Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije

Predmet K-7/78, "Gavrilović i dr." Okružnog suda u Novom Sadu ima preko 1.500
numerisanih i bar duplo više neoznačenih, požutelih, vlažnih stranica koje već dve
decenije niko nije otvorio. Zelena plesan uhvatila se na nekima od njih. Trideset
godina stara hartija lako se cepa. Lepak za papir kojim su stranice povezane već se
sasušio i istrulio. Prašina tera na kašalj i dugo ostaje crna na prstima. Oseća se na
ustajalost i birokratiju.
Crno-bele fotografije s uviđaja i obdukcije, u posebno odvojenoj foto-dokumentaciji,
zalepile su se jedna za drugu i moraju se pažljivo odvajati, uz rezak zvuk, kako se ne
bi oštetile.
Dvadesetak kilograma tešku hartiju sudski službenici morali su doneti na kolicima.
Nekoliko omota uvezano je debelim kanapom i podeljeno po segmentima krivičnog
postupka.
Prvi dokument, zahtev za sprovođenje istrage protiv sedmorice članova Gavrine
grupe, unet je u septembru 1977, a poslednji, odbijanje molbe za pomilovanje Pavla
Savina, priložen je spisima negde sredinom 1989. godine.
Cigarete
Tih nekoliko hiljada stranica i stotinak priloženih fotografija kriju zvanično prihvaćenu
verziju ove priče. Gradom i danas, gotovo trideset godina nakon zločina, još uvek
kolaju brojne nezvanične verzije. Iako su do detalja demantovane na suđenju koje je
usledilo, zvanična priča počinje četiri dana pre zločina, u petak, 10. juna 1977, kada
je Savin, kao i gotovo svakog dana za prethodnih devet godina, došao kod Gavre u
Almašku 3.
- Gavra mi je rekao da mu je nestalo cigareta i da treba da idemo nekud u akciju -
ispričao je Savin na suđenju.
Baš tog dana Savin je zapazio da je trafici u ulici Novosadskog sajma dopremljena
roba i dogovor je pao. Sutradan, 11. juna, Paja je obišao metu, primetio da se vrata
zaključavaju bravom "titan", čije su obijanje već doktorirali, i uverio se da bi lako bilo
pojaviti se i nestati neprimećen u mraku Uspenskog groblja, koje izbija na samu
trafiku. Dan kasnije ponovo se našao s Gavrom i dogovorili su se da već to veče
odrade posao.
- Banja, večeras idemo u provalu - rekao je Gavra.
Međutim, i te noći, kao i u naredna tri pokušaja, plan bi im se zbog nečeg izjalovio.
Ili je bilo previše ljudi u blizini, ili nisu uspeli da ukradu automobil kojim bi se dovezli
na mesto događaja, ili im se nešto treće isprečilo. Tek, u utorak, 14. juna, Gavri je
dojadilo da se danima gnjave oko jedne trafike. U provalničkoj karijeri obili su
nebrojeno njih i dalje odlaganje bilo bi čisto gubljenje vremena.
"Pitralon"
Sparina je oko 2.15 sati probudila Miladinku Jocić, stanarku iz stana broj 19, na
drugom spratu zgrade u Novosadskog sajma 50 - iza i malo dijagonalno iznad
trafike. Prozor joj je bio otvoren i stala je kraj njega da se rashladi. Kao i obično,
nagnula se i pogledala levo i desno niz ulicu. U trafici je primetila siluetu kako se
užurbano pomera. Prvo je pomislila da je prodavačica sređivala pristiglu robu. Kad je
pogledala na sat na kom je bilo gotovo 2.30, shvatila je o čemu se radi. Probudila je
ćerku Ljubicu i pozvala 92. Ćetko Mijatović je primio poziv. Majka i ćerka s prozora
su posmatrale šta se zatim događalo.
Gavra je u trafici bio već sat i po. Nikad duže nije ostao u provali. Odavno je već
završio s pakovanjem robe, ali ga je Paja zamolio da mu donese "pitralon", tada
popularan afteršejv, koji nikako nije mogao da pronađe. Paja je sve to vreme ležao
sakriven u žbunju kod Osnovne škole "Šandor Petefi", preko puta. Voki-tokijem
javljao je Gavri šta se dešava u ulici. S vremena na vreme, ravnomernim, usporenim