Izvor: Građanski list, Novi Sad - Fakultet za medije i komunikacije

pričao kako mu je žao što nije pobijen čitav vod policije. Napisao je i da je Slobodan
Radović Begeč izmislio priču da je Gavra hteo da ubije Stevana K. Za Begeča je,
takođe, tvrdio da je sâm smislio scenario da se neko sličan Gavri ubije, "pa dalje sa
satom i slično" - pa da je na suđenju tu priču pripisao Gavri.
- Težak je Begeču zatvor, težak je svima, loš je vazduh i zadah, zato svako priča
svašta, da se iskupi, da se dogovori, praveći makar i aranžmane s milicijom, tereteći
druga u nevolji - napisao je Gavrilović.
Žalbe su napisali i njegovi advokati - Milan Vujin i Veljko Guberina, pozivajući se na
bitne povrede postupka, pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Tražili su da se
predmet ili vrati na ponovno suđenje ili da Vrhovni sud sâm preinači presudu tako
što će Gavrilovića osuditi na kaznu zatvora samo za ubistvo jednog policajca.
Žalili su se i ostali učesnici u postupku. Svi osim tužioca.
Na odluku Vrhovnog suda čekali su tri meseca. Dana 29. septembra petorica sudija s
Tomislavom Đurđevićem na čelu prihvatili su delimično žalbe na kazne za neka
sitnija dela, i to Gavri, Savinu i Radoviću, ali im je ukupne kazne ostavio iste: smrt
streljanjem Gavri i po 15 godina zatvora ovoj dvojici.
Sve ostale žalbe odbacili su kao neosnovane.
Diktatura
Ovom odlukom su presude Savinu, Radoviću, Stankoviću, Lezečevu, Vujičiću i
Španiću stupile na pravnu snagu i oni su upućeni na izdržavanje zatvorskih kazni.
Nisu više imali kome da se žale.
U Okružnom zatvoru kod Riblje pijace tako je ostao samo Gavra. Imao je pravo da
se još jednom žali na izrečenu smrtnu kaznu.
Ovaj put rukopis mu nije bio miran. Kao ni ton kojim je žalbu napisao. Svako slovo
drvenom olovkom duboko je urezivao u papir. Svaku rečenicu završavao je
uzvičnikom.
- Vrhovni sud je presudu potvrdio odbacujući sve razloge moje žalbe, držeći se samo
činjenice da delo postoji, da ga treba rigorozno kazniti, kaznom osvetiti, zastrašiti,
odmazdu napraviti, ubiti onog ko je za to okrivljen! - napisao je.
U veoma kratkom dokumentu, napisanom na samo dve strane, okomio se na policiju
da je zavela diktaturu u istrazi, da je "nameštala" dokaze i priznanja ostalih
optuženih, da je pravila "aranžmane". Nije mu, međutim, bilo jasno zašto je sud
pristao na takva nameštanja.
- Sud treba da sudi u ime naroda, a ne milicije! Narod može i hoće istinu, hoće i
može i da oprosti, ali milicija, izgleda, ne može! - napisao je.
Nije dalje obrazlagao svoje stavove. "Ja drugo nemam šta da kažem", napisao je i
zamolio da sud u trećem stepenu njegovu prethodnu žalbu tretira kao novu žalbu.
- Nadam se ljudskom razmatranju presude i zahvaljujem na tome - napisao je na
kraju.
Bile su to poslednje reči kojima se obratio sudu, 7. novembra 1978.
Mesec i nešto dana kasnije dobio je odgovor. Posebno veće za odluku u trećem
stepenu Vrhovnog suda Vojvodine, kome je predsedavao dr Branko Petrić, odbilo je i
njegovu i žalbe njegovih advokata.
Milost
Iako je na raspolaganju imao još dva pravna leka - zahtev za zaštitu zakonitosti i
molbu za pomilovanje - sâm Gavra nije iskoristio nijednu od ponuđenih mogućnosti.
Umesto njega, prvi pravni lek tražili su njegovi advokati, a drugi - njegovi roditelji.
Gavra i Vukosava Gavrilović su dokument Molba za pomilovanje sina, Dimitrija
Gavrilovića naslovili na Predsedništvo Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine.