SAPONOZIDI - Raka Web

SAPONOZIDI

SAPONOZIDI
Opšte karakteristike
Specifična grupa heterozida – predstavljaju spoj šećera i nekog nešećernog
jedinjenja; hidrolizom se oslobađa šećer i aglikonska komponenta, koja se naziva
sapogenin.
Ipak, postoje osobine koje koje ih izdvajaju od ostalih heterozida:
1. vodeni rastvori saponozida stvraju obilnu penu
2. površinski aktivna jedinjenja
3. pored uobičajene etarske (glukozidne) veze, šećeri se mogu i estarski
povezati sa molekulom aglikona
U zavisnosti od hemijske prirode sapogenina, postoje dve osnovne vrste :
triterpenski i steroidni saponozida.
Glicirizinska kiselina

Distribucija
U prirodi su rasprostranjeniji
tritrerpenski saponozidi. Karakteristični
su uglavnom za klasu Magnoliopsida
(Caryophyllaceae, Polygalaceae, Primulaceae,
Hippocastanaceae). Izolovani su iz morskih
organizama.
Polygala senega L., Polygalaceae
Steroidni saponozidi su ređi,
uglavnom su karakteristika klase
Liliopsida (Dioscoreaceae, Liliaceae
i Amaryllidaceae).
Ruscus aculeatus L., Liliaceae
Rastvoreni su u ćelijskom soku i lokalizovani u vakuolama parenhimskih ćelija.

Funkcija u biljkama
Smatra se da biljka saponozide sintetiše kao fitoaleksine (kao
zaštitu od bakterijskih i gljivičnih infekcija.
Farmakološko delovanje i primena
• Ekspektoransi (Primulae radix et rhizoma, Senegae radix)
• Diuretici (Herniariea glabra)
• Antiinflamatorna i antiedematozna sredstva - kod oštećenja sluznice i
poremećaja venske i rektalne cirkulacije (Glycyrrhizae radix, Hippocastani
semen, Rusci aculeati radix, Bupleuri radix)
• Triterpenski saponozidi deluju spermicidno (kao lokalna kontraceptivna
sredstva)
• Toksično delovanje na poikilotermne kičmenjake (npr. koriste se za ribolov) i
neke beskičmenjake (npr. potencijalni lekovi za terapiju malarije)
• Steroidni saponozidi predstavljaju osnovu za polusintetuzu različitih
steroidnih hormona.

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i
primenjuju se kao ekspektorantna sredstva
Primulae radix et rhizoma – rizom i koren jagorčevine
Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Rizom je
tanak, izdužen, obrastao žiličastim korenovima.
Lisna rozeta se formira u rano proleće. Listovi
jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu dršku.
Po obodu valovito nazubljeni, na naličju maljavobeli.
Cvetovi u jednostranoj štitastoj cvasti, žuti.
Plod ovalna čaura.
Stanište: po obodu svetlih, suvih šuma brdskog
regiona
Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena
Koristi se: rizom i tanki žiličasti korenovi
jagorčevine (Primulae radix et rhizoma)
Berba i sastojci: Podzemni organi se vade kasno
u proleće, posle cvetanja biljke. Sadrži 5-10%
smeše saponizida.
Upotreba: rizom i koren jagorčevine se koriste
kao ekspektoransi u terapiji produktivnog kašlja.
Napomena: Sveži, mladi listovi jagorčevine su
bogati vitaminom C i koriste se kao salata.
Primula veris L., Primulaceae

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i
primenjuju se kao diuretična sredstva
Herniariae herba – herba sitnice ili kilavice
Biljka: jednogodišnja ili višegodišnja, razgranata, po zemlji
polegla, zeljasta biljka. Stabljike su glatke ili dlakave (H.
hirsuta), sa naspramno raspoređenim listovima. Cvetovi mali,
neugledni, belozelene krunice, zbijeni u loptaste cvasti u
pazuhu listova. Čašica obavija plod koji sadrži jedno seme.
Stanište: na peskovitom zemljištu pored puteva i po
livadama
Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena
Koristi se: herba (Herniariae herba)
Berba i sastojci: Herba se bere čim cvetovi počnu da se
otvaraju. Sadrži kompleks triterpenskih saponozida (3-9%)
Upotreba: Kod oboljenja urinarnog trakta, kao diuretik.
Najčešće u obliku dekokta. Sastojak je oficinalnog
urološkog čaja. Često se kombinuje sa Uvae ursi folium –
diuretičko delovanje sitnice pomaže uroantiseptičkom
delovanju lista planike.
Herniaria glabra L.,
Caryophyllaceae
Herniaria hirsuta L.,
Caryophyllaceae

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i
primenjuju se kao antiinflamatorna sredstva
Glycyrrhizae radix – slatki koren, likviricija
Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Koren snažan, razgranat, žute
boje sa stolonima. Listovi neparno perasto složeni. Cvetovi u
grozdastim cvastima na vrhu stabljike ili u pazuhu listova. Cvet
ima karakterističnu građu leptirnjača, žutobele krunice. Plod
pljosnata mahuna.
Stanište: u stepama, vlažnim šikarama, pored reka, na peskovitom
i glinovitom zemljištu.
Nalazište: kod nas retka vrsta; rasprostranjena u Vojvodini:
Fruška gora, Čerević, Sremski Karlovci, Kamenica, Petrovaradin
(pored Dunava), Bečej.
Koristi se: koren i podzemne vreže (Glycyrrhizae radix)
Berba i sastojci: Korenje i vreže se vade u jesen. Sadrži smešu
saponozida (6-13%). Najvažniji je glicirizn ili glicirizinska
kiselina.
Upotreba: Najznačajnija upotreba droge je kao
antiinflamatornog sredstva. Koristi se u terapiji peptičkog i
ulkusa na dvanaestopalačnom crevu. Slatki koren je lek za
hemoroide i upalne procese na koži. U obliku praška, slatkog
šećera ili doziranih preparata koristi se kao ekspektorans, blago
laksativno sredstvo i korigens ukusa.
Glycyrrhiza glabra L.,
Fabaceae

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i
primenjuju se kao antiinflamatorna sredstva
Hippocastani semen – seme divljeg kestena
Biljka: listopadno drvo visine do 25 m sa okruglastom krunom. Listovi
naspramni, prstasto složeni, sa 4-9 listića. Listići objajasti do izduženo
klinasti, na vrhu prošireni sa kratkim šiljkom, nepravilno testerasto
nazubljeni. Cvetovi u krupnim, uspravnim metličastim cvastima. Plodovi
bodljikave zelene čaure sa 1-2 (3) bubrežaste krupne semenke
sjajnosmeđe boje.
Stanište: drvo vlažnih šuma, raste na peskovitim rečnim nanosima, na
svežim, dubokim zemljištima, do 1200 m nadmorske visine.
Nalazište: autohtona na južnom delu Balkanskog poluostrva (Bugarska,
Grčka, Makedonija, Albanija). Vrlo često ukrasno drvo u parkovima i
drvoredima.
Koristi se: sirovo seme odnosno kotiledoni semena (Hippocastani semen)
Berba i sastojci: seme se sakuplja u jesen kada zreli, raspuknuti plodovi
opadaju. Sadrži 10-20% saponinskog kompleksa poznatog kao escin.
Dejstvo: Escin deluje antiinflamatorno i antiedematozno. Saponozidi
pojačavaju osnovni tonus krvnih sudova; smanjuju permeabilnost i
pojačavaju otpor u kapilarima.
Upotreba: Preparati na bazi escina se primenjuju kod poremećaja
periferne venske i limfne cirkulacije donjih ekstremiteta, kod
poremećaja rektalne cirkulacije i raznih oštećenja sluznica.
Aesculus hippocastanum L.,
Hippocastanaceae

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i
primenjuju se u dermatologiji
Hederae helicis folium – list bršljana
Biljka: lijana jako razvijenog stabla. Listovi kožasti, glatki,
naizmenično raspoređeni, celi ili grubo deljeni na 3 ili 5
režnjeva, ravnog oboda. Uočljiva heterofilija. Cvetovi
neugledni, sakupljeni u racemozne cvasti. Krunica belozelene
boje. Plod crvena bobica.
Stanište: po šumama brdskog područja. Gaji se kao ukrasna
biljka, po parkovima i baštama.
Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena
Koristi se: list (Hederae helicis folium)
Sastojci: list sadrži 5-8% ukupnih saponozida. Najvažniji je
hederasaponin C.
Dejstvo: saponozidi deluju antimikrobno. Deluju iritirajuće na
kožu i sluznice; poboljšavaju prokrvljenost površinskih slojeva
kože. To utiče na intenziviranje metaboličkih procesa.
Takođe, omogućavaju skidanje orožalih delova kože
(keratolitičko delovanje) i povećavaju njenu elastičnost i
vlažnost (emolijentno delovanje)
Primena: ekstrakt lista bršljana se koristi za izradu različitih
oblika kozmetičkih preparata. Koriste se u okviru anticelulit
programa i u preparatima za negu kože.
Hedera helix L., Araliaceae

Droge koje sadrže triterpenske saponozide i
primenjuju se u dermatologiji
Calendulae flos – cvast nevena
Biljka: jednogodišnja, ređe dvogodišnja zeljasta biljka. Listovi
ravnog oboda, izduženo jajasti do lopatičasti, zaobljenog vrha,
suženi u lisnu dršku kada su u rozeti ili sedeći na izdancima,
naizmenično raspoređeni. Cvetovi sakupljeni u krupne
glavičaste cvasti, narandžaste boje. Obodni cvetovi jezičasti,
a središnji su cevasti. Plod ahenija sa papusom.
Stanište: samoniklo raste na toplim staništima s
mediteranskom klimom.
Nalazište: gaji se u svim krajevima naše zemlje
Koristi se: cvast (Calendulae flos)
Berba i sastojci: Cvetne glavice se beru preko leta. Sadrže
kompleksnu smešu različitih grupa sastojaka: sapoonozida,
flavonoidnih heterozida, triterpenskih i steroidnih alkohola,
karotenoida, sluzi i šećera. Sadrži i malo etarskog ulja.
Dejstvo: antimikrobno, antiinflamatorno, emolijentno
Primena: za ispiranje sluznica usta i gornjih disajnih puteva,
kod različitih inflamatornih reakcija. Više se koristi eksterno
za terapiju rana koje teško zarastaju i različitih ulceracija
kože (masti i kreme). Ekstrakti cvasti se koriste u
kozmetičkim preparatima. Deluju emolijentno, hidratirajuće i
blago antiseptično. Uljani ekstrakti se dodaju dezodoransima.
Calendula officinalis L.,
Asteraceae

Droge koje sadrže steroidne saponozide
Rusci aculeati rhizoma – koren i rizom veprina, kostrike
Biljka: zimzeleni žbun. Rizom je kratak, obrastao jakim
korenovima. Stabljike su visoke do 50 cm. Grančice su
metamorfozirane, listolike filokladije, bodljikavog vrha.
Listovi su na filokladijama, ljuspasti, trouglasti, mrki.
Cvetovi jednopolni, neuglednog perigona. Plod crvena
bobica.
Stanište: u toplim i suvljim hrastovim šumama
Nalazište: sporadično rasprostranjena
Koristi se: rizom i koren veprine (Rusci aculeati rhizoma)
Berba i sastojci: rizom sa korenovima se vadi u jesen.
Osnovni sastojci su steroidni saponozidi.
Primena: Tradicionalno se koristi kao diuretik.
Ekstrakti ove droge se ugrađuju u masti i koje se koriste
u terapiji hemoroida. Postoje i oblici za per os primenu.
Ređe se koristi kod poremećaja venske i limfne
cirkulacije donjih ekstremiteta, za zaustavljenje
krvarenja posle intervencija na uterusu ili kod oboljenja
retine
Ruscus aculeatus L.,
Liliaceae

TANINI

TANINI
Opšte karakteristike
Pojam "tanin" je prvi put upotrebljen krajem XVIII veka za
jedinjenja prisutna u biljnim tkivima i ekstraktima zbog kojih su se
koristili za štavljenje kože.
Reaguju sa proteinima kože
(kolagenim vlaknima) i grade
nerastvorne komplekse. Na taj
način koža postaje impregnirana
(sprečeno je njeno truljenje i
povećana otpornost prema toploti,
oštećenima i vlagi). Danas se za
štavljenje sve manje koriste biljne
droge, a sve više mineralne soli.
TANINI SU U VODI RASTVORNA JEDINJENJA POLIFENOLNE
PRIRODE, MOLEKULSKE MASE 500-3000.

TANINI
Opšte karakteristike
Nisu toksični, oporog ukusa. Reaguju sa solima teških metala, alkaloidima i
proteinima i grade teško rastvorne komplekse.
Na osnovu gradivnih jedinica i hemijske
prirode, postoje dve osnovne vrste
tanina:
• hidrolizirajući tanini (estri fenolnih
kiselina i šećera)
• kondenzovani tanini (kondenzacioni
proizvodi flavanskih molekula)
Postoje i:
• mešoviti tanini (smeša dve vrste
tanina)
• pseudotanini (nastaju od gradivnih
jedinica tanina, ali imaju manju
molekulsku masu)
Hidrolizirajući tanini - poliestri galne
kiseline i centralnog molekula šećera
(glukoze)

Distribucija
Hidrolizirajući tanini široko rasprostranjeni,
naročito su prisutni u biljkama familija Ericaceae,
Anacardiaceae, Geraniaceae, Aceraceae i
Punicaceae.
Rhus semialata Muray,
Anacardiaceae
Kondezovani tanini se nalaze u brojnim vrstama
familija Rosaceae, Hamamelidaceae, Rubiaceae,
Cupressaceae i Pinaceae.
Pojedine biljke i droge sadrže smešu ove dve
vrste tanina – "mešovite tanine“,
karakteristične za biljke familija Fagaceae,
Polygonaceae, Myrtaceae, Theaceae.
Potentilla erecta (L.)
Rauschel, Rosaceae
Kao nerastvorne, amorfne mase nalaze se u citoplazmi
parenhimskih ćelija različitih organa.

Funkcija u biljkama
Tanini se u biljnom tkivu sintetišu i akumuliraju posle infekcije
mikroorganizama.
Predstavljaju zaštitu od insekata i herbivora.
Medijatori starenja tkiva i učestvuju u fiziološkom procesu opadanja lišća u
jesen.
Hidrolizirajući tanini su depoi šećera (prisutni u mladim voćkama, oni ih štite,
ali procesom zrenja dolazi do njihovig razlaganja – oporost nezrelog voća se
gubi, a oslobođeni šećer doprinosi slasti zrelog voća.
Farmakološko delovanje i primena
Svi efekti tanina na animalne i humane ćelije su povezani s njihovom
osobinom da reaguju sa belančevinama i grade nerastvorne komlekse što se
manifestuje taloženjem proteina u površinskim slojevima (adstringentni
efekat).
Reaguju sa proteinima površinskih slojeva sluznice i kože, ali i s digestivnim
i drugim emzimima, sa proteinima bakterija, gljiva i virusa (zbog toga deluju
antimikrobmo).

Droge koje sadrže kondezovane tanine
Tormentille rhizoma – rizom trave od srdobolje
Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Rizom je
vretenast, crvenomrk, svetlije unutrašnjosti,
obrastao tankim korenovima. Prizemni listovi
3-5-člani na dužim drškama, gornji listići
sedeći, 3-člani. Cvetovi žuti, četvoročlani,
sakupljeni u cimozne cvasti. Plodići jajaste
orašice.
Stanište: raste na livadama, po vlažnim
pašnjacima i šumama
Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena
Koristi se: rizom (Tormentille rhizoma)
Berba i sastojci: rizom sa korenjem se vadi
tokom leta kada biljka cveta. Sadrži do 20%
kondezovanih tanina.
Upotreba: adsrtingens i antiseptik
Potentilla erecta (L.), Rauschel,
Rosaceae

Droge koje sadrže mešovite tanine
Quercus cortex – kora hrasta lužnjaka
Biljka: listopadno drvo visoko do 40 m. Na stablu kora
belo-siva, plitko ispucala. Kora mlađih grana crvenomrka,
srebrnkaste površine. Listovi objajasti, simetrično, više
ili manje usečeni sa 4-10 pari simetričnih reženjava.
Muški cvetovi u resi, ženski cvetovi pojedinačni ili
sakupljeni u cvasti na 1-godišnjim grančicama. Plod žir.
Stanište: raste na pekovitom i glinovitom vlažnom
zemljištu nizijskih terena
Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena vrsta
Berba i sastojci: kora se skida u proleće s mladih
stabala i grana. Sadrži do 20% mešovitih tanina
Upotreba: adstringens i antiseptik
Napomena: Hrastov žir sadrži tanine, oko 40% skroba,
belančevine, masno ulje i šećere. Preprženi žir se koristi
u ishrani. Prženjem skrob prelazi u dekstrin i smanjuje
se količina tanina.
Quercus robur L., Fagaceae

Droge koje sadrže derivate floroglucinola
Felicis maris rhizoma – rizom prave paprati, navale
Biljka: Rizom jajolik, koso postavljen, obrastao tamnim,
ljuspastim listićima, s donje strane tankim korenovima. Listovi
dvostruko perasto deljeni. Sporangije sakupljene u soruse koji
su smešteni sa donje strane liske, u gornjem delu, raspoređeni u
dva reda s obe strane srednjeg nerva. Sorusi pokriveni
bubrežestim induzijumom.
Stanište: u senovitim lišćarskim i četinarskim šumama od
nizijskog do subalpijskog pojasa.
Nalazište: u Srbiji široko rasprostranjena vrsta
Koristi se: rizom (Felicis maris rhizoma)
Berba i sastojci: rizom se vadi u rano proleće ili u jesen. Sadrži
skrob, masno ulje, tanine i oko 20% smole. Najvažniji sastojci
smole su derivati floroglucinola povezani sa buternom kiselinom.
Najjednostavniji je aspidinol, a najaktivniji je aspidin.
Dejstvo: Sastojci floroglucinolne prirode deluju kao
antihelmintici. Najbolje deluju protiv pantljičara.
Upotreba: Etarski ekstrakt rizoma navale se koristio kao
antihelmintik. Delotvorni floroglucinolni derivati su lipofilni,
resorbuju se u digestivnom traktu i mogu da dovedu do većih
oštećenja optičkog nerva. Danas se retko koriste, samo u
veterinarkoj praksi.
Dryopteris filix-mass (L.)
Schott., Aspidiaceae

Droge koje sadrže derivate floroglucinola
Lupuli strobili – šišarice hmelja
Biljka: višegodišnja lijana. Listovi naspramni, deljeni na 3-5 režnjeva,
testerastog oboda, prekriveni vidljivim žlezdama. Cvetovi jenopolni,
biljka dvodoma. Muški cvetovi u rastresitim metlicama, u pazuhu
listova. Ženski cvetovi u gustim prividnim klasovima, zelenobeli,
prekriveni žlezdastim dlakama. Po oplođenju, ženski cvetovi dobijaju
oblik jajaste šišarice. Plod je orašica obavijena priperkom (braktejom)
Stanište: raste po vlažnim mestima, najčešće na obalama reka.
Nalazište: u Srbiji rasprostranjena. Gajena u plantažama.
Koristi se: oplođeni ženski cvetovi hmelja (šišarice hmelja – Lupuli
strobili). Svi delovi šišarica su prekriveni žlezdama sa etarskim uljem i
smolom. Kao droga može se koristiti i prah koji se dobija otresanjem
šišarica. To su, ustvari, žlezde (Lupuli glandulae ili Lupulinum). Takođe
drogom se smatra i smola dobijena ekstrakcijom šišarica ili žlezda.
Berba i sastojci: šišarice se beru u septembru kada počnu da
sazrevaju. Lupulin se dobiva istresanjem šišarica ili njihovim trljanjem
kroz sito. Šišarice sadrže 0.3-1% etarskog ulja, do 4% tanina,
flavonoidne heterozide i 15-30% smole (bolje rečeno žlezda,
Lupulinum)
Dejstvo: sastojci deluju umirujuće i uspavljujuće
Upotreba: sedativ - kod blažih poremećaja raspoloženja, anksioznosti i
nesanica.
Humulus lupulus L.,
Cannabaceae

Derivati orcinola
Cannabis semen; Cannabis folium – seme i lišće konoplje
Biljka: jednogodišnja zeljasta biljka. Listovi naspramno
raspoređeni, liska je duboko, prstasto deljena na 3-5
lancetastih režnjeva, testerastog oboda. Cvetovi
jednopolni, a biljke dvodome. Ženske biljke su krupnije i
bujnije. Muški cvetovi su u metlicama na vrhu stabala
(belojke), ženski cvetovi u grozdastim cvastima (crnojke).
Plod je orašica obavijena braktejom. Cela biljka ima
intenzivan miris. Varijeteti konoplje kod kojih se stabljika
ne grana, koriste seu tekstilnoj industriji za dobijanje
vlakana. Varijeteti koji daju dosta smole imaju potencijalni
značaj za farmaceutsku industriju.
Stanište: pored puteva i oko naselja. Danas se gaji kao
industrijska biljka.
Nalazište: u kulturama je rasprostranjena u svim
krajevima naše zemlje.
Koristi se: seme (Cannabis semen), ređe lišće (C. folium)
Cannabis sativa L., Cannabaceae

Derivati orcinola
Cannabis semen; Cannabis folium – seme i lišće konoplje
Berba i sastojci: sakuplja se zrelo seme, a lišće u doba cvetanja biljke.
Konoplja sadrži etarsko ulje, flavonoidne heterozide, šećere i masno ulje.
Jedinjenja jake farmakološke aktivnosti su kanabinoidi. To su terpenski fenoli
prisutni u listovima i najviše u braktejama ženskih cvetova, odnosno u smoli koja
prekriva ove delove biljke. Nisu prisutni u semenu i stabljikama. Najaktivniji
kanabinoid je tetrahidrokanabinol (THC).
Dejstvo: THC se vezuje za receptore u mozgu i prouzrokuje blagu euforiju,
relaksaciju i pojačanu percepciju. THC deluje i kao bronhodilatator, usporava
puls i izaziva pad krvnog pritiska.
Upotreba: Konoplja i njeni sastojci se retko koriste u terapijske svrhe.
Otkrivena je ograničena primena konoplje kao antiemetičnog sredstva
(smanjuje nadražan na povraćanje) kod bolesnika sa malignim oboljenjima koji
su na hemoterapiji.
Zloupotreba: Nekontrolisana primena izaziva euforiju, relaksiranost i stanja
izmenjenog ponašanja, straha, panike i halucinacija, koji najčešće prestaju po
prestanku uzimanja droge.