to vreme bio je najmlađi istražni sudija Okružnog suda u Novom <strong>Sad</strong>u.<br />
Nekoliko dana pre nego što će biti ubijeni, Popović i Mijatović bili su u njegovom<br />
stanu, tada u Šekspirovoj ulici. Došli su po njega da ga voze na uviđaj samoubistva u<br />
Titelu. Igrali su se s njegovom decom i popili kafu. <strong>Sad</strong>a je, pod teškom policijskom<br />
pratnjom, išao na uviđaj njihovog ubistva.<br />
- Lice mesta ukazivalo je na žestoku borbu milicionara i kriminalaca. Tamo je već bila<br />
kompletna policijska postava. Bilo je <strong>za</strong>ista šokantno, pogotovo kad smo shvatili da<br />
su ubijeni zbog obijene trafike, a trafike su u to vreme bile uglavnom meta<br />
maloletnika. U džakovima koje smo našli u trafici bilo je cigareta i toalet papira. Kad<br />
iz ove perspektive gledam, čini mi se da je plen bio potpuno bezvredan - priča Dušić.<br />
U prvom momentu ekipa <strong>za</strong> uviđaje posumnjala je da su bila najmanje dvojica<br />
izvršilaca krivičnog dela.<br />
- Pronašli smo voki-toki i znali da je neko s nekim bio u kontaktu. Bile su i dve vrste<br />
čaura, a sve je u tom trenutku ukazivalo na to da su policajce ubila najmanje dvojica<br />
napadača - kaže.<br />
Dušić je bio i s ekipom vodiča pasa koje je miris odveo stazom kroz groblje, do<br />
Gavrinog "stojadina".<br />
- Čuo sam posle da je Gavra policiji ispričao da nas je video i da je bio spreman da<br />
otvori vatru da smo samo koraknuli metar bliže kolima - kaže Dušić.<br />
Danas, posle svega, još uvek mu teško pada događaj od pre trideset godina i smatra<br />
da zbog takvih i sličnih ubistava policajaca smrtna kazna ne bi trebalo da bude<br />
ukinuta.<br />
GL specijal: Slučaj "Gavra" - rekonstrukcija zločina koji je do temelja<br />
potresao Titovu Jugoslaviju (6)<br />
"Bolje ja njih nego oni mene"<br />
Ivan Angelovski<br />
Gavra je dobro poznavao Popovića i Mijatovića. <strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong> je tada bio neuporedivo<br />
manji i svi sitni kriminalci, a, po današnjim merilima, svi su kriminalci tada bili sitni,
poznavali su sve uniformisane policajce i obrnuto. Svakodnevni posao i jednih i<br />
drugih bila je beskrajna igra mačke i miša.<br />
- Gardru moj, što si pucao? - pitao je Savin nakon što je pomogao Gavri da i<strong>za</strong>đe iz<br />
gepeka i neopaženo uđe u kuću.<br />
- Bolje ja njih nego oni mene.<br />
- Misliš da bi oni pucali?<br />
- Nisam hteo ni da razmišljam o tome. A i truba je fora da pišu novine da je Gavra<br />
riknuo na usranoj trafici. Da je banka, pa ajde de... - navodno je tada odgovorio<br />
Gavra. Tužilac Mitar Tomanović obilato će koristiti ove reči na suđenju, naglašavajući<br />
Gavrinu naročitu okrutnost. U svim svojim žalbama i molbama <strong>za</strong> pomilovanje Gavra<br />
će tvrditi da tako nešto nikada nije izgovorio. Kao što će, uostalom, tvrditi da nije ni<br />
ubio policajce.<br />
Šmrkom u dvorištu Almaške 3 Savin je oprao Gavrin stojadin i ohladio motor. Ovaj je<br />
skinuo okrvavljenu odeću, stavio je u kesu i vodom oprao ranu na glavi. Jadranka,<br />
supruga s kojom je imao dvoje dece, puderom mu je šminkala masnicu na oku. Nije<br />
smela mnogo da pita.<br />
Linije<br />
Tadašnji šef operative novosadske milicije, koji ne želi da mu se ime objavi u<br />
novinama, <strong>za</strong>jedno s inspektorom Slobodanom Milosavljevićem, Gavrinim tastom, tu<br />
noć "obrađivao" je prvog novosadskog piromana - čoveka koji je <strong>za</strong> prethodnih<br />
godinu dana <strong>za</strong>palio nebrojeno vikendica na Fruškoj gori. Uhapsili su ga nešto ranije<br />
nakon višemesečnog rada, smestili u pritvor i obavili prvi razgovor. Završili su oko<br />
jedan, svratili na piće i otišli svako svojoj kući. Taman što je policajac <strong>za</strong>spao,<br />
probudio ga je poziv da dođe u ulicu Novosadskog sajma. Ni on, kao ni većina prvih<br />
ljudi novosadske policije, sledeća tri meseca neće spavati ništa duže.<br />
Tog jutra zvali su i Milosavljevića. Rekao je da ima nekih problema i da ne može<br />
doći.<br />
Pod vođstvom ovog inspektora, istraga je pokrenuta u nekoliko paralelnih "linija<br />
rada". Na osnovu tragova pronađenih u trafici i oko nje, odmah se postavila te<strong>za</strong><br />
koja će se 91 dan kasnije ispostaviti kao tačna. Ukoliko se izuzme teorija o<br />
terorističkom aktu i teorija o sumanutom krvoloku koji je ko zna odakle došao u <strong>Novi</strong><br />
<strong>Sad</strong> da obije trafiku i ubije svakog ko mu se nađe na putu, pretpostavka je da su<br />
milicionari prepoznali provalnika i on njih. Osnovni motiv ubistva bio bi <strong>za</strong>to<br />
prikrivanje same provale. Iz te teze izvučeno je nekoliko pravaca istrage. Počinilac je<br />
Novosađanin koji s lakoćom otvara cilindar brave, vičan je rukovanju oružjem i neće<br />
pre<strong>za</strong>ti od njegove upotrebe. Gavrina slika i prilika stvorena je na osnovu dojave<br />
doušnika tog jutra da jedini on u Novom <strong>Sad</strong>u otvara cilindar brave - dotad smatrane<br />
neprobojnom.<br />
Istog jutra policijska patrola poslata je u Almašku 3.<br />
Na ulazu u ajnfort kapiju sudarili su se sa Savinom. Ovaj, taman što je <strong>za</strong>vršio sa<br />
sakrivanjem tragova, obrisao se i krenuo u Vrbas da registruje auto.<br />
Kratež<br />
- Je l' ovde stanuje Dimitrije Gavrilović? - pitali su ga.<br />
- Da, ali izgleda da nije tu. Baš sam ga i ja tražio - odgovorio je hladnokrvno,<br />
trenutak pre nego što će se udaljiti kao da se ništa nije desilo.<br />
Policajci su ipak ušli u veliko dvorište. Parkirani stojadin bio je hladan, kao da nije<br />
pomeran danima.<br />
Jadranka je i<strong>za</strong>šla pred njih.<br />
- Je li Dimitrije Gavrilović kod kuće? - pitali su je.<br />
- Nije. Otišao je u vinograd. Zašto?<br />
- Treba nam. Gde je bio noćas?
- Bio je kod kuće, spavao. Rano je ustao i otišao u vinograd da radi - odgovorila je<br />
Jadranka.<br />
Sva sreća što nisu ulazili u kuću. Gavra se sakrio u špajz i čekao ih s isukanim<br />
kratežom i pištoljem u rukama.<br />
Spisak<br />
Akcija rasvetljavanja ubistva Mijatovića i Popovića, po obimu i efektima, bila je veća i<br />
od nedavne akcije "Sablja". Čitav sastav SUP-a bio je 24 sata dnevno angažovan po<br />
svim linijama rada. Jedni su proveravali sve ljude sklone nasilju u Novom <strong>Sad</strong>u.<br />
Drugi sve obijače. Treći sve <strong>za</strong> koje se znalo da imaju veze s oružjem. Jedna grupa<br />
bila je angažovana isključivo na ispitivanju tragova pronađenih na mestu zločina.<br />
Pretraživali su sve stare nerešene slučajeve krađe municije, oružja, voki-tokija.<br />
Druga grupa je ispitivala mogućnost da je u pitanju teroristički akt. Treći su radili na<br />
razrađivanju teze o poznatom provalniku. Upućeni su dopisi svim policijama u SFRJ i<br />
okolini jer se nije isključivala ni mogućnost da je ubica došao sa strane. Ništa nije<br />
prepušteno slučaju.<br />
Preliminaran spisak osumnjičenih samo u Novom <strong>Sad</strong>u imao je oko hiljadu imena. I<br />
svi su stavljeni pod "posebne mere".<br />
Sutra: Sužavanje kruga oko Gavre<br />
POTPISI:<br />
DSC_0065.JPG Gavrina kuća u Almaškoj 3<br />
IMG_1324.JPG Kratež s kojim je Gavra čekao policajce u špajzu FOTO: Sudska<br />
dokumentacija<br />
ANTRFILE<br />
Nedužni Rom<br />
Policija je, u sveopštem traganju <strong>za</strong> ubicom kolega, hvatala sve koji su na bilo koji<br />
način bili sumnjivi. Tako su došli do jednog mladog Roma čiji je otisak kažiprsta<br />
povezivan s provalom u prodavnicu municije u Jevrejskoj ulici.<br />
Identična municija pronađena je na mestu ubistva Mijatovića i Popovića.<br />
Bili su ubeđeni da su uhvatili ubicu.<br />
Rom je priveden i čitavu noć probranim policijskim metodama ubeđivan da prizna<br />
ubistvo.<br />
Na kraju se ispostavilo da je otisak prsta svojevremeno ostavio na zidu u prolazu<br />
pored prodavnice, kada je, vraćajući se iz obližnje kafane, stao da se olakša, pa se<br />
rukom naslonio na zid.<br />
Prodavnicu je, u stvari, obila Gavrina grupa.<br />
Pištolji<br />
Svoju astru, kojom je ubio Popovića, Gavra je rastavio na delove koje je pobacao<br />
duž puta <strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong> - Beograd. Popovićevu beretu, kojom je overio milicionare, odneo<br />
je u Srbobran i ubacio u poštansko sanduče.<br />
Pronala<strong>za</strong>k pištolja u Srbobranu skrenuo je jedan pravac istrage.<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (7)<br />
Sužavanje kruga istrage<br />
Ivan Angelovski
- Šta me koji k**** zovete posle 30 godina! Šta ja imam s tim?! Kakav Gavra?! Ne<br />
znam ništa o tome i neću da imam ništa s tim! - vikao je Novosađanin Stevan K.,<br />
upitan <strong>za</strong> razgovor o događajima od leta 1977.<br />
A imao bi puno toga da kaže. Gavra je ozbiljno kovao planove kako da ga ubije i sebi<br />
s vrata skine čitavu istragu koja mu se opasno približavala.<br />
Slika<br />
Policija je imala džak s natpisom "Zagreb", koji je povezivan sa Savinom. Imala je<br />
fotografije Savina i ostalih članova grupe koji su svakodnevno dolazili u Almašku 3.<br />
Imali su informacije da Gavra jedini u Novom <strong>Sad</strong>u ume da obije cilindar bravu. Znali<br />
su da je prek i sklon nasilju. Ali, nisu imali nijedan konkretan dokaz protiv njega,<br />
nijedan trag koji bi ga direktno pove<strong>za</strong>o s provalom u trafici. Svaki put kad bi došli<br />
na korak od njega, nekako je uspevao da im se izmigolji. Policija je shvatila da im<br />
informacije opasno cure.<br />
Do nekoliko dana pred hapšenje Gavra je uspešno negovao sliku koju je gradio i<br />
prethodnih devet godina, otkad se vratio s Golog otoka - sliku vrednog čoveka koji<br />
dan i noć radi u svojim radionicama, živi s roditeljima, gaji vinograd i sa suprugom<br />
podiže decu. Nije išao po kafanama i ni po čemu se nije izdvajao od ostalog radnog<br />
naroda.<br />
Disciplina je i inače među članovima grupe bila na prvom mestu. Svima je alkohol bio<br />
najstrože <strong>za</strong>branjen. Niko nije smeo nikud da izlazi i ni s kim da se druži ukoliko to<br />
nije bilo u funkciji <strong>za</strong>jedničkog posla. I to je važilo <strong>za</strong> sve.<br />
Zahvaljujući disciplini, pažljivom planiranju i tačno utvrđenom dogovoru ko gde beži,<br />
kako laže i šta kome govori, ostali su neotkriveni skoro čitavu deceniju.<br />
Za devet godina odradili su bar 300 dela, od kojih su samo 53 procesuirana.<br />
Razgovori<br />
Savin je već nekoliko puta išao na informativne razgovore. Bio je prvi čovek u<br />
Novom <strong>Sad</strong>u ispitan na poligrafu i prvi koji ga je prevario.<br />
- To je kesa, malo stisneš telo, misliš o fudbalu i mehanički odgovaraš na pitanja -<br />
kaže danas.<br />
Od prvog dana iz zgrade preko puta Almaške 3 policija je fotografisala svakog ko<br />
ulazi u kuću. Beležili su sva dešavanja i prisluškivali o čemu se priča. Gavra je ludeo.<br />
Hteo je da im upadne u prostorije i porazbija svu opremu. Svakodnevno su mu<br />
sti<strong>za</strong>le vesti o napretku istrage. Policija je došla čak do Pekarovog brata, koji je u<br />
"Jugoalatu" napravio deo obijačkog arsenala. Došli su i do Savinove kume Ankice<br />
Kovačević, od koje je Savin po<strong>za</strong>jmio džak s natpisom "Zagreb", pronađen u trafici.<br />
Upoređujući tragove, otkrili su da su ostaci peska, kreča i golubijeg izmeta u džaku<br />
skoro identični s uzorcima uzetim iz Savinovog dvorišta.<br />
I ostali su išli na informativne razgovore, i redovno su puštani posle njih, kao i sâm<br />
Gavra. Neverovatnim manevrima uspeli su sve indicije da <strong>za</strong>drže podalje od sebe.<br />
Paralelno su obrađivane i ostale grupe i pojedinci. Policija je dobijala sugestije iz<br />
Mađarske, Austrije, Slovenije i Hrvatske.<br />
Cipele<br />
Stevan K. pojavio se jednog dana u policiji s pričom kako je video nekoga da<br />
nekakvu kutiju baca u Dunav. Policija je angažovala ronioce koji su u njoj pronašli<br />
cipele. Išli su po čitavom gradu i kao <strong>za</strong> Pepeljugom tragali <strong>za</strong> vlasnikom.<br />
Informacija je došla i do Gavre. Saznao je da je Stevan K., opisujući čoveka koji je<br />
bacio cipele, gotovo opisao samog sebe. Gavra je smislio plan da ga likvidiraju i<br />
policiji plasiraju priču kojom bi svu krivicu svalili na njega.<br />
Na kraju se ispostavilo da cipele nemaju nikakve veze s ubistvom milicionara.
Gavrilović je bio u panici. Smišljao je gotovo filmska scenarija da odvuče istragu na<br />
drugu stranu. Slobodan Radović, još jedan od članova grupe, na suđenju će ispričati<br />
da je Gavra planirao i samoubistvo. Razmišljao je i da pronađe nekog ko građom liči<br />
na njega. Trebalo je da ga ubiju, stave u Gavrina kola i gurnu s Venca u provaliju.<br />
Stavili bi mu i Gavrin sat na ruku kako bi Jadranka po njemu posle prepoznala telo.<br />
Za to vreme Gavra bi plastičnom operacijom promenio izgled i nestao.<br />
Planirao je da ubije i tužioca Mitra Tomanovića, <strong>za</strong> kog je znao da je jedan od<br />
ključnih ljudi u istrazi. Hteo je da mu popusti kočnice na automobilu.<br />
Provere<br />
Gotovo 10.000 informativnih razgovora, 15.000 izrađenih fotografija, 2.000<br />
osumnjičenih, pregledana odeća i obuća 200 ljudi, sve <strong>za</strong> 91 dan rada gotovo<br />
kompletnog sastava policije.<br />
Grupe osumnjičenih hapšene su jedna po jedna. Proveravani su i puštani. Sredinom<br />
septembra, kad su svi ostali otpali, ostao je Gavra. Policija još uvek nije imala ništa<br />
čvrsto što bi ga pove<strong>za</strong>lo sa zločinom.<br />
Sutra: Akcija hapšenja<br />
POTPISI POD FOTOGRAFIJE:<br />
Slucaj Gavra 3.JPG: Fotografija s prismotre ispred kuće u Almaškoj 3 FOTO:<br />
Policijska dokumentacija<br />
Slucaj Gavra 4.JPG: Cipele izvađene iz Dunava FOTO: Policijska dokumentacija<br />
IMG_1256.JPG: Džak Savinove kume pronađen u trafici FOTO: Sudska<br />
dokumentacija<br />
ANTRFILE<br />
Alibi<br />
Gavra i Savin imali su prilično čvrste alibije <strong>za</strong> noć ubistva Popovića i Mijatovića.<br />
Savinova još i tada bivša žena Radmila je i bez prethodnog dogovora ispričala policiji<br />
da je on čitavu noć proveo s njom. S druge strane, Gavra se u informativnim<br />
razgovorima držao priče da je čitavu noć spavao u Almaškoj 3, te da se ujutru<br />
probudio i otišao u vinograd.<br />
Niko nije imao razloga da sumnja.<br />
Spominje se i kako je Gavra pričao da mu je pobegao papagaj iz kave<strong>za</strong> pa da ga je<br />
čitavu noć jurio. Niko od zvaničnika, međutim, danas ne može da potvrdi da se<br />
Gavra pozivao na tu priču kao na alibi.<br />
Ta verzija se ne spominje ni u sudskim spisima.<br />
Tišina<br />
Kao tokom nedavne akcije "Sablja", u Novom <strong>Sad</strong>u je, <strong>za</strong> 91 dan istrage ubistva<br />
policajaca, <strong>za</strong>mro gotovo sav kriminal. S jedne strane, grad je bio pod policijskom<br />
opsadom, a s druge, većina kriminalaca je ionako bila pod prismotrom. Ostali su se<br />
pritajili po svojim budžacima, čekajući da prođe gužva.<br />
Kolateralni<br />
Tokom rada na istrazi o ubistvu Mijatovića i Popovića, policija je rešila i nekoliko<br />
drugih krivičnih dela. Otkriveno je 76 radnika "Centroslavije" koji su učestvovali u<br />
krađama robe iz magacina, kao i 45 preprodavaca robe. Policija je otkrila i brojne<br />
zloupotrebe u preduzećima "25. maj" u Novom <strong>Sad</strong>u i "Dunav" u Čelarevu. Rešena<br />
su i brojna druga sitnija krivična dela.
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (8)<br />
Akcija hapšenja<br />
Ivan Angelovski<br />
- Tih dana posle ubistva bio je divan. Kao nikad dotad. Ponašao se onako kako sam<br />
želela da se ponaša sve vreme. Vodio je računa o meni i deci. Bio je stalno kod kuće<br />
i mnogo vremena smo provodili <strong>za</strong>jedno - priča danas Jadranka, Gavrina supruga.<br />
Nikada ranije Gavra joj nije dozvoljavao da se <strong>za</strong>posli. <strong>Sad</strong>a je pustio da ide na kurs<br />
daktilografije na Radničkom univerzitetu. Svaki put ju je vozio do tamo i na<strong>za</strong>d.<br />
Policija je to dobro znala.<br />
- Planirali smo da ga uhapsimo kad ima najmanji manevarski prostor da reaguje, po<br />
mogućnosti u kolima, i kada je ve<strong>za</strong>n <strong>za</strong> porodicu, koju ne bi želeo da ugrozi. Znali<br />
smo da suprugu vozi na Radnički univerzitet, pa smo shvatili da je to najbolji<br />
momenat da ga lišimo slobode - priča tadašnji šef operative novosadske policije koji<br />
je vodio akciju rasvetljavanja ubistva Popovića i Mijatovića.<br />
Napravljen je plan hapšenja. U sredu, 14. septembra 1977. Gavra će Jadranku voziti<br />
ulicom Maksima Gorkog. Kod sadašnje zgrade TV <strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong> skrenuće desno u ulicu<br />
Pavla Simića, gde će morati da uspori kako bi skrenuo u usku ulicu Vojvođanskih<br />
brigada. To je bio idealan momenat <strong>za</strong> hapšenje. Za samu akciju i<strong>za</strong>brana su dvojica<br />
mladih inspektora.<br />
- Skrenuli smo u ulicu prema Radničkom i tu nas je pretekla lada maslinastozelene<br />
boje beogradske registracije. Istrčala su dvojica mladića. Jedan je stao s moje<br />
strane, drugi s njegove i uperili su pištolje na nas. Meni su rekli da i<strong>za</strong>đem iz kola -<br />
priča Jadranka.<br />
Gavra nije pružao otpor. Ušao je u maricu koja se odnekud stvorila i otišao u zgradu<br />
policije. Nije znao da je istovremeno jedna policijska ekipa s nalogom <strong>za</strong> pretres ušla<br />
u kuću u Almaškoj 3.<br />
Pretres<br />
- U jednoj prostoriji pronašli smo kožicu od koje je izrađena futrola <strong>za</strong> alat koja je<br />
pronađena kod trafike. Tek smo ga tad sigurno pove<strong>za</strong>li s mestom ubistva. Javio sam<br />
mojima u SUP-u da ga tretiraju kao osumnjičenog - priča danas vođa akcije<br />
hapšenja.<br />
U tom momentu, dvojica koja su ispitivala glavnog osumnjičenog i<strong>za</strong>šla su iz<br />
kancelarije kako bi donela magnetofon <strong>za</strong> snimanje razgovora. Gavra je tada shvatio<br />
ozbiljnost situacije. Kad je ostao sam, još s lisicama na rukama iskočio je kroz<br />
<strong>za</strong>tvoren prozor s prvog sprata zgrade SUP-a.<br />
- Samo sam videla čoveka kako pada skoro pred moje noge. Tek kad sam mu prišla,<br />
videla sam da je to Gavra - priča Gavrina odlična poznanica, sestra jednog od<br />
članova grupe koja ne želi da joj se ime objavi u novinama.<br />
Gavra je pao na zemlju ispred zgrade i <strong>za</strong>radio lakše povrede zbog kojih je prebačen<br />
u bolnicu. Jedni tvrde da je pokušao bekstvo, drugi kažu da je pokušao samoubistvo.<br />
Priča je polako počinjala da dobija svoje obrise. Na osnovu fotografija iz prismotre,<br />
ubrzo su uhapšeni ostali članovi grupe.<br />
Slobodana Radovića uhvatili su na granici s Bugarskom u koju je hteo da pobegne.<br />
- Znao sam da će me uhvatiti. Čak sam se nadao da će to uraditi - objasnio je<br />
kasnije na suđenju.<br />
Ostali su hapšeni po gradu, na ulici ili u kućama. Nisu se opirali.<br />
Krunski
U početku niko od uhapšenih nije hteo ni da zucne. Policija je sama gradila priču na<br />
osnovu doka<strong>za</strong> pronađenih u njihovim kućama. Samo iz pomoćnih prostorija u<br />
Almaškoj 3 danima su vadili kradene predmete. Ukupna vrednost robe premašila je<br />
tadašnjih šest miliona dinara. Sve je to donošeno u jednu prostoriju u zgradi policije<br />
gde je sortirano i dokumentovano. Tu prostoriju policija danas koristi <strong>za</strong><br />
fotografisanje osumnjičenih.<br />
Pretraživanjem Almaške 3 pronađen je obijački alat napravljen na isti način, na istoj<br />
mašini kao alat pronađen oko trafike, konac kojim je šivena torbica <strong>za</strong> obijački alat,<br />
žica izvijena u kalauz na isti način kao žica pronađena na mestu ubistva, nebrojeno<br />
oružja i municije.<br />
Na kraju je otkriven i krunski dokaz.<br />
U podrumu kuće policija je pronašla deo polomljene antene voki-tokija koji je<br />
godinama stajao tamo <strong>za</strong>boravljen. Deo koji Gavra nikad nije <strong>za</strong>lemio, kako je<br />
nameravao. Upravo deo koji je nedostajao voki-tokiju iz bašte Marije Balint.<br />
Suočeni sa svim dokazima, osumnjičeni su malo-pomalo počeli da pričaju. Policija ih<br />
je sistematski lomila korak po korak, suočavajući njihove priče, unoseći razdor među<br />
njih.<br />
Gavra je jedini ostao pri priči koju je plasirao još na prvom informativnom razgovoru<br />
na kojem je bio posle ubistva. Detaljno je opisao način ubistva policajaca, ali je<br />
tvrdio da su mu to ispričali "neki Beograđani koji su to i učinili".<br />
Suočen s dokazima, priznao je da je bio to veče u trafici, ali ne i da je ubio policajce.<br />
Istu verziju ponavljaće do početka suđenja, kada će odlučiti da se brani ćutanjem.<br />
Nakon saslušanja poslednjeg svedoka, kada bude odlučio da progovori, priču će<br />
okrenuti naopačke.<br />
Sutra: Ekstremne mere u ćeliji<br />
POTPISI POD FOTOGRAFIJAMA:<br />
IMG_1275.JPG: Krunski dokaz: Polomljeni deo antene FOTO: Sudska dokumentacija<br />
IMG_1282.JPG: Deo alata i robe pronađen u Almaškoj 3 FOTO: Sudska<br />
dokumentacija<br />
IMG_1311.JPG: Oružje pronađeno kod Gavre FOTO: Sudska dokumentacija<br />
IMG_1344.JPG: Plen pronađen u Almaškoj 3 FOTO: Sudska dokumentacija<br />
ANTRFILE<br />
Živ se ne bi predao<br />
Nakon ubistva policajaca Gavra je sve vreme govorio da se neće živ predati.<br />
Istražnom sudiji ispričao je da se ne bi predao ni prilikom hapšenja da mu žena nije<br />
bila tu.<br />
- Sigurno bi bilo pucnjave, ali nisam hteo da potežem pištolj zbog Jadranke, koja je<br />
sedela sa mnom u kolima - <strong>za</strong>beležile su tadašnje novine da je Gavra rekao<br />
istražnom sudiji.<br />
Medijska pažnja<br />
Vest o hapšenju Gavre odjeknula je u medijima jednako snažno kao i samo ubistvo<br />
Popovića i Mijatovića. Prve informacije objavljene su 24. septembra, deset dana<br />
nakon hapšenja, kada je istražni sudija Sveto<strong>za</strong>r Deretić, kome je povereno<br />
saslušanje osumnjičenih, izdao saopštenje.<br />
- Uhapšena je organizovana kiminalna grupa provalnika, među kojima se nalaze i<br />
ubice milicionara - bilo je sve što je zvanično objavljeno.<br />
<strong>Novi</strong>nari su se trudili da dođu do bilo kakvih informacija, pa su u javnost plasirane i<br />
određene neistine poput umešanosti sestre jednog od članova grupe u čitav slučaj.
Iako imena osumnjičenih, u interesu istrage, nisu mogla biti objavljena, mediji su<br />
pokušavali što približnije da opišu Gavrinu ličnost.<br />
Tako je napisano da je "među uhapšenima i sin mnogim Novosađanima poznate<br />
imućne porodice, čija kuća vredi najmanje milion i po dinara. Mladi čovek živeo je u<br />
velikom stilu, galantno čašćavao svoje društvo, naročito devojke, i <strong>za</strong>to bio<br />
popularan".<br />
Mediji su preneli i da je na sednici Skupštine opštine sekretar Međuopštinskog SUP-a<br />
Petar Palkovljević informisao delegate "da su ubistvo policajaca izvršili poznati<br />
kriminalci, što govori da je ovaj zločin imao samo takvu po<strong>za</strong>dinu".<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (9)<br />
Ekstremne mere u ćeliji<br />
Ivan Angelovski<br />
Osam meseci i deset dana, od hapšenja do prvostepene presude, Gavra i Savin bili<br />
su okovani u sobama 1 i 3 <strong>za</strong>tvora u Dunavskoj ulici - sadašnjoj zgradi Arhiva grada.<br />
Pripadnici specijalne jedinice pokrajinskog SUP-a, provodili su s njima dan i noć u<br />
ćeliji od dva kvadrata. Smenjivali su se na svaka tri sata.<br />
- Gledate se oči u oči. On radi pred vama sve što mora da radi - obavlja fiziološke<br />
potrebe, dajete mu vodu, palite mu cigaretu kad <strong>za</strong>traži... Priča svašta, pokušava da<br />
isprovocira nekakvu reakciju, a vi morate da budete mirni i na oprezu da nešto ne<br />
pokuša da uradi sebi ili vama. Bilo koja vrsta <strong>komunikacije</strong> bila je najstrože<br />
<strong>za</strong>branjena. Psihički je to bilo izuzetno naporno - priča Andrija Mumović, policajac<br />
koji je u to vreme čuvao Gavru.<br />
Ćelije su bile ozvučene. Non-stop je neko slušao šta se dešava u njima. Ćelija<br />
Dimitrija Gavrilovića Gavre, povrh toga, bila je i tapacirana sunđerima jer je tokom<br />
istrage pokušao i da se ubije udarajući glavom o zid.<br />
- Na nogama mi okovi, na rukama lisice. Svaku noć sam prespavao u odelu. Imao<br />
sam drvenu klupu, sto i kiblu <strong>za</strong> veliku i malu nuždu i to je sve. A sad Legija u<br />
<strong>za</strong>tvoru piše romane - kaže Pavle Savin.<br />
Bombica<br />
Sudija koji je u to vreme bio nadležan <strong>za</strong> nadzor tretmana osumnjičenih i optuženih<br />
u pritvorskoj jedinici a koji ne želi da mu se ime objavljuje u novinama seća se da<br />
Gavra, <strong>za</strong> razliku od ostalih pritvorenika, nije pokazivao ni trunku poštovanja prema<br />
njemu i instituciji koju je tada predstavljao.<br />
- Ne bi ni ustao kad bih ušao u njegovu ćeliju. Kad bih ga pitao da li ima nekih<br />
<strong>za</strong>merki na tretman u pritvoru, što mi je bila <strong>za</strong>konska obave<strong>za</strong>, samo bi me<br />
pogledao, pljunuo mi pod noge i rekao: "Ma, nosi se u p**** materinu" - priča ovaj<br />
sudija.<br />
Gavra je i inače imao potpuno drugačiji tretman od svih ostalih pritvorenika.<br />
- Kad je Gavra išao u šetnju, onda niko nije smeo biti u dvorištu. Stavimo mu<br />
vojnički kaiš oko struka pa ga nas dvojica sa svake strane držimo <strong>za</strong> alke tog kaiša i<br />
vodimo u šetnju. On ima bukagije na rukama i na nogama i zvecka kad ide - priča<br />
Mumović.<br />
Ekstremne mere bile su neophodne jer je Gavra na sve načine pokušavao ili da<br />
pobegne ili da se ubije.<br />
Stalan policijski nadzor uveden je nakon gotovo neverovatnog pokušaja bekstva,<br />
kada je, prema Mumovićevoj priči, improvizovanom bombicom uspeo da se oslobodi<br />
<strong>za</strong>tvorskih čuvara. Bombicu je napravio tako što je kutiju šibica napunio sumporom
sastruganim s palidrvcadi. Dok su ga sprovodili kroz hodnik, uspeo je u ruci da<br />
prošvercuje kutiju, <strong>za</strong>pali je i baci na stražara. Kutijica je eksplodirala i, dok je ovaj<br />
shvatio šta se dešava, Gavra je već pobegao kroz dvoja vrata <strong>za</strong> koja je znao da će<br />
biti otvorena. Bekstvo mu se <strong>za</strong>vršilo na ulaznim vratima <strong>za</strong>tvora koja su, kao i uvek,<br />
bila <strong>za</strong>ključana.<br />
Ukrštanja<br />
Priča se da je u jednom momentu pokušao i da se spali na krevetu u ćeliji, međutim,<br />
tu glasinu niko od sagovornika GL nije mogao sa sigurnošću da potvrdi. Verovatno je<br />
ta glasina inspirisala kasniju legendu o tome kako Gavra nikada nije ni streljan.<br />
U ćeliji je imao pravo samo na cigaretu, papir i plastični uložak od hemijske olovke.<br />
Na papiru je pripremao odbranu <strong>za</strong> suđenje koje je usledilo tri meseca nakon<br />
hapšenja, kada je sklopljena kompletna slika devet godina duge obijačke karijere<br />
okončane pucnjima u Popovića i Mijatovića 15. juna 1977.<br />
Optužnica koju je <strong>za</strong>stupao <strong>za</strong>menik okružnog javnog tužioca Mitar Tomanović i koja<br />
će gotovo doslovce biti pretočena u kasniju presudu napisana je ukrštanjem<br />
pribavljenih doka<strong>za</strong> s pričama članova grupe.<br />
U osnovnim crtama, Gavra je ubio dvojicu policajaca, Savin, Radović i Stanković<br />
pomogli su mu da sakrije tragove, a sva četvorica su, uz Miroslava Lezečeva, Ratka<br />
Vujičića i Aleksandra Španića, "činili organizovanu grupu <strong>za</strong> <strong>za</strong>jedničko vršenje<br />
krivičnih dela" - pljački, krađa i teških krađa.<br />
Policija im je pripisala preko 300 dela. Neki govore o 400-500 provala. Samo<br />
pedesetak je ušlo u optužnicu. Za ostale ili nije bilo doka<strong>za</strong> ili je procenjeno da bi se<br />
njihovom obradom suđenje samo nepotrebno oteglo.<br />
A trebalo je jasno i efikasno poka<strong>za</strong>ti brzinu i snagu kojom je tadašnji društveni<br />
sistem bio spreman da odgovori bilo kome ko se usudi da udari na njega.<br />
Iskaz Pavla Savina, najbližeg Gavrinog saradnika i prvog člana organizovane grupe,<br />
utemeljio je čitav predmet.<br />
Sutra: Dilema Paje Savina<br />
POTPISI POD FOTOGRAFIJE<br />
Sudjenje 3.tif Potpis: Gavra u okovima FOTO: Ifju Gabor<br />
andrija mumovic2.JPG Potpis: Andrija Mumović FOTO: Dragutin Savić<br />
Poema<br />
"Gledao sam jutros sužnja<br />
u tamnici broja jedan<br />
i verujte<br />
video sam u tom biću dva života<br />
jedan dobar<br />
jedan bedan"<br />
Ovo su stihovi kojima počinje poema "Večnoj vodi", napisana pod utiskom 42 dana<br />
ćutanja koja je u Gavrinoj ćeliji broj jedan proveo Andrija Mumović.<br />
U 62 stiha policajac je ilustrovao ono u čemu su se složili gotovo svi sagovornici GL -<br />
pored neopisive surovosti koja je izbijala iz njega, Gavra je u stvari bio natprosečno<br />
inteligentan čovek koji je iz ko zna kojih razloga krenuo putem koji će ga dovesti<br />
pred streljački vod.<br />
Svi sagovornici GL složili su se da je umeo da bude i veoma šarmantan, što će izbiti<br />
u prvi plan tek u poslednjim danima njegovog tamnovanja.<br />
Iako napisana u tom vremenu, pesma je objavljena tek dve decenije kasnije, 1998.<br />
godine.<br />
- Pretpostavite šta je mogao misliti 20-godišnji pripadnik službe bezbednosti o<br />
čoveku koji je ubio dva njegova druga. Zamislite lomove u njegovoj glavi kada je
shvatio da je takvom čoveku posvetio stih - objasnio je u uvodnoj reči autor pesme<br />
<strong>za</strong>što je nije objavio dvadeset godina.<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (10)<br />
Dilema Paje Savina<br />
Ivan Angelovski<br />
- <strong>Sad</strong> svi pričaju kako je Paja ovo ili ono, kako je Paja izdao Gavru. Kako sam ga ja<br />
to izdao?! Ja sam počeo da pričam kad sam shvatio da je Gavra bio g**** od<br />
čoveka. Ja njemu nisam bio drugar, nisam mu bio ortak. Bio sam njegova ovca.<br />
Šišao me devet godina. Svako veče smo išli u pljačku i nisam dobio ni tri posto od<br />
svega. Meni je Gavra bio sve, ali tek kad smo pukli, meni se upalio alarm. Počne<br />
istraga i meni istražni sudija Sveto<strong>za</strong>r Deretić dâ izveštaj s uviđaja s krađe i tamo<br />
vidim da je odneto devet miliona dinara iz kase u Bačkom Jarku. A meni je Gavra<br />
rekao da nije našao ni prebijene pare. I tako <strong>za</strong> svaku drugu pljačku. Pa, kakvi smo<br />
mi onda drugari? Tu sam ja shvatio: "Pajo, istina te spasava, laž te ubija, pa ti biraj"<br />
- priča danas Pavle Savin, najbliži saradnik Dimitrija Gavrilovića.<br />
Dogovor<br />
Postoji te<strong>za</strong> kojom se spekuliše po različitim novosadskim krugovima s obe strane<br />
<strong>za</strong>kona da je policija sa Savinom napravila dogovor. Kompromis bi, po tim pričama,<br />
podrazumevao da se Savinu na teret neće stavljati saučesništvo u ubistvu, a da će<br />
on <strong>za</strong>uzvrat u istrazi i na suđenju dati iskaz koji će kasnije biti prihvaćen kao<br />
zvanična verzija zločina.<br />
Pogodba s kriminalcem po tadašnjim <strong>za</strong>konima nije bila dozvoljena, ali policija se,<br />
prema tim pričama, našla u bezizlaznoj situaciji. Nijedan svedok nije video kako<br />
Gavra ubija dvojicu policajaca. Od ubistva do hapšenja prošla su tri meseca i nisu se<br />
mogli tražiti tragovi baruta. Jedan od pištolja koji su se koristili te noći bio je<br />
rastavljen na delove i pobacan duž puta <strong>Novi</strong> <strong>Sad</strong> - Beograd. Drugi je pronađen<br />
očišćen u poštanskom sandučetu u Srbobranu.<br />
Imali su samo polomljenu antenu voki-tokija, kožu od koje je sašivena torbica <strong>za</strong><br />
obijački alat pronađena kod trafike, džakove i slične dokaze koji su Gavru pove<strong>za</strong>li sa<br />
samom provalom.<br />
Ništa ga nije povezivalo s ubistvom. Zločin se, <strong>za</strong>to, morao potvrditi posrednim<br />
dokazima - iskazom saučesnika.<br />
Savin kaže da su priče o bilo kakvom dogovoru potpuno besmislene.<br />
- Pa, <strong>za</strong>r mislite da bi mene oni pustili da hodam na slobodi da su <strong>za</strong>ista mislili da<br />
sam ubio nekog od dvojice njihovih kolega? - kaže danas.<br />
Policajci koji su bili srž tima <strong>za</strong> rasvetljavanje ubistva Dušana Popovića i Ćetka<br />
Mijatovića kažu da nikakvog dogovora nije bilo. Savin je "otvoren" drugim<br />
metodama.<br />
- Savina smo sistematski lomili. Nećkao se dugo da li da progovori ili ne. Onda smo<br />
pristupili lukavstvu. Mislite da mu je Deretić slučajno rekao <strong>za</strong> te izveštaje? Drugo,<br />
Savin nije verovao da je Gavrilović uhapšen. To mu se činilo nemogućim i zbog toga<br />
je bio jako <strong>za</strong>tvoren. Zato smo jednom kolegi rekli da ga, kao slučajno, prilikom<br />
dovođenja na saslušanje provede pored Gavrilovićeve ćelije, čija smo vrata ostavili<br />
otvorena. Tu se on slomio i počeo da priča - kaže jedan od vođa tima.<br />
Dioptrija
- Nismo mogli da imamo poverenja ni u naše ljude. Istraga koju smo vodili, iako je<br />
konačno dovela do prave istine, poka<strong>za</strong>la nam je i sve naše slabosti. Jedna od<br />
najvećih slabosti koje smo primetili bila je nestručnost, pa i zlonamernost nekih ljudi<br />
u našim redovima. Zato smo samo nas četvorica-petorica, koji smo vodili istragu,<br />
znali sve. Ostali, niži službenici samo su izvršavali naša naređenja. Ono što nisu znali<br />
to su nagađali i konstruisali. Odatle potiču sve glasine koje čujete po gradu - kaže<br />
jedan od vođa tima.<br />
Drugi pravac kojim su plasirane različite nezvanične verzije vodi od samog Gavre i<br />
ljudi iz njegove najbliže okoline.<br />
Jutro nakon ubistva kad je u prtljažniku stojadina došao kući u Almašku 3 Gavra je<br />
supruzi Jadranki ispričao priču koja se u nekoliko bitnih detalja razlikuje od zvanično<br />
prihvaćene verzije.<br />
- Rekao mi je da je pucao i da je sigurno nekog pogodio, ali da ih je neko drugi<br />
dokrajčio - kaže Jadranka.<br />
Otprilike sličnu priču Gavra će ispričati kasnije na suđenju kad odluči da progovori i<br />
optuži Savina da je imao mnogo veću ulogu u zločinu od one koju je prika<strong>za</strong>o svojim<br />
svedočenjem.<br />
Svedok Marija Balint, žena ispod čijeg se prozora sve odigralo, videla je četvoricu<br />
muškaraca koji su se rvali u njenoj baštici, a ne trojicu, kako je prihvaćeno u<br />
zvaničnoj verziji.<br />
Ona je ustala oko 2.30, zbog napada žuči, povraćala nekoliko minuta i vratila se u<br />
krevet. Ubrzo je čula da neko trči. Kroz prozor na kojem je roletna bila spuštena, ali<br />
u jednom delu izbočena, videla je četvoricu muškaraca. Dvojicu koja su bežala i<br />
dvojicu koja su ih jurila.<br />
Zbog dioptrije od +2,5 koju je nosila, napada žuči koji je prethodio gledanju kroz<br />
prozor, mraku u prolazu prema groblju, spuštenoj roletni i detaljima koji nisu u<br />
skladu ni sami sa sobom niti s pričama ostalih svedoka, sud nije poverovao njenoj<br />
priči.<br />
Njeno svedočenje biće odbačeno kao nepouzdano i nelogično.<br />
Međutim, nakon njenog iska<strong>za</strong> na sudu, Gavra, koji se dotad branio ćutanjem, prvi<br />
put će progovoriti.<br />
- To je jedini svedok koji govori istinu - rekao je.<br />
Sutra: Gavrina verzija zločina<br />
POTPISI POD FOTOGRAFIJE:<br />
DSC_2740.JPG: Pavle Savin nakon hapšenja FOTO: Policijska dokumentacija<br />
IMG_1237.JPG: Prolaz prema groblju, jutro nakon ubistava FOTO: Sudska<br />
dokumentacija<br />
ANTRFILE<br />
Kritička anali<strong>za</strong><br />
Akcija rasvetljavanja ubistva Popovića i Mijatovića bila je dotad, a i dugo posle toga,<br />
najveći ispit <strong>za</strong> novosadsku policiju - i ostalo je pitanje s kolikim je uspehom <strong>za</strong>ista<br />
položen.<br />
Nakon akcije, napravljena je kritička anali<strong>za</strong> rada svakog segmenta rada u obe<br />
službe. Ovaj dokument je služio isključivo <strong>za</strong> internu upotrebu. Po tom dokumentu se<br />
vidi da se policija nimalo nije štedela u analizi sopstvenih propusta.<br />
Dokument je predstavljen na Institutu bezbednosti i poslužio je, s jedne strane, kao<br />
studija slučaja <strong>za</strong> sve naredne slične policijske istrage, a s druge strane, rukovodstvo<br />
novosadske policije iskoristilo ga je da ispravi uočene nepravilnosti. A bilo ih je<br />
mnogo.
- Shvatili smo da tehnički nismo spremni <strong>za</strong> ovakve istrage. Nismo bili dovoljno<br />
opremljeni jer se na policiji uvek štedelo. Pojavio se i ogroman problem u ljudstvu i<br />
njihovoj stručnosti. Određen broj ljudi je čak i otpušten jer se shvatilo da ne mogu<br />
da odgovore na <strong>za</strong>hteve službe. U to vreme gradsku policiju je finansirao grad <strong>Novi</strong><br />
<strong>Sad</strong>. I njima je postalo jasno da će ubuduće morati da izdvoje mnogo veća sredstva<br />
ukoliko žele da na adekvatan način budu <strong>za</strong>štićeni od kriminala - kaže jedan od vođa<br />
tima <strong>za</strong> rasvetljavanje ubistva Popovića i Mijatovića.<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (11)<br />
Gavrina verzija ubistva<br />
Ivan Angelovski<br />
U istoriji novosadskog pravosuđa samo u dva slučaja bilo je toliko <strong>za</strong>interesovanih<br />
posmatrača da su izdavane propusnice <strong>za</strong> ula<strong>za</strong>k u sudnicu. U oba su izrečene<br />
smrtne kazne. Drugi je slučaj Borislava Čolića, osuđenog na smrt zbog ubistva<br />
futoške porodice Smiljanić. Kaznu su mu kasnije preinačili u 40 godina robije.<br />
Prvi je slučaj Gavra.<br />
Više od 300 ljudi čekalo je u redu da uđe u veliku sudnicu na trećem spratu zgrade<br />
Okružnog suda 20. februara 1978. Zbog publike <strong>za</strong> koju nije bilo mesta, u hodnicima<br />
zgrade instalirali su zvučnike preko kojih su prenosili dešavanja iz sudnice.<br />
Provereni<br />
Preko 60 novinara, fotoreportera i snimatelja svih jugoslovenskih medija bilo je<br />
akreditovano <strong>za</strong> praćenje postupka. Sudsko veće kojem je predsedavao tada mladi<br />
sudija Tomislav Vojnović svima je dozvolilo da snimaju čitavo suđenje, što danas nije<br />
praksa ni <strong>za</strong> najvažnije srpske procese.<br />
Javnost je bila isključena samo kada su veštaci prikazivali dijapozitive obdukcije<br />
ubijenih milicionara i dijapozitive eksperimenta sa svinjom, koji je bio odlučujući <strong>za</strong><br />
sudsko veće u ovom slučaju.<br />
Dimitrije Gavrilović uveden je s bukagijama na rukama i nogama. Dvojica policajaca<br />
držala su ga ispod ruku i <strong>za</strong> vojnički kaiš kojim je bio opasan.<br />
Sedmorica članova grupe sela su na drvenu klupu <strong>za</strong> optužene. Dvadeset policajaca<br />
sedelo je na klupi i<strong>za</strong> njih. Slavko Obadov, tada već proslavljeni džudista s nekoliko<br />
medalja na najvažnijim svetskim takmičenjima, sedeo je pored Gavre.<br />
Prva dva reda u publici bila su rezervisana isključivo <strong>za</strong> političke funkcionere i<br />
načelnike službi.<br />
Ni ostatak publike nisu činili obični građani. Sud je veoma pazio da ne bude ni<br />
najmanjeg incidenta, tako da je birao koga će pustiti u sudnicu. Većinom su tu bili<br />
radnici različitih službi. Provereni ljudi.<br />
Sudsko veće nije ograničavano rokovima i drugim predmetima. Slučaj Gavra bio je<br />
jedini na kojem su radili. Na raspolaganju im je bila velika sudnica u kojoj nisu<br />
<strong>za</strong>kazivani drugi procesi. Uz samo jednu petodnevnu pauzu, postupak je od čitanja<br />
optužnice do objavljivanja presude trajao 60 dana.<br />
Suđenje <strong>za</strong> ubistvo dvojice milicionara bio je događaj od državnog značaja <strong>za</strong> Titovu<br />
Jugoslaviju i morao se odvijati nesmetano.<br />
Savest<br />
Sedamnaest dana trajalo je samo ispitivanje optuženih. Odgovarali su na 58 tačaka<br />
optužnice koju je <strong>za</strong>stupao <strong>za</strong>menik okružnog javnog tužioca Mitar Tomanović. Prve<br />
tri tačke odnosile su se na ubistva i prikrivanje ubistava Dušana Popovića i Ćetka<br />
Mijatovića. Ostalih 55 opisivale su različite pljačke, krađe, teške krađe i oduzimanja
vozila tokom devetogodišnjeg rada Gavrine grupe. Bio je to samo deo od 300 do 500<br />
dela koja im je policija pripisivala. Skoro sve su priznali. Svi osim Gavre.<br />
Prvooptuženi se, po sopstvenom izboru, branio ćutanjem.<br />
- Mislio sam da će kod nekog od optuženih proraditi savest - objasniće 21 dan<br />
kasnije kad, nakon što je saslušao priče svih optuženih i svedoka, odluči da "iznese<br />
pravu istinu".<br />
Gavrilović je počeo da priča 13. marta, a <strong>za</strong>vršio 29.<br />
U tih 13 radnih dana objasnio je svoje viđenje stvaranja grupe, devetogodišnje<br />
karijere i noći u kojoj su ubijeni Mijatović i Popović. Ovo poslednje se u bitnim<br />
detaljima ne razlikuje od Savinove priče, sve do momenta kada je <strong>za</strong>čuo korake<br />
ispred trafike.<br />
- Savin mi ništa nije javio. Osetio sam da neko spolja pokušava da otvori vrata koje<br />
sam iznutra ve<strong>za</strong>o kanapom. Čuo sam muški glas koji je rekao: "Nekog ima unutra".<br />
Kao iz dubine sam čuo i ženski glas: "Unutra je, unutra je". Uzeo sam astru i naglo<br />
provalio vrata. Zaslepila me ulična rasveta i ništa nisam video. Hteo sam da<br />
pobegnem u groblje. Znao sam da treba da skrenem levo - ispričao je Gavra.<br />
Pretrčavajući tih četiri-pet metara do ugla zgrade, krajičkom oka spazio je Savina<br />
koji je u nekom momentu pre toga prešao ulicu, krenuo ka trafici i sakrio se u travi<br />
kad je video da dolaze policajci.<br />
- Primetio sam da i<strong>za</strong> mene trče Savin i još jedna osoba. Naleteo sam na žicu <strong>za</strong> koju<br />
sam mislio da su mi je namestili građani koji su hteli da me uhvate ili tip i riba koji<br />
su i<strong>za</strong>šli iz zgrade. Pao sam na zemlju i video Savina koji me je obišao i pobegao u<br />
groblje - rekao je Gavrilović.<br />
"Mile"<br />
Dok je ležao na zemlji, Mijatović mu je skočio na leđa. Gavra ga odbacuje, okreće se<br />
prema njemu i repetira pištolj.<br />
- Rekao sam: "Beži, pucaću". Pitao me je: "Iz čega ćeš pucati". Mogao je da vidi da<br />
držim pištolj u rukama jer je metak od repetiranja poleteo ka njemu - ispričao je<br />
Gavra.<br />
Ali, Mijatović se ne povlači već ponovo skače na Gavru i pokušava da ga uhvati. Ovaj<br />
<strong>za</strong>mahuje ka njemu da ga udari. U tom momentu prilazi mu i Popović koji ga udara u<br />
oko. Tada nastaje opšta gužva. Gavra zove Savina: "Mile, pomagaj, pucaj iz groblja".<br />
Popović ga udara dok Mijatović pokušava i na kraju uspeva da ga obori na kolena.<br />
Dok je klečao, Gavra ispaljuje jedan metak u zid, da ih <strong>za</strong>plaši. Međutim, ste<strong>za</strong>nje<br />
postaje još jače i Gavra počinje da puca ne razmišljajući da li će nekog pogoditi.<br />
- Čuo sam jauk i osetio da ovaj niži popušta. To sam iskoristio i krenuo da bežim ka<br />
groblju - priča dalje.<br />
Popović mu ponovo skače na leđa. Gavra pokušava da se otme i dobija udarac u<br />
glavu. Okreće se i vidi da čovek koji ga je napao ima pištolj u ruci. Uperio mu ga je u<br />
grudi. U tom momentu, s leve strane mu se pojavljuje Savin i hvata Popovića <strong>za</strong><br />
ruke. Podiže mu pištolj koji opaljuje hitac tik kraj Gavrinog uveta.<br />
Gavrilović pada <strong>za</strong>jedno s Popovićem, <strong>za</strong>tim se pridiže i beži u groblje. Trčeći između<br />
spomenika, čuje još jedan hitac. Sakriva se u kolima gde nekoliko sati kasnije<br />
dočekuje Savina koji mu kaže: "Riknula su dva mura".<br />
Tek tada shvata da su ga napala dvojica milicionara.<br />
Sutra: Eksperiment sa svinjom<br />
POTPIS POD FOTOGRAFIJU<br />
12 slucaj gavra rekonstrukcija.tif: Gavrilović sudskom veću demonstrira svoju verziju<br />
ubistva milicionara FOTO: Gabor Ifju
ANTRFILEI<br />
Nož u Gavrinoj ćeliji<br />
Na dan početka suđenja policija i sudsko obezbeđenje pretresli su čitavu zgradu<br />
suda. Zavirivano je u svaki budžak. Angažovani su i psi obučeni <strong>za</strong> otkrivanje<br />
eksploziva.<br />
U podrumu zgrade, u sadašnjim kancelarijama sudske arhive, tada su bile "priručne<br />
ćelije", prostorije s rešetkama u kojima je policija <strong>za</strong>tvarala optužene dok čekaju<br />
suđenje.<br />
Bile su to niske, klaustrofobične sobe memljivih zidova, s plafonima ispresecanim<br />
cevima <strong>za</strong> vodovod, grejanje i kanali<strong>za</strong>ciju.<br />
Uzbuna je podignuta kada su u ćeliji, u koju je <strong>za</strong> koji sat trebalo da uvedu Gavru,<br />
pronašali nož sečiva dugog 7,6 centimetara.<br />
Odmah je obavljen uviđaj. Ekipa istražitelja napisala je izveštaj o pronalasku hladnog<br />
oružja koji je uvršten u sudske spise.<br />
Uzeti su otisci s drške i iz čitave prostorije. Ispitivano je ko je sve ulazio u sud.<br />
Policijska ekipa već je razmatrala scenarija ko bi mogao Gavri da doturi nož. I zbog<br />
čega? Da pokuša samoubistvo ili bekstvo iz suda?<br />
Nakon iscrpne istrage, došli su do majstor Lacike, vodoinstalatera Izvršnog veća<br />
Vojvodine. Odmah je priveden na informativni razgovor.<br />
Satima je na lošem srpskom majstor policajcima pokušavao da objasni kako nema<br />
nikakve veze s Gavrom i kako mu ni na kraj pameti nije bilo da na bilo koji način<br />
pomaže optuženom <strong>za</strong> ubistvo njihovih kolega. Objašnjavao je da ga je sudsko<br />
obezbeđenje pozvalo dan ranije da popravi kvar na instalaciji <strong>za</strong> vodu. Govorio je<br />
kako je pronađeni nož samo njegov alat koji je slučajno stavio na vodovodnu cev i<br />
tamo ga <strong>za</strong>boravio. Čovek se na kraju i rasplakao.<br />
Tek posle više detaljnih provera policija ga je pustila na slobodu.<br />
Suočenje Gavre i Savina<br />
- Lako je tebi, Gavriloviću, da daješ drugu istinu i drugu priču. Istina je ono što sam<br />
ja rekao, a ti sada to pričaš jer si čuo iskaze svih nas i svedoka - rekao je Savin kad<br />
ga je sudija suočio s Gavrilovićem.<br />
- To što sam rekao jeste jedina istina - odgovorio je Gavra.<br />
Oštar pogled Slavka Obadova<br />
"Odbrana razume posebne mere radi obezbeđenja lične sigurnosti Dimitrija<br />
Gavrilovića, ali misli da su prenaglašene. Molimo da se Slavko Obadov udalji od<br />
optuženog jer njegov oštar pogled utiče na pažnju optuženog da prati glavni<br />
pretres", napisali su Gavrini advokati u dopisu sudu sedam dana nakon početka<br />
suđenja.<br />
Sud nije udovoljio njihovoj molbi.<br />
Telegrami<br />
Radne organi<strong>za</strong>cije, sekretarijati unutrašnjih poslova širom SFRJ i brojni saveti<br />
novosadskih mesnih <strong>za</strong>jednica slali su sudskom veću telegrame u kojima su, "radni<br />
ljudi i građani" davali "punu političku, moralnu i društvenu podršku sudu" da "svim<br />
ubicama milicionara" i krivcima <strong>za</strong> "pljačku društvene i narodne imovine" izrekne<br />
najstrože kazne.<br />
Savet Gavrine Mesne <strong>za</strong>jednice "Podbara" nije poslao nikakav telegram.<br />
Optuženi<br />
Dimitrije Gavrilović (32) zvani Gavra, mašinski tehničar bez <strong>za</strong>poslenja, ranije<br />
osuđivan zbog nanošenja teških telesnih povreda, silovanja, krađa i teških krađa
Pavle Savin (25) zvani Paja i Jopa, vo<strong>za</strong>č u "Centroslaviji", ranije osuđivan zbog<br />
krađa i dela protiv bezbednosti saobraćaja<br />
Slobodan Radović (27) zvani Begeč, vodoinstalater bez <strong>za</strong>poslenja<br />
Đorđe Stanković (30) zvani Pekar, vo<strong>za</strong>č u Novosadskom sajmu, ranije osuđivan<br />
zbog falsifikovanja i pronevere<br />
Miroslav Lezečev (34) zvani Zec, trgovac u "Agrovojvodini"<br />
Ratko Vujičić (26) zvani Karlo, radnik bez <strong>za</strong>poslenja, ranije osuđivan zbog teških<br />
krađa<br />
Aleksandar Španić (27) zvani Kica, radnik bez <strong>za</strong>poslenja<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (12)<br />
Eksperiment sa svinjom<br />
Ivan Angelovski<br />
- Dimitrije Gavrilović je bio izuzetno inteligentan i sistematičan. To se najbolje videlo<br />
u načinu na koji je pripremio svoju odbranu, odnosno svoju verziju zločina u koju je<br />
uvrstio gotovo sve detalje koji su se čuli iz iska<strong>za</strong> Pavla Savina i svedoka u tom<br />
predmetu - kaže danas Tomislav Vojnović, predsednik sudskog veća u slučaju Gavra.<br />
Petorica sudija u veću možda su i imali nedoumica oko Gavrine i Savinove uloge u<br />
ubistvima Dušana Popovića i Ćetka Mijatovića, ali samo do eksperimenta sa svinjom,<br />
koji je izveo tim sudskih veštaka.<br />
- Veštaci su uradili lavovski deo posla - kaže Vojnović.<br />
Krugovi<br />
Gavra je u svom iskazu tvrdio da je na ulazu u groblje Popovića ostavio živog da se<br />
bori oko pištolja sa Savinom i da je potom čuo pucanj. Zato je izuzetno bitan<br />
element u čitavom predmetu bio doka<strong>za</strong>ti iz čijeg je pištolja ubijen ovaj milicionar.<br />
Tragovi oko ulazne rane na Popovićevom telu bili su veoma specifični. Sama rana bila<br />
je takva da se nije mogao odrediti tačan kalibar oružja, ali je na koži ostao podliv u<br />
obliku koncentričnih krugova <strong>za</strong> koje se pretpostavilo da su od navlakača pištolja.<br />
Veštaci su <strong>za</strong>to predložili eksperiment koji nikad ranije nije izvođen u srpskom<br />
pravosuđu.<br />
Preko materijala korišćenog <strong>za</strong> izradu policijskih košulja koje su te noći nosili Popović<br />
i Mijatović ispaliće hice iz različitih pištolja u živu svinju. Ovu životinju su odabrali<br />
njena koža najviše odgovara ljudskoj. Pretpostavljali su <strong>za</strong>to da će i reagovati kao<br />
ljudska koža.<br />
Uzeli su Popovićevu beretu i astru kalibra devet milimetara - identičnu onoj koju je<br />
Gavrilović nosio u noći kad su ubijeni milicionari.<br />
Oko rane nanete astrom pojavio se podliv s istim koncentričnim krugovima.<br />
- Posle toga više nismo imali nikakvu dilemu - kaže Vojnović.<br />
Seljaku iz Kovilja Marku Miladinovu sud je platio 900 dinara <strong>za</strong> ubijenu životinju.<br />
Logika<br />
Sedam puta je prvooptuženi <strong>za</strong> ubistvo milicionara saslušavan pre suđenja. Na prva<br />
tri saslušanja odbio je da govori. Tek 8. novembra, skoro dva meseca nakon<br />
hapšenja, kad mu je policija poka<strong>za</strong>la sve dokaze koje ima protiv njega, shvatio je i<br />
sâm da više ne može izbeći priznanje.<br />
Opisao je događaj koji se umnogome podudario s pričom koju će kasnije ispričati na<br />
suđenju. Osim što nije pominjao Savina.<br />
- Hteo sam da ga <strong>za</strong>štitim - objasniće kasnije.<br />
Nekoliko činjenica suprotnih logici sudsko veće je uočilo u Gavrinoj verziji ispričanoj<br />
na suđenju.<br />
Prva je sâm razlog zbog koga je na početku pretresa odlučio da ćuti.
- Hteo sam da čujem šta će Savin reći i da li će mu proraditi savest - rekao je Gavra.<br />
Sudijama nije bio jasan ovaj stav jer je Savinova odbrana već bila navedena u<br />
optužnici, pre suđenja - <strong>za</strong>to su i pretpostavili da je Gavrilović hteo da čuje i detalje<br />
svedočenja svih koji su na suđenju pričali nešto o ubistvu, kako bi na osnovu toga<br />
iskonstruisao svoju odbranu.<br />
Druga nelogičnost bila je Gavrina tvrdnja da je Savin u nekom momentu i<strong>za</strong>šao iz<br />
svog skrovišta u šipražju kod Osnovne škole "Petar Drapšin", prešao ulicu i sakrio se<br />
u travi kad su naišli Popović i Mijatović - a da ga nisu videle Ljubinka i Miladinka<br />
Jocić, koje su čitav događaj posmatrale s prozora iznad trafike. Ovaj deo priče bio je<br />
u suprotnosti i s uobičajenim radom grupe po kome stražar dolazi do objekta samo<br />
kad ga Gavra pozove da se nosi roba, i to samo kad se uveri da nema opasnosti po<br />
bezbedan izla<strong>za</strong>k iz objekta.<br />
Fića<br />
Treća ključna nelogičnost u Gavrinoj verziji bila je uopšte mogućnost da se Savin<br />
našao na ulazu u groblje. Na osnovu iska<strong>za</strong> svedoka i izveštaja iz policije nesumnjivo<br />
je utvrđeno da je na mesto događaja, nakon ubistva Popovića i Mijatovića, prva<br />
stigla ekipa u policijskom fići s upaljenom rotacijom. Kad je, bežeći iz skrovišta,<br />
istrčao iz Futoškog parka, Savin je video fiću s rotacijom kako izleće iz ulice Cara<br />
Dušana. Ispričao je to već na prvom saslušanju, na kome je priznao učešće na<br />
čitavom događaju. Prema policijskom izveštaju, koji je <strong>za</strong>tražio sud, fića koji je prvi<br />
stigao na mesto ubistva pre toga je bio u ulici Cara Dušana.<br />
Ako je Savin učestvovao u rvanju kod ula<strong>za</strong> u groblje, nikako nije mogao <strong>za</strong> tako<br />
kratko vreme stići do tadašnje ulice JNA, smatralo je sudsko veće. A i potpuno im je<br />
bilo nelogično da se, umesto u mračno groblje, Savin nakon ubistva uputi preko<br />
osvetljene ulice, na drugu stranu i da ga pritom niko ne vidi.<br />
Sutra: Presuda na 186 strana<br />
POTPISI POD FOTOGRAFIJE:<br />
Sudjenje 6.tif: Dimitrije Gavrilović govori svoju verziju zločina FOTO: Gabor Ifju<br />
tomislav vojnovic.jpg: Sudija Tomislav Vojnović, predsednik sudskog veća u slučaju<br />
Gavra<br />
uz antrfile Oštar pogled Slavka Obadova Sudjenje 4.tif: Slavko Obadov predvodi<br />
Gavrino obezbeđenje FOTO: Gabor Ifju<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (13)<br />
Presuda na 186 strana<br />
Ivan Angelovski<br />
- Dimitrije Gavrilović je veoma mirno i staloženo saslušao presudu. Nije bilo nikakvih<br />
incidenata - seća se sudija Tomislav Vojnović, predsednik sudskog veća u slučaju<br />
Gavra.<br />
Presuda je bila vrlo jednostavna. Smrt. Bila je to prva od osam smrtnih kazni koje je<br />
on izrekao.<br />
Ishod se znao još od početka suđenja.<br />
Tih 60 dana, koliko je trajao postupak do prvostepene presude, mnogi danas vide<br />
kao formalnost.<br />
Sudija Vojnović tvrdi da sigurno nije bilo tako, što se najbolje vidi na 186 strana<br />
prvostepene presude, gde je detaljno analiziran svaki segment kako ubistva Dušana<br />
Popovića i Ćetka Mijatovića tako i devetogodišnjeg rada Gavrine grupe.
Okolnosti<br />
"Optuženi Gavrilović ne <strong>za</strong>služuje da mu se dalje omogući da koristi najsvetlije<br />
tekovine i privilegije ovog društva i ove <strong>za</strong>jednice", napisao je sudija Vojnović već na<br />
kraju opširnog obrazloženja presude.<br />
Sudsko veće nije pronašlo nijednu olakšavajuću okolnost. Činjenica da je otac dvoje<br />
maloletne dece nije bila dovoljna da mu se oprosti što je "beskrupulozno i<br />
bezobzirno, bez trunke kajanja" bez očeva ostavio "četvoro malodobne dece".<br />
Lista otežavajućih okolnosti <strong>za</strong>to se čini beskrajnom.<br />
"Za njega je najvažnije samo to da on na svaki način ostane neotkriven", piše u<br />
obrazloženju presude.<br />
- Da li optuženi ima i trunke sažaljenja, poštenja i ljudskog u sebi kad i posle<br />
izvršenja krivičnog dela ide toliko daleko da razmišlja o tome da ubije nekoga ko bi<br />
ličio na njega, da mu stavi na ruku svoj prsten ili sat, pa da tu osobu kolima gurne u<br />
provaliju pa kasnije njegova supruga prepozna u toj osobi njega, s tim da se on <strong>za</strong> to<br />
vreme negde izgubi, izvrši plastičnu operaciju i ostane neotkriven? - pitalo se sudsko<br />
veće.<br />
Šansa<br />
Gavrilovićevu beskrupuloznost ilustrovali su i činjenicom da su dvojica milicionara<br />
overena samo da "veliki Gavra ne rikne na trafici".<br />
- Za njega bi bila bruka i sramota da bude uhvaćen u provalnoj krađi trafike, pa bi<br />
time njegov ugled u svetu podzemlja i u svetu kriminala bio ukaljan - napisalo je<br />
sudsko veće.<br />
Sud je kao naročito otežavajuću okolnost naglasio činjenicu da ranije kazne nisu<br />
uticale na njegovo prevaspitanje, jer je "<strong>za</strong> njega slađi život novosadskog podzemlja<br />
i kriminala čiji je on šef nego život poštenog i vrednog građanina".<br />
- Sigurno je da ovo društvo ovako beskrupulozne izvršioce krivičnih dela ne može i<br />
ne sme trpiti. Sigurno je da bi pružanje bilo kakve šanse optuženom Gavriloviću bio<br />
samo pucanj u prazno, bez ikakvog efekta. Ne sme se dozvoliti da celo društvo bude<br />
dovedeno u pitanje od samo jednog bezobzirnog lica kakav je Gavrilović, čije se<br />
popravljanje i prevaspitanje apsolutno ne može postići i koji ne <strong>za</strong>služuje da bude<br />
član ovog društva - navodi se u presudi.<br />
Smrtna kazna je, po stavu sudskog veća, nužna <strong>za</strong> takvog "nepopravljivog zločinca"<br />
jer se "nijednom vremenskom kaznom ne bi postigla svrha kažnjavanja". Društvo<br />
nije smelo dozvoliti osobama kao što je optuženi Gavrilović da se ponašaju kako se<br />
on ponašao <strong>za</strong> života.<br />
- Od ponašanja jedne takve osobe kakav je optuženi Gavrilović možda jednoga dana<br />
<strong>za</strong>visi i opstanak jedne nacije - napisalo je sudsko veće.<br />
Pouka<br />
"Smrtna kazna je" zbog svega toga "upravo jedina kazna koja odgovara kako težini<br />
dela tako i ličnosti optuženog", a treba da služi i kao "pouka ostalima da ne čine<br />
ovakva i slična krivična dela", napisao je tada sudija Vojnović.<br />
- Svojim kolegama, sadašnjim sudijama Okružnog suda, često kažem da im je<br />
"Gavra" sada svaki drugi kriminalac kome izriču presudu - kaže isti sudija danas.<br />
Sutra: Sve Gavrine žalbe<br />
POTPISI POD FOTOGRAFIJE<br />
12 Sudjenje 8 slucaj gavra.tif: Izricanje presude FOTO: Gabor Ifju<br />
ANTRFILE<br />
U ime naroda
Gavrilović Dimitrije, zvani Gavra, od oca Gavre i majke Vukosave, rođene Jakotin,<br />
rođen 27. oktobra 1945. godine u Novom <strong>Sad</strong>u, Srbin, državljanin SFRJ, po<br />
<strong>za</strong>nimanju mašinski tehničar, bez <strong>za</strong>poslenja, oženjen, otac dvoje malodobne dece,<br />
pismen, <strong>za</strong>vršio srednju mašinsku školu, vojsku služio 1969-1971. godine u<br />
Banjaluci, poseduje putnički automobil "alfa romeo" i "<strong>za</strong>stava 101", osuđivan<br />
presudom Opštinskog suda u Novom <strong>Sad</strong>u od 28. februara 1964. godine zbog<br />
krivičnog dela lake telesne povrede na kaznu <strong>za</strong>tvora u trajanju od deset dana,<br />
uslovno na jednu godinu, presudom Okružnog suda u Novom <strong>Sad</strong>u zbog silovanja na<br />
kaznu <strong>za</strong>tvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, presudom Opštinskog suda u<br />
Novom <strong>Sad</strong>u od 1. marta 1966. godine zbog krađe i prikrivanja na kaznu <strong>za</strong>tvora u<br />
trajanju od četiri meseca i petnaest dana, presudom Okružnog suda u Novom <strong>Sad</strong>u<br />
od 21. oktobra 1966. zbog teške krađe na kaznu strogog <strong>za</strong>tvora u trajanju od dve<br />
godine i šest meseci, presudom Vojnog suda u Sarajevu od 24. novembra 1970.<br />
godine zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti ugrožavanjem javnog saobraćaja na<br />
kaznu <strong>za</strong>tvora u trajanju od tri meseca.<br />
PRESUDA: SMRTNA KAZNA<br />
Savin Pavle, zvani Paja, od oca Stevana i majke Margite, rođene Mondom, rođen 24.<br />
marta 1952. godine u Novom <strong>Sad</strong>u, stalno nastanjen u Novom <strong>Sad</strong>u, ulica Đorđa<br />
Rajkovića 17, Srbin, državljanin SFRJ, po <strong>za</strong>nimanju vo<strong>za</strong>č, <strong>za</strong>poslen u preduzeću<br />
"Centroslavija" u Novom <strong>Sad</strong>u, oženjen, bez dece, pismen, <strong>za</strong>vršio osmogodišnju<br />
školu, vojsku služio 1972-1974. godine u Splitu, vodi se pri vojnom odseku u Novom<br />
<strong>Sad</strong>u, bez imovine, s ličnim dohotkom od 5.000 dinara, osuđivan presudom<br />
Opštinskog suda u Novom <strong>Sad</strong>u od 23. novembra 1971. godine zbog krivičnog dela<br />
krađe na kaznu <strong>za</strong>tvora od četiri meseca, uslovno na jednu godinu, presudom<br />
Opštinskog suda u Novom <strong>Sad</strong>u od 10. aprila 1972. zbog krivičnog dela ugrožavanja<br />
javnog saobraćaja na kaznu <strong>za</strong>tvora u trajanju od tri meseca, uslovno na jednu<br />
godinu.<br />
PRESUDA: 15 godina <strong>za</strong>tvora<br />
Radović Slobodan, zvani Begeč, od oca Jovana i majke Milene, rođene Milenković,<br />
rođen 5. oktobra 1950. godine u Novom <strong>Sad</strong>u, stalno nastanjen u Novom <strong>Sad</strong>u, ulica<br />
Koče Kolarova 2, Srbin, državljanin SFRJ, po <strong>za</strong>nimanju vodoinstalater, bez<br />
<strong>za</strong>poslenja, oženjen, pismen, <strong>za</strong>vršio ŠUP, nesposoban <strong>za</strong> službu u JNA, bez imovine,<br />
osuđivan presudom Okružnog suda u Novom <strong>Sad</strong>u od 9. avgusta 1971. godine zbog<br />
silovanja i protivprirodnog bluda na kaznu strogog <strong>za</strong>tvora od deset godina koja mu<br />
je odlukom Vrhovnog suda Vojvodine u Novom <strong>Sad</strong>u, a povodom <strong>za</strong>hteva <strong>za</strong><br />
vanredno ublažavanje kazne, smanjena na kaznu strogog <strong>za</strong>tvora u trajanju od osam<br />
godina, kaznu izdržao, nije pod istragom <strong>za</strong> drugo krivično delo.<br />
PRESUDA: 15 godina <strong>za</strong>tvora<br />
Stanković Đorđe, zvani Pekar, od oca Vase i majke Slavke, rođene Ognjenović, rođen<br />
4. maja 1947. godine u Novom <strong>Sad</strong>u, stalno nastanjen u Novom <strong>Sad</strong>u, ulica Bačka<br />
27, Srbin, državljanin SFRJ, po <strong>za</strong>nimanju vo<strong>za</strong>č, <strong>za</strong>poslen na Novosadskom sajmu,<br />
oženjen, otac jednog malodobnog deteta, pismen, <strong>za</strong>vršio osmogodišnju školu i KV<br />
<strong>za</strong> vo<strong>za</strong>ča, vojsku služio 1966-1967. u Ohridu, vodi se pri vojnom odseku u Novom<br />
<strong>Sad</strong>u, bez imovine, osuđivan presudom Okružnog suda u Novom <strong>Sad</strong>u od 6. aprila<br />
1971. godine zbog krivičnog dela falsifikovanja isprava i pronevere na kaznu <strong>za</strong>tvora<br />
od dve godine, uslovno na pet godina, nije pod istragom <strong>za</strong> neko drugo krivično delo.<br />
PRESUDA: 10 godina <strong>za</strong>tvora<br />
Lezečev Miroslav, zvani Zec, od oca Milana i majke Milke, rođene Zeremski, rođen 8.<br />
septembra 1943. godine u Novom <strong>Sad</strong>u, stalno nastanjen u Novom <strong>Sad</strong>u, ulica Koče
Kolarova 8, Srbin, državljanin SFRJ, po <strong>za</strong>nimanju KV radnik u trgovini, <strong>za</strong>poslen u<br />
"Agrovojvodini" u Novom <strong>Sad</strong>u, oženjen, otac dvoje malodobne dece, pismen,<br />
<strong>za</strong>vršio trgovačku školu, vojsku služio 1963-1965. godine u Zenici, vodi se pri<br />
vojnom odseku u Novom <strong>Sad</strong>u, bez imovine, s ličnim dohotkom od 7.000 dinara,<br />
neosuđivan, nije pod istragom <strong>za</strong> neko drugo krivično delo.<br />
PRESUDA: 12 godina <strong>za</strong>tvora<br />
Vujičić Ratko, zvani Karlo, od oca Ignjata i majke Tinke, rođene Milutinović, rođen<br />
28. maja 1951. godine, u Novom <strong>Sad</strong>u, stalno nastanjen u Novom <strong>Sad</strong>u, Pariske<br />
komune 31, Srbin, državljanin SFRJ, radnik bez <strong>za</strong>poslenja, živi u vanbračnoj<br />
<strong>za</strong>jednici s Janković Anđom, otac jednog malodobnog deteta, pismen, <strong>za</strong>vršio osam<br />
razreda osnovne škole, vojsku služio 1970-1971. godine u Nišu, vodi se pri vojnom<br />
odseku u Novom <strong>Sad</strong>u, bez imovine, neosuđivan, nije pod istragom <strong>za</strong> drugo krivično<br />
delo.<br />
PRESUDA: 15 godina <strong>za</strong>tvora<br />
Španić Aleksandar, zvani Kica, od oca Vladislava i majke Nade, rođene Ko<strong>za</strong>rski,<br />
rođen 30. avgusta 1950. godine u Novom <strong>Sad</strong>u, stalno nastanjen u Novom <strong>Sad</strong>u,<br />
ulica Đorđa Rajkovića 17a, Srbin, državljanin SFRJ, nekvalifikovani radnik bez<br />
<strong>za</strong>poslenja, pismen, <strong>za</strong>vršio osmogodišnju školu, neoženjen, živi u vanbračnoj<br />
<strong>za</strong>jednici sa Sekošan Dojnom, vojsku služio 1970-1971. godine u Hrvatskom<br />
Karlovcu, vodi se pri vojnom odseku u Novom <strong>Sad</strong>u, bez imovine, osuđivan kao<br />
maloletnik izricanjem vaspitne mere.<br />
PRESUDA: 4 godine <strong>za</strong>tvora<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (14)<br />
Sve Gavrine žalbe<br />
Ivan Angelovski<br />
Na 13 strana trgovačke hartije, hemijskom olovkom, velikim štampanim slovima,<br />
latinicom, sedeći u Okružnom <strong>za</strong>tvoru kod Riblje pijace, Dimitrije Gavrilović je u 43<br />
tačke napisao sve što misli o prvostepenoj presudi Okružnog suda.<br />
Mirnim rukopisom i mirnim tonom.<br />
Žalbu je pisao 55 dana i 16. juna 1978. uputio ju je Vrhovnom sudu Vojvodine -<br />
najvišoj instanci pokrajinskog pravosuđa. Jedinoj kojoj se, po tadašnjim <strong>za</strong>konima,<br />
mogao žaliti.<br />
Prvih 30 tačaka odnosilo se na greške koje je uočio u presudi. Navodio ih je<br />
taksativno, pored svake dopisujući stranu i red presude.<br />
U ostalih 13 - naveo je činjenice <strong>za</strong> koje je tvrdio da ih sud nije ni uzimao u obzir<br />
tokom suđenja, a <strong>za</strong> koje je smatrao da ih je neophodno razmotriti kako bi se<br />
potkrepila njegova verzija zločina.<br />
Zadah<br />
- Svojim iskazom na glavnom pretresu izneo sam potpuno istinito i tačno kako<br />
krivično delo iz tačke 1 optužnice tako i izvršenje ostalih krivičnih dela. Iscrpno sam<br />
objasnio sve što je prethodilo i kako su se izvršavala krivična dela. Uloge pojedinaca<br />
i tehniku izvršenja - napisao je.<br />
Rečenicu po rečenicu analizirao je iskaze članova grupe i žestoko se okomio na njih.<br />
Najviše je mesta posvetio iskazu Pavla Savina, ali nije štedeo ni ostale optužene.<br />
Tvrdio je da je Đorđe Stanković Pekar potpuno izmislio da je Gavra nakon ubistva
pričao kako mu je žao što nije pobijen čitav vod policije. Napisao je i da je Slobodan<br />
Radović Begeč izmislio priču da je Gavra hteo da ubije Stevana K. Za Begeča je,<br />
takođe, tvrdio da je sâm smislio scenario da se neko sličan Gavri ubije, "pa dalje sa<br />
satom i slično" - pa da je na suđenju tu priču pripisao Gavri.<br />
- Težak je Begeču <strong>za</strong>tvor, težak je svima, loš je vazduh i <strong>za</strong>dah, <strong>za</strong>to svako priča<br />
svašta, da se iskupi, da se dogovori, praveći makar i aranžmane s milicijom, tereteći<br />
druga u nevolji - napisao je Gavrilović.<br />
Žalbe su napisali i njegovi advokati - Milan Vujin i Veljko Guberina, pozivajući se na<br />
bitne povrede postupka, pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Tražili su da se<br />
predmet ili vrati na ponovno suđenje ili da Vrhovni sud sâm preinači presudu tako<br />
što će Gavrilovića osuditi na kaznu <strong>za</strong>tvora samo <strong>za</strong> ubistvo jednog policajca.<br />
Žalili su se i ostali učesnici u postupku. Svi osim tužioca.<br />
Na odluku Vrhovnog suda čekali su tri meseca. Dana 29. septembra petorica sudija s<br />
Tomislavom Đurđevićem na čelu prihvatili su delimično žalbe na kazne <strong>za</strong> neka<br />
sitnija dela, i to Gavri, Savinu i Radoviću, ali im je ukupne kazne ostavio iste: smrt<br />
streljanjem Gavri i po 15 godina <strong>za</strong>tvora ovoj dvojici.<br />
Sve ostale žalbe odbacili su kao neosnovane.<br />
Diktatura<br />
Ovom odlukom su presude Savinu, Radoviću, Stankoviću, Lezečevu, Vujičiću i<br />
Španiću stupile na pravnu snagu i oni su upućeni na izdržavanje <strong>za</strong>tvorskih kazni.<br />
Nisu više imali kome da se žale.<br />
U Okružnom <strong>za</strong>tvoru kod Riblje pijace tako je ostao samo Gavra. Imao je pravo da<br />
se još jednom žali na izrečenu smrtnu kaznu.<br />
Ovaj put rukopis mu nije bio miran. Kao ni ton kojim je žalbu napisao. Svako slovo<br />
drvenom olovkom duboko je urezivao u papir. Svaku rečenicu <strong>za</strong>vršavao je<br />
uzvičnikom.<br />
- Vrhovni sud je presudu potvrdio odbacujući sve razloge moje žalbe, držeći se samo<br />
činjenice da delo postoji, da ga treba rigorozno kazniti, kaznom osvetiti, <strong>za</strong>strašiti,<br />
odmazdu napraviti, ubiti onog ko je <strong>za</strong> to okrivljen! - napisao je.<br />
U veoma kratkom dokumentu, napisanom na samo dve strane, okomio se na policiju<br />
da je <strong>za</strong>vela diktaturu u istrazi, da je "nameštala" dokaze i priznanja ostalih<br />
optuženih, da je pravila "aranžmane". Nije mu, međutim, bilo jasno <strong>za</strong>što je sud<br />
pristao na takva nameštanja.<br />
- Sud treba da sudi u ime naroda, a ne milicije! Narod može i hoće istinu, hoće i<br />
može i da oprosti, ali milicija, izgleda, ne može! - napisao je.<br />
Nije dalje obrazlagao svoje stavove. "Ja drugo nemam šta da kažem", napisao je i<br />
<strong>za</strong>molio da sud u trećem stepenu njegovu prethodnu žalbu tretira kao novu žalbu.<br />
- Nadam se ljudskom razmatranju presude i <strong>za</strong>hvaljujem na tome - napisao je na<br />
kraju.<br />
Bile su to poslednje reči kojima se obratio sudu, 7. novembra 1978.<br />
Mesec i nešto dana kasnije dobio je odgovor. Posebno veće <strong>za</strong> odluku u trećem<br />
stepenu Vrhovnog suda Vojvodine, kome je predsedavao dr Branko Petrić, odbilo je i<br />
njegovu i žalbe njegovih advokata.<br />
Milost<br />
Iako je na raspolaganju imao još dva pravna leka - <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu <strong>za</strong>konitosti i<br />
molbu <strong>za</strong> pomilovanje - sâm Gavra nije iskoristio nijednu od ponuđenih mogućnosti.<br />
Umesto njega, prvi pravni lek tražili su njegovi advokati, a drugi - njegovi roditelji.<br />
Gavra i Vukosava Gavrilović su dokument Molba <strong>za</strong> pomilovanje sina, Dimitrija<br />
Gavrilovića naslovili na Predsedništvo Socija<strong>list</strong>ičke Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Bilo im je neshvatljivo da je njihov "sin jedinac" uradio ono <strong>za</strong> šta je osuđen. Nisu<br />
verovali da je moguće da je "to uradio sâm". Ipak, nisu ulazili u sâm predmet niti u<br />
razmatranje njegove krivice. Tražili su samo "milost <strong>za</strong> sina".<br />
Napisali su da je njihova porodica uvek pošteno radila i tim radom doprinosila<br />
razvoju društva. Naveli su i da je brat starog Gavre Gavrilovića, Dimitrije Gavrilović,<br />
po kome su dali ime sinu, poginuo u II svetskom ratu na strani parti<strong>za</strong>na.<br />
- Izvršenjem smrtne kazne niko neće dobiti ništa. Sigurno društvo ima snage i<br />
načina da prevaspita našeg sina - napisali su.<br />
Predsedništvo SAPV odbilo je ovu molbu kao nedozvoljenu.<br />
Savezno javno tužilaštvo je, istovremeno, 28. februara 1979. odbilo <strong>za</strong>htev <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu<br />
<strong>za</strong>konitosti koji su podneli advokati kao neosnovan.<br />
Smrtna presuda je time postala pravosnažna.<br />
Sutra: Preživele žrtve<br />
ANTRFILE<br />
Avanturi<strong>za</strong>m<br />
"Motiv nisam mogao objasniti jer ni sâm ne znam kakva je to snaga i sila koja nas je<br />
vukla izvršenju krivičnih dela, svih, pa i najsitnijih u kojima nije bilo velike koristi.<br />
Jedino sam mogao objasniti da smo bili <strong>za</strong>raženi time, da smo osećali neku lepotu<br />
straha i uzbuđenja pred izvršenje i <strong>za</strong> vreme izvršenja krivičnih dela. Cilj nam nije<br />
bio toliko materijalna korist, već naša bolesna mašta uživanja u tome i jedna vrsta<br />
avanturizma", napisao je Dimitrije Gavrilović u prvoj žalbi Vrhovnom sudu Vojvodine.<br />
GLOSA<br />
Težak je Begeču <strong>za</strong>tvor, težak je svima, loš je vazduh i <strong>za</strong>dah, <strong>za</strong>to svako priča<br />
svašta, da se iskupi, da se dogovori, praveći makar i aranžmane s milicijom, tereteći<br />
druga u nevolji - napisao je Gavrilović<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (15)<br />
Preživele žrtve<br />
Ivan Angelovski<br />
Bife "Student" u ulici Stevana Musića jedno je od poslednjih mesta u gradu u kome<br />
se može popiti prava, dozlaboga jaka, domaćinska crna kafa. Konobar brka servira je<br />
u šolji od dva deci, napunjenoj do vrha, pa se bogata pena prvo mora malo odsrknuti<br />
pre nego što počne da se pije.<br />
Osim elektronskog pikada, čitav inventar kao da je <strong>za</strong>ustavljen u sedamdesetim<br />
godinama.<br />
Stolovi su prekriveni kariranim plavo-belim stolnjacima. Na svakom je po jedna<br />
tanka, metalna pepeljara, kao u svim sličnim novosadskim bircuzima. Čitav prostor<br />
obložen je tamnobraon izlakiranom lamperijom.<br />
Lokal ima stalne goste, koji ne moraju ni naručiti piće kad uđu. Brka svakom donosi<br />
njegovo.<br />
U ovom bifeu igraju se karte i bistri se visoka politika.<br />
Svakog vikenda gazdarica Jadranka stalnim gostima besplatno sprema specijalitet<br />
kuće - pohovane nogice.
Nekad je, kažu, bila najlepša devojka u Novom <strong>Sad</strong>u. Onda se udala <strong>za</strong> Dimitrija<br />
Gavrilovića.<br />
Vrata<br />
U ulici Novosadskog sajma, u prolazu između zgrada broj 48 i 50, oko 2.30 i<strong>za</strong><br />
ponoći 15. juna 1977. ležalo je mnogo više žrtava nego što se vidi na fotografijama s<br />
uviđaja. Dvojica nisu preživela - Mijatović i Popović. Ostali, njih na desetine, jesu.<br />
I svakog sledećeg dana morali su živeti s tim ranama.<br />
Nije bilo tog neotesanog policajca koji sebi nije dao <strong>za</strong> pravo da ošamari Jadranku<br />
Gavrilović, Gavrinu suprugu, gde god da je vidi. Kao da su smatrali svojom dužnošću<br />
da joj prave pakao od života. I njoj i njenoj deci. Besmisleno je bilo i žaliti se<br />
nadležnima. Samo su slegali ramenima i gledali je kao da kažu: "Ko ti je kriv...".<br />
Još pre nego što se suđenje <strong>za</strong>vršilo, Jadranka je odlučila da nastavi život bez Gavre,<br />
pa se s kćerkom i sinom odselila iz kuće u Almaškoj 3.<br />
Da zlo bude veće, uselila se kod majke i očuha, inspektora Slobodana Milosavljevića,<br />
koji su stanovali na Detelinari, u policijskoj zgradi, u stanu do Popovićeve porodice.<br />
Mijatovićeva supruga i sinovi stanovali su dva sprata iznad.<br />
Jadrankin očuh umro je kasnije u <strong>za</strong>tvoru zbog odavanja informacija Gavri.<br />
Iako je, na kraju, <strong>za</strong>vršila onaj kurs daktilografije na koji je suprug vozio onoga dana<br />
kad je uhapšen, Jadranka se nikad nije <strong>za</strong>poslila. Oterali bi je čim bi čuli čija je žena.<br />
Usled spleta okolnosti, s vremenom je ušla u ugostiteljski posao i tu se snašla, kako<br />
je znala i umela.<br />
Susret<br />
Kad su nastradali Mijatović i Popović, njena kćerka je imala oko dve godine. Sin je<br />
imao tek nekoliko meseci.<br />
Ipak, čitavih sedam godina kasnije, kad je direktor jedne novosadske osnovne škole<br />
čuo čijeg sina treba da primi u prvi razred, učinio je sve što je bilo u njegovoj moći<br />
da spreči taj "skandal".<br />
Sve donedavno policija ga je hapsila gotovo po službenoj dužnosti, šta god da se<br />
desi u Novom <strong>Sad</strong>u. Jednom je bio priveden i po predmetu koji je vodio jedan od<br />
Mijatovićevih sinova. Svog šefa Andriju Mumovića, pisca pesme "Večnoj vodi" o 62<br />
dana čuvanja Gavre, <strong>za</strong>molio je da predmet dodeli nekom drugom. Mumović je i o<br />
tom susretu napisao pesmu. Dao joj je ime "Putevi".<br />
Slično su prošle i porodice svih Gavrinih saučesnika.<br />
Sud je, u ime naroda, osudio njihove sinove, braću i očeve. Narodu to nije bilo<br />
dovoljno pa je osudio i njih.<br />
Pogledi<br />
- U <strong>za</strong>tvoru sam pročitao 268 knjiga. Samo <strong>za</strong>hvaljujući tome ostao sam normalan.<br />
Čitao sam psihologiju i filozofiju. Pokušavao sam da shvatim kako mi se desilo sve to<br />
što mi se desilo. Kakvi smo to mi bili ljudi. Sve te godine održala me je nada da ću,<br />
kad i<strong>za</strong>đem, otvoriti svoju kafanu ili da ću biti taksista. Ne bih mogao raditi neki<br />
normalan posao. A i ko bi me <strong>za</strong>poslio? - priča danas Pavle Savin, najbliži Gavrin<br />
saradnik.<br />
Kafanu jeste otvorio, ali ju je ubrzo morao <strong>za</strong>tvoriti. Policija mu je, kaže, svako malo<br />
kucala na vrata i pravila fajront, pa su mu se svi gosti razbežali.<br />
Savin danas radi kao taksista u jednom novosadskom udruženju.<br />
Jadranka Gavrilović i on samo su se jednom videli otkad je, nakon izdržane kazne,<br />
početkom devedesetih i<strong>za</strong>šao iz <strong>za</strong>tvora u Sremskoj Mitrovici. Pogledi su im se susreli<br />
u jednom kafiću.<br />
Nisu se javili jedno drugom.
Sutra: Gavrina poslednja šetnja<br />
Smrt Gavrinog tasta<br />
- Taj čovek je stradao potpuno nevin. Pa, mi smo ga se plašili. Ništa on nama nije<br />
pričao - kaže danas Pavle Savin.<br />
Policija je već prvog dana istrage posumnjala da inspektor Slobodan Milosavljević<br />
svom zetu Dimitriju Gavriloviću odaje podatke iz istrage. Štabu <strong>za</strong>duženom <strong>za</strong><br />
rasvetljavanje tog zločina tokom čitave istrage bilo je jasno da je Gavra upoznat sa<br />
svakim njihovim korakom, a i <strong>za</strong>pamtili su da je bio jedini policajac koji tog jutra nije<br />
došao do trafike kod koje su ubijeni Popović i Mijatović, pravdajući se drugim<br />
obave<strong>za</strong>ma.<br />
Milosavljević je na tajnom procesu osuđen na <strong>za</strong>tvorsku kaznu zbog odavanja<br />
službenih tajni Dimitriju Gavriloviću.<br />
Prebačen je u Zabelu, gde je jedne noći dobio napad čira na želucu. Zatvorski lekar<br />
mu je napisao uput <strong>za</strong> snimanje ovog organa. Zajedno s još jednim <strong>za</strong>tvorenikom<br />
koji je patio od iste bolesti popio je barijum, neophodan <strong>za</strong> ovaj medicinski postupak.<br />
Sutradan su obojica pronađena mrtva u svojim ćelijama.<br />
Kolega <strong>za</strong>tvorenik im je barijum umešao u posudi u kojoj su ranije čuvali otrov <strong>za</strong><br />
pacove. Taj <strong>za</strong>tvorenik je osuđen na još jednu <strong>za</strong>tvorsku kaznu.<br />
Porodica Slobodana Milosavljevića ni danas ne veruje da je njegova smrt bila<br />
slučajna.<br />
Poslednja želja Gavrinog oca<br />
Osuđenik na smrt, pored prava na život, gubi i sva građanska prava. Između ostalog,<br />
sahranjuje se u neobeležen grob. Porodica tek nakon dvadeset godina ima pravo da<br />
preuzme posmrtne ostatke.<br />
Poslednja želja Gavre Gavrilovića, oca Dimitrija Gavrilovića, pred smrt 1988. bila je<br />
da se pored njegovog imena i imena njegove supruge upiše i ime njihovog sina.<br />
Želja mu nije ispunjena.<br />
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao<br />
Titovu Jugoslaviju (16)<br />
Gavrina poslednja šetnja<br />
Ivan Angelovski<br />
Kažu da se čitavu noć u kafani "Sport" u Temerinskoj ulici orilo "Dimitrije, sine<br />
Mitre". Kažu i da su mlađi Podbarci sutradan nosili crne košulje, a i da je ajnfort<br />
kapija u Almaškoj 3 bila širom otvorena.<br />
Bio je 19. april 1979. Noć na Veliki petak.<br />
Drum<br />
Put od Novog <strong>Sad</strong>a do kamenoloma iznad Rakovca prilično je vijugav. Traje bar 30<br />
minuta. Po mraku možda i duže. A drumovi verovatno ni tada nisu bili ništa bolji od<br />
ovih danas. Kao da se vozi po oranju. Naročito kad se već i<strong>za</strong>đe iz sela i <strong>za</strong>đe dublje<br />
u Frušku goru. Bubrezi otpadaju.<br />
Putnicima u <strong>za</strong>dnjem delu policijskih marica sigurno je još gore. Pogotovo kad se<br />
uzme u obzir koliko oni što ih voze vode računa o njihovoj udobnosti. Doduše, taj<br />
koji se u tovarnom delu marice vozi do kamenoloma i ne razmišlja o udobnosti. Niti o<br />
putu na<strong>za</strong>d, uostalom.
- Poslednjih dana se potpuno promenio. Ponašao se onako kako je, u stvari, trebalo<br />
da se ponaša na slobodi. Kao izuzetno pametan, normalan i obziran čovek - sećaju<br />
se policajci koji su s Dimitrijem Gavrilovićem Gavrom, osuđenikom na smrt zbog<br />
ubistva milicionara Ćetka Mijatovića i Dušana Popovića, bili u kontaktu poslednjih<br />
dana.<br />
Do kraja nije priznao krivicu <strong>za</strong> ovaj zločin.<br />
Poslednjih dana kažu da nije ni pričao o tome.<br />
- Pomirio se s kaznom - kažu policajci.<br />
Tajna<br />
Deda La<strong>za</strong> Filipović, nekadašnji nastojnik groblja u krugu cementare u Beočinu, sada<br />
već tri godine nije među živima. Kažu da u čitavom Sremu nije bilo boljeg grobara.<br />
Svoj posao je shvatao vrlo odgovorno i obavljao ga savesno.<br />
Pre nego što će otići na onaj svet i pridružiti se svojim klijentima, sledbeniku Ivici<br />
Hlodiju u amanet je ostavio jednu tajnu.<br />
Ivičina supruga Jasmina, žena koja se iz Melenaca udala u Beočin, kad je čula šta<br />
interesuje ekipu GL, razrogačila je oči, ustuknula i stavila ruku na poluotvorena usta.<br />
- Ivice, Ivice, ovi ljudi pitaju <strong>za</strong> Gavru - vikala je svog supruga, poluglasom, gotovo<br />
šapćući. Kao da je, u tom mirnom mermernom prostoru, oivičenom Fruškom gorom s<br />
jedne, i cementarom s druge strane, gde osim novinara i njih dvoje nema žive duše,<br />
neko mogao da je čuje.<br />
Jasmina, Ivica i njihov sin šest godina već žive na beočinskom groblju. Okruženi su<br />
spomenicima. Do najmanjeg detalja znaju priču o svakom od njih.<br />
- Eno tamo su ti sahranjena ona deca što su poginula u saobraćajnoj nesreći. Tamo ti<br />
je i ona porodica što ih je pobio onaj bivši radnik cementare. Kakvi su to ljudi bili...<br />
To ne možeš ni da <strong>za</strong>misliš - pričaju, sve sakrivajući usta i utišavajući glas.<br />
Kućerak im je odmah do groba Ignjaca Rozenberga, direktora cementare i jednog od<br />
najbogatijih Vojvođana svog vremena. Umro je 1931. godine. Njegova supruga<br />
Ilonka stradaće u Aušvicu, 13 godina kasnije. Sinove će mu smestiti u nemačke<br />
radne logore, a ćerku deportovati u Englesku.<br />
U beočinskom groblju <strong>za</strong>pisana je čitava istorija ovog mesta, kao i istorija<br />
cementare. Dve tesno pove<strong>za</strong>ne priče. U posebnom delu, na samom ulazu,<br />
sahranjuju se Muslimani, s karakterističnim nadgrobnim obeležjima. Svojevremeno<br />
su se doseljavali s Kosova, iz Makedonije i Bosne, <strong>za</strong>pošljavali se u cementari i<br />
oformili tu svoju malu <strong>za</strong>jednicu.<br />
Zatim se nižu grobovi meštana i drugih radnika cementare. Mahom su to sremski<br />
Hrvati i Nemci.<br />
U poslednje vreme, groblje polako postaje tesno, pa se već preoravaju obronci brda<br />
koje se izdiže iznad njega s desne strane, nasuprot cementari, kako bi se tu smestili<br />
novi grobovi.<br />
Uporan<br />
Gavrinu suprugu Jadranku dan ranije su obavestili da se priprema izvršenje smrtne<br />
kazne. Rekli su joj da može doći u <strong>za</strong>tvor ako hoće da vidi muža poslednji put.<br />
Došla je.<br />
Sela je u čekaonicu i čekala odobrenje da uđe kod supruga. Neko, verovatno jedan<br />
od <strong>za</strong>tvorskih stražara, posle dužeg vremena, prišao joj je i saopštio da Gavra ne želi<br />
da je vidi.<br />
Poslednji put, posle godinu i po, <strong>za</strong> njom su škljocnula velika gvozdena vrata<br />
Okružnog <strong>za</strong>tvora kod Riblje pijace.<br />
- Tek smo uoči izvršenja kazne razgovarali ponovo o čitavom slučaju - priča jedan od<br />
policajaca koji je s Gavrom proveo poslednje sate života.
Iako je bio duboko svestan da mu nema spasa i da je sve gotovo, bio je uporan da<br />
dokaže kako nije kriv, ili bar ne potpuno, <strong>za</strong> zločin od 15. juna 1977.<br />
- Posle smo razgovarali o svemu ostalom. Pa na kraju i o tome kako bi bilo lepo da<br />
vidi roditelje, Jadranku i decu. Sve je to odbio jer nije hteo da im ostane u takvoj<br />
uspomeni. Da ne pogoršava stanje u kojem se oni nalaze. Ponašao se tako da čovek<br />
poželi da mu se dete tako ponaša prema drugim ljudima - kaže ovaj policajac.<br />
Prošlo je već skoro četiri meseca otkad je presuda Okružnog suda stupila na pravnu<br />
snagu. Odbijeni su i poslednji pokušaji njegovih roditelja i advokata da mu spasu<br />
život. Iscrpile su se sve pravne mogućnosti. Neke od njih nije ni hteo da iskoristi.<br />
Upravnik <strong>za</strong>tvora Marko Pejović ušao je u njegovu ćeliju, tokom noći 19. aprila 1979.<br />
i po slovu <strong>za</strong>kona saopštio mu da pravosnažna presuda kojom je izrečena smrtna<br />
kazna nije ukinuta, da nije <strong>za</strong>menjena aktom amnestije ili aktom pomilovanja.<br />
Streljački vod već je bio spreman.<br />
Ćorci<br />
Istraživanja beogradskog advokata Filote File, osvedočenog borca protiv smrtne<br />
kazne, poka<strong>za</strong>la su da pripadnici streljačkog voda obično bivaju kažnjeni teže od<br />
čoveka čiju smrtnu kaznu izvršavaju.<br />
Uglavnom se kasnije odaju alkoholu ili do kraja života proživljavaju teške traume.<br />
Njihova iskustva govore da se gotovo nikad nije desilo da osuđenik bude ubijen iz<br />
prvog pokušaja. U svedočenjima pojedinih pripadnika streljačkih vodova navode se i<br />
primeri kad osuđenik ne umre ni posle trećeg pokušaja, pa vođa streljačkog voda<br />
mora da mu priđe i ispali mu hitac u glavu.<br />
Prepričavaju se i bi<strong>za</strong>rni momenti, kad metak raznese vilicu osuđenika, a ovaj ipak<br />
ostane živ.<br />
Kandidati <strong>za</strong> članove streljačkog voda <strong>za</strong> Dimitrija Gavrilovića dobrovoljno su se iz<br />
redova policije javljali <strong>za</strong> taj <strong>za</strong>datak. Niko od sagovornika GL više se i ne seća koliko<br />
ih je tačno bilo. Sigurno između pet i deset, koliko je propisivao tadašnji <strong>za</strong>kon.<br />
Današnji policajci se sećaju da su članovi streljačkog voda kasnije imali velikih<br />
psihičkih problema. Gotovo niko od njih više nije živ.<br />
Vođa streljačkog voda napunio je puške različitom municijom - pravom i<br />
manevarskom, ćorcima. Bio je to besmisleni običaj da se članovima streljačkog voda<br />
ostavi nada kako osuđenika možda nije ubio baš metak koji su oni ispalili.<br />
Iskusni u rukovanju oružjem, međutim, tvrde da se po tr<strong>za</strong>ju kundaka, pa čak i<br />
mirisu baruta uvek zna da li je ispaljeni metak pravi ili ne.<br />
Puške su ostavljene na gomilu. Kad dođe taj momenat, svako će nasumice dohvatiti<br />
prvu koja mu dođe pod ruku.<br />
Litice<br />
Kolona vozila, među kojima je bila i policijska marica, već je daleko i<strong>za</strong> sebe ostavila<br />
Rakovac, mesto uglavnom naseljeno radnicima kamenoloma i njihovim porodicama.<br />
S puta ka Vrdniku i dalje ka Irigu skrenuli su desno na strmu i usku šumsku stazu<br />
koja vodi ka kamenolomu. Zemljani puteljak <strong>za</strong>vija udesno, prepun je džombi pa se<br />
mora voziti polako i pažljivo, kako se vozilo ne bi prevrnulo.<br />
I<strong>za</strong> okuke, pogled puca na sablasan prizor - široku <strong>za</strong>ravan iznad koje se uzdižu<br />
strme, nekoliko stotina metara visoke litice ogoljenog kamena, tu i tamo obrasle<br />
visokim rastinjem.<br />
Upravo na toj <strong>za</strong>ravni, članovi streljačkog voda i deda La<strong>za</strong> Filipović čekali su grupu<br />
ljudi koja je nekih pola sata ranije krenula iz kruga Okružnog <strong>za</strong>tvora u Novom <strong>Sad</strong>u.<br />
U grupi su, između ostalih, bili sudija Dušan Vojnović, upravnik <strong>za</strong>tvora Marko<br />
Pejović, tužilac Mitar Tomanović, lekar koji će konstatovati smrt i policajac koji je<br />
vodio akciju rasvetljavanja ubistva Dušana Popovića i Ćetka Mijatovića. Bili su to<br />
članovi Komisije <strong>za</strong> izvršenje smrtne kazne nad Dimitrijem Gavrilovićem.
Vozila su parkirali nešto niže, na proširenju onog zemljanog puta.<br />
Osuđenika su, okovanog bukagijama, izveli iz marice.<br />
Odatle do mesta <strong>za</strong> streljanje imali su da pređu još pedesetak metara peške do<br />
streljačkog voda.<br />
Bila je to poslednja Gavrina šetnja. Opet je zveckao dok je hodao.<br />
Cigareta<br />
Osuđenik na smrt ima pravo na poslednju želju. Tim aktom država, valjda, pokazuje<br />
da je humanija od zločinca koji svojim žrtvama nije omogućio to pravo.<br />
Dimitrije Gavrilović je <strong>za</strong>tražio cigaretu. Ruku ve<strong>za</strong>nih na leđima, držao ju je u<br />
ustima, popušio tako do pola i ispljunuo je na zemlju ispred sebe.<br />
Zakon propisuje da se osuđeniku na smrt, pri streljanju, stavi povez preko očiju.<br />
Gavra je tražio da mu ga ne stavljaju. Hteo je, kako je rekao, da "gleda smrti u oči".<br />
Tu želju mu već nisu ispunili.<br />
Uostalom, povez se i ne stavlja da bi se osuđeniku olakšala smrt, već da bi se<br />
streljačkom vodu olakšalo streljanje.<br />
U kamenolomu je još uvek bio mrak. Siluete prisutnih samo su se nazirale pa je vođa<br />
streljački vod namestio na malom rastojanju od Gavre, da se slučajno ne bi desilo da<br />
moraju više puta pucati.<br />
Svi su ciljali u jednu tačku na grudima. I svi su pucali u istom trenutku. Osuđenik je<br />
bio mrtav već posle prvog pokušaja.<br />
Prisutni lekar konstatovao je smrt. "Veliki Gavra" ipak je "riknuo na trafici".<br />
Ostatak posla <strong>za</strong>vršio je savesni beočinski grobar.<br />
Cveće<br />
Naravno da se priča o Gavrinom streljanju i mestu gde je sahranjen prepričavala po<br />
gradu. Suviše je ljudi učestvovalo u tome da bi ostalo neotkriveno.<br />
I naravno, kao svaka druga javna tajna koja ide od usta do usta, počela je da živi<br />
svoje paralelne živote. U Novom <strong>Sad</strong>u tako postoji nekoliko verzija streljanja i mesta<br />
gde je sahranjen.<br />
Jedni pričaju da Gavrini posmrtni ostaci leže negde u blizini mesta na kom je pre<br />
nekoliko godina pronađeno telo Ivana Stambolića, drugi tvrde da je sahranjen u šumi<br />
kod kamenoloma, treći da su ga <strong>za</strong>kopali na groblju u Petrovaradinu.<br />
Njegovi roditelji Gavra i Vukosava Gavrilović već sutradan su znali da je sahranjen na<br />
groblju kod cementare. Dobro obavešteni krugovi pričali su da je tamo osvanuo<br />
jedan neobeležen grob.<br />
U<strong>za</strong>lud su dolazili kod Laze Filipovića, tražeći od njega samo da im pokaže mesto gde<br />
im je <strong>za</strong>kopao sina, kako bi mu ostavili cveće.<br />
Grobar je suviše ozbiljno shvatao svoj posao da bi im dao tu informaciju.<br />
A i policija i sud su se potrudili da mu jasno stave do znanja šta bi mu se dogodilo<br />
ako bi im bilo šta zucnuo.<br />
Trag<br />
Jedini čovek kom je odao tajnu, bio je njegov naslednik Ivica Hlodi. I to mu je rekao<br />
"po službenoj dužnosti", više od 20 godina kasnije, samo da bi budući nastojnik znao<br />
šta mu se sve daje u odgovornost. Istovremeno ga je <strong>za</strong>rekao da nikad i nikome ne<br />
kaže ništa o tome.<br />
Pravo da <strong>za</strong>traži posmrtne ostatke osuđenika na smrt i sahrani ih kako dolikuje,<br />
porodica stiče dvadeset godina nakon izvršenja kazne. Dosad, 27 godina kasnije, još<br />
se niko nije javio da preuzme posmrtne ostatke Dimitrija Gavrilovića.<br />
U novosadskom Okružnom sudu ne postoji trag o izvršenju njegove smrtne kazne.<br />
Zapisnik o tome, inače obave<strong>za</strong>n po glavi 13 tadašnjeg Zakona o izvršenju krivičnih
sankcija, u kojoj se detaljno objašnjava procedura <strong>za</strong> izvršenje smrtne kazne, nije<br />
među onih 3.000 stranica predmeta K-7/78, kakav se danas nalazi u sudskoj arhivi.<br />
Članovi komisije tvrde da je <strong>za</strong>pisnik napravljen i priložen sudskim spisima.<br />
Pretpostavljaju da je dokument nestao u kasnijim otvaranjima predmeta.<br />
Sastavili su ga, kažu, odmah po povratku iz kamenoloma.<br />
Okupili su se u kancelariji tadašnjeg predsednika Okružnog suda. Već je bilo svanulo.<br />
Uz dobru čašicu, sabirali su utiske kako sa streljanja tako i iz čitavog slučaja,<br />
<strong>za</strong>početog skoro dve godine ranije, ubistvom Popovića i Mijatovića u prolazu između<br />
zgrada broj 48 i 50, u ulici Novosadskog sajma.<br />
Sudskog službenika poslali su da, pod diskretnom pratnjom policije, ocu i supruzi<br />
Dimitrija Gavrilovića saopšti da je smrtna kazna izvršena.<br />
Jadranku nije našao. Oca jeste, u Almaškoj 3. Čovek ga je samo pitao: "Je li<br />
gotovo?"<br />
Zora<br />
Istovremeno, deda La<strong>za</strong> je telo već dove<strong>za</strong>o na beočinsko groblje. Nije ga stavljao u<br />
kapelu. Raku je iskopao još ranije. Kao što <strong>za</strong>kon nalaže, tik izvan zvanične granice<br />
groblja, na obroncima onog brda, koje se sad polako preorava.<br />
Žurio je da <strong>za</strong>vrši pre nego što prvi Beočinci tog jutra dođu na groblje da posete<br />
svoje mrtve.<br />
Zora Velikog petka 1979. <strong>za</strong>tekla ga je kako baca poslednje lopate zemlje preko rupe<br />
u kojoj je ležao tek izrešetani Dimitrije Gavrilović.<br />
Telo nije <strong>za</strong>tvorio u sanduk. Čak ni u onaj metalni koji se danas koristi <strong>za</strong> N. N.<br />
leševe.<br />
Gavra je <strong>za</strong>kopan u vreći.<br />
Kraj<br />
Nestanak upravnika <strong>za</strong>tvora<br />
Marko Pejović veoma je voleo svoj posao. Bio je upravnik Okružnog <strong>za</strong>tvora.<br />
Uostalom, i školovao se <strong>za</strong> to. Završio je defektološki fakultet <strong>za</strong> socijalnog radnika.<br />
Renovirao je i sredio zdanje kod Riblje pijace, tako da je, kako se to službeno kaže,<br />
<strong>za</strong>tvor "doveden na viši stepen uslovnosti". Priču o Gavrinim poslednjim satima često<br />
je prepričavao kako svojim ukućanima tako i komšijama i poznanicima. Bio je to<br />
jedan od najznačajnijih momenata njegove karijere.<br />
U proleće 2004. Pejoviću se gubi svaki trag. Nestao je u šumama oko Iriga.<br />
Do danas nije pronađen.<br />
Druga verzija smrti<br />
Supruga Dimitrija Gavrilovića Jadranka ni danas ne veruje da je Gavra streljan.<br />
Veruje da je bio mrtav već onog dana kada su je pozvali u <strong>za</strong>tvor na poslednju<br />
posetu suprugu.<br />
Noć ranije, u <strong>za</strong>tvoru je navodno vladalo opsadno stanje. Nekoliko vatrogasnih kola<br />
je intervenisalo jer je Gavra uspeo da iskoristi nepažnju stražara i spali se na krevetu<br />
u ćeliji.<br />
Jedan "visoki funkcioner policije", kako ga Jadranka opisuje, ne želeći da mu navede<br />
ime jer je "i danas važno ime u gradu", ispričao joj je ovu, drugu verziju Gavrine<br />
smrti.<br />
Sagovornici GL smatraju to potpunom izmišljotinom. Oni nisu mogli da se sete da li<br />
su vatrogasna kola <strong>za</strong>ista intervenisala u <strong>za</strong>tvoru noć pre izvršenja smrtne kazne.
Change language