Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije

Iako imena osumnjičenih, u interesu istrage, nisu mogla biti objavljena, mediji su
pokušavali što približnije da opišu Gavrinu ličnost.
Tako je napisano da je "među uhapšenima i sin mnogim Novosađanima poznate
imućne porodice, čija kuća vredi najmanje milion i po dinara. Mladi čovek živeo je u
velikom stilu, galantno čašćavao svoje društvo, naročito devojke, i zato bio
popularan".
Mediji su preneli i da je na sednici Skupštine opštine sekretar Međuopštinskog SUP-a
Petar Palkovljević informisao delegate "da su ubistvo policajaca izvršili poznati
kriminalci, što govori da je ovaj zločin imao samo takvu pozadinu".
GL specijal: Slučaj Gavra - rekonstrukcija zločina koji je do temelja potresao
Titovu Jugoslaviju (9)
Ekstremne mere u ćeliji
Ivan Angelovski
Osam meseci i deset dana, od hapšenja do prvostepene presude, Gavra i Savin bili
su okovani u sobama 1 i 3 zatvora u Dunavskoj ulici - sadašnjoj zgradi Arhiva grada.
Pripadnici specijalne jedinice pokrajinskog SUP-a, provodili su s njima dan i noć u
ćeliji od dva kvadrata. Smenjivali su se na svaka tri sata.
- Gledate se oči u oči. On radi pred vama sve što mora da radi - obavlja fiziološke
potrebe, dajete mu vodu, palite mu cigaretu kad zatraži... Priča svašta, pokušava da
isprovocira nekakvu reakciju, a vi morate da budete mirni i na oprezu da nešto ne
pokuša da uradi sebi ili vama. Bilo koja vrsta komunikacije bila je najstrože
zabranjena. Psihički je to bilo izuzetno naporno - priča Andrija Mumović, policajac
koji je u to vreme čuvao Gavru.
Ćelije su bile ozvučene. Non-stop je neko slušao šta se dešava u njima. Ćelija
Dimitrija Gavrilovića Gavre, povrh toga, bila je i tapacirana sunđerima jer je tokom
istrage pokušao i da se ubije udarajući glavom o zid.
- Na nogama mi okovi, na rukama lisice. Svaku noć sam prespavao u odelu. Imao
sam drvenu klupu, sto i kiblu za veliku i malu nuždu i to je sve. A sad Legija u
zatvoru piše romane - kaže Pavle Savin.
Bombica
Sudija koji je u to vreme bio nadležan za nadzor tretmana osumnjičenih i optuženih
u pritvorskoj jedinici a koji ne želi da mu se ime objavljuje u novinama seća se da
Gavra, za razliku od ostalih pritvorenika, nije pokazivao ni trunku poštovanja prema
njemu i instituciji koju je tada predstavljao.
- Ne bi ni ustao kad bih ušao u njegovu ćeliju. Kad bih ga pitao da li ima nekih
zamerki na tretman u pritvoru, što mi je bila zakonska obaveza, samo bi me
pogledao, pljunuo mi pod noge i rekao: "Ma, nosi se u p**** materinu" - priča ovaj
sudija.
Gavra je i inače imao potpuno drugačiji tretman od svih ostalih pritvorenika.
- Kad je Gavra išao u šetnju, onda niko nije smeo biti u dvorištu. Stavimo mu
vojnički kaiš oko struka pa ga nas dvojica sa svake strane držimo za alke tog kaiša i
vodimo u šetnju. On ima bukagije na rukama i na nogama i zvecka kad ide - priča
Mumović.
Ekstremne mere bile su neophodne jer je Gavra na sve načine pokušavao ili da
pobegne ili da se ubije.
Stalan policijski nadzor uveden je nakon gotovo neverovatnog pokušaja bekstva,
kada je, prema Mumovićevoj priči, improvizovanom bombicom uspeo da se oslobodi
zatvorskih čuvara. Bombicu je napravio tako što je kutiju šibica napunio sumporom