Pravilnik o nastavnom planu i pravilnik o maturi za Odeljenje

6. Ustav i pravna država u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i Republici Srbiji (4)
6.1. Značenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crne Gora i Ustava Republike Srbije i
njihova sadržina.
6.2. Principi ustavnosti i zakonitosti.
6.3. Ustavni sudovi i redovni sudovi.
7. Demokratija i mehanizmi vlasti u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i Republici Srbiji (6)
6.4. Suverenost naroda i građana.
6.5. Oblici neposredne demokratije.
6.6. Višepartijski sistem i izbori.
6.7. Skupština i drugi organi vlasti.
8. Građanin i njegova prava i slobode u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i Republici Srbiji (6)
6.8. Političke slobode i prava građana.
6.9. Ekonomske slobode i prava građana.
6.10. Lične slobode i prava građana.
6.11. Ostale slobode i prava građana.
6.12. Zaštita ustavom garantovanih prava i slobode.
9. Srbija kao država, autonomija i lokalna samouprava (5)
6.13. Srbija, njena državnost i ustavotvorna vlast (tradicija i sadašnje stanje).
6.14. Oblici autonomije.
6.15. Demokratska lokalna samouprava.
10. Uređenje državne zajednice Srbija i Crna Gora (4)
6.16. Federalizam kao oblik organizovanja višenacionalne zajednice.
6.17. Unitarna država i konfederacija.
Način ostvarivanja programa (uputstvo)
Sociologija i ustav i prava građana objedinjuju sadržaje koji se u gimnazijama ostalih smerova izučavaju
u okviru dva predmeta i sa tri časa nedeljno.
U nužnom sažimanju gradiva vodilo se računa da učenici steknu osnovna znanja iz sociologije, upoznaju
se sa pojmovima ustava, prava i pravne države, mehanizmima vlasti, ali i pravima i slobodama građana.
Sadržaji su raspoređeni u deset tematskih celina i vodilo se računa da se u okviru njih ostvari sledeće:
Potrebno je da učenici uoče da je reč o globalnom pristupu društvu i društvenim pojavama, ali da takav
pristup ne znači zanemarivanje pojedinca kao aktera društvenih procesa i, takođe, da je reč o teorijskom
pristupu, ali i istorijskom, jer društvene strukture, pojave i procese nastoji da razume i objasni u
istorijskom kontekstu.
Iako je struktura društva izdvojena kao posebna tematska celina, izuzetno je važan jedan sveobuhvatan
i koherentan pristup, da se struktura i njeni elementi ne bi proučavali izolovano, nezavisno od pojedinca i
kulture, a pogotovo od primarnog iskustva učenika. Zbog toga je kao početni cilj postavljeno
razumevanje načina na koji su povezani pojedinac, društvo i kultura, a pojam koji omogućava realizaciju
ovog cilja je pojam socijalizacije.
Osnovni cilj u tematskoj oblasti kultura je razumevanje da je kultura svojstvena ljudskom društvu, ali da
se kulture različitih društava međusobno razlikuju, i da te razlike treba uvažavati. Ostvarivanju ovog cilja
može doprineti upoznavanje sa sličnostima i razlikama dominantnih svetskih religija (judaizam,
hrišćanstvo, budizam i islam), ali i drugih sličnosti i razlika, npr. u pogledu običaja u vezi sa sklapanjem
braka, kulture ishrane, odevanja, stanovanja i sl.
U vezi sa društvenim promenama, osnovni cilj je razumevanje složenosti i protivurečnosti društvenih
promena i svih činilaca koji do njih dovode. Naročito je važno posvetiti pažnju aktuelnim promenama u
našem društvu i u svetu (tranzicija i globalizacija) i njihovim različitim aspektima.