Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije

- Šta me koji k**** zovete posle 30 godina! Šta ja imam s tim?! Kakav Gavra?! Ne
znam ništa o tome i neću da imam ništa s tim! - vikao je Novosađanin Stevan K.,
upitan za razgovor o događajima od leta 1977.
A imao bi puno toga da kaže. Gavra je ozbiljno kovao planove kako da ga ubije i sebi
s vrata skine čitavu istragu koja mu se opasno približavala.
Slika
Policija je imala džak s natpisom "Zagreb", koji je povezivan sa Savinom. Imala je
fotografije Savina i ostalih članova grupe koji su svakodnevno dolazili u Almašku 3.
Imali su informacije da Gavra jedini u Novom Sadu ume da obije cilindar bravu. Znali
su da je prek i sklon nasilju. Ali, nisu imali nijedan konkretan dokaz protiv njega,
nijedan trag koji bi ga direktno povezao s provalom u trafici. Svaki put kad bi došli
na korak od njega, nekako je uspevao da im se izmigolji. Policija je shvatila da im
informacije opasno cure.
Do nekoliko dana pred hapšenje Gavra je uspešno negovao sliku koju je gradio i
prethodnih devet godina, otkad se vratio s Golog otoka - sliku vrednog čoveka koji
dan i noć radi u svojim radionicama, živi s roditeljima, gaji vinograd i sa suprugom
podiže decu. Nije išao po kafanama i ni po čemu se nije izdvajao od ostalog radnog
naroda.
Disciplina je i inače među članovima grupe bila na prvom mestu. Svima je alkohol bio
najstrože zabranjen. Niko nije smeo nikud da izlazi i ni s kim da se druži ukoliko to
nije bilo u funkciji zajedničkog posla. I to je važilo za sve.
Zahvaljujući disciplini, pažljivom planiranju i tačno utvrđenom dogovoru ko gde beži,
kako laže i šta kome govori, ostali su neotkriveni skoro čitavu deceniju.
Za devet godina odradili su bar 300 dela, od kojih su samo 53 procesuirana.
Razgovori
Savin je već nekoliko puta išao na informativne razgovore. Bio je prvi čovek u
Novom Sadu ispitan na poligrafu i prvi koji ga je prevario.
- To je kesa, malo stisneš telo, misliš o fudbalu i mehanički odgovaraš na pitanja -
kaže danas.
Od prvog dana iz zgrade preko puta Almaške 3 policija je fotografisala svakog ko
ulazi u kuću. Beležili su sva dešavanja i prisluškivali o čemu se priča. Gavra je ludeo.
Hteo je da im upadne u prostorije i porazbija svu opremu. Svakodnevno su mu
stizale vesti o napretku istrage. Policija je došla čak do Pekarovog brata, koji je u
"Jugoalatu" napravio deo obijačkog arsenala. Došli su i do Savinove kume Ankice
Kovačević, od koje je Savin pozajmio džak s natpisom "Zagreb", pronađen u trafici.
Upoređujući tragove, otkrili su da su ostaci peska, kreča i golubijeg izmeta u džaku
skoro identični s uzorcima uzetim iz Savinovog dvorišta.
I ostali su išli na informativne razgovore, i redovno su puštani posle njih, kao i sâm
Gavra. Neverovatnim manevrima uspeli su sve indicije da zadrže podalje od sebe.
Paralelno su obrađivane i ostale grupe i pojedinci. Policija je dobijala sugestije iz
Mađarske, Austrije, Slovenije i Hrvatske.
Cipele
Stevan K. pojavio se jednog dana u policiji s pričom kako je video nekoga da
nekakvu kutiju baca u Dunav. Policija je angažovala ronioce koji su u njoj pronašli
cipele. Išli su po čitavom gradu i kao za Pepeljugom tragali za vlasnikom.
Informacija je došla i do Gavre. Saznao je da je Stevan K., opisujući čoveka koji je
bacio cipele, gotovo opisao samog sebe. Gavra je smislio plan da ga likvidiraju i
policiji plasiraju priču kojom bi svu krivicu svalili na njega.
Na kraju se ispostavilo da cipele nemaju nikakve veze s ubistvom milicionara.