Pogledaj

U OVOM BROJU
Dragan Suboti]
Otvarawe bescarinske
zone u Sevojnu je po~etak
su{tinske, ekonomske
decentralizacije.
str. 8.
8
10
11
12
17
19
20
22
25
30
31
AKTUELNO
Perspektive za razvoj U`ica
SPORTSKA DVORANA U KR^AGOVU
Po~ela gradwa
PRIVREDA
„Prvi Partizan“ na Tre{wevici
SINDIKAT
Zakon kojim gube svi
OBRAZOVAWE
Razmena znawa i iskustva
IZLO@BA
Iz muzejskih zbirki
GRADSKA GALERIJA
Slike Balkana
U STAKLENCU
Pri~a ve}a od solitera
POGLEDI
Najve}e rezerve magnezita u Srbiji
27 FEQTON
Hidrocentrale na \etiwi
STONI TENIS
Otvoreno prvenstvo grada
ATLETIKA
Trofej U`ica
Dragan [utanovac
Rajko Kosanovi]
Sindikat ne odustaje od
zahteva za povla~ewem
predlo`enog Zakona o
penzijskom i invalidskom
osigurawu, jer
re{ewima koja se u wemu
nude gube svi: zaposleni,
nezaposleni i penzioneri.
str. 12.
@eqa Ministarstva
odbrane jeste da kroz
razmenu imovine sa
Gradom U`icem dobije
adekvatan broj stanova
za vojne penzionere i
pripadnike garnizona
U`ice.
str. 11.
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Milica Turudi},
Zorica \okovi}, @anka Eri}, Dragica Cvijovi}
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)
15. oktobar 2010.

хроника
SINDIKAT U PRAVOSUDNOJ ADMINISTRACIJI
ZLATIBORSKOG OKRUGA
Штрајк до испуњења
захтева
Zaposleni u pravosudnoj administraciji u Zlatiborskom
okrugu, 11. oktobra su doneli odluku o stupawu u generalni
{trajk ~iji je osnovni zahtev pove}awe plata, koje se, ina~e,
kre}u od 16.000 do 18.000 dinara. Na taj na~in pridru`ili su
se svojim kolegama u Beogradu. Kako stoji u saop{tewu ovog
sindikata, {trajk se organizuje u skladu sa ~lanom 4. Zakona
o {trajku uz po{tovawe minimuma procesa rada. [trajk }e trajati
do ispuwewa zahteva.
Zaposleni u pravosudnoj administraciji navode da su im
plate zamrznute 2006. godine. Posle dve godine, do{lo je do
prve racionalizacije u sudstvu kojom je smawen broj zaposlenih
u administraciji za oko 1.200 radnika. Obe}awa da }e plate
biti pove}ane posle racionalizacije nisu ispuwena. Krajem
2009. godine sprovedena je reforma u sudstvu kojom je, tako|e,
smawen broj zaposlenih u pravosu|u za oko 1.300 radnika. Kako
ni posle sprovedene reforme i smawewa broja zaposlenih,
kako stoji u saop{tewu, nije do{lo do pove}awa plata, a obim
posla je pove}an, zaposleni u pravosudnoj administraciji Zlatiborskog
okruga ka`u: ‘’Opravdano se postavqa pitawe kako
daqe verovati Vladi i Ministarstvu pravde’’
Za sada, jedino ~lanovi sindikata SOPOS kojih ima u Osnovnom
sudu u U`icu, nisu u generalnom, ve} su od 12. oktobra u
{trajku upozorewa koji traje po jedan sat svakog dana, od 11 do
12 sati. Da li }e se i oni stupiti u generalni {trajk, zavisi}e
od odluke glavnog odbora ovog sindikata 15. oktobra.
R.V.
POLICIJSKA UPRAVA U@ICE
Задржани због дроге
Nastavqaju}i aktivnosti po akciji “Morava” slu`benici
Policijske uprave u U`icu i Policijske stanice u Po`egi, pro{log
utorka, zadr`ali su dve osobe i podneli krivi~nu prijavu protiv
jo{ jednog lica zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili
krivi~na dela neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih
droga i delo neovla{}eno dr`awe opojnih droga.
U saop{tewu za javnost se ka`e da su policijski slu`benici
stanice u Po`egi odredili meru zadr`avawa Ranku Milovanovi}u
(1976) i Qubomiru Terzi} – Stojanovi}u (1982), obojica iz Po`ege.
Prilikom spoqa{weg pregleda ode}e Ranka Milovanovi}a i pretresom
prostorija gde je zaposlen prona|eno je oko 3 grama heroina,
a spoqa{wim pregledom ode}e Qubomira Terzi} – Stojanovi}a
prona|eno je 0,25 grama heroina i 2 grama marihuane.
Istog dana slu`benici Policijske uprave u U`icu podneli
su krivi~nu prijavu protiv Dalibora Zari}u (1984) iz U`ica, zbog
postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}eno
dr`awe opojnih droga. Kod Zari}a je, prilikom spoqweg pregleda,
prona|eno 1,3 grama marihuane.
O navedenim doga|ajima obave{teni su istra`ni sudija Vi{eg
suda i Vi{i javni tu`ilac u U`icu.
R. V.
Притворени због
насилничког понашања
Policijski slu`benici Odeqewa kriminalisti~ke policije
Policijske uprave u U`icu, 11. oktobra su odredili meru
zadr`avawa prema ~etiri lica, Milutinu Bjeli~i}u (1992) iz
U`ica zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo
nasilni~ko pona{awe, Filipu @ivkovi}u (1992) iz Sevojna,
op{tina U`ice, zbog postojawa sumwe da je izvr{io krivi~na dela
nasilni~ko pona{awe i neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u
promet opojnih droga, Milomiru Jovanovi}u (1990) iz Zemuna i Stojkovi}
Vladimiru (1990) iz U`ica, zbog postojawa osnova sumwe da
su izvr{ili krivi~na dela nasilni~ko pona{awe i uni{tewe i
UDRU@EWE KRAQEVINA SRBIJA
Хуманитарна помоћ
Udru`ewe Kraqevina Srbija je 3. oktobra prisustvovalo
sve~anom ustoli~ewu wegove Svetosti Patrijarha srpskog Irineja
u Pe}koj patrijar{iji, a ovom doga|aju je prisustvovao i patron
udru`ewa prestolonaslednik Aleksandar II sa ~lanovima
kraqevske porodice princezom Katarinom i princom Filipom.
Mno{tvo okupqenih ~lanova srda~no je pozdravilo novoustli~enog
Patrijarha i prestolonaslednika Aleksandra sa `eqom da se
nastavi stara tradicija prekinuta posle Drugog svetskog rata, da
kraq kao simbol jedinstva dr`ave uvodi novoizabranog Patrijarha
u Pe}ki tron.
Tom prilikom Udru`ewe Kraqevina Srbija je u Zve~anu
darivalo me{tanima humanitarnu pomo}, ode}u, obu}u, pribor za
li~nu higijenu, {kolski pribor kao i igra~ake za decu. Deo stvari
}e biti raspodeqen u ju`ne srpske enklave, a mawi deo ugro`enim
porodicama na severu Kosmeta. Ovom lepom humanitarnom gestu
svoj doprinos dao je i gradski odbor U`ice Udru`ewa Kraqevina
Srbija, u saradwi sa @enskim centrom U`ice.
R.V.
o{te}ewa tu|e stvari.
Kako stoji u saop{tewu Policijske uprave U`ice, Bjeli~i}
i @ivkovi} su oko 2,15 sati, ispred ugostiteqskog objekta “Soni”
u Sevojnu drvenom cepanicom razbili staklo na taksi vozilu, a
zatim o{tetili putni~ko vozilo, marke “golf” i tom prilikom
voza~u naneli lake telesne povrede. Osumwi~eni su se potom
udaqili u pravcu ugostiteqskog objekta “Bori}i”, gde su jednom
licu naneli lake telesne povrede, a nakon toga se uputili prema
centru Sevojna.
Jovanovi} i Stojkovi} su oko 2,25 sati istog dana, kre}u}i
se u grupi od oko 20 lica kamenicama razbili prozorsko staklo
na prostorijama de`urne slu`be Policijskog odeqewa u Sevojnu i
o{tetili slu`beno vozilo parkirano ispred Odeqewa.
Pretresom stana i drugih prostorija, kao i spoqa{wim
pregledom Filipa @ivkovi}a prona|eno je 42,5 grama opojne droge
marihuane.
U toku je daqi rad na identifikaciji ostalih u~esnika kamenovawa
Policijskog odeqewa u Sevojnu.
O navedenim doga|ajima obave{teni su istra`ni sudija Osnovnog
suda i tu`ilac Osnovnog javnog tu`ila{tva iz U`ica.
R.V.
^igota
U Specijalnoj bolnici “ ^igota “
na Zlatiboru od 14. do 16. oktobra 2010.
organizova}e se Savetovawe na temu
PROGRAM POSLOVAWA JAVNIH PREDUZE]A ZA 2011.
Organizatori:
- Institut za ekonomiku i finansije, Beograd
- Poslovno udru`ewe „ Stanogradwa “, Novi Sad
- Poslovno udru`ewe JP za stambene usluge
i gra|evinsko zemqi{te, Beograd
Otvarawe Savetovawa je u 10 sati u Kongresnoj sali
^IGOTE.
15. oktobar 2010.

U@ICE – GRADSKO VE]E
Завршетак радова
до краја октобра
Sa preko 450 miliona dinara, grad U`ice je ove godine pokrenuo
najve}i infrastrukturni posao, kako finansijski, tako i po obimu, na revitalizaciji
i rekonstrukciji 55 ulica i puteva. Zbog zna~aja da se dogovoreni
poslovi zavr{e u roku, Gradsko ve}e insistira kod izvo|a~a radova da se
maksimalno anga`uju i ispo{tuju utvr|ene rokove i, u tom smislu, spremno je
da preduzme sve mere i aktivnosti kako bi se do kraja oktobra sve ulice, na
kojima su zapo~eti radovi, osposobile za saobra}aj.
Ovo je zakqu~ak Gradskog ve}a, koje je na svojoj 85. sednici, razmatralo
dinamiku realizacije poslova na rekonstrukciji i revitalizaciji ulica i,
uva`avaju}i sve objektivne okolnosti koje su pratile izvo|ewe radova, smatra
da je bilo nedopustivog ka{wewa, te da se ne}e dozvoliti da se ti poslovi
ne zavr{e do kraja oktobra kako je bilo prvobitno planirano.
Od svih nadle`nih institucija, anga`ovanih na ovim poslovima,
zatra`eno je da hitno dostave informacije o svojim planovima i programima,
daqoj dinamici realizacije, pa }e na osnovu tako dobijenih podataka,
Ve}e i gradona~elnik preduzeti potrebne poteze kako bi se situacija sa
raskopanim ulicama razre{ila na adekvatan na~in.
S. P.
VELIKA HUMANITARNA AKCIJA
U PRIJEPOQU
Дечаку сви помажу
Za le~ewe te{ko obolelog {estogodi{weg
de~aka Dina Haxifejzovi}a potrebno je
obezbediti 60.000 evra, za zra~ewa u Minhenu
koja ne radi nijedna bolnica u Srbiji
Anga`ovawem kom{ija i prijateqa, u~enika i prosvetnih radnika
Osnovne {kole “Sveti Sava” i Op{tinske organizacije Crvenog krsta u
Prijepoqu, proteklih dana pokrenuta je {iroka humanitarna akcija na prikupqawu
novca za le~ewe {estogodi{weg Dina Haxifejzovi}a koji boluje
od opake bolesti. Apeli za pomo} upu}eni su i udru`ewima Prijepoqaca u
Beogradu, Sarajevu i Novom Sadu i na adrese mnogih osoba iz grada na Limu,
koje sada rade u inostranstvu.
Ve} su se javili mnogi humanitarci sa `eqom da pomognu bolesnom
de~aku, a o~ekuje se i podr{ka Republi~kog zavoda za zdravstvenu za{titu.
Op{tinsko ve}e Prijepoqa odlu~ilo je da uplati iznos od 150 hiqada dinara.
I brojni vlasnici preduze}a i pojedinci uplatili su novac na posebno
otvorenim ra~unima u “INTEZA banci”. Za fizi~ka lica broj je: 57-102-
0001793/0, a za pravna lica: 160-257-81.
Sudbina se surovo poigrala sa malim Dinom, `ivahnim i veselim
pred{kolcem u Osnovnoj {koli “Sveti Sava” u Prijepoqu. Prvi simptomi
bolesti ustanovqeni su po~etkom godine i ve} su obavqene dve operacije u
Institutu neurologije u Beogradu, a preostalo je daqe le~ewe koje ne radi
ni jedna bolnica u Srbiji. Za 18.oktobar zakazan je odlazak u Minhen na prvo
od ukupno 22 zra~ewa, a za to je potrebno obezbediti oko 60.000 evra. Otac
Xevad nema taj novac jer je bez zaposlewa, a majka je napustila porodicu,
zatra`ila razvod braka i oti{la u inostranstvo.
U doma}instvu Haxifejzovi}a u Prijepoqu sa odu{evqewem je pozdravqena
{iroka akcija humanitaraca da se prikupi novac za le~ewe obolelog
Dina. Obradovani su i wegov otac Xevad, wegova sestra Lida, u~enica
drugog razreda osnovne {kole, baka Vasilija i deda [ef}et koji je unuka
redovno pratio do {kole.
M. Pavlovi}
Slanu{ka 11, 31000 U`ice
Tel/Fax: 031/511-201, Mob: 065/555 88 00
хроника
Поред
пута,
мимо
света
Sredom uve~e
Ovih dana poslali smo mnogo slika u svet o nama, kakvi
smo, kakvi umemo da budemo, kako umemo sami da se obrukamo.
No, ostavila bih te slike jer i onako je o wima na svim medijima
mnogo re~i i analiza, pa ~ak i onih praznih koje ni{ta ne
zna~e, tek toliko da se ne{to ka`e.
Ali, sliku o nama naj~e{}e {aqemo mi sami, niko nam to
dugi nije u~inio.
Ba{ tako se ovih dana uverevam u jednu tako|e ru`nu sliku
u mojoj Mokroj Gori, kako ~esto ka`emo, selu iz 21. veka, selu
sa ~uvenim Drvengradom, [argnskom osmicom, skijali{tem i
neobi~nim prirodim lepotama. Ovih dana brojne ekskurzije,
izletnici i putnici namernici dolaze, obilaze, gledaju i odlaze,
naj~e{}e sa lepim utiscima.
I sve bi ostalo na tome da nema ono ali…
Pi{e: Milica Turudi}
A ba{ to ali mo`e da se vidi prolaskom magistralnim
putem od Kremana pa kroz Mokru Goru, a to su izvaqene table
na kojima je u staklenim vitrinama pisalo [arganska osmica,
dobro do{li i {ta ve} u takvim porukama stoji. Iz betonskim
postamenata izvaqeni su drveni nosa~i, a negde i polomqeni.
Mirni i dobrodu{ni Mokrogorci zagledaju i pitaju se {ta
ovo zna~i, kome mo`e da smeta lepa tabla koja pru`a osnovne
informacije o ~uvenoj [agranskoj osmici. I ne samo oni, ve}
i mnogi koji ovuda prolaze zapitaju se kakva je to „sila“ mogla
u~initi, kada, kako, a naro~ito za{to
Nije te{ko odgonetnuti da to niko nije mogao u~initi
{akom, niti pak ramenom, ve} da su u pitawu neke ~udne zaprege.
Ali, nadasve postavqa se ono najva`nije pitawe ko je
naredio da se ne{to tako uradi, oni koji su to u~inili zaista
ne zavre|uju bilo {ta da se o wima govori, i zar nije bilo
ikakvog drugog na~ina da se ne{to pristojno ukloni ako smeta,
da se nekim drugim sredstvima, mnogo civilizovanijim, sklone
table ako im tu nije mesto, ako smetaju, ako su nepropisno postavqene!
Ovih dana predsednik Turisti~ke organizacije iz Kremana
navrati u na{u redakciju, re~e da je sli~na sudbina zadesila i
table na kojima je pisalo ime wihovog sela. Ka`u prijavili su
to sve MUP-u u U`icu i o~ekuju da se po~inioci otkriju.
Nije mi ciq da se me{am u sve to da li }e ko, kada i
kako istra`ivati, ve} jednostavno samo da konstatujem da je
to tu`na i sramotna slika. Znam da je i u nekim proteklim godinama
nestajao po neki saobra}ajni znak, u Direkciji u U`icu
ka`u da su seqaci voleli da ih odnesu i da prave motike i lopate.
Ali, polomiti table,izvaliti i ostaviti da le`e pored
puta, mnogo je ve}a sramota od pomenute kra|e.
Da, table su poru{ene, le`e pored puta „u}utkane“, ali
sve mi se ~ini da one i takve mnogo govore.
15. oktobar 2010.

интервју
SLAVENKO SALETOVI], REDITEQ,
PROFESOR FAKULTETA DRAMSKIH
UMETNOSTI U BEOGRADU
I [EF KATEDRE ZA POZORI[NU
I RADIO RE@IJU
То са смехом
није шала
Verujem u autohtonost li~nosti i umetni~kog
dela. Morate biti “vi” da biste ne{to uradili.
Ako se to prepozna, vi ste ~ovek koji ima
pravilan pristup, a ako radite neprestano
jednu predstavu zato {to ste napravili jedan
rediteqski pronalazak maltretiratre i
publiku i pozori{te.
S lavenko Saletovi} nosti u Beogradu. Predsednik
je postavio oko 100 je Saveta Univerziteta umetnosti
pozori{nih predstava na scenama
u Beogradu. Komedijom
u Novom Sadu, Sarajevu,
[apcu, Ni{u, Zrewaninu, Leskovcu,
Tuzli, Tr{i}u, Somboru,
Zaje~aru, Tivtu, Beogradu, Kragujevcu,
Pirotu... Predstave su
„Mu{ica“ prvi put gostuje u
Narodnom pozori{tu u U`icu.
Tim povodom razgovarali smo za
„Vesti“ uo~i premijere.
• ^iwenica da re`irate
u~estvovale na presti`nim “Mu{icu” u U`icu otvara
festivalima i isticane nagradama.
Dobitnik je nagrade Bojan
Stupica za najboqu re`iju
u Srbiji u periodu od 2005. do
2007. godine. Re`irao je i dvanaest
TV drama i TV filmova.
pitawe smeha kao fenomena.
^emu danas i ovde mo`emo
da se smejemo bez ve} gotovo
poslovi~nog cinizma
- Ja ve} petnaest – dvadeset
godina, u po~etku dosta
Redovni je profesor usamqeno a sada ve} po~iwem
Fakulteta dramskih umetnosti
u Beogradu i {ef Katedre za
pozori{nu i radio re`iju. Biran
da isto slu{am od kolega, uprava,
qudi koji prave programe,
govorim da to sa smehom nije
za Prodekana Fakulteta {ala. Ne govorim o politici,
dramskih umetnosti, kao i Prorektora
nego o na{em `ivotu koji postaje
Univerziteta umet-
veliki egzistencijlani,
socijalni,
porodi~ni problem tipa
za{to detetu kazati da mora
da diplomira i sli~ne stvari.
Dakle, kad do|ete u pozori{te
i ako ja vama potenciram te
stvari, ako vam podvu~em na{u
`ivotnu problematiku, ako
predstavi dam tu toliko izvikanu
dru{tvenu konotaciju, toliko
neophodnu od strane na{ih
teoreti~ara i esteti~ara teatra,
dobija se jedan dramati~no
gorak pleonazam. Naravno, nikad
nisam rekao da ne treba
raditi i predstave koje problematizuju
savremene teme, ili
da ne treba raditi u duhu postmoderne,
ili, iako to nije po
mom ukusu, zadirati u patologiju
qudskog pona{awa, u incest, u
homoseksualnost, u sve oblike,
ali kao izuzetak, kao ne{to
{to registruje odre|ene pojave
u na{em pona{awu. Me|utim,
~ovek koji do|e u salu mora, po
mom mi{qewu, da dobije neku
vrstu terapije, mora taj sat i
po da se ose}a kao da je u oazi
koja zapravo ne postoji, ali koja
ima tu kop~u duh – duhovitost.
Mi vi{e ni u {ta ne verujemo
i zato smo dezorijentisani. Tu
nimalo nismo krivi. Godinama
nam to rade – dezorijenti{u
nas u verovawima. Pri tom, mislim
i na saznawa, i na spoznaju,
i na veru. Naravno, nikakva
teolo{ka afirmacija nije u
pitawu, ali ako ~ovek ni u {ta
ne veruje, ako ne veruje da smeh
mo`e da izle~i wegovu traumu
{to nema para da plati kiriju,
onda }e biti nesre}an. Ako
se nasmeje “Mu{ici” u`i~kog
pozori{ta, ako sat i po bude na
oblaku sre}e i u`ivawa, onda
}e mo`da pomisliti da }e da
re{i neki problem.
• Ima li takav ~ovek, danas
sveden na nivo sociolo{ke
`ivotiwe, kapacitete za takav
do`ivqaj
- Krivi je put kad se sa
scene bekeqim, podilazim i kad
~e{kam nekom tabane da bi se on
smejao. Ja uva`avam moje kolege
koji ne rade od besa “Policijsku
akademiju” i sli~ne stvari, ali
to su stresne situacije i za wih, i
za publiku. To je grubo golicawe
ispod pazuha da bi se izazvalo
ose}awe smeha i zadovoqstva.
U momentu zavr{etka predstave
istraumirani su i jedni i drugi.
Nadam se da ovo {to ka`em nije
presujetno, ali postoji i put
koji kroz komedijsku oblandu
dovede do, ma koliko to bila
krupna re~, komedijske katarze.
Ona teoretski ne postoji, ali je
mogu}a, ja sam je video na nekim
predstavma, pa i na mojim. ^ovek
iza|e potpuno pro~i{}en i ozaren
tim smehom koji u sebi ima
fiksiranu temu, ima idejnu auru
koja uop{te nije bezazlena, nije
prepotentna u pozitivnom smislu
kao tragetska, ali postoji, tu
je. ^ovek bude pro~i{}en, dobije
neku snagu duha kad izlazi iz
pozori{ta, kao da ka`e sebi:
ja sam ve~eras sat i po primao
pozitivnu energiju pa }u sutra
ovom stra{nom `ivotu vaqda
da pru`im neki otpor.
• Prepoznajete li tu energuju
u savremenom srpskom
pozori{tu
- Ne preferiram da budem
rodona~elnik, ispred mene su
mnogi, i Qubomir Muci Dra{ki},
moj rediteqski duhovni guru,
bar u tehnolo{kom smislu,
da ne nabrajam daqe... Du{ko
Kova~evi} kao autor, Neboj{a
Rom~evi} kao autor, to su punktovi
koji tim tunelom kopaju. U
posledwe vreme ~ujem izjave
qudi koji su vodili svoje teatre
iskqu~ivo po ugledu na neka evropska
i svetska kretawa: postpostmoderna,
teatar fizi~ke
ekspresije, neverbalni teatar,
koreodrama, tra`e}i dubqewe
problema, ~ujem izjave kao {to
su: mi moramo uraditi dobru komediju.
Zna~i, zora svi}e!
• Ne mogu da vas ne pitam
o Hugu Klajnu, ~iji ste student
bili…
- Jesam, ali Dimitrije \urkovi}
je bio moj profesor od
drugog semestra. Me|utim, dan
– danas na fakultetu predajem
osnove re`ije po kwizi profsora
Klajna, to je neosporno
biblija srpske re`ije, ako ne
i svetske, potpuno analiti~na,
po elementima obra|ena oblast
tehnologije re`ije kao nauke i
zanata. Tu nema mrdawa. On je
na{ najve}i teoretski autoritet
pozori{ne re`ije. Me|utim,
moram da vam priznam, ja sam na
kraju prvog semestra hteo da napustim
fakultet.
• Za{to
- Profesor je insistirao
na tome da je rediteq bi}e koje u
odnosu na pisca pronalazi temu
i ideju pisca. Ja tu ni{ta nisam
razumeo. Tek sad ne razumeju
ovi koji su do{li iza mene, do
te mere da wih ba{ briga {ta
je pisac mislio i hteo, {to je,
opet, druga krajnost. Rediteq je
~ovek koji mora da “~uje”autora,
mora da na|e poqe koje se pokriva
sa wegovim interesovawem u
tekstu i da iz toga izvu~e svoju
predstavu. Hugo Klajn je za konstituisawe
pozori{ne re`ije
kao oblasti najvi{e zaslu`an
od svih nas, i od svih velikana
pozori{ne re`ije, ako su tu bili
Josip Kulunxi}, Bojan Stupica,
Miroslav Belovi}, Dimtrije
\urkovi}, Dejan Mija~ i drugi,
ali taj wegov pravac je vodio
u jedno rudarewe i analizu apsolutnih
resursa teksta koji
su dokazivi replikom i odnosom
likova. Tu je kreativnost
rediteqa svedena na najmawu
meru. To je ~iwenica koja postoji,
recimo, u engleskom teatru.
Tamo je rediteq realizator.
Dobijete tekst, tamo lepo pi{e
minzasnscen, pi{e {ta ko dr`i
u ruci, ko kakv {e{ir ima i vi
ste zapravo kontrolor realizacije
predstave. U Engelskoj
takvih rediteqa ima kao mrava,
a onda do|e jedan kao {to je
15. oktobar 2010.

интервју
Piter Bruk koji, za razliku od
ovoga {to ja vrlo fino i ne`no
pri~am, ka`e: Ma ba{ me briga,
sad }u da uzmem i da napravim
moju ideju. Profesor Klajn je
ugradio u mene analiti~nost
u istra`ivawu teksta, a onda
je stigao Dimitrije \urkovi} i
rekao: “Literarno pozori{te
je mrtvo, `ivelo pozori{no
pozori{te!” To je bio preokret i
u na{em teatru, koji se posle i
afirmisao, ali i izrodio.
• Vidite li kontinuitet
u pedago{kom pristupu re`iji
na FDU-u
- To vam je, kako ka`u, Cica
sa dva lica. Veoma je te{ko aktivno
predavati na fakultetu
i biti aktivan rediteq, ali
ako niste aktivan rediteq
ne mo`ete da predajete na
fakultetu, odnosno ne mo`ete
dobro da predajete. To hirurzi
znaju najboqe da objasne: ako
ne pratite modernizaciju reza,
vi ne znate novu tehnologiju. Ja
obavezno, sa velikim naporom,
ali i sa velikim zadovoqstvom,
re`iram kad god mogu i gde
mogu da bih studentima prenosio
najmoderniji rez. Istovremeno,
od nove generacije u~ite.
Wihova monta`a vremena i
prostora, odnos prema vremenu
i prostoru kod mladih rediteqa
i studenata je apsolutno
urnebesna inovacija. Mi smo
pre snimali, na primer, ~ovek
ustane, pa se istu{ira, pa si|e
niz stepeni{te, pa u|e u kola,
pa upali kola, pa pre|e Brankov
most, a kod wih otvori se oko i
ve} je taj junak kod devojke na
Novom Beogradu. Ho}u da vam
ka`em da itekako ose}am kontinuitet
u tehnolo{kom razvoju,
ali imam dva usa|ena pravca, od
oba profesora, kojih se dr`im, a
neke sam ja dodao. Uvek ostajem
u sferi pisca, u piscu na|em
sebe. Druga stvar je da stra{no
obra}am pa`wu na doma}i
tekst. Izuzetno sam ponosan na
podatak da sam oko trideset
puta praizvo|ewe doma}eg teksta
uradio. To me ~ini sre}nim.
Ako rediteq uop{te ima misiju,
sem {to mora da pravi dobre
predstave, to je da mora da radi
tekstove doma}ih pisaca. Isto
tako, va`an je rad u takozvanom
geografskom izme{tawu, da ne
ka`em rad u provinciji, jer ja
sam dete provincije, moj vare{ko
– viso~ki kofer je raspakovan
u Beogradu. To bi moralo biti
organizovanije od strane nekog
ko treba da nas organizuje, ali
niko nas ne organizuje ve} odavno
ni u ~emu. Rediteq, pedagog,
rediteq koji ozbiqno pristupa
poslu kad do|e u pozori{te
izme{teno iz centra ne samo
da podu~i nekim stvarima, nego
probudi jednu stvarala~ku energiju
tako da taj talas traje,
oni prepoznaju kako se radi,
onda wima ne mogu da se prodaju
stvari, jer su uspostavqeni
odre|eni kriterijumi rada.
Dobar, stru~an i pedagogi~an
autor scenskog pokreta, koreograf,
kompozitor, muzi~ar, scenograf,
kostimograf koji do|e u
malu sredinu donosi jednu auru
ili se sretnete, kao {to sam ja
imao ogromno zadovoqstvo da
ovde sretnem sjajan ansambl i
Sne`anu Kova~evi}. Tako da
sam potpuno obodren ~iwenicom
da oni tako nadrealno, tako otvoreno,
tako hrabro razmi{qaju.
Oni me hrabre da odem do kraja
u re`iji.
• S druge strane, gledaoci,
pa i glumci, ~esto su
Rediteqi su opasne
biqke, pogotovo ako
pozori{te nema
~vrstu strukturu u
gajewu repertoarskog
pravca.
suo~eni sa tiranijom narcizma
velikih rediteqa. Kako se
vi borite sa vlastitim narcizmom
- Mogu}e da terori{em
svojim prisutnim smehom, ukoliko
nisam u pravu, a bojim se
da jesam. Rediteqi su opasne
biqke, pogotovo ako pozori{te
nema ~vrstu strukturu u gajewu
i odbiru programskog, repertoarskog
pravca. Ako date
reditequ da izabere tekst,
podelu, saradnike, on }e stalno
raditi istu predstavu. I tu je
glavna rediteqska tiranija. Ne
mogu ja da radim u U`icu isto
kao u Zaje~aru, ne mogu da radim
“Mu{icu” isto kao “San letwe
no}i” zato {to Saletovi} ima
svoj stil. Moram da prilagodim
sredstva, da na|em put i na~in
da otvorim pisca. Naravno, ja
`elim da ta u`i~ka predstva
iza|e na sve festivale, da pobedi
na svim festivalima, ali
da ima tu autohtonost. Ja u to
verujem u `ivotu – u autohtonost
li~nosti i umetni~kog dela.
Morate biti “vi” da biste ne{to
uradili, ako se to prepozna, vi
ste ~ovek koji ima pravilan
pristup, a ako radite neprestano
jednu predstavu zato {to ste
napravili jedan rediteqski
pronalazak, vi maltretiratre i
publiku i pozori{te.
• To se onda zove rediteqska
poetika….
- Uz vekliko ime idu i neki
dru{tveni mehanizmi o kojima
najmawe volim da govorim. U
Ateqeu, kad ih pitam kakva je
nova premijera znaju da ka`u:
Sjajna, ima veliku izlaznost.
Posle ta predstava dobije sjajnu
kritiku, pobedi na svim festivalima.
Ja sam ~ovek iz profesije,
znam o ~emu se radi, pa mogu
da se distanciram, ali publika
misli da je luda. Qudi sede,
wima se to ne dopada, a novine
i festivali odijum prave oko
toga, ka`u to je pravilno, to je
Evropa, to je svet, ti to ne razume{,
ti si glup. To nije ta~no.
To je inverzija. To je rediteqski
terorizam.
• Da li su ti odnosi na
relaciji publika – rediteq
danas drasti~niji nego pre
- Do{li su do kulminacije.
Kad do|ete kod dobrog doktora
on polagano i sa puno simpatija
pristupa va{em problemu,
lagano po~iwe da odgurkuje to:
ti si bez predznawa, ti nisi
video, ne zna{, ja }u ti pokazati,
jer to je agresija. Znate ono
kad na Likovnoj akademiji dobri
profesori ka`u: Nacrtaj ti
meni {aku, pa posle radi svoje
apstrakcije, budi Pikaso. Mnogi
qudi ne zwau da nacrtaju {aku,
a ho}e da budu Pikaso.
• [ta vam je kao reditequ
najva`nije u nekom dramskom
tekstu
- Pri~a. Ona ne mora da
bude uzro~no – posledi~no povezana,
ali mora biti va`na i meni
i onom ko gleda predstavu. Imam
jednu sliku kada razmi{qam o
nastanku pozori{ta. Taj neki
na{ predak do{ao je iz nekog
lova u pe}inu i umalo ga neki
mamut nije zgazio. Po{to ima
problema sa jezikom, on je skupio
onu svoju ~upavu de~icu i `ene i
odigravao im tu celu stvar, a oni
su patili, smejali se, plakali i
radovali se sre}nom ishodu. On
je poku{avao da jednu pri~u i
vizuelizuje, i ozvu~i, u stvari,
da je dramatizuje. Dakle, pri~a
je va`na. Zabluda je da postoje
velike i male teme. Mi uvek
pri~amo o ne~emu, ali na~in na
koji pri~amo celoj stvari daje
univerzalni zna~aj.
• Kad se veliki pisac pojavi
u nekoj sredini onda je to
praznik. Kakve dramske pisce
mi imamo
- Redosled stvari u teatru
je autor, glumac, pa rediteq.
To }ete retko ~uti, a to je notorna
~iwenica. Mi imamo dobrih
pisaca. Kada je komedija
u pitawu, imamo jednu zlatnu
nit: Joakim Vuji}, Nu{i}, Aca
Popovi}, Du{ko Kova~evi},
Sini{a Kova~evi}, Neboj{a
Rom~evi} i daqe… Pogledajte
evropske dramaturgije, tako
~vrste komediografske niti
koja se bavi svojom sredinom,
od realisti~nog pristupa, pa
sve nadrealisti~nijeg, pa sve
zao{ijanijeg i kontroverznijeg u
razvoju stila i `anra su retke.
Svake godine se pojavi neki
[ajtinac, neka Markovi}ka, a
o Biqani Srbqanovi} da ne
govorim. Stalno izviru, zaista
imamo sjajne pisce.
• A rediteqe
- Re`ija je do`ivela multiplikaciju.
Trenutno imamo
oko sedam rediteqskih
{kola,isuvi{e za ovu jadnu,
malu, napa}enu zemqu. Neka
iza|u po tri diplomirana
rediteqa godi{we sa jedne
{kole, to je 21 rediteq, a toliko
imamo i pozori{ta. Malo je
mnogo svega toga. To je ve} hiperprodukcija.
Onda dolazi do
konfuzije, nedostatka posla,
manipulacije qudi koji anga`uju
rediteqe, a sve to se odra`ava
na kvaliet predstava. Nismo mi
kao dr`avna {kola bogom dani,
ali mislim da smo sasvim dovoqni
za proizvodwu rediteqa.
Da ne uzimam moju klasu, ali na
klasi ispred moje bilo je dvanaest
rediteqa. Na woj je bio Unkovski,
bio je Qubi{a Risti},
dok ostalih deset imena ne
postoje kao rediteqi.
• Kada dolaze kod
vas novi studenti re`ije
prime}ujete li razliku u motivaciji
u odnosu na vreme
va{eg studirawa
- To je pitawe za dug
razgovor, ali da pojednostavim
stvar. Postoje qudi koje prosto
privla~i ta oblast i koji ba{ i
ne znaju o ~emu se tu radi, pa budu
zaprepa{}eni kad im objasnimo
{ta zapravo rediteq radi. Oni
su u mawini. Postoje zapravo
dve grupe pristupa: oni pomalo
arhai~ni, kao da su iz generacije
mog polagawa prijemnog ispita,
ali koji ta~no pristupaju, jer
`ele da prave pri~e, prizore,
`ele da se kroz to ispoqe. Oni
su vrlo studiozni i obrazovani.
Pona{aju se kao ovi klinci {to
prate sport, znaju tre}eg golmana
rezervne ekipe Rada, jer ulaze u
tu oblast. Obi~no su sjajni studenti,
a posle i dobri rediteqi.
Pojavquju se i, dodu{e vrlo
retko, Jago{ Markovi}, Darijan
Mihailovi}, Alisa Stojanovi},
autohtoni qudi koji do|u sa
svojim opredeqem, pa ~ak i nekim
tehnolo{kim predlozima s
kojima posle imamo problema da
ih nau~imo potpuno zanatu. Oni
imaju svoju rediteqsku orijentaciju
koja se neretko izrodi u
pravqewe jedne predstave, {to
ih skupo ko{ta.
Zoran Jeremi}
15. oktobar 2010.

актуелно
DAN GRADA
Перспективе за развој Ужица
Slobodna zona U`ice u Sevojnu zna~i su{tinsku, ekonomsku decentralizaciju, istaknuto na
sve~anosti otvarawa zone od koje se o~ekuje privla~ewe investitora. Potpisan protokol o
razmeni nepokretnosti izme|u grada U`ica i Ministarstva odbrane koji omogu}uje gradwu
vojnih stanova u Kr~agovu i pretvarawe Doma vojske u Gradski kulturni centar. U`ice je
u istoriji bele`ilo najve}i razvoj kada je koristilo svoj polo`aj u odnosu na okru`ewe,
re~eno na sve~anoj akademiji povodom 9. oktobra Dana grada
Sevojnu je otvorena Slobodna zona
U U`ice u ciqu privrednog razvoja
kroz stimulisawe poslovawa kroz olak{ice
investitorima, povla{}en poreski re`im i
druge beneficije. Osniva~i Slobodne zone
su “Vaqaonica bakra” a.d. Sevojno, “Impol
Seval” Vaqaonica aluminijuma i Grad
U`ice uz podr{ku Vlada Srbije.
U prvoj fazi rada Slobodna zona }e
se prostirati na 50 hektara ukqu~uju}i terminal
od 9 hektara, a u drugoj na povr{ini
od 100 hektara, re~eno je na sve~anosti povodom
otvarawa zone koja je uprli~ena u okviru
obele`avawa Dana grada U`ica.
Direktor „Vaqaonica bakra“ Dragan
Suboti} u ime osniva~a istakao je da otvarawa
Slobodne bescarinske zone u Sevojnu
zna~i po~etak su{tinske, ekonomske decentralizacije.
- Pitawe decentralizacije se godinama
isti~e, ali ja bih rekao ~esto
praznim re~ima. Pitawe decentralizacije
se re{ava na pravi na~in ne ideologijom i
politikom, ve} ekonomijom i investicijama
i upravo otvarawe bescarinske zone u Sevojnu
je po~etak su{tinske decentralizacije
Slobodna zona U`ice presecawa vrpce
Potpisivawe protokola o razmeni nepokretnosti u Sve~anoj sali
unutar Srbije. Nismo ni svesni sevojni~kog
potencijala. Na relativno malom prostoru
koncentrisane su kompanije koje su 90 odsto
u svetu i preko 60 odsto u zapadnoj Evropi
i sigurno znaju {ta je prava utakmica i
tr`i{te, pravi rad i znoj i efekat takvog
rada – rekao je Suboti} koji je dodao da je
Vlada Srbije u sevojni~koj zoni prepoznala
pravu lokaciju za decentralizaciju, rast i
razvoj privrede.
Suboti} je dodao da je siguran da je
trasiran razvoj ovog lokaliteta sa izvanrednim
potencijalom i da su “Impol” i
„Vaqaonica bakra“ podr`ali ovaj koncept
zbog pogodnosti i kao postoje}e fabrike,
Zona }e se prvoj fazi prostirati
na 50 hektara
15. oktobar 2010.

актуелно
ali i daqem investirawu, bez PDV-a, carine,
odre|enih naknada {to }e zavisiti
od podr{ke „lokala“ {to }e pogodovati
dodatnim ulagawima i ve}oj proizvodwi u
proizvodwi metala.
- Mislim da je dobro i za jednu i
drugu fabriku i sve koji budu do{li na ovaj
lokalistet da sve treba da u~inimo da ovde
do|e vi{e investitora. Siguran sam da }e u
prvoj fazi to biti investitori - partneri
„Impola“ i „Vaqaonice bakra“ i ja kao direktor
ne mogu biti zadovoqan da 10 odsto
prerade u ukupnoj ceni poluproizvoda ne
mo`e da nosi razvoj, investicije, uposlenost
i perspektivu. Daqa finalizacija,
ideja jo{ iz vremena Vlajka Brkovi}a poluproizvoda
i jedne i druge fabrike otvara
perspektivu i zna~i boqi standard gra|ana
– re~i su direktora jednog od najve}ih srpskih
izvoznika „Vaqaonice bakra“ Sevojno
Dragana Suboti}a.
Gradona~elnik U`ica Jovan Markovi}
istakao je da su privrednici i privreda
grada U`ica u vremenu krize i pre toga ostvarivali
dobre rezultate.
- Za razliku od drugih gradova i okruga
mo`emo da se pohvalimo sa ostvarujemo suficit
u spoqnotrgovinskoj razmeni svake
godine od preko 100 miliona dolara. Slobodna
zona prvo treba da podr`i poslovawe
postoje}ih sistema „Vaqaonice bakra“ i
„Vaqaonice aluminijuma“ i najva`nije da
otvori mogu}nost za nove investicije i
da u prostoru terminala od deset hektara
sa partnerima vaqaonica otvorimo nova
tr`i{ta, investicije, podignemo cenu vaqaoni~kih
proizvoda i zaposlimo qude”,
rekao je gradona~elnik navode}i ciq da
{to vi{e privrednika i preduze}a „u|e“ u
Slobodnu zonu trgovine U`ica koju treba
{iriti {to vi{e kako bi u`i~ki kraj bio
prepoznatqiv i interesantan za ulagawa.
Dr`avni sekretar u Ministarstvu
trgovine i usluga Dragan Jarakovi} rekao
je na sve~anosti da Slobodna zona pored
zna~aja za privredu i fabrike osniva~e
predstavqa dobar korak ka fakti~koj decentralizaciji
i dobar primer ostalim delatnostima
u pravcu kretawa ka evropskim
integracijama.
Kasarna i Dom vojske
Himna „Bo`e pravde“ na po~etku akademije u Narodnom pozori{tu
Ministar odbrane Dragan [utanovac i
gradona~elnik U`ica Jovan Markovi} potpisali
su protokol o razmeni nepokretnosti
- Doma vojske u U`icu i Kasarne “VI puk” u
Kr~agovu ~ime je omogu}ena gradwa stanova
za pripadnike Vojske sa podru~ja garnizona
U`ice.
Realizacija protokola predvi|ena je u
narednih pet godina, a pored gradwe stanova
protokol podrazumeva i pretvarawe
Doma vojske u Gradski kulturni centar.
- @eqa Ministarstva odbrane jeste
da kroz razmenu imovine dobije adekvatan
broj stanova u povr{ini i na osnovu procene
imovine od strane Poreske uprave i
dodao da je protokol i ideja primer dobre
saradwe lokalne samouprave i Ministarstva
odbrane.
[utanovac je dodao da smatra da Vojska
mo`e dobiti 110 stanova za pomenute
nekretnine i re{iti problem za sve wene
pripadnike koji nemaju re{eno stambeno
pitawe na podru~ju garnizona.
On je ocenio da je dobro za Grad {to
}e vojni penzioneri mo}i da konkuri{u za
stanove u Kr~agovu i da }e do kraja godine
biti re{eno stambeno pitawe za 1300 aktivnih
vojnih lica i vojnih penzionera {to
je rekordno visok broj i za vreme biv{e
Jugoslavije. Gradona~elnik U`ica Jovan
Markovi} istakao je posle potpisivawa
protokola koje je uprili~eno u okviru proslave
Dana grada da je predvi|ena gradwa
stanova za potrebe Ministarstva odbrane
Ambasadorka Tunisa Uri Fer{i{i
do 2012. godine i da }e Grad prilikom predaje
prvih 500 kvadrata stanova mo}i da
„u|e“ u posed Doma vojske u U`icu gde }e se
nalaziti Gradski kulturni centar o ~emu je
doneta i skup{tinska odluka. Pored gradwe
stanova ukupne povr{ine 5500 kvadrata na
prostoru Kasarne u Kr~agovu gradu U`icu
je omogu}eno da na ovom prostoru razvija i
ideju o visokom obrazovawu, rekao je Markovi}
koji je pojasnio da posle potpisivawa
ovog dokumenta za nekoliko meseci predstoji
i potpisivawe ugovora izme|u Grada
U`ica i Direkcije za imovinu Vlade RS uz
saglasnost Ministarstva odbrane. Kasarna
u Kr~agovu prostire se na 26 hektara i u
woj se trenutno nalazi nekoliko vojnika i
oficira.
Prijateqi U@ica na
sve^anosti
Povodom 9. oktobra Dana grada ~ije
se ime prvi put pomiwe u Dubrova~kim
spisima iz 1329. godine u Narodnom
pozori{tu odr`ana je sve~ana sednica i
izveden prigodan kulturno-umetni~ki program.
Sve~anosti su prisustvovali brojni
gosti me|u kojima i ambasadorka Tunisa
Uri Fer{i{i koja je U`i~anima po`elela
sre}u, zdravqe i napredak. Ambasadorka
zemqe u kojoj U`i~ani godinama unazad uspostavqaju
prijateqstva istakla je i ovom
prilikom da treba nastaviti veze izme|u
naroda Tunisa i Srbije i da je potrebno
da se saradwa pro{iri u svakom smislu.
Sve~anoj akademiji su prisustvovali i
predstavnici gradova pobratima U`ica,
slovena~kog Qutomera koga je predstavqao
pod`upan Franc Lokar i ~lan gradske vlade
makedonskog Velesa Zoran Georgijev.
Gradona~elnik U`ica Jovan Markovi}
istakao je na sve~anoj akademiji da U`ice
u ovom trenutku realizuje preko ~etrdeset
infrastrukturnih projekata i da ima sve
potencijale u oblasti privrede, saobra}aja,
turizma, obrazovawa i prekograni~ne
saradwe.
Od projekata koji se trenuto rade u
Gradu Markovi} je nabrojao projekat Regionalne
sanitarne deponije “Duboko”, gasovod,
toplovod, vodosnabdevawe, gradwu
i rekonstrukciju ulica, vrti}a, sportske
hale, stadiona...Kao kqu~ne projekte za
razvoj grada Markovi} je ozna~io autoput
koji od Beograda preko U`ica vodi do
Vi{egrada, gradwa pruge uskog koloseka
U`ice-Vi{egrad, pretvarawe aerodroma
Ponikve u civilni i vojne imovine Doma vojske
i Kasarne u Kr~agovu u nepokretnosti
Grada i stvarawe Univerziteta.
- Moramo {anse da pretvaramo u korist
qudi - , poru~io je na sve~anoj akademiji
u`i~ki gradona~elnik uz re~i da je Grad
u svoj istoriji uvek bele`io razvoj kada je
koristio svoj polo`aj u odnosu na gradove u
okru`ewu.
@. Eri}
15. oktobar 2010.

M inistarka Sne`ana
Markovi} Samarxi}
je postavqaju}i kamen temeqac
najpre U`i~anima ~estitala
Dan grada:
- Drago mi je {to mogu da
vam ~estitam sa ne~im konkretnim
a to je kamen temeqac za
{kolsku dvoranu kako smo je mi
актуелно
PO^ELA GRADWA NOVE SPORTSKE DVORANE U U@ICU
Министарка поставила камен темељац
U U`icu je po~ela da se gradi sportska
dvorana za male sportove, kapaciteta 300
mesta, koja }e mo}i da se koristi ~ak i za
prvoliga{ka takmi~ewa, ali i za potrebe
{kolskog sporta. Za tipsku sportsku dvoranu
u prvoj fazi utro{i}e se 46 miliona
dinara, od toga je grad U`ice izdvojio 12
miliona a ostalo su izdvojili Ministatstvo
omladine i sporta i NIP. Ovo je tek
prva faza, a rok za zavr{etak radova je kraj
idu}e godine
u Ministarstvu nazvali. U`ice
je prvi grad gde je po~ela da
se gradi ova dvorana, i to ne
treba nikoga da ~udi. Vi ste u
Mi}evi}, Markovi}, ministarka Markovi}- Samarxi} i Mitrovi}
relativno kratkom roku ponovo
procvetali u svojoj sportskoj
tradiciji. Znam da U`ice
ima {est superliga{a i zato
zaslu`uje jo{ vi{e sportskih
objekata. Ovo {to radimo je sve
u korist vrhunskog sporta. -
Ilija Mi}evi}, ~lan Gradskog
ve}a zadu`en za sport zahvalio
se republi~kim organima
na saradwi:
- Posebno bih se zahvalio
Ministarstvu sporta i omladine,
kao i NIP-u na izgradwi
i stvarawu {to boqih uslova
u`i~kim sportistima za
bavqewe sportom. Po~eli smo
da gradimo stadion, evo sada
sportsku halu, ovog leta dobili
smo i drugi mini pi~ teren koji
uveliko omladina koristi, i da
ne nabrajam vi{e. Nema ve}eg
zadovoqstva od ovog kada se
grade ovakvi krunski objekti-
Branislav Mitrovi}, narodni
poslanik je naglasio:
- Ovu dvoranu }e koristiti
najpre na{i mladi sugra|ani
koji }e stasavati u vrhunske
sportiste. Iskreno se nadam da
}e oni na prvom mestu biti dobri
qudi koji }e u budu}nosti
voditi i ovaj grad i ovu dr`avu.
Raduje me {to hala Veliki park
i sve {kolske sale u gradu nisu
dovoqne za sve one koji `ele da
se bave sportom. To je znak da
je ovo zdrav grad i da ovaj grad
ima budu}nost.-
Pored U`ica ovakva tipska
dvorana }e se graditi i u
jo{ dva grada u Srbiji.
Z. \okovi}
Ministarka sa atleti~arom
Danijelom Vukajlovi}em
Mladi `ele da se bave sportom
Po~ela gradwa u Kr~agovu
10 15. oktobar 2010.

привреда
MINISTAR ODBRANE DRAGAN [UTANOVAC:
Фабрика „Првог партизана“ на Трешњици
Izme{tawe proizvodwe iz pogona u „rupi“ i gradwa nove fabrike na Tre{wici uz pomo}
Vlade Srbije i Ministarstva odbrane. Vojnoj industriji predstoji ekspanzija i potrebno je
povratiti ugled vojnom in`ewerstvu u ciqu razvoja doma}e tehnologije, rekao ministar u
U`icu.
Ministar odbrane Dragan
[utanovac rekao je
da je tokom nedavnog sastanka sa
direktorima preduze}a namenske
industrije Srbije nazna~ena
mogu}nost pro{irewa kapaciteta
fabrike „Prvi partizan“
i kona~no izme{tawe proizvodwe
iz tzv „rupe“:
- Ministarstvo odbrane }e
u skladu sa svojim mogu}nostima
ponuditi „Prvom partizanu“
lokaciju Tre{wica i unapred
finansirati odre|ewu proizvodwu
i kreditirati fabriku.
Nova fabrika je ambiciozan
projekat za „Prvi partizan“ i
Ministarstvo. Smatramo da
„Prvi partizan“ ima dobru perspektivu
i ve} unapred prodatu
proizvodwu i `elimo da mu
omogu}imo da uposli ve}e kapacitete,
pravi jo{ ve}i izvoz i
zapo{qava vi{e qudi na teritoriji
grada U`ica – istakao je
ministar odbrane.
On je dodao da trenutno
nije poznata dinamika izvo|ewa
radova i da }e vrednost lokacije
Tre{wica proceniti Poreska
uprava. Ministar je dodao da je
vrednost lokacije i to {to na
ovom prostoru mo`e da se pravi
i fabrika minsko-eksplozivnih
sredstava.
- „Prvi partizan“ je solventna
fabrika i jedna od retkih
fabrika vojne industrije
Srbije koja je uvek pla}ala sve
poreze i obaveze prema dr`avi
i ne `elimo da je potpuno “iscrpimo”
gradwom nove fabrike
tako da }emo kao dr`ava i Ministarstvo
odbrane pomo}i da
se fabrika sazida, jer sve {to
se pomogne od strane dr`ave u
odre|enom procentu se vra}a
u buxet Republike Srbije kroz
plate i davawa zaposlenih,
tako da je va`no da ova dr`avna
fabrika ima i dr`avnu podr{ku
- rekao je [utanovac u U`icu.
Ministar je dodao da }e
ne samo „Prvi partizan“ nego
i ostale fabrike odbrambene
VI[I SUD U@ICE
i{i sud u U`icu
Vformiran je ove godine
u skladu sa Zakonom o ure|ewu
sudova kao i Osnovni sudovi u
U`icu, Prijepoqu i Po`egi sa
sedam sudskih jedinica: Bajina
Ba{ta, ^ajetina, Priboj, Nova
Varo{, Ivawica, Kosjeri} i
Ariqe. Na sastanku vr{ioca
funkcije predsednika Vi{eg
suda Radmile Raji} sa predstavnicima
medija grada U`ica
nagla{eno je da su mediji i pravosudni
organi potrebni jedni
drugima s obzirom na op{ti
interes javnosti. Susret je bio
neformalnog karaktera i tokom
wega razgovarano je o radu
suda, wegovim nadle`nostima,
dostupnosti informacija i
potrebama u izve{tavawu
elektronskih i {tampanih
medija. Po oceni vi{ih instanci
Vi{i sud u U`icu je jedan
od naja`urnijih u Srbiji. U ovu
godinu iz prethodne preneto je
О сарадњи с медијима
2559 predmeta od kojih je za devet
meseci re{eno 2320, a sudi
se jo{ u 239 predmeta. Izme|u
ostalog u nadle`nosti Vi{eg
suda je krivi~na materija za
koju je zapre}ena kazna od deset
i vi{e godina zatvora i
pred wim se vode prvostepene
parnice u kojima je vrednost
Ministar Dragan [utanovac
industrije imati podr{ku Ministarstva
odbrane s obzirom na
naznake o ugovorima tokom ove
i narednih godina tako da }e
prema wegovoj oceni sigurno
najve}a ekspanzija doma}e industrije
biti upravo u oblasti
odbrane. [utanovac je dodao
da u`i~ki „Prvi partizan“ ima
ugled {irom sveta i `eqa je
Ministarstva odbrane da mu
omogu}i pro{irewe kapaciteta
koliko je god to mogu}e. Na
pitawe novinara o novim radnim
mestima i zapo{qavawu on
je rekao da duboko veruje da to
zna~i i zapo{qavawe u fabrikama
namenske, pre svega mladih
qudi i in`ewera {to se u vojnoj
industriji dugi niz godina nije
de{avalo.
- Kao Ministarstvo smo
ponudili svim fabrikama vojne
industrije da imaju u vidu
i specijalisti~ke studije koje
}emo otvoriti u okviru Univerziteta
odbrane tokom slede}ih
mesec-dva dana.Ima}emo poseban
smer koji }e se odnositi
na vojno in`ewerstvo u `eqi
da oporavimo i vratimo ugled
in`ewerstvu sa `eqom da
razvijamo na{u tehnologiju na
na~in na koji smo to radili ranije.
O~ekujemo da fabrike me|u
kojima i „Prvi partizan“ stipendiraju
odre|en broj mladih
qudi koji }e studirati vojno
in`ewerstvo – re~i su ministra
odbrane koji je u U`icu za Dan
grada potpisao protokol o razmeni
nepokretnosti Doma vojske
u U`icu i Kasarne u Kr~agovu.
@. Eri}
spora od deset i vi{e miliona
dinara i druga materija.
Predstavnici pojedinih medija
izrazili su u razgovoru interesovawe
za informisawe
javnosti o materiji i presudama
koje se odnose na privredni
kriminal, porodi~no nasiqe,
mobing, radno pravo...
Okru`ni sud u U`icu koji
je ranije postojao pokrivao je
deset op{tinskih sudova Zlatiborskog
okruga.
@. E.
15. oktobar 2010.
11

edlog Zakona o pen-
i invalidskom
Pzijskom
osigurawu, koji bi trebalo narednog
meseca da u|e u skup{tinsku
proceduru i daqe izaziva negodovawe
radnika i sindikalnih
organizacija, jer wegove odredbe
ne odgovaraju ni zaposlenima,
nezaposlenim ni penzionerima,
ocewuju u Savezu samostalnih
sindikata Srbije. Rajko Kosanosvi}
,~lan radne grupe za izmene
i dopune tog Zakona ispred Ve}a
samostalnog sindikata Srbije,
ocewuje da je ovaj sindikat ostao
usamqen u svojoj borbi za izmene
predlo`enog Zakona. Kako ka`e
penzioneri su ranije bili ratoborniji,
bili su najglasniji, ali
sad }ute. Poslodavci tako|e
}ute i sve druge strukture }ute.
I jedino je ostalo sindikat da se
bori i za svoje ~lanove i za sve
zaposlene i za nezaposlene i za
penzionere. Uz Savez samostalnih
sindikata Srbije trenutno je
i nekoliko mawih sindikata, a
vreme isti~e.
Kako je Kosanovi} pro{le
nedeqe naglasio na sastanku Ve}a
samostalnog sindikata za vi{e
op{tina Zlatiborskog okruga u
U`icu, predlo`enim Zakonom o
penzijskom i invalidskom osigurawu
gubitnici }e biti svi. Zaposleni
jer }e odnos prve penzije
i posledwe zarade biti jo{ nepovoqniji,
nezaposleni, jer }e zbog
produ`avawa starosne granice
za penzionisawe, mladi i obrazovani
sve te`e dolaziti do posla
, penzioneri, jer }e u odnosu na
prose~nu zaradu penzije biti sve
ni`e. Savez samostalnih sindikata
Srbije nije protiv reforme
sistema invalidsko - penzionog
osigurawa, zapravo smatraju da je
ta reforma neophodna i da zista
привреда
postoje brojni ~inioci koji ukazuju
na tu neophodnost.
- Najboqi pokazateq te nephodnosti
je ~iwenica da u Srbiji
na jednog penzionera dolazi svega
1,4 zaposlenih, a problemi nastaju
onda kada na jednog penzionera
do|e mawe od tri zaposlena.
Mi smo tri zaposlena na jednog
penzionera imali pre 30 godina,
posledwi put taj odnos je bio
1981. godine. Mo`da je odnos jo{
i lo{iji, jer po na{im procenama
oko 200.000 radnika radi a da
nema zaradu, prema tome tu nema
uplate ni doprinosa. Ili pak, poslodavci
upla}uju doprinose na
neku minimalnu zaradu i sl. Mene
ne bi iznenadilo da je taj odnos
jedan zaposleni jedan penzioner,
nagla{ava Kosanovi}.
Tu su, naravno, i drugi problemi
koji zashtevaju reformu
invalidsko penzionog osigurawa
u Srbiji, podsetio je Kosanovi},
pre svega,tu je problem nepla}awa
doprinosa. U Srbiji to je ve} godinama
praksa. Zatim veliki
problem u Srbiji je i siva ekonomija.
Veliki broj poslodavaca
ne prijavquje svoje zaposlene, ne
pla}a doprinos.
- Uprkos visokim stopama
rasta bruto dru{tvenog proizvoda
posledwih pet-{est godina, pa je
tako 2008. godine na{ dru{tveni
proizvod bio tek na nivou 60 odsto
bruto dru{tvenog proizvoda koji
smo imali 1989. godine. Zna~i, mi
SINDIKAT NE ODUSTAJE OD ZAHTEVA ZA POVLA^EWE
PREDLO@ENOG ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM
OSIGURAWU
Закон којим губе сви
Predlo`enim Zakonom o penzijskom i invalidskom osigurawu
gubitnici }e biti svi: Zaposleni jer }e odnos prve penzije i
posledwe zarade biti jo{ nepovoqniji, nezaposleni, jer }e zbog
produ`avawa starosne granice za penzionisawe mladi i
obrazovani sve te`e dolaziti do posla , penzioneri, jer }e
u odnosu na prose~nu zaradu penzije biti sve ni`e, isti~e
Rajko Kosnovi}, ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije.
smo posle 20 godina tek na 60 odsto
onoga {to smo smo imali. To su
svi ~inioci koji ukazuju da treba
ne{to preduzimati. I kad se radi
o reformama penzionog i invalidskog
osigurawa, imamo u vidu vi{e
ciqeva, ali dva su osnovna: da se
s jedne strane odr`i fiskalna
stabilnost sistema, a sa druge
strane da se za{titi standard
sada{wih i budu}ih penzionera.
To se u teoriji zove adekvatnost
penzija. To su dva ciqa koja su
dosta va`na ali koji su u dobroj
Jedan zaposleni,
jedan penzioner
- U Srbiji na jednog penzionera
dolazi svega 1,4 zaposlena,
a problemi nastaju onda
kada na jednog penzionera do|e
mawe od tri zaposlena. Mi smo
tri zaposlena na jednog penzionera
imali pre 30 godina,
posledwi put taj odnos je bio
1981. godine. A mo`da je odnos
jo{ i lo{iji, jer po na{im procenama
oko 200.000 radnika
radi a da nema zaradu, prema
tome tu nema uplate ni doprinosa.
Ili pak, poslodavci
upla}uju doprinose na neku
minimalnu zaradu i sl. Mene
ne bi iznenadilo da je taj odnos
jedan zaposleni jedan penzioner,
nagla{ava Kosanovi}.
meri i suprotstavqena.
Kosanovi} je podsetio da je
do sada bilo tri talasa izmena i
dopuna zakona o penzionom i invalidskom
osigurawu, a problem
sa ~etvrtim talasom promena je u
tome {to su te promene iskqu~ivo
koncentrisane na takozvanu
rashodnu stranu. Srbija ima stend
bay aran`man sa MMF koji je postavio
zahtev da se u~e{}e penzija
u bruto dru{tvenom proizvodu sa
sada{wih 13 procenata do 2015.
smawi na 10 odsto. U ovoj reformi
sve je podre|eno tome ciqu.
U~estvovali smo u vi{e razgovora
sa MMF-om, a oni tvrde da su visoki
rashodi za penzije u Srbiji,
i da je visoko wihovo u~e{}e u
bruto dru{tvenom proizvodu. Zapravo,
nisu visoko rashopdi u bruto
dru{tvenom proizvodu, ve} je
bruto dru{tveni proizvod veoma
nizak. U ovom paketu reformi {to
nudi Vlada Srbije u potpnosti je
zanemarena prihodna strana.
- Oni su nama otvoreno rekli
da ih interesuje samo kako da se
smawi u~e{}e penzija u BDP , da
ispunimo zahtev MMF , a uzgred
MMF je jo{ niz zahteva prosledio
nama za reformu penzionog
sistema, sve sa ciqem da penzije
do|u na 10 odsto bruto dru{tvenog
proizvoda 2015. godine. Me|utim,
ova prihodna strana ostala je
mimo interesovawa. Ovu Vladu
ne interesuje ~iwenica da
Republi~ki fond invalidsko penzionog
osigurawa svega 50 odsto
potrebnih sredstava za isplatu
penzija obezbe|uje na osnovu doprinosa,
46,7 odsto direktno
transferima iz buxeta i nekoliko
procenata je iz privatizacionih
prihoda. To govori o jednoj velikoj
finansijskoj nedisciplini, o
nepla}awu doprinosa. Poslednih
godinama imamo praksu da dr`ava
vr{i povezivawe radnog sta`a.
Sa aspekta zaposlenog to je u redu
da mu se pove`e radni sta`, jer
zaposleni nije ni kriv, ali sa
stanovi{ta sistema to nije dobro
Pola doprinosi a pola buxet
- Podaci govore da svega 50 odsto potrebnih sredstava za
isplatu penzija obezbe|uje se na osnovu doprinosa, 46,7 odsto direktno
transferima iz buxeta i nekoliko procenata je iz privatizacionih
prihoda. To govori o jednoj velikoj finansijskoj nedisciplini,
o nepla}awu doprinosa, isti~e Kosanovi}
12 15. oktobar 2010.

привреда
jer se {aqe jedna pogre{na poruka
i onim poslodavcima koji pla}aju
doprinose i onima koji ne pla}aju
doprinose. Oni koji ne pla}aju
razmi{qaju da to nije potrebno jer
}e se tu na}i dr`ava i poveziva}e
taj neupla}eni sta`, a opet poruka
onima koji pla}aju je takva da se
prosto oni treba da zamisle da li
treba to da pla}aju jer se nalaze
u gorem polo`aju nego ovi {to ne
pla}aju doprinose.
Zna~i ~itava ta prihodna
strana ostala je netaknuta,
pitawe sive ekonomije tako|e. U
Srbiji oko 700.000 qudi se bavi
sivom ekonomijom. Procene su da
30 do 40 odsto BDP prolazi kroz
sivu ekonomiju. Zatim, postavqa
se pitawe kad je re~ o imovini.
Brojni infrastrukturni objekti
pre 60 godina su pravqeni sredstvima
fonda PIO, tada je bilo
novca i sredstva su usmeravana u
druge namere. Me|utim, da je taj
novac tada na neki na~in pametnije
bio kori{}en, da je na primer
bio osnovan penzijski fond, koji
bi se koristio kao rezervni fond,
mi bismo bili u sasvim drugoj
situaciji. Me|utim, ni{ta od toga,
i do{li smo u situaciju u kakvoj se
nalazimo, isti~e Kosanovi}.
Kasnije u penziju
Po oceni Kosanovi}a jedno
od kqu~nih pitawa predloga Zakona
o penzijskom i invalidskom
osigurawu jeste produ`avawe
starosne granice za penzionisawe.
Godine `ivota za oba
pola pove}avaju sa 53 na 58, to
produ`avawe i}i }e postepeno,
od 2011. godine, ~etiri meseca
svake godine do 2022. godine, i
Penzioneri sve
siroma[niji
- Kakav je polo`aj penzionera
najboqe govori ~iwenica
da od 1,6 miliona penzionera
u Srbiji, pomo} od 5.000 dinara,
koja je obe}ana, treba da
primi ~ak 1,3 miliona. A {to
se ti~e daqe sudbine penzija,
mislim da }e wihov rast biti
spor, mnogo sporiji nego {to bi
trebalo da bude, i sve }e vi{e
zaostajati u odnosu na zarade.
Otuda se o~ekuje i wihovo sve
ve}e siroma{ewe, isti~e Kosanovi}.
do}i }e do toga da i mu{karac i
`ena u penziju idu minimum sa 58
godina `ivota. Tako|e pove}ava
se radni sta` za `ene sa 35 na 38.
To zna~i da 2022. godine `ena }e
i}i u penziju sa 58 godina `ivota
i ima}e 38 godina radnog sta`a, a
mu{karac }e tako|e i}i u penzuju
sa 58 godina `ivota i najmawe 40
godina radnog sta`a.
- Mi kao sindikat bili smo
protiv toga da se produ`ava starosna
granica, pre svega za `ene
sa 35 na 38 godina, imaju}i u vidu
~iwenicu da u Srbiji na evidenciji
nezaposlenih imamo oko 740.000
qudi i onda se spravom postavqa
pitawe da li je interes ove zemqe
da je toliki broj nezaposlenih, a
da se drugima produ`ava starosna
15. oktobar 2010.
granica imaju}i uvidu da se prosto
neka iskustva iz sveta ne mogu tek
tako preslikati na na{em prostoru.
U Srbiji postoji veliki broj
radnih mesta sa ote`anim uslovima
rada, vi{e nego u evropskim
zemqama.
Slede}e veoma va`no pitawe,
to je pitawe takozvane indeksacije
i uskla|ivawe penzija.
Prema predlogu Zakona o PIO,
u 2011. i 2012. godini penzije bi
trebalo da se uskla|uju prema procentu
rasta poto{a~kih cena plus
Prof. dr Rajko Kosanovi}, Sawa Paunovi}
i Petra{in Drulovi}
polovina procenata rasta bruto
dru{tvenog proizvoda. A od 2013.
godine procenat rasta potro{a~ih
cena plus rast bruto dru{tvenog
proizvoda iznad ~etiri odsto.
Kosanovi} se pita kada }e Srbija,
i da li }e u dogledno vreme ostvariti
stopu rasta BDP recimo
sedam odsto, da bi penzioneri
imali neke koristi.
- Na{e kqu~ne primedbe su
i{le na formulu za uskla|ivawe
penzija. Mi smatramo da ovaj na~in
uskla|ivawa penzija u velikoj
meri }e se negativno odraziti na
postoje}e penzionere.
Primera radi u Srbiji visina
prose~ne penzija je oko 62
odsto od prose~ne zarade. Ako
ostane ovaj na~in uskla|ivawa
koji je u predlogu Zakona o PIO,
2015. godine prose~na penzija
}e u~estvovati 51 procenat od
prose~ne zarade, a slede}ih godina
do 2020. godine, bi}e jo{ ni`e.
Na{ kqu~ni predlog je da u predlogu
Zakona, obavezno mora da se
na|e uredba po kojoj }e se penzije
vanredno uskla|ivati, ukoliko
prose~na penziaj bude ni`a od 60
odsto prose~ne zarade u Srbiji
Mi smatramo da to ne bitrebalo
da bude problem imaju}i u vidu
~iwenicu da je ~ak dolaskom ove
Vlade premijer obe}ao da }e penzije
rasti do 70 odsto prose~ne
zarade u Srbiji. Ako su takva
obe}awa bila mi onda ka`emo
za{to je problem da u zakonu pi{e
da one ne smeju biti mawe od 60
odsto od prose~ne zarade, a minimalna
penzija ne sme biti mawa
od 25 odsto od prose~ne zarade u
Srbiji. I to je na{ zahtev broj jedan
i preko toga ne}emo prihvatati
nikakvo drugo re{ewe, dodaje
na{ sagovornik.
Govore}i o budu}im penzionerima
Kosanovi} ka`e:- Ako bi
ovaj predlog zakona bio usvojen,
budu}e penzionere ~eka sve te`i
i te`i polo`aj. Prema tome ako
ovaj zakon bude usvojen moj predlog
je da oni koji mogu idu {to pre
u penziju, da to ne odla`u. Naime,
postoji jedan pokazateq koji
zovemo stopa zamene, a to je odnos
izme|u prve penzije i posledwe
zarade. U Srbiji prose~no prva
penzija iznosi 70 odsto prose~ne
zarade. Me|utim, {ta }e se desiti
ukoliko ostane ovakav na~in
uskla|ivawa, desi}e se to da oni
koji budu odlazili kasnije u penziju
da }e wihova prva penzija
biti sve ni`a u odnosu na wihovu
posledwu zaradu. Mada niko
ne}e da ka`e {ta }e se desiti sa
sad{wim a {ta sa budu}im penzionerima.
Dakle, kqu~na stvar je
uskla|ivawe penzija. I mogu da
ka`em da se ni u jednoj zemqi u
Evropi penzije ne uskla|uju onako
kako je to predlo`eno u novom Zakonu
o invalidsko penzionom osigurawu,
nigde se u to ne ukqu~uje
bruto dru{tveni proizvod, ve} se
uzimaju tro{kovi `ivota i zarada
u ve}em ili mawem procentu.
Na{ predlog je upravo i bio da
se penzije uskla|uju po takozvanom
{vajcerskom modelu, 50 odsto
rasta tro{kova `ivota i 50 odsto
procenta rasta zarada. Za sada taj
na{ predlog nije prihva}en.
[to se ti~e invalidskih penzija
prema dosada{wem zakonu da
bi neko bio invalidski penzioner
mora da ima potpuni gubitak radne
sposobnosti. Mi kao sindikat se
zala`emo a to podr`avaju i mnogi
nezavisni eksperti, da obavezno u
Zakon u|e institut takozvane preostale
radne sposobnopsti.
Tako|e va`no pitawe je i
beneficirani radni sta` gde mi
kao sindikat predla`eno da se
uvede vi{e reda, naglasio je Kosanovi}.
Pored toga on komentari{e
i {ta sa onim koji su progla{eni
tehnolo{kim vi{kom i kojima je
ostalo jo{ nekoliko godina za sticawe
uslova za penzionisawe.
- Mi smatramo i na{ predlog
je bio da se u prelaznim
odredbama ovog zakona uslovi u
pogledu pomerawe granice za penzionisawe
ne odnose na wih, {to
bi bilo normalno, jer suprotno
ti bi qudi bili ponovo prevareni,
i {to bi im se svake godine
produ`avalo vreme za odlazak u
penziju. Predla`emo ~ak i uredbu
koju bi donelo Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja kojim
bi tim licima, kojih trenutno
u Srbiji ima oko 6.000, to pitawe
bilo efikasnije re{eno. Postoji
i obe}awe da }e se ovom na{em
predlogu iza}i u susret.
Referendum protiv
Zakona
Kako je u U`icu naglasila
Sawa Paunovi}, iz Ve}a samostalnog
sindikata Srbije, ukoliko
Vlada Srbije ne povu~e Predlog
zakona o penzijskom i invalidskom
osigurawu iz skup{tinske
procedure, Savez samostalnih
sindikata reagova}e na svoj na~in,
koriste}i sva zakonska sredstva
kako bi bilo spre~eno wegovo usvajawe.
Kako je naglasila u toku su
pripreme referenduma. Zapravo,
odluka je ve} donesena i we }e
se pridr`avati sve sindikalne
organizacije u op{tinama gde one
postoje. Po~etak bi trebalo da
bude 26. oktobra. Prikupqawe
potpisa bi trebalo da traje sedam
dana i u toku tih sedam dana bi se
prikupqali potpisi od gra|ana
~ime bi se oni izjasnili da li su
Odnos plata i penzija
- Nekada je u Srbiji odnos plate i penzije bio daleko povoqniji
za penzionere. Pre desetak godina kada je plata bila 90
evra, penzija je bila 82 evra. U narednom periodu, ako bude usvojen
predlo`eni Zakon o penzijsko invalidskom osigurawu bi}e daleko
nepovoqniji. Danas je prose~na zarada u Srbiji oko 320 evra, i ona
je najni`a u Evropi, a prose~na penzija je oko 200. Dok je prose~na
penzija u U`icu, gde ima oko 16.000 penzionera oko 17.000 dinara. I
ako bi penzije rasle upravo prema predlo`enoj formuli iz Predloga
zakona o penzijsko invalidskom osigurawu, onda bi rast penzija
i{ao vrlo sporim tempom.
Potro{a~ka korpa za ~etvoro~lanu porodicu iznosi oko
37.000 dinara, a minimalna oko 22.000 dianara. Minimalna zarada
je 16.560 dinara. Od 1,6 penzionera u Srbiji, oko 600.000 ima mawu
penziju od 15.000 dinara, isti~e Petra{in Drulovi}, predsednik
Ve}a samostalnog sindikata za vi{e op{tina Zlatiborskog okruga.
za raspisivawe referenduma o
izja{wavawu o Zakonu o PIO koji
je dala Vlada i koji je trenutno
u skup{tinskoj proceduri. Da bi
inicijativa uspela potrebno je da
se prikupi namawe 100.000 glasova.
Samo ~lanstvo Samostalnog
sindikata Srbije je oko 700.000
~lanova. Ali, o~ekuje se da svoje
glasove daju i drugi sindikati , pa
i penzioneri i mladi, jer svih wih
se ti~e ovaj zakon.
U lokalnim sredinama bi}e
formirani inicijativni odbori
koji bi vodili ra~una o svemu {to
se ti~e prikupqawe potpisa i trajawa
ovog referenduma, istakla je
Paunovi}.
Milica Turudi}
13

Turisti~ka organizacija
Zlatibor i Nacionalna
asocijacija turisti~kih agencija
– „YUTA” u subotu su u prostorijama
sportsko-turisti~kog centra
„ZLATIBOR WAI TAI“ odr`ali
pres konferenciju i radionicu
povodom Internacionalnih susreta
turisti~kih asocijacija
– „ISTA“, Zlatibor 2010.
Ciq ovih okupqawa je ukrupqivawe
turisti~ke ponude
i zajedni~ki nastup regiona na
me|unarodnom tr`i{tu, radi
privla~ewa turista iz dalekih
zemaqa. Ideja je, kako je istakao
Radisav Stankovi} – predsednik
„YUTA“, organizovawe balkanskih
tura. Ina~e, ovo je prvi
put da predstavnici hrvatskih
turisti~kih agencija organizovano
dolaze na Zlatibor, dok
su gosti iz Makedonije ve} nekoliko
puta bili na Zlatiboru.
Na ovom susretu je organizovana
i radionica na kojoj su predstavnici
turisti~ke privrede
Zlatibora, mogli da ostvare poslovne
kontakte sa inostranim
turisti~kim agencijama radi
ostvarivawa poslovne saradwe.
Svi u~esnici su izrazili
актуелно
TO "ZLATIBOR"
Циљ су балканске туре
Predstavnici hrvatskih i makedonskih
turisti~kih agencija boravili na Zlatiboru
Info centar Turisti~ke organizacije Zlatibor u narednom periodu
radi svakim danom od 8 do 20 sati.
`equ za boqom i uspe{nijom
saradwom, uz konstataciju da
su neki koraci u tom pravcu ve}
napravqeni.
Sastanku je prethodio
izlet u~esnika u Mokru Goru
u organizaciji Turisti~ke organizacije
Zlatibor. Gosti iz
Hrvatske i Makedonije su mogli
da u`ivaju u vo`wi „]irom“, u
obilasku etno sela „Drvengrad“,
spomen ku}e proroka Tarabi}a
u Kremnima, kao i hotelskih
sme{tajnih kapaciteta kako bi
se na licu mesta upoznali sa ponudom
zlatiborskih hotelijera.
Da osvaj skup ne pro|e u
strogo poslovnoj atmosferi,
pobrinuli su se sami u~esnici
koji su, posle konferencije, organizovali
mini turnir u malom
fudbalu.
Na pres konferenciji i u
radionici u~estvovali su Darko
\urovi} v.d. direktora TOZ-a,
Radisav Stankovi} – presednik
„YUTA”, Boris @gamba – presednik
“UHPA”, Mile [panovski
– presednik „ATAM”, Tomislav
Vukovac iz Ministarstva turizma
Republike Hrvatske i Stojan
Arizanovi} pomo}nik ministra
za sektor turisti~ke inspekcije
pri Ministarstvu ekonomije i
regionalnog razvoja Republike
Srbije .
M. Kne`evi}
REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA U@ICE – GRUPACIJA
ZA PREVOZ ROBE U DRUMSKOM SAOBRA]AJU
Више дозвола за превоз робе
Regionalnoj privrednoj
U komori U`ice krajem
pro{le sedmice odr`ana je sednica
Grupacije za prevoz robe u
drumskom saobra}aju na kojoj je
bilo re~i o raspodeli dozvola
za narednu godinu koja bi trebalo
da bude zavr{ena do kraja
decembra. Sednici su prisustvovali
Milorad Ili} pomo}nik
ministra za drumski transport
u Ministarstvu za infrastrukturu
i Mile Nikitovi} na~elnik
Odeqewa inspekcije za drumski
saobra}aj Ministarstva za
infrastrukturu.
Ovakve sednice planirane
su u svim okruzima u Srbiji kako
bi se iskriustalisali dodatni
kriterijumi koji }e biti primewivani
u raspodeli dozvova, a
u skladu sa va`e}om Uredbom
Vlade Republike Srbije.
-Verujem da }e raspodela
dozvola naredne godine biti
mnogo lak{a nego ranije zbog
toga {to je ministarstvo dobilo
20 odsto vi{e vremenskih CEMT
dozvola. Osim toga na sednicama
me{ovitih komisija sa nekoliko
dr`ava, Hrvatskom, Ukrajinom,
Rusijom, Ma|arskom, re{en je
problem pojedina~nih dozvola
i Srbija je dobila daleko ve}i
broj dozvola sa ovim zemqama
nego {to je to bilo u pretnodnom
periodu. Zato o~ekujem
Naredne godine bi}e vi{e dozvola za prevoz
robe u drumskom saobra}aju tako da se
o~ekuje i lak{a raspodela. Privrednici }e
dati predloge za dodatne kriterijume
raspodele koja bi trebalo da bude gotova
do kraja godine
da }e pove}awe broja dozvola
omogu}iti i lak{u raspodelu
bez obzira {to ih je i daqe nedovoqno
pogotovo na teritoriji
zemaqa zapadne Evrope, pre
svega, Italije i Francuske,-
rekao je Milorad Ili}.
Branko Be{evi}, predsednik
Grupacije za prevoz robe u
drumskom saobra}aju RPK U`ice
i vlasnik firme ’’Unitrag’’, kazao
je izme|u ostalog da je ve}i
broj dozvola pokazateq da se
dobro radilo u ovoj i prethodnih
godina. Bruto promet ’’Unitraga’’
je oko tri, do ~etiri miliona
evra na godi{wem nivou
{to ga svrstava me|u desetak
najzna~ajnijih srpskih prevoznika
robe.
- Na raspodeli CEMT-a
u Parizu dobili smo zna~ajno
pove}awe ovih dozvola koje
va`e za sve zemqe za neograni~en
broj prevoza, tako da
se nadam da }emo u}i u mirniju
raspodelu za narednu godinu.
Me|utim, ~iwenica je da dozvola
jo{ uvek nema dovoqno,-
rekao je Be{evi} i istakao da
bi osnovni kriterijum za dobijawe
dozvola trebalo da bude
istorija preduze}a, odnosno od
kada se bave prevozom, koliko
su prevozili robe i sa kojim
brojem kamiona rade.
Mile Nikitovi} na~elnik
Odeqewa inspekcije za drumski
saobra}aj Ministarstva za
infrastrukturu, koje se izme|u
ostalog bavi i sprovo|ewem Zakona
o me|unarodnom prevozu u
drumskom saobra}aju, odnosno
kontroli{e i doma}e i strane
transportere, vodi ra~una o
regularnosti prevoza, odnosno,
da svako vozilo i svaka tura
ima dozvolu. Nikitovi} je ovom
prilikom ukazao na to da su
posledwih nekoliko meseci
na srpskom tr`i{tu izra`eni
’’upadi’’ prevoznika iz zemaqa
iz okru`ewa koji neregularno
preuzimaju transport robe za
rusko, ali i zapadnoevropsko
tr`i{te. Iz tih razloga su na
grani~nim prelazima poja~ane
inspekcijske kontrole koje }e
svojim radom koliko toliko
za{titi srpsko tr`i{te mada
aktuelne zakonske odredbe ne
daju velike mogu}nosti za to.
Nikitovi} smatra da }e inspekcije
mo}i konkretnije da
deluju nakon dono{ewa novog
zakona u ovoj oblasti koji je u
pripremi, kada }e za neregularno
pona{awe strane prevoznike
sankcionisati u istoj meri koliko
su i na{i prevoznici za
to sankcionisani u wihovim
zemqama.
R. P.
14 15. oktobar 2010.

OKTOBAR – MESEC STARIH
хроника
Кремна све старија
Od 765 doma}instava 30 odsto su stara~ka sa jednim ili dva ~lana.
@ive od nasle|enih porodi~nih ili minimalnih radni~kih i poqoprivrednih
penzija koje se kre}u od tri i po do 15 hiqada dinara.
imovi Centra za soci-
rad U`ice, po-
Tjalni
livalentne patrona`ne slu`be
i Centra za preventivne aktivnosti
Doma zdravqa, pro{le
sedmice posetili su Kremna gde
su stariji me{tani imali priliku
da urade osnovne zdravstvene
analize bez dugog ~ekawa
u redu, ali i da se informi{u
kada i u kojim slu~ajevima mogu
da se obrate za pomo} Centru za
socijalni rad. Ekipa sa~iwena
od psihologa Nade Spaseni},
socijalne radnice Svetlane
Jugovi} i pravnice Ines Terzi}
razgovarali su sa `iteqima
ovog sela i sekretarom mesne
zajednice @arkom Be{li}em.
Prema podacima Svetske
banke u Srbiji ogroman broj
stara~kih seoskih doma}instava
`ivi ispod granice siroma{tva
sa dnevnim prihodom od jedva
dva dolara. Kremna, najve}a
seoska mesna zajednica u na{em
kraju verno ilustruje ovu tvrdwu.
Od 765 doma}instava 30
odsto su stara~ka sa jednim ili
dva ~lana. @ive od nasle|enih
porodi~nih ili minimalnih
radni~kih i poqoprivrednih
penzija koje se kre}u od tri i po
do 15 hiqada dinara.
- Jedna na{a me{tanka ima
penziju od pet hiqada dinara.
Struju {tedi do iznemoglosti
kako bi mogla da plati ra~un,
uzmimo da ukqu~i maksimalno
dve sijalice, ali da `ena
po`eli nekad ne{to i da pogleda
na televiziji, da bar nekad
vidi neki program. Sve ostalo
bio bi ~ist luksuz, pitawe je
uop{te kako pre`ivqava – ka`e
@arko Be{li}, sekretar mesne
zajednice Kremna.
Prihodi od gajewa stoke
ili sadwe vo}a i povr}a su niski,
a stariji i ne mogu da se
takmi~e sa mladim qudima koji
bi mogli da `ive i rade na selu,
ali se pre odlu~uju da napuste
zemqu i tra`e posao u gradu.
- Sve vi{e }emo imati taj
problem starih qudi koji ostaju
sami, obi~no ih je jedno ili dvoje
u doma}instvu, kako su stariji
sve im je te`e da se brinu o stoci
– ka`e Be{li}.
Kada baka ili deka koji
su ostali sami i ne mogu vi{e
da se brinu o sebi, Centar za
socijalni rad se trudi da na|e
re{ewe.
- Sme{taj u dom je neka
krajwa solucija. Prvo tra`imo
druga~ija re{ewa, kao {to su
pomo} kom{ija ili srodnika.
Mnogi ne znaju da stara osoba
15. oktobar 2010.
koja ne mo`e da brine o sebi, da
sprema hranu, pere ve{, mo`e
da se smesti u neku porodicu.
Zato smo i ovde, razgovaramo
sa me{tanima, ciq nam je da
ih obavestimo koje aktivnosti
sprovodi Centar – objasnila je
psiholog Nada Spaseni}.
^lanovi tima Centra za
socijalni rad razgovarali su
sa predstavnicima mesne zajednice
na koje na~ine bi mogli da
pomognu starima i svoje usluge
u~ine dostupnijim i transparentnijim.
Jedna od opcija koje su
predlo`ili je da odrede datume
stalnih sastanaka na koje bi
ekipa Centra dolazila i na licu
mesta saznavala s kojim se problemima
suo~avaju, eventualno bi
pravili spiskove doma}instava
kojima je potrebna pomo} u ku}i.
Na`alost, de{ava se i to da
baka koja ima problem i `eli da
se obrati Centru, jednostavno
nema novca za autobusku kartu
kako bi stigla do U`ica.
- @elimo da ukqu~imo {to
vi{e qudi iz sela kako bismo
pomogli najstarijim me{tanima.
Planiramo da napravimo odbor u
koji bi ukqu~ili recimo direktora
{kole, sve{tenika, qude
koji se kre}u po selu i koji znaju
{ta se de{ava. Kad oni primete
da je neka stara osoba nemo}na,
sama, zanemarena javili bi nama,
a mi bismo alarmirali Centar
– rekao je Branislav Zekanovi},
zadu`en za socijalna pitawa u
mesnoj zajednici.
Na pregled u prostorije
mesne zajednice u ~etvrtak
do{lo je oko 40 Kremanaca.
Gu`ve nije bilo. Na obave{tewe
ispred zgrade mesne zajednice
retko ko se obazirao, oni koji su
ipak do{li, ~uli su za preglede
od kom{ija. Neki su znali da
Ines Terzi} i Svetlana Jugovi} srda~no razgovaraju sa bakom
Zorkom Filipovi}
je povod akcije Me|unarodni
dan starih i da je ceo oktobar
posve}en starijoj populaciji,
dok su drugi slegali ramenima.
Posle merewa pritiska, telesne
te`ine, {e}era u krvi, bake
i deke su „preuzimale“ Ines
Terzi}, pravnica i Svetlana
Jugovi}, socijalna radnica koje
su se raspitivale o wihovom
svakodnevnom `ivotu. Starima
je razgovor prijao, pri~ali su
o unucima, snajama, o tome kako
provode dan. Zorka Filipovi}
se pohvalila da ju je na pregled
dovezao unuk.
- @ivim sa sinom i snajom,
dobro me paze i slu{aju.
Na{e doma}instvo nije malo,
bavimo se poqoprivredom, ja
sam skoro bila na operaciji,
ali i daqe gledam sviwe.
Imamo ~etiri krave za koje su
zadu`eni mla|i – ka`e ova
sedamdeset{estogodi{wa baka.
Jedan korisnik materijalnog
obezbe\ewa
Prema re~ima Svetlane Jugovi}, rukovodioca slu`be za
odrasle pri Centru za socijalni rad u mesnoj zajednici Kremna
jedna baka koristi uslugu materijalnog obezbe|ewa, wih ~etvoro
sme{teno je domove za stare, a u ovoj godini evidentirano
je devet korisnika paketa Crvenog krsta. Mesna zajednica ima
1630 stanovnika.
@arko Be{li}
Na opasku lekarke da bi
trebalo vi{e ra~una da vodi o
pritisku, nehajno odgovara da
pije lekove, ali da je on jednostavno
visok.
- Ne treba se nervirati za
svaku sitnicu, eto meni pritisak
nekad bude i 200 – ka`e baka
Zorka.
Vera Jeremi}, lekarka koja
radi u seoskoj ambulanti ka`e
da sve bolesti koje poga|aju
qude u gradu, zadese i wihove
vr{wake na selu.
- To su ve}inom kardiovaskularna
i mo`dana oboqewa,
dijabetes. Jedino ima mawe
raspiratornih bolesti u odnosu
na gradsku sredinu, jer je ovde
vazduh ~ist. ^esto se javqaju i
sa razli~itim povredama, jer
ih je dosta starih pa nisu tako
spretni i sna`ni kao nekada.
De{ava se da vode krave, pa im
se zamota lanac oko nogu, padnu
i povrede se – obja{wava lekarka
Jeremi}.
U ekipi patrona`ne slu`be
bile su medicinske sestre Jasmina
Milovanovi} i Dubravka
Novakovi} koje su pacijentima
uzimale uzorke krvi, merile
te`inu i visinu, nivo holesterola,
triglicerida i {e}era
u krvi. Iz Preventivnog centra
me{tane su pregledale lekarka
Zvezdana Turudi} i medicinska
sestra Nevenka Papi}, a o
ishrani ih je savetovala nutricionista
Maja Jankovi}. Na raspolagawu
su im bile i farmaceutkiwe
koje su obja{wavale
kako treba ~uvati lekove.
- Svi znaju da lekove treba
~uvati na hladnom i tamnom
mestu, ali toga se u praksi ~esto
ne pridr`avaju. Bili smo na
mnogim mestima: u Ko{ti~kom
potoku, Ravnima i zatekli smo
lekove kojima su pro{li rokovi.
Pome{aju bo~ice i kutije,
pogotovu stari koji piju vi{e
vrsta lekova. To smo malo
razjasnili i sproveli anketu da
vidimo gde gre{e. Ina~e, u apoteci
„Zdravqe“ svakog utorka
i ~etvrtka mogu do}i gra|ani
ako imaju bilo kakve nedoumice
u vezi sa uzimawem lekova
– objasnila je Sawa Udovi~i},
farmaceut.
N. Tomi}
15

STALNA KONFERENCIJA GRADOVA
I OP[TINA
Петиција је уручена Влади
Preko 150 gradova i op{tina Srbije potpisalo
je peticiju za vra}awe transfernih sredstava
i ona je pro{le sedmice predata Vladi
Srbije. SKGO }e uputiti pismo poslanicima
Narodne Skup{tine sa molbom da podr`e
zahteve
ime svih gradova i
U op{tina SKGO zahteva
od Vlade Republike Srbije da
adekvatno primewuje Zakon o
finansirawu lokalne samouprave
i vrati iznos nenamenskih
transfera u 2011. godini
na nivo predvi|en Zakonom o
finansirawu lokalne samouprave,
koji iznosi oko 48.7 milijardi
dinara. Peticijom koja je
predata Vladi pro{le sedmice
gradovi i op{tine zahtevaju da
se u narednoj godini uspostavi
sistem transfera u skladu sa
Zakonom o finansirawu lokalne
samouprave, da se organizuje
sastanak predstavnika
SKGO i Vlade kako bi se znalo
kako }e u narednoj godini biti
re{eno pitawe transfera,
radi planirawa lokalnih buxeta
i da se {to pre uputi pomo}
najsiroma{nijim op{tinama
ZBOG ^EGA IMAMO
OVAKVE ZAHTEVE
Prema podacima kojima
SKGO raspola`e, ukupna
ka{wewa u izmirivawu obaveza
gradova i op{tina, JKP, ustanova
i organizacija (ukqu~uju}i
i {kole) ~iji je osniva~ lokalna
samouprava, iznosi oko
16.925.234.000 dinara (prema
EPS-u, NIS-u, Srbijagasu, zaposlenima,
dobavqa~ima i
pru`aocima usluga). U ova
ka{wewa nisu ura~unate i
obaveze koje nastaju po osnovu
uzetih kredita. Nagli rast
ka{wewa u izmirivawu obaveza
nastao je tokom 2009. godine kao
direktan proizvod smawivawa
transfera.
U prethodne dve godine nenamenski
transferi su smaweni
za vi{e od 40 procenata ili
pribli`no 36,8 milijardi dinara.
Predlo`enim iznosom
transfera koji je iskazan u
Memorandumu o buxetu za 2011.
godinu ukupan nivo smawewa
transfera za period 2009-2011.
godina, iznosi}e oko 58 milijardi
dinara.
Osim toga {to je peticija
predata Vladi, SKGO }e uputiti
pismo poslanicima Narodne
Skup{tine sa molbom da
podr`e zahteve.
Prema re~ima predsednika
SKGO, Sa{e Paunovi}a, gradovi
i op{tine ve} dve godine imaju
razumevawa za te{ku situaciju
izazvanu posledicama ekonomske
krize. Drasti~no smawewe
transfera u ove dve godine
prihva}eno je ralitivno mirno
kao deo tereta koji lokalne samouprave
moraju da podnesu.
- Me|utim, na{e analize
pokazuju da su lokalni buxeti
pretrpeli daleko ve}e
smawewe u odnosu na buxet Republike
i smatramo da je dve godine
odustajawa od investicija
i ula`ewe u probleme dovoqno,
i da u ovoj tre}oj godini teret
krize treba malo druga~ije
raspodeliti. Sada o~ekujemo
solidarnost. O~ekujemo da
svaki ministar na|e snage da
u svom resoru donekle ubla`i
ambicioznost svog projekta sa
kojima wegovo resorno ministarstvo
ulazi u narednu godinu.
O~ekujemo da se uz minimalnu
preraspodelu sredstava
republi~kih buxetskih rashoda
na|e prostora za re{avawe lokalnih
problema. Da se najpre
ukinu najdrasti~nije antikrizne
mere, kakva je bila smawewe
trasfera, pa tek onda sve ostale“,
zakqu~io je Paunovi}.
V. Jovanovi}
хроника
PRIVREDA - IZVOZ
Највећи српски извозници
Me|u deset najve}ih izvoznika iz Srbije
su i ’’Vaqaonica bakra Sevojno’’ i ’’Impol
Seval’’
Najve}i izvoznici
iz Srbije su, kako su
objavili ovih dana pojedini
mediji, multinacionalne
kompanije.
Preko wih se plasira
vi{e od polovine srpskog
izvoza, a prva na
spisku je “Ju-Es stil”,
koji je za prvih osam
meseci ove godine izvezao
robu vrednu 564,8
miliona dolara. Do
stranih kupaca daleko
se te`e probija roba
srpskih malih i sredwih
preduze}a, pa je
Vaqaonica bakra Sevojno
je tre}a po vrednosti izvoza
u Srbiji
wihova {ansa u tome da postanu deo lanca dobavqa~a velikih
kompanija. Glavna prednost je {to imaju ugovorenog kupca. Tako
su po{te|eni tro{kova promocije svog proizvoda.
Drugo mesto me|u izvoznicima iz Srbije zauzima “HIP-
Petrohemija Pan~evo” sa plasmanom vrednim 179,9 miliona
dolara u prvih osam meseci ove godine. Tre}a je “Vaqaonica
bakra Sevojno” (158,3 miliona dolara) i Naftna industrija
Srbije (142,4 miliona). “Tigar gume” je peti na listi (124,6 miliona),
a prate ga “Impol Seval” (115,5 miliona), “Hemofarm”
(97,5 miliona dolara), “Tarket” Ba~ka Palanka (81,4 miliona),
“Tetra pak” (70,3 miliona) i “Simens” (70,1 milion dolara).
R. V.
TARA
Пошумљавање голети
U okviru zajedni~ke akcije Fonda „Ekotopija“ i Nacionalnog
parka Tara, na lokalitetu
„Zelenika“
na Tari, nastavqeno
je po{umqavawe
goleti. Predstavnici
ambasade Velike
Britanije iz Beograda,
na ~elu sa
zamenikom ambasadora
Bilom Longerstom,
posadili su
100 sadnica smr~e
i na taj na~in na
simboli~an na~in
Sadwa smr~e na Tari
dali doprinos podizawu
ekolo{ke svesti o zna~aju o~uvawa {uma i `ivotne sredine.
R. B.
U ivawi~koj op{tini
posebnu pa`wu obra-
}aju obuci, prekvalifikaciji
i zapo{qavawu
mladih kadrova do 30
godina koji nisu radili
u struci za koju su se
{kolovali. Na nedavnoj
maloj sve~anosti u Hotelu
“Park” u Ivawici
grupi od 34 pripravnika
ugovore o stru~nom osposobqavawu
uru~ili su
predsednik ivawi~ke
op{tine Radomir Risti}
IVAWICA
Посао за приправнике
i direktor Nacionalne
slu`be zapo{qavawa
Dejan Jovanovi}.
Pripravnici }e
biti anga`ovani od {est
do dvanaest meseci u
slu`bama Op{tinske
uprave, ustanovama i
preduze}ima. Svoju prvu
{ansu za zaposlewe dobilo
je 11 sredwo{kolaca,
12 osoba sa vi{om i 11
sa visokom {kolskom
spremom.
M. P.
16 15. oktobar 2010.

обраѕовање
ME\UNARODNA KONFERENCIJA NA VISOKO POSLOVNOJ TEHNI^KOJ [KOLI
Размена знања и искуства
Na ovogodi{wem skupu bilo je 120 radova od preko 250 autora i koautora vezano za
razli~ite teme {to je 37 odsto vi{e nego pro{le godine
re}a me|unarodna kon-
„Nauka i
Tferencija
visoko obrazovawe u funkciji
odr`ivog razvoja“ SED 2010.
odr`ana je 7.i 8. oktobra na Visoko
poslovnoj tehni~koj {koli
u U`icu. U 21. veku strate{ki
resurs je znawe, a proizvod
je informacija sa ciqem konstantnog
usavr{avawa. Zato
me|unarodne konferencije imaju
sve vidniju i presti`niju
dru{tvenu ulogu. Ciq je da budu
svojevrsna inicijitiva svima
koji imaju interese na relaciji
nauka- obrazovawe – privreda.
Radovi za konferenciju
pored doma}ih autora pristigli
su i iz biv{ih jugoslovenskih
republika ali i iz inostranstva.
Predsednik organizacionog
odbora prof. dr Milan Martinovi}
obra}aju}i se u~e-snicima
i studentima na konferenciji
istakao je da u uslovima
veoma dinami~nog nau~no
- tehni~kog progresa prisutni
su svi elementi razvoja. U tom
kompleksu kadrovski potencijal
ima zna~ajnu ulogu.
- Kadrovi su najkreativniji
i najaktivniji deo dru{tva,
jer oni neposredno i posredno
svojim radom, znawem i sposobnostima
stvaraju i doprinose
stvarawu materijalnih,
intelektualnih i drugih vrednosti
i uslova koji su neophodni
za opstanak dru{tva i wegov za
razvoj. Intenzivirawe razvoja
tj. obrazovawa svakog pojedinca
u zbiru predstavqa podizawe
nivoa kadrovskog potencijala.
Zna~ajnu ulogu u svemu tome
ima sticawe znawa na visoko
obrazovnim institucijama.
Jedna od takvih je i Visoko
poslovna tehni~ka {kola sa
tradicijom dugom 35 godina.
Treba podsetiti da je osnovana
kao {kola za vi{e obrazovawe
radnika a transformacijom
1987. prerasla je u Vi{u
tehni~ku da bi od 2004. godine
nastavila sa radom pod nazivom
Vi{a poslovna tehni~ka {kola
a od pre tri godine je Visoka poslovno
tehni~ka {kola U`ice
u skladu sa Zakonom o visokom
obrazovawu i u skladu sa
Bolowskom deklaracijom. U ovoj
{koli akreditovani su studijski
programi po~ev od proizvodno
– in`ewerske informatike,
za{tite `ivotne sredine,
gra|evinskog in`ewerstva, informatike,
menaxmenta i turizama.
Pored nastave studijski
programi su ukqu~eni u
me|unarodne projekte TEM-
PUS 1 „Bezbednost i zdravqe
Dr Qubica Dikovi}, mr Milo{ Jovanovi} i dr Milan Martinovi} na
konferenciji
na radu – obrazovni programi
i do`ivotno u~ewe“, TEMPUS
2 „Oblast hemije“ i TISAF
„Tehnolo{ki instrumenti za
kompetitivan razvoj industrijskih
sistema i za poboq{awe
integracije i kooperacije me|u
zanatskim firmama Jadranskog
podru~ja.
Na ovoj me|unarodnoj
konferenciji teme su bile
istra`ivawe i razvoj proizvodnih
sistema, alata i tehnologija,
novi materijali i dizajn proizvoda,
zatim odr`avawe efektivnosti
tehni~kih sistema, upravqawe
kvalitetom ISO 9000,
Struka a ne politika
U 21. veku znawe je strate{ki resurs, a ciq
je personalno usavr{avawe. Me|unarodne konferencije
zato imaju sve vidniju i presti`niju
dru{tvenu ulogu. A ciq je da budu inicijativa
svima koji imaju interese na relaciji nauka - obrazovawe-privreda.
U~esnici i studenti
ISO 14000, TQM i menaxment u
oblasti ma{instva, informacione
tehnologije i primena, kao
i primena ma{instva u drugim
industrijskim oblastima, menaxment,
turizam, za{tita `ivotne
sredine, gra|evinarstvo i poslovna
ekonomija.
Vi{e od 120 radova je pristiglo
a broj autora i koautora
prema{uje 250 odnosno 37 odsto
vi{e nego pro{le godine, {to
pokazuje veliko interesovawe
za rad i odr`avawe konferencije.
Na skupu je re~eno i da u
ovom vremenu treba uo~avati
trendove i na wih reagovati. A
ekonomska kriza, globalizacija
i tranzicija jo{ vi{e to komplikuju.
Najva`niji doga|aji u
tim promenama su krizni udari
koji izazivaju nagli porast nezaposlenosti
i osiroma{ewe
ve}ine stanovni{tva.
Kako je oceweno zbog toga
danas stoje i one fabrike koje
su bile dobro zami{qene, projekti
koji su donosili profit a
pitawa egzistencije mu~e zaposlene
koji su proizveli velike
vrednosti.
Prisutnima se obratio i
Du{ko Majki}, predsednik Regionalne
privredne komore je
izme|u ostalog podsetio da je
U`ice pre dvadesetak godina
imalo odeqewa Pravnog, Ekonomskog
i Ma{inskog fakulteta
ukazuju}i na zna~aj visokog obrazovawa
za ovaj grad. Uputio je i
kritiku nadle`nima koji predstavqaju
ovaj grad i razmi{qaju
o univerzitetskom centru a
nisu ~ak ni svojim prisustvom
podr`ali ovaj skup.
- Privrednici zahvaquju}i
kojima je opstao ovaj grad treba
da daju svoj doprinos da ova
{kola preraste u ne{to vi{e
jer ima i mawih gradova koji
su postali univerzitetski centri.
Regionalna privredna komora
trudi se na svoj na~in da
doprinese razvoju ovog regiona
i zajedno sa Visoko poslovnom
tehni~kom {kolom zavr{ili
smo jedan projekat a drugi je u
toku koji finansira Evropska
unija.
Majki} je izrazio o~ekivawe
da }e do}i do realizacije
projekta tehnolo{kog centra
vrednog oko 800 miliona evra
koji bi trebalo da finansira
Evropska unija. To bi zna~ajno
uticalo i na daqu saradwu
{kole i Komore. Ciq nam je da
pobedi struka a ne politika i
da U`ice dobije taj va`an projekat.
Na kraju je oceweno da
zakqu~ci sa ove konferencije
mogu poslu`iti kao smernice
za razvoj Zlatiborskog okruga i
U`ica kao wegovog centra.
D. Cvijovi}
15. oktobar 2010.
17

хроника
[ARADA
I KARNEVAL
Маштовито и весело
Deca iz vrti}a
i osnovnih {kola
u~estvovala su u javnom
~asu crtawa i
karnevalu u programu
obele`avawa Dana grada.
Samo dve osnovne
{kole „Nada Mati}“
i „Slobodan Sekuli}“
bile su na [aradi – javnom
~asu crtawa kao
i mali broj dece iz
vrti}a. Okupqawe za
De~ji karneval bilo
je pose}enije jer su
kostimirane mali{ane
od Muzeja do Trga pratili
wihovi roditeqi
i zainteresovani
sugra|ani. U zabavnom
programu u~estvovali
su sa glumcima u`i~kog
pozori{ta.
D. C.
18 15. oktobar 2010.

zlo`bom „Akvizivije 1990 – 2010.“
INarodni muzej predstavqa javnosti
reprezentativni izbor od ukupno 6.482
predmeta kojima je obogatio svoje zbirke
protekle dve decenije.
S obzirom na {irok krug aktivnosti
Narodnog muzeja novi predmeti dospeli
su u wegove depoe na
vi{e na~ina. Tako je
arheolo{ko odeqewe
do{lo do novih predmeta
putem arheolo{kih iskopavawa
(projekti „Na
svetim vodama Lima“,
„Arheolo{ka karta Srbije“,
za{titna arheolo{ka
iskopavawa u Porti
Bele crkve Karanske,
na lokaciji „Crkvine“
kod Bajine Ba{te i dr.)
i poklona prijateqa starina,
a za period 1804
– 1941. istorijske zbirke
prikupqeno je 92 predmeta, 363 fotografije,
142 dokumenta, osam razgledanica i 222
primerka metalnog i papirnog novca, od
~ega je najve}i broj muzealija dobijen testamentom
i poklonom od potomaka prote
Milana \. \uri}a, protinog unuka Milana
култура
IZLO@BA U U@I^KOM NARODNOM MUZEJU
Из музејских збирки
Izlo`ba „Akvizicije 1990 – 2010.“ u Narodnom muzeju
otvorena je pro{log ~etvrtka u okviru proslave Dana grada
Gramofon „Sam Krauss“, kupqen u Be~u 1931.
godine
D. \uri}a i supru`nika Gomis del Vaqe iz
Beograda, prof. dr Dragana S. Veselinovi}a,
Jelene Stani} – Mitrovi}, Katarine Popovi},
prof. dr Dragi{e \. Dra{ki}a i Anke
Bukovac iz Beograda, Nine Lazi}, Vojislava
Stefanovi}a, tako|e iz Beograda, zatim
prof. Milorada Iskrina iz U`ica i dr.
Poslu`avnik sa likom kraqice Drage
Izlo`eno je
108 predmeta uz
etnografsko i odeqewe,
kao i osam
radova iz odeqewa
istorije umetnosti
nabavqenim prvenstveno
otkupom, ali
i darivawem.
Autori izlo-
`be i kataloga su
istori~ar Stanojka
Milivojevi}, muzejski
savetnik, arheolog
Jarmila \uri},
UDRU@EWE U@I^ANA
U BEOGRADU
Завичајна
трибина
Desetu sezonu tribine, koja se tokom
potekle decenije afirmisala kao doga|aj
koji okupqa U`i~ane i prijateqi U`ica u
Beogadu, 27. oktobra otvori}e gostovawe
priznatog privrednika i graditeqa
Vasilija Vasa Mi}i}a.
Prethodne aktivnosti pokazuju da je
osnivawe tribine bio pravi osniva~ki
potez Predsedni{tva udru`ewa, iz 2001.
godine. O svom putu iz zavi~aja do ostvarewa
svojih snova, ambicija, ciqeva
i svrstavawa u znamenite li~nosti, ne
samo zavi~aja i Beograda, ve} mnogo {ire,
besedili su lekari, profesori, privrednici,
kwi`evnici, publicisti, in`eweri,
kao i mlade u`i~ke snage ve} priznate u
svetu nauke i van na{e zemqe.
Pomenimo i to da iza izlagawa gostiju
tribina ostaju tonski zapisi, koji }e,
-vi{i kustos, etnolog Milodarka \aji},
kustos i istori~ar umetnosti Zoran Jan~i},
kustos.
Izlo`bu prati katalog (dizajn mr Dragana
Dimi}a)sa popisom i odabranim fotografijama
(Zoran Domanovi}) izlo`enih
predmeta iz svake od pomenutih zbirki.
Prire|ivali izlo`be podse}aju posetioce
izlo`be na ~lan 2. Statuta Me|unarodne
organizacije za muzeje u kome se
ka`e da je Muzej nekomercijalna, stalna
ustanova u slu`bi dru{tva i wegovog razvoja,
otvorena javnosti, koja sakupqa, ~uva,
istra`uje, objavquje i izla`e materijalna
svedo~anstva o qudima i wihovoj okolini,
u svrhu prou~avawa, obrazovawa, estetskog
do`ivqaja i zadovoqstva.
Na izlo`bi nije bilo mogu}e izlo`iti
sve nabavqene predmete zbog ograni~enosti
predmeta. Otvaraju}i ovu postavku, mr
Obrad Jovanovi} je istakao da na osnovu
impresivnog broja predmeta mo`emo
zakqu~iti da je za dvadeset godina svakog
dana po jedan predmet oboga}ivao neku od
muzejskih zbirki. Deo prikupqenog materijala
je ve} izlo`en na stalnim postavkama:
Kqu~ - poti~e iz stare ku}e bake Vujke
Qubi~i} iz Kosjeri}a. Od kada je kqu~ „ne zna
se ta~no“, ali po babinoj pri~i ona ga je zapamtila
na „ekseru“ na kom je stajao, „kako pamti“.
„U`ice nastanak i razvoj“, legatu Mihaila
Milovanovi}a i „Jokanovi}a ku}a – gradska
ku}a s kraja XIX i po~etka XX veka“. Ostali
neizlo`eni predmeti deo su zbirki
i povremeno }e se izlagati na tematskim
izlo`bama, ~ime se wihov zna~aj nikako ne
umawuje.
G. M.
Vaso Mi}i}
kada za to bude vreme, biti preto~eni u
kwigu kao trajna znamen i dug zavi~aju.
Deseta sezona tribine bi}e sve~ano
otvorena 27. oktobra ove godine u 18 ~asova,
ovog puta u prostorijama Privredne
komore Beograda (Kneza Milo{a 12/VI).
Gost tribine pod nazivom „Put od
zlatiborskog seqa~eta do svetskog graditeqa“
bi}e poznati i priznati privrednik
i graditeq Vasilije Vaso Mi}i}.
Iteresovawe za wegovo izlagawe ve}
su iskazali, ne samo ~lanovi udru`ewa,
nego i privrednici U`ica i Beograda, i
privredne komore dva grada.
Bogdan Jovanovi}
15. oktobar 2010.
19

lavu i popularnost slikara qudi i
Sobi~aja na Balkanu Pavle Paja Jovanovi}
je stekao vrlo rano, ne navr{iv{i ni
tridesetu godinu `ivota. Do pojave mladog i
darovitog Jovanovi}a, u srpskom slikarstvu
novijeg doba takvim uspehom su se mogli pohvaliti
samo pojedinci. Zapravo, uspeh i ugled
koji je velikim i istrajnim radom vremenom
stekao na me|unarodnom i na doma}em planu,
prevazilazio je sve do tada poznate ovda{we
primere. Dovoqno je pomenuti da je bio me|u
retkim srpskim slikarima koji je rano, sa
svega dvadeset i devet godina postao ~lan
Srpske kraqevske akademije (SANU), da je
me|unarodna priznawa sticao u umetni~kim
metropolama poput Be~a, Londona, Minhena i
Pariza, kao i ~iwenicu da se danas, kada je
proteklo stole}e i po od wegovog ro|ewa, wegova
dela sa nesmawenim uspehom se izla`u i
predstavqaju kako u svetu, tako i kod nas.
Kao najstarije dete u brojnoj porodici
uglednog vr{a~kog fotografa Stevana, Paja
Jovanovi} }e u poodmaklim godinama `ivota u
svojim „Memoarima“ (koje je potpisao pseudonimom
„Pera O’Radovan“), opisati sve zgode i nezgode
detiwstva i rane mladosti provedenih
u porodi~noj ku}i u Sterijinoj ulici br.13 u
Vr{cu, ali i pomenuti kada su se javili prvi
znaci sklonosti ka umetnosti. Tako }e na jednom
mestu doslovno re}i i na koji na~in se
to desilo: „Neka nejasna `eqa da postanem
slikar i da izradim `ive slike, rodila se u
meni pre nego {to sam nau~io pisati i ~itati.
A ta `eqa rasla je sa mnom dok, najposle,
nisam uvideo da moram po~eti sa crtawe. To je
bio po~etak moje umetni~ke karijere, a crkva
je bila moj prvi u~iteq“. Uporedo sa u~ewem
u {koli podu~avao se i fotografskom zanatu
u radwi svog oca, ali je fotografski aparat i
svu prate}u opremu ostavio darovitom mla|em
bratu Milanu, dok je sebi namenio slikarski
poziv sa `eqom da od svog rada `ivi i poma`e
roditeqe i ~lanove svoje familije.
U {esnaestoj godini `ivota Paja Jovanovi}
se upisao na Akademiju likovnih umetnosti
u Be~u. Iako je otac imao pristojnu zaradu
od svog fotografskog rada, to ipak nije
ni pribli`no bilo dovoqno za nastavak ili
zavr{etak Jovanovi}evih zapo~etih studija.
Posle godinu dana te{kog `ivota u austrougarskoj
prestonici, mladi Jovanovi} sre}om
uspeva da dobije stipendiju Matice srpske
iz fonda Gavre Romanovi}a u iznosu od 35
forinti mese~no, tj. 200 foriniti godi{we.
Jo{ zna~ajnija je prva nagrada Akademije koju
je dobio 1882. za najuspe{niji studentski rad,
nagrada koja se svake godine najboqem |aku
Akademije ispa}ivala iz li~nog fonda cara
Frawe Josifa. Nagra|ena slika „Raweni
Crnogorac“ mladom Mati~inom stipendisti
otvorila je {irom vrata slave i uspeha kao
retko kom srpskom slikaru pre.
^ini se da je sre}a mladog Srbina tek
po~ela da vodi na putu jo{ ve}eg uspeha.
Me|u prvima koji je u Jovanovi}u video ambicioznog
mladog ~oveka bio je vlasnik londonske
galerije French Valis. Jovanovi}a
je preporu~io niko drugi nego upravo wegov
profesor sa be~ke Akademije Leopold Karl
Miler (1834-1982), slikar orijentalista koga
su zvali „Egip}anin“. Ono {to je ostareli i
tada skoro slepi profesor rekao Jovanovi}u
o wegovoj danas poznatoj slici „Ma~evawe“,
ostalo je zabele`eno u wegovom se}awu: “Kad
budete svr{ili {kolu, otidite u Crnu Goru, da
tamo, na licu mesta, po~nete ovu sliku iznova.
Predmet je... predmet mo`e, a kompozicija nije
r|ava. Ovo platno ponesite kao studiju i tek
kada se slika bude ra|ala u sredini naroda
kojeg ima da predstavqa, po~e}e u woj `ivotna
krv da struji... Pa onda, ali tek onda, mo`e,
rekao sam mo`e to da postane i neka vrsta
umetni~kog dela”.
Sa putovawa se Jovanovi} vratio u Be~
култура
potkraj 1882. i odmah iznajmio skroman kvartir
blizu likovne Akademije. Imao je veliku
`equ da poka`e svom profesoru koliko je
ozbiqno shvatio wegove re~i. Prionuo je
na posao rade}i dve slike, jednu sa temom
ma~evawa, ili u~ewa ma~evawu, dok je druga
bila slo`enija i po wegovoj ideji trebala je
da prika`e postanak narodne epske pesme,
alegorijsku kompoziciju sa mnogo figura od
~ega je Jovanovi} na kraju odabrao samo motiv
slepog guslara okru`enog ratnicima koji
slu{aju pesmu o juna~kim podvizima predaka
. Na posletku, odlu~io se da Mileru poka`e
sliku „Ma~evawa“ i nije pogre{io. Upravo sa
tom slikom koja ga je i odvela u London, Paja
Jovanovi} }e otvoriti novo poglavqe u svom
`ivotu koje }e za wega biti od presudnog
zna~aja.
Iz Jovanovi}evih memoarskih zapisa
saznajemo da je preduzimqivi galerista Valis
odmah po dolasku u London mladom slikaru
otvorio bankovni ra~un, obezbedio mu prostran
i udoban ateqe sa ba{tom, poslugu i sve
uslove za nesmetan rad . Trebalo je samo da
slika i gotova dela dostavi galeriji. Pored
toga, jezi~ku barijeru je vremenom potpuno otklonio,
tako da se i u poznijim godinama engleskim
jezikom savr{eno slu`io, kako u govoru
tako i u pisawu.
Londonska {tampa je nastupe srpskog
slikara iz Austro-ugarske u galeriji „French“
ispratila pohvalama i sa neskrivenim simpatijama.
Tako se me|u prvima javio kriti~ar
lista Morning Post, isti~u}i u broju od 31.
marta 1884. da se pojavio jedan mladi umetnik,
novo ime „koje }e sigurno uskoro biti ~uveno“.
Za wim }e se javqati i drugi hroni~ari
u listovima poput The Pictoral World, The Academy
i Bell’s Weekly Messenger. Tako pozitivan
prijem u engleskoj javnosti ni sam Jovanovi}
nije mogao da sluti. Veza sa galerijom “French“
nije re{ila samo ve~itno pitawe materijalnih
problema, nego ne{to mo`da jo{ bitnije
– pridru`ila ga je jednoj velikoj porodici
slikara orijentalista koji su ostavili vidnog
traga u evropskoj umetnost druge polovine XIX
veka.
Posle dobrog prijema na koji je nai{ao
sa „Ma~evawem“ ili „Prvi ~as ma~evawa“
(Fencing Lesson) i „Guslarom“ (The Song of Skenderbeg),
Paja Jovanovi} nastavqa da ni`e
uspehe narednim delima od kojih su pojedina
zauzela istaknuto mesto ne samo u wegovom,
nego i u evropskom slikarstvu tog vremena. Motive
za wih je nalazio u svakodnevnom `ivotu
obi~nih qudi koje je stretao na putovawima po
TAKOVSKI USTANAK, 1898, uqe na platnu
IZLO@BA PAJE JOVANOVI]A U GRADSKOJ GALERIJI
Слике
Izlo`ba dela Paje Jovanovi}a
u Gradskoj galeriji U`ice
nastavak je projekta „Slike
Balkana“ koncipiranog
pro{logodi{wim jubilejem
koji je otpo~eo istoimenom
izlo`bom u umetnikovom
rodnom Vr{cu. Ona govore o
istoriji, obi~ajima i qudima
jednog doba na Balkanu.
Balakanu - kod Ku~a u Crnoj Gori, me|u Srbima
i Arbanasima u okolini Skadra, na Kosovu i
Metohiji, severnoj Albaniji, itd. Skoro svako
wegovo putovawe je bilo ispra}eno novinskim
napisima tog vremena . Tako se zna da je pored
celog Balkana, gde je stizao ~ak i do pojedinih
gr~kih ostrva, obi{ao i Dalmaciju, Bosfor i
Malu Aziju, da bi se posebno zadr`ao u Egiptu
i Maroku, i potom stigao ~ak do Kavkaza. Kada
bi zavr{io jednu ili nekoliko slika, ve} je
razmi{qao o novom putu i drugoj temi, a kada
je prikupio dovoqno gra|e sa putovawa po Balkanu,
vra}ao se u svoj ateqe u London, potom
Minhen, Pariz i na posletku u Be~, da detaqno
i prema svim pravilima akademske ve{tine
naslika scene, doga|aje i qude sa Balkana i
prika`e ih preko svojih galerista tada{woj
publici. @a-nr-scene i kompozicije kao {to
su „Izdajica“ (ili kako su engleski listovi
nazvali Traitor tracked), zatim „Igra trik-trak“
(Trick-Track Players), „Igra hangarima“ (The Sword
Dance) „Arnautin na stra`i“, (Arnaut Warrior),
„Ki}ewe neveste“ (Decoration of bride), „Povratak
~ete Crnogoraca iz boja „ (After a Raid), “Pri~a
o boju“ (Old, Old Story), „Kr~marica Jana“ (The
Friendly Waitress), ili one koje su nastale u Maroku
i Egiptu a imale uobi~ajene i u to vreme
popularne teme kakva je ona sa ukrotiteqem
zmija (The Snake Charmer).
Slikaju}i `anr-scene iz `ivota qudi
Balkana i Orijenta, Paja Jovanovi} je koliko
20 15. oktobar 2010.

култура
AUTOPORTRET, 1948/49, olovka
Балкана
Izlo`ba koju ~ini osamnaest
dela Paje Jovanovi}a pod
nazivom „Slike Balkana“ otvorena
je u utorak u okviru proslave
9. oktobra - Dana grada U`ica.
Autor ove izlo`be, koju je organizovao
Narodni muzej u Beogradu
u saradwi sa u`i~kom Gradskom
galerijom, je Petar Petrovi},
vi{i kustos Narodnog muzeja.
Produkciju prete}eg kataloga
sa uvodnim tekstom autora (koji
prenosimo u celosti), popisom
i reprodukcijama nekoliko
izlo`enih dela, uradila je
Gradska galerija (dizajn i priprema
Miroslav Vergovi}).
Prisutne U`i~ane pozdravili
su Ilija Mi}evi}, ~lan Gradskog
ve}a za kulturu i sport i Zoran
Cveti}, direktor Gradske galerije,
a izlo`bu je otvorio Petar
Petrovi} (na slici).
Izlo`ba je otvorena do
3. novembra.
zahvaquju}i nesumwivom daru i velikom radu,
toliko i probu|enom interesovawu Evrope za
Orijentom u XIX veku (a u`e posmatrano i za
romanti~nu oslobodila~ku borbu balkanskih
naroda od Turaka), brzo stekao mnogo poklonika
{irom sveta. Kada se kao umetnik potvrdio
u Evropi, bio je primqen i kod nas. Tako je u
povodu progla{ewa za stalnog ~lana Srpske
kraqevske akademije i odlikovawa Svetog
Save II reda u jesen 1893, Jovanovi} priredio
i prvu izlo`bu svojih radova u Beogradu,
u skup{tinskoj sali Velike {kole u Kapetan
Mi{inom zdawu.
U to vreme dolazi i do susreta umetnika sa
srpskim suverenom Aleksandrom Obrenovi}em,
koji je rezultovao poruxbinom i izradom istorijske
kompozicije „Takovski ustanak“, povodom
obele`avawa osamdesetogodi{wice Takovskog
ustanka . Sa wom je Jovanovi} okrenuo
novu stranicu u svom slikarstvu, daju}i neizmeran
doprinos punoj afirmaciji istorijskog
slikarstva u srpskoj umetnosti krajem XIX i
po~etkom XX veka. Nizao je jednu za drugom
svoje istorijske kompozicije u jednom nevi|eno
kratkom vremenskom razmaku. Kada je zavr{io
rad na slici „Takovski ustanak“ prihvatio
je i na vreme isporu~io poruxbinu srpskog
patrijarha Georgija Brankovi}a, kompoziciju
„Seobe“ pod Arsenijem III ^arnojevi}em za
Milenijumsku izlo`bu u Budimpe{ti 1896.
Uporedo je naslikao „Vr{a~ki Triptihon“,
svojevrsnu trodelnu pri~u o su`ivotu mnogonacionalne
i bogate vr{a~ke sredine, kao
i ikonostas crkve Prenosa mo{tinu Svetog
Nikole u Dolovu. Stigao je da zavr{i drugu
verziju „Takovskog ustanka“ i da za veliku
intrnacionalnu izlo`bu u Be~u naslika monumentalno
platno Furor Teutonicus ili „Bitka u
Teutobor{koj {umi“, i na kraju, ali ne i na posledwem
mestu, zapo~eo je studijsko putovawe
najpre u Veneciju, preko Beograda i ju`ne
Srbije na Kosovo i Metohiju, da bi zavr{iio
u Skopqu, a sve to u ciqu pripupqawa gra|e
za istorijsku kompoziciju koja je po poruxbini
vlade Kraqevine Srbije za svetsku izlo`bu
u Parizu 1900. trebalo da prika`e trenutak
krunisawa cara Du{ana u Skopqu. Uprkos tome
{to je kompozicija „Krunisawe cara Du{ana“
vremenom dobila i svoj drugi naziv, po svemu
do danas je ostala jedno od najzna~ajnijih ostvarewa
u celokupnom srpskom slikarstvu
novijeg doba.
@anr-scenama iz `ivota balkanskih naroda
i posebno sa istorijskim kompozicijama
„Takovski ustanak“, „Seoba Srba“, „Krunisawe
cara Du{ana“ i „@enidba cara Du{ana“, Paja
MA^EVAWE, oko 1900, uqe na platnu
Jovanovi} je u~ino sve {to jedan umetnik mo`e
da u~ini na poqu vaspitavawa i podizawa nacionalne
svesti u godinama pre balkanskih i
Prvog svetskog rata. U trenutku kada je bio na
vrhuncu slave iznenada je odlu~io da otputuje
za Ameriku 1902, {to }e se ispostaviti da je
bio preloman trenutak u wegovom `ivotu i
radu. Boravak od nepunih godinu dana na novom
kontinentu }e Jovanovi}a u potpunosti
okrenuti portretskom slikarstvu i on }e od
tada i sve do kraja `ivota sa uspehom izvesti
jednu nepreglednu galeriju portreta zna~ajnih
li~nosti iz „ulep{anog sveta bur`oaskog
realizma“, vladara, plemi}kih porodica,
gospode i dame iz otmenih be~kih krugova,
industrijalaca, bankara, nau~nika, i drugih
javnih li~nosti kojima je Jovanovi}eva virtuozna
slikarska tehnika laskala i godila
oku i duhu. Po potrebi i prema li~nom ose}aju,
Jovanovi} }e povremeno,~ak do svojih poznih
godina `ivota, replicirati svoje popularne
`anrove i poznate istorijske kompozicije,
unose}i ovla{ poneku izmenu koja su{tinski
nije promenila poetiku akademskog relaizma
kojoj je umetnik ostao veran.
Delo Paje Jovanovi}a je u svakom pogledu
ogromno. Na wegovim poznatim `anr-scenama
iz `ivota balkanskih naroda i istorijskim
kompozicijama vaspitavale su se generacije
u pro{losti. One su najsna`nije odjeknuli u
narodu i probudile nacionalna ose}awa u godinama
pred Prvi i Drugi Balkanski rat. U tom
pogledu Paja Jovanovi} je bio ~ovek vremena u
kojem je `iveo i stvarao. Svestan da je tada
pripadao jednom skromnom broju me|unarodno
priznatih srpskih slikara, prihvatio je ulogu
umetnika koji je trebao da, ravnopravno sa
umetnicima drugih nacionalnosti unutar Austro-Ugarske
monarhije, opravda nacionalnu samosvojnost
Srba u Habsbur{koj monarhiji.
Izlo`ba dela Paje Jovanovi}a u Gradskoj
galeriji U`ice nastavak je projekta „Slike
Balkana“ koncipiranog pro{logodi{wim jubilejem
koji je otpo~eo istoimenom izlo`bom u
umetnikovom rodnom Vr{cu. Ona govore o istoriji,
obi~ajima i qudima jednog doba na Balkanu.
Nastala su u vremenu kada je u evropskoj
umetnosti dominirala estetika orijentalizma,
pravca koji }e preko dela Jovanovi}evog
profesora Milera presudno uticati na
umetni~ko formirawe mladog Vr{~anina i
odrediti ga kao srpskog slikara koji }e evropski
orijentalizam obogatiti qudima i
obi~ajima Balkana.
Petar Petrovi}
15. oktobar 2010.
21

култура
IZLO@BA FOTOGRAFIJA U HOLU NARODNOG POZORI[TA
Z
ahvaquju}i anga`ovawu
neformalne omladinske
grupe „[ekspirova deca“,
mladi U`i~ani ve} tre}e leto,
uz pomo} donacije Balkanskog
fonda za lokalne inicijative
(ove godine u okviru programa
Aktivne zajednice), dobijaju
priliku da se bave stvarima
kojima u „svakodnevnoj {koli“
nisu u prilici – radio novinarstvom,
dokumentarnim
filmom, a ovoga leta – fotografijom.
Kroz letwu {kolu
fotografije pro{lo je 29 polaznika
– mahom sredwo{kolci,
ali i osnovci, studenti, pa i
jedna profesorka. Tokom tri
dvodnevna susreta, od jula do
septembra, dobili su osnovna
znawa iz oblasti fotografije,
razgovarali, komentarisali,
analizirali, dobronamerno
kritikovali, slu{ali jedni
druge, razmewivali mi{qewa,
iskustva i ideje, dru`ili se,
smejali, i, pre svega, kreativno,
zanimqivo i druga~ije provodili
deo letweg raspusta. Radionicu
je vodio Andreja Leko,
filmski snimateq i fotograf,
uz pomo} Ru`ice Marjanovi}
i Gordane Danilovi}, profesorki
kwi`evnosti u U`i~koj
gimnaziji.
Tim povodom, u okviru proslave
Dana grada, u holu Narodnog
pozori{ta iliti u Staklencu,
prire|ena je izlo`ba
fotografija pod nazivom
„[kqocawe“.
U katalogu izlo`be, koju
su za ovu priliku dizajnirali
^avka i "[kart", Ivana
Bogi}evi} Leko, tako|e saradnica
letwe radionice, pi{e:
„Nije bio jednostavan zadatak
od vi{e stotina fotografija
koje su polaznici radionice
snimili, odabrati najreprezentativnije
za izlo`bu. Odabrane
teme, u skladu sa li~nim interesovawima
polaznika, veoma
su raznolike – to su portreti,
profili, ku}ni qubimci, pr-
Прича већа
од солитера
U okviru proslave
Dana grada u
Staklencu je pro{le
srede otvorena
izlo`ba fotografija
29 polaznika letwe
{kole fotografije
koju je vodio snimateq
i fotograf Andreja Leko
iz Beograda
izori iz `ivota, detaqi, fotografije
sa putovawa, grafiti,
murali, dvori{ta, prozori,
kapije, zgrade, fasade, odrazi
u vodi, ogledalima, nao~arima
i staklu, inscenirani prizori
nasiqa, kola`i….
Mladi fotografi pribli`ili
su se akcijama i objektima,
poku{ali da nazru pri~u
koja se nalazi iza slike na
povr{ini, lovili trenutke koji
su inspirativni, nesvakida{wi,
neponovqivi. [kqocali su „idiotima“,
mobilnim telefonima,
jednostavnim fotoaparatima,
slikali na ve} zaboravqenom
filmu. Fotografi{u}i na oko
„mrtve“ objekte, udahnuli su
im novi `ivot i nova zna~ewa,
dali su dinamiku stati~nom i
nepomerqivom. Videli su svoj
grad druga~ijim o~ima, prave}i
intimne razglednice koje nose
li~ni pe~at i zna~aj. Tra`ili su
i pronalazili simboli~ne vrednosti
i zna~ewa u opalim {qivama,
od{krinutim kapijama,
slomqenim staklima, kri{om
slikanim prolaznicima, namerno
slikanim drugarima, refleksijama
u kapi vode, mahovini na
kori drveta… Dokazali su da je
stvar u neobja{wivosti lepote
uhva}enog trenutka, u ideji, a ne
u skupoj opremi.
A da jedno polomqeno
po{tansko sandu~e sa po{iqkom
koja ~eka da je neko
uzme, pri~a pri~u ve}u od solitera.“
Izlo`ba „[kqocawe“ u
Staklencu otvorena je do 13.
oktobra.
G. M.
22 15. oktobar 2010.

DUHOVNA
MANIFESTACIJA
Дани Раче
украј Дрине
Odlo`ena dodela „Ra~anske
poveqe” Peteru Handkeu
култура
za afirmaciju srpske kulture u svetu. Austrijskom
kwi`evniku }e ova presti`na
kwi`evna nagrada naknadno biti uru~ena
na sve~anosti u sredwovekovnom manastiru
Ra~a kod Bajine Ba{te.
R. B.
Predstavqawem kwige „Pavi}evi palimpsesti”
i 15. broja „Ra~anskog zbornika”
( govorio dr Boban Tomi}) i predstavom „San
o Balkanu” u izvo|ewu Pozori{ne trupe
„Balkan novi pokret” iz Beograda, u Bajinoj
Ba{ti su zapo~ele 16. duhovne sve~anosti
„Dani Ra~e ukraj Drine”. Sve~anosti su u
naredna dva dana nastavqene nau~nim skupom
„ S tradicijom u svet”, (predsedavao
Vladeta Jeroti}), izlo`bom slika „Veliki
praznici” Aleksandra \uri}a, koju je otvorio
Radovan Popovi}, koncertom „Trio
snova” (Ekstra Nena, Oliver Wego, Nikola
Rackov) i promocijom monografije „Dani
Ra~e ukraj Drine 1995-2010”), o kojoj }e govoriti
Milosav Te{i}.
Zbog nemogu}nosti Petera Handkea
da zbog bolesti supruge prisustvuje sve-
~anosti, organizator je odlo`io centralni
doga|aj manifestacije, dodelu „Ra~anske
poveqe” koju je Handke dobio za celokupno
kwi`evno stvarala{tvo, a posebno
Arheolo[ka istra@ivawa na obali Drine
Некрополе у Перућцу
Na lokalitetu “Mramorje” u Peru}cu kod Bajine
Ba{te zapo~eta su arheolo{ka istra`ivawa
sredwovekovne nekropole. Dvonedeqne radove
sonda`nog karaktera obavili su stru~waci
Narodnog muzeja iz Beograda sredstvima Ministarstva
kulture Republike Srbije uz podr{ku
Nacionalnog parka Tara. Re~ je o po~etku radova
na istra`ivawu nekropole poznate u stru~noj i
nau~noj literaturi kao nekropole sa ste}cima
- monolitnim kamenim nadgrobnim spomenicima
iz perioda poznog sredweg veka koje }e ujedno
imati i za{titni karakter. Nekada je na ovoj
nekropoli bilo oko 200 registrovanih ste}aka,
sada ih ima 85 i predstavqaju nadgrobne spomenike, najverovatnije iz 14. ili 15. veka,
orijentacija spomenika je zapad-istok. Ovo je najzna~ajnija nekropola ste}aka u Srbiji
i zbog toga je 1968. godine progla{ena za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja, a ove
godine ovaj lokalitet i nekropole u obli`wem Rasti{tu predlo`eni su za listu
svetske kulturne ba{tine. Dva podru~ja, od tri nominovana u Republici Srbiji, nalaze
se na teritoriji op{tine Bajina Ba{ta. Ova istra`ivawa, osim vi{estruke va`nosti
za arheologiju i nauku, ima}e i zna~aja za lokalnu zajednicu s obzirom na mogu}nost
adekvatne prezentacije nalazi{ta i wegovu valorizaciju kroz razne vidove stru~ne,
kulturne i turisti~ke ponude.
R.B.
Iz predstave "San o Balkanu"
BAJINA BA[TA
Пуковникови
афоризми
„U trci zvanoj
`ivot pobednik
je nasmejan
~ovek” – moto je
pod kojim aforizme
ispisuje Predrag
Pjevi} (75),
pukovnik u penziji
iz Beograda. Svoje
posledwe dve
kwige aforizama,
„Boqe malo sutra”
i „Iz mog ugla”, u
izdawu beogradskog
„O{i{anog
je`a”, Pjevi} je
qubiteqima zdravog humora predstavio
u rodnoj Bajinoj Ba{ti. Na kwi`evnoj
ve~eri, u organizaciji Narodne biblioteke
„Milo{ Trebiwac” iz Bajine Ba{te, o Predragu
Pjevi}u govorio je novinar i pesnik
Obrad Dodi}.
R. B.
MEMORIJALNI KONCERT
„MI]O PETROVI]
Дејан и његов биг бенд
Na Gradskom
trgu, u okviru proslave
Dana Grada,
u petak je odr`an
Memorijalni koncert
„Mi}o Petrovi}“.
Svetski {ampion trube
Dejan Petrovi}
svirao je svojim Big
bendom u U`icu prvi
put od kako je letos u
Gu~i krunisan zvawem
planetarnog prvaka
limenog zvuka. Kao
gosti nastupili su
Luis, peva~ica grupe
“Bjuti kvins” Ksenija
Milo{evi}, truba~ki
orkestar Mira
Kremi}a, izvo|a~ narodnih
pesama.
R. B.
15. oktobar 2010.
23

pro{li petak, 8. oktobra,
u organizaciji
U
Gradskog odbora potomaka ratnika
1912-1920. „Major Kosta
Todorovi}“iz U`ica 25 ~lanova
posetilo je Mladenovac,
Ora{ac, Oplenac i Topolu.
U Gradskoj op{tini Mladenovac
za potomke ratnika
iz U`ica organizovao je prijem
Dejan ^oki}, zamenik predsednika
op{tine. Prijemu su
prisustvovali i Jasmina ^abrilo,
direktor Narodne biblioteke
„Despot Stefan Lazarevi}“
i Predrag ^oki}, biv{i
op{tinski funkcioner, poznati
preduzetnik. Pozdravqaju}i
doma}ina i wegove saradnike
Miqka Pil~evi}, predsednik
Gradskod odbora „Major Kosta
Todorovi}“ je, izne|u ostalog,
naglasila:
- Kao i prilikom ranije
dve posete, i ovog puta mi je
zadovoqstvo da u ime na{e
gradske organizacije potomaka,
ali i U`i~ana i Grada U`ica,
izrazim zahvalnost Gradskoj
op{tini Mladenovac, Narodnoj
biblioteci „Despot Stefan
Lazarevi}“ i gra|anima Mladenovca
{to ~uvate i negujete
uspomenu na na{eg U`i~anina
Mihaila Milovanovi}a, prvog
akademskog slikara U`ica i
u`i~kog kraja i najistaknutijeg
ratnog slikara Vrhovne komande
Srpske vojske u Prvom svetskom
ratu. Iako je u va{em gradu
proveo samo nekoliko godina,
Mladenovac ga je prigrlio kao
svog najro|enijeg `iteqa. Mladenovac
je postao prepoznatqiv
po spomeniku izginulim ratnicima
1912-1918. godine, koji se
nalazi u centru grada, kao i po
mermernom ikonostasu sa ikonama
u crkvi Uspenije Presvete
Bogorodice, a to su dva veoma
zna~ajna dela na{eg i va{eg Mihaila
Milovanovi}a. Mladenovac
je i jednoj svojoj ulici dao
ime slikara Mihaila.
U svom kra}em obra}awu
U`i~anima, zamenik predsednika
op{tine Dejan ^oki} je
rekao:
- Va{a organizacija potomaka
ratnika „Major Kosta
Todorovi}“,koja tre}i put
pose}uje Mladenovac, uvek
je dobro do{la u na{oj sredini,
jer vi na najboqi na~in
negujete tradicije, kao i uspomenu
na va{eg i na{eg Mihaila
Milovanovi}a. Imaju}i
u vidu da smo svi mi potomci
na{ih slavnih predaka iz
oslobodila~kih ratova Srbije
1912-1918. godine, na{a je stalna
obaveza da ih se uvek se}amo,
da na najboqi na~in negujemo
tradicije i da ih prenosimo na
na{e mla|e generacije…
O saradwi potomaka ratnika
iz U`ica i Mladenovca i
negovawu uspomene na Mihaila
Milovanovi}a govorili su Predrag
^oki} i Jasmina ^abrilo,
koja je,izme|u ostalog, istakla
da wihova Narodna biblioteka
ima vi{e zna~ajnih dokumenata
vezanih za `ivot i delo
Mihaila Milovanovi}a. I ovog
puta istaknuta je potreba uspostavqawa
saradwe izme|u
Gradske op{tine Mladenovac
i Grada U`ica, a prvi korak na
ovim planu mogle bi da u~ine
ustanove kulture. U U`icu bi
moglo da se organizuje kwi`evno
ve~e mladenova~kih stvaralaca,
a u Mladenovcu u`i~kih pisaca
kao i izlo`ba mladenova~kih
odnosno u`i~kih slikara.
Posle prijema u Op{tini,
U`i~ani su sa svojim doma}inima
polo`ili venac na spomenik
poginulim ratnicima Mladenovca
1912-1918. godine. O
gradwi spomenika,~iji je autor
Milovanovi} govorio je \ur|e
Radojevi}, pesnik i publicista
iz Mladenovca.On je i u crkvi
govorio o izradi mermernog ikonostasa
sa ikonama, tako|e delo
хроника
NEGOVAWE TRADICIJE
Од Младеновца и Орашца до Опленца
Prijem u Gradskoj op{tini Mladenovac. Mladenov~ani nisu zaboravili slikara Mihaila
Milovanovi}a. Iz Kraqevog podruma na Oplencu pila su se najboqa vina na evropskim
dvorovima
Sa prijema u Op{tini Mladenovac
Mihaila Milovanovi}a.
Na dva kilometra od Mladenovca
posetili smo privatni
Dom za starije osobe Lug“, koji
se nalazi na izvanrednoj lokaciji
i u prelepom ambijentu
odakle puca vidik prema Mladenocu
i planinama Kosmaju i
Bukuqi.Dom za starije osobe
„Lug“ najmoderniji je centar za
negu i zdravstveni nadzor sa
kompletnom uslugom za stalni i
Polagawe venca na spomenik vo`da Kara|or|a u Ora{cu
privremeni boravak pokretnih
i nepokretnih osoba, za sada
jedinstven u Srbiji i na Balkanu.Trenutno
ima 90 stanara,
zapo{qava 50 medicinskih sestara
i nehovateqica i drugog
nemedicinskog osobqa, ima 70
ari ure|enog parka, raspola`e
sa sopstvenom ekonomijom
i vo}wakom od tri hektara,
farmama `ivine i sviwa, dve
hladwa~e, mlinom i drugim objektima.
Dom je pre nekoliko
godina po~eo s radom nakon
dobijawa re{ewa Ministarstva
rada , zapo{qavawa i socijalne
politike Republike Srbije., a
osniva~ i vlasnik Doma „Lug“ je
doktor medicine Vladan ^oki},
koji se u Srbiju vratio nakon
stru~nog usavr{avawa u Americi.
Posle Mladenovca, U`i~ani
su posetili Ora{ac kod
Aran|elovca – spomen obele`je
u Mari}evi}a jaruzi gde je
15. februara 1804. godine
Kara|or|e podigao Prvi srpski
ustanak protiv Turaka,
Muzej „Prvi srpski ustanak“ i
polo`ili venac na spomenik
vo`da Kara|or|a.
U Topoli, nekada{woj Kara|or|evoj
prestonici, u kojoj
je tog dana po~ela trodnrvna
privredno - turisti~ka manifestacija
„Oplena~ka berba“,
koja ve} 47 godina traje i 38.
Sabor narodnog stvarala{tva
Srbije, na kome su u~estvovali
i predstavnici Zlatiborskog
okruga,posetili su „Kara|or|ev
grad“, koji je zidan od 1811. do
1813. godine. Na Oplencu je
pose}ena crkva Svetog \or-
|a, grobno nesto dinastije
Kara|or|evi}. Na Oplencu je i
spomen-ku}a kraqa Petra Prvog,
zatim Galerija sa tematskom
postavkom vezana za dinastiju
Kara|or|evi}, Vinogradarska
ku}a, Kraqev podrum…
Padine Oplenca su od
davnina krasili vinogradi i
proizvodilo se dobro vino.
Prve pisane zapise ostavio je
Francuz De la Brokijer iz 1432.
koji u svom putopisu pomiwe
da [umadija ima dobro vino.
Ina~e, izme|u dva svetska rata,
iz oplena~kog Kraqevog podruma
najboqa vina pila su se na
skoro svim evropskim dvorovima.
Posle Drugog svetskog rata
kraqevi vinogradi, podrum i
drugi objekti zapu{teni su, ali
jer na radost brojnih posetilaca,
zahvaquju}i Zadu`bini
Kraqa Petra Prvog obnovqen
Kraqev podrum, ~iju je ozgradwu
zapo~eo krals Petar,zavr{io
wegov sin Aleksandar.
U subotu, 9 oktobra, polagawem
lovorovih venaca
na grob kraqa Aleksandra
Kara|or|evi}a u crkvi Svetog
\or|a na Oplencu obele`ena je
76 godi{wica wegove pogibije
u Marsequ 1934. godine. Vence,
uz visoke dr`avne i vojne
po~asti, polo`ile delegacije
ministarstava rada i socijalne
politike i narodne odbrane, porodica
Kara|or|evi}, Op{tina
Topola, Zadu`bina kraqa Petra
Prvog i Dru{tva za negovawe
tradicija 1912-1918. godine.
Svetu arhijerejsku liturgiju sa
parastosom slu`io je vladika
{umadijski Jovan, uz saslu`ewe
sve{tenika Oplena~kog namesni{tva
i crkvenog hora
„Oplenac“.
\or|e Pil~evi}
Foto: Ilija Markovi}
24 15. oktobar 2010.

погледи
RUDNO BOGATSTVO ZLATIBORSKOG OKRUGA
Највеће резерве
магнезита у Србији
Pi{e: Zoran @ivkovi},
dipl. ing. geologije
eritorija Zlatiborskog
Tokruga u geolo{kom
smislu pripada Dinarskoj rudnoj
provinciji i u pogledu rudonosnosti
je znatno siroma{nija
od centralne i isto~ne Srbije
gde se nalaze na{i najzna~ajniji
rudnici metali~nih i mineralnih
sirovina. U okviru ove rudne
provincije izdvaja se nekoliko
strukturno-metalogenetskih
zona u kojima se nalazi vi{e
rudnih rejona sa le`i{tima
razli~itih mineralnih sirovina.
Po rudnom bogatstvu posebno
se izdvaja zlatiborski peridotipski
masiv i to wegov centralni
deo u kome su otkrivene
zna~ajne rezerve rude magnezita
izuzetno visokog kvaliteta. U
ovom delu Zlatibora, odnosno
na {irem podru~ju sela Jablanice
nalaze se magnezitna
le`i{ta „^avlovac“, „Masnica“,
„Krive Strane“, „Stublo“ i
druga. U severnom delu Zlatibora
u blizini ^ajetine sme{tena
su magnezitna le`i{ta „Begluk“
i „Slovi}i“, a u wegovom ju`nom
delu na podru~ju Draglice u
„Kose“ i „Gola brda“. Geolo{ka
istra`ivawa i eksploataciju
ovih le`i{ta vr{io je vi{e
od 50 godina Rudnik magnezita
„Magnezit“ iz U`ica koji je radio
u okviru Indistrije visokovatrostalnog
materijala „Magnohrom“
iz Kraqeva. Posledwih
nekoliko godina je prekinuta
eksploatacija magnezita, ali }e
ona biti nastavqena i narednih
decenija, zahvaquju}i zna~ajnim
otkrivenim rezervama veoma
kvalitetne rude u centralnom
delu Zlatibora. Le`i{ta ove
nemetali~ne sirovine maweg
ekonomskog zna~aja otkrivena
su po~etkom {ezdesetih godina
pro{log veka i na podru~ju Tare
od kojih je u fazi eksploatacije
bio „Brezik“, a u selu Bioska
„Omar“.
[to se ti~e ostalih nemetali~nih
mineralnih sirovina
i gra|evinskog materijala treba
izdvojiti le`i{ta sprudnih
kre~waka i cementnog laporca
u Galovi}ima kod Kosjeri}a koji
predstavqaju osnovnu sirovinu
za proizvodwu cementa. U selu
Tubi}i tako|e kod Kosjeri}a nalazi
se le`i{te ukrasnog kamena
15. oktobar 2010.
U pogledu mineralnih sirovina najbogatiji Zlatibor sa najve}im
rezervama magnezita i Pe{ter sa zna~ajnim rezervama kvalitetnog
lignita. U Tubi}ima se nalazi le`i{te ukrasnog kamena „Plavi tok“
plavi~aste boje „Plavi tok“ ~ija
je namena nakon prerade veoma
raznovrsna. Le`i{ta ukrasnog
kamena krem boje u Skr`utima
i crvenkaste boje u Sirogojnu sa
prekrasnom teksturom su u fazi
eksploatacije, ali jo{ uvek nedovoqno
istra`ena. Pored ova
tri le`i{ta ukrasnog kamena,
postoji i nekoliko kamenoloma u
kojima se eksploati{e kre~wak
kao gra|evinski materijal.
Najpoznatiji su „Jelen Do“ u
Po`egi, „Surduk“, „Ridovi“, kao
i kamenolomi u Bistrici i Rupeqevu.
Kre~wak posebnog sastava
koristi se za pravqewe
nega{enog kre~a u odgovaraju}im
pe}ima i to uglavnom na Tari.
Kada su u pitawu metali~ne
mineralne sirovine na
podru~ju Zlatiborskog okruga
otkriveno je nekoliko le`i{ta
maweg ekonomskog zna~aja koja
pripadaju vanbilansnim rudnim
rezervama. Najpoznatije
polimetali~no hidrotermalno
rudno le`i{te nalazi se u
Najve}e nalazi{te magnezita u Srbiji
^adiwu u blizini Prijepoqa na
terenu koji sa severnom Crnom
Gorom predstavqa jedinstveno
metalogenetsko podru~je.
Zbog toga je u mineralnogenetskom
i mineralo{kom smislu
ovo le`i{te veoma sli~no
le`i{tima olova i cinka
„[upqa Stijena“ i „Brskovo“ u
Crnoj Gori. Za razliku od ovih
le`i{ta u ^adiwu se pored ova
dva pomenuta metala nalaze i
mawe rezerve bakra. Ovo rudno
le`i{te je u jednom du`em periodu
istra`ivano, ali se nikada
nije u{lo u fazu eksploatacije
za koju je oceweno da nije ekonomski
opravdana.
Na podru~ju Mokre Gore
otkriveno je le`i{te gvo`|a i
nikla koje je nastalo lateritskim
raspadawem serpentinisanih
ultrabazi~nih stena. U ovom
le`i{tu su koncentrisane ogromne
koli~ine gvo`|evitog materijala,
veoma promenqivog
sadr`aja gvo`|a, hroma i nikla.
S obzirom da je u kompleksnom
rudonosnom sloju debqine 10 - 30
centimetara koeficijent rudonosnosti
dosta nizak ovo le-
`i{te spada u grupu vanbilasnih
{to zna~i da nema ve}i ekonomski
zna~aj.
Nedaleko od U`ica na potezu
od Belih zemaqa, Krive
Reke, Skr`uti i Ravni otkriveno
je slojevito boksitno
le`i{te kre~wa~kog tipa sa
visokim sadr`ajem {tetnih
komponentni {to ovom le`i{tu
daje vanbilansni karakter.
Mawe rezerve ne{to kvalitetnije
rude boksita nalaze se u
Skr`utima kod trafostanice,
ali i one zbog veli~ine nisu interesantne
za eksploataciju.
Pored brojnih pomenutih
le`i{ta metala, nemetala,
nemetala i gra|evinskog materijala
treba ista}i i veliko
le`i{te ugqa u [tavqu kod
Sjenice gde se ve} du`i niz godina
eksploati{e jamskim putem
izuzetno kvalitetan lignit. Uz
zna~ajnija ulagawa u modernizaciju
Rudnika „[tavaq“ mogla
bi se proizvodwa ugqa pove}ati
nekoliko puta. Pored ovog velikog
le`i{ta ugqa na Pe{teru
postoji i mawe le`i{te ugqa
na teritoriji Rasne kod Po`ega
kome ne treba pridavati posebnu
pa`wu.
Na kraju treba konstatovati
da je u pogledu mineralnih
sirovina najbogatiji Zlatibor
sa najve}im rezervama magnezita
u Srbiji kao i Pe{ter sa
zna~ajnim rezervama kvalitetnog
lignita. Tome treba dodati
i mawa le`i{ta ukrasnog kamena
i kre~waka kao gra|evinskog
materijala. Sva ostala poznata
le`i{ta mineralnih sirovina
spadaju u grupu vanbilansnih,
{to zna~i da nemaju ve}i ekonomski
zna~aj.
25

ovoizgra|eni most koji
Nspaja konak manastira
Klisura sa manastirskom crkvom
u Dobra~ama, osve{tan je u subotu,
9. oktobra. Ovom doga|aju
prisustvovali su ugledni gosti,
zvani~nici op{tina Ariqe i
Ivawica, sve{tenoslu`iteqi
crkava iz Ariqa, Ivawice,
Brekova, Tre{wevice, i vernici.
Manastir Klisura u Dobra-
~ama, nalazi se na levoj obali
reke Moravice, pored puta
Ariqe-Ivawica. Ranije je bio
poznat kao manastir Dobra~a,
a ime "’Klisura" poti~e od geografskog
lokaliteta - klisure
reke Moravice. Novi most u manastiru
izgra|en je sredstvima
porodice Miqka Blagojevi}a
Makija iz Beograda.
разговор с поводом
MANASTIR KLISURA U DOBRA^AMA
Нови мост у манастиру
Novi most u manastiru Klisura koji je
sagra|en zahvaquju}i porodici Miqka
Blagojevi}a Makija iz Beograda, osve{tan je
9. oktobra
crkve u okviru manastirskog
kompleksa, bio dobar i bezbedan.
Sestrinstvo manastira se
Miqko Blagojevi} apeluje
na sve qude dobre voqe koji
su u prilici da pomognu, da organizuju
akciju restauracije objekata
manastirskog kompleksa
Klisura.
Manastir je ina~e, tokom
vi{e vekova postojawa, stalno
vodio bitku za opstanak. Po
predawu, podignut je pre oko
800 godina i zadu`bina je Svetog
Save. Godine 1688, manastir
biva uni{ten i spaqen
u po`aru od strane Turaka,
kao odmazda za bunu u kojoj su
Umetsto drvenog, sada je sagra|en betonski most
Stari drveni most bio je u
lo{em stawu i neophodno je bilo
da se zameni novim, betonskim,
kako bi prilaz samom objektu
BAJINA BA[TA
Ђаци брину о парку
U op{tini Bajina Ba{ta nagra|uju
najlep{a dvori{ta, terase i izloge
O ure|ewu u~ioni~kog, hodni~kog i parkovskog prostora
u O[ „ Du{an Jerkovi}“ Kostojevi}i u op{tini Bajina Ba{ta,
zajedni~ki brinu u~enici, nastavnici i pomo}ni radnici. U
lawskoj akciji Sportsko- turisti~kog centra „Da na{a Ba{ta
bude bajna“, ovoj seoskoj {koli pripala je prva nagrada za
najlep{e {kolsko dvori{te. Za osvojeno prvo mesto {kola je
od Nacionalnog parka Tara nagra|ena sadnicama pa je wima
oboga}eno {kolsko dvori{te u mati~noj {koli i izdvojenom odeqewu
u Zlodolu.
\aci ure|uju dvori{te
- Da dvori{te lepo izgleda najvi{e brinu ~lanovi
cve}arske sekcije i profesor biologije Ana Pantovi}. I na
po~etku nove {kolske godine krenuli smo u akciju sre|ivawa
cvetnih aleja pa o~ekujemo da }emo i ove godine, na op{tinskom
takmi~ewu, zauzeti jedno od prva tri mesta - ka`e direktor
{kole Bojan Doj~inov.
R. B.
DONATORI: Porodica Miqka Blagojevi}a Makija
obratilo g. Miqku Blagojevi}u,
koji `ivi i radi u Beogradu a u
Dobra~ama boravi tokom leta,
u sezoni godi{wih odmora. O
svom dobro~instvu, Blagojevi}
ka`e:
– Volim ovaj kraj, ovde sam
srcem i du{om. Moji su koreni
ovde. Kao mali sam dolazio u
manastirsku crkvu. Uvek sam
bio vezan za veru i ne opravdavam
razloge zbog kojih smo danas
ovoliko duhovno osiroma{ili.
Nema izgovora {to nedeqom ne
odlazimo u crkvu, na liturgiju
sa porodicom… Ovaj manastir
su na{i preci gradili kada su
imali mnogo mawe nego mi danas.
Sagradili su ga `rtvuju}i
se mnogo vi{e nego {to mi danas
~inimo nastoje}i da sve {to
imamo sa~uvamo za sebe.’’
u~estvovali Srbi ovog dela
zemqe, posle bitke na Goliji.
Dve godine kasnije opusteo je u
velikoj seobi pod Arsenijem III
^arnojevi}em. Manastir je obnavqan
1798. godine, a za vreme
oslobodila~kih ratova protiv
turskog okupatora, bio je bolnica
i pozadinska baza. Paqen
je i uni{tavan tokom Prvog i
Drugog svetskog rata a potom, u
mirnim vremenima, obnavqan i
nanovo gra|en. Danas manastir
nanovo vodi bitku za opstanak
jer zub vremena uzima svoj danak.
Zidovi manastira su ispucali,
vla`ni, krov proki{wava,
unutra{wi zidovi propadaju a
vlaga se {iri. Snabdevawe manastira
strujom je problem koji
postoji ve} du`e vreme.
I. Pavlovi}
JESEN U PO@EGI
Време за паприку
Stigla je jesen,
a i paprika. Slatka,
quta i - skupa.
Ve} je uveliko otpo~ela
priprema zimnice.
Dovijaju se
Po`e-`ani na razne
na~ine da ih {to mawe
ko{ta obezbe|ewe po
vrtarskih kultura za
dugu zimu. Peku paprike
na {poretima, u
Obezbe|ena je dobra zimnica
raznim pe}ima, ali i na improvizovanim “pekarama”. A sve je super,
kada se kom{ije udru`e.
Nekoliko cigla-blokova, nekoliko limova i malo drvenih
ogranaka, i sa puno dima, sve je spremno da se paprika dobro
ispe~e. Posle mo`e da se upotrebi za spravqawe ajvara, ili za
tur{iju - ve} po voqi doma}ice ili doma}ina.
Posle toga, neka po~ne ta duga i “zubata” po`e{ka zima, ali,
uostalom, ona nije - lav.
M. Pavlovi}
26 15. oktobar 2010.

фељтон
Pi{e: Radivoje Papi}
o pogibiji tri lica,
P23. februara 1936,
in`. Krasojevi} dostavio je upravi
Tka~ke radionice ponudu
da izradi planove celokupne
elektri~ne mre`e sa dalekovodima
od centrale do izvan
varo{i; izradi plan mre`e
“kakav treba da bude” i izvr{i
pregled svih privatnih insta-
HIDROCENTRALE NA \ETIWI (11)
Далековод до Краљевих вода
Najve}i uspeh izme|u dva rata je izgradwa dalekovoda U`ice –
Kraqeve vode, na Zlatiboru. Projekat su uradili, 1. septembra 1939,
in`. Aleksandar Osipov i ~lanovi UO Tka~ke rdionice Dobrosav
Jevremovi} i Borisav Jovanovi}
setih godina 20. veka.
Vod visokog napona do
Kr~agova postavqen je 1928. U
vojnoj kasarni IV puka prvobitno
je po~ela sa radom Fabrika
oru`ja i municije. Iste godine
sproveden je vod visokog napona
do Kolnice i Lo`ionice.
Najeve}i uspeh izme|u dva
rata je izgradwa dalekovoda
U`ice – Kraqeve vode, na Zlatiboru.
Projekat su uradili, 1.
septembra 1939, in`. Aleksandar
Osipov i ~lanovi UO Tka~ke
rdionice Dobrosav Jevremovi}
je pravqena centrala br. 3. Sve
nam ovo govori da u najkra}em
vremenu mo`emo ostati bez pogona.”
Uputio je molbu upravi da
se ovim pitawem ozbiqno pozabavi,
pre nego {to se pristupi
bilo kakvom pro{irewu Tka~ke
radionice, podizawem bojaxinice
ili predionice.
U izve{taju UO Tka~ke
radionice, podnetom na XXXVII
sednici skup{tine akcionara 4.
februara 1940. navodi se: “Ba{
ovih dana kona~no (je) zakqu~en
i kod suda potvr|en ugovor
movi}, Andrija D. Mirkovi} i
Aleksandar S. Marjanovi}.
Predsednik NO bio je Petar
Kostadinovi}, a ~lanovi:
Bor. L. Jovanovi}, \or|e M.
Popovi} i Petar Pr`uqevi}.
Dan pred napad Nemaca na
U`ice odr`ana je, 13. aprila,
sednica UO i NO na kojoj je izneseno
da “Elektri~arski odsek
radi sa velikim te{ko}ama
jer radni{tvo toga odseka u
ve}em broju nalazi se na vojnoj
du`nosti. U ovom odseku ~esto
se rade razne vojne opravke,
Monta`a transmisije u Fabrici oru`ija i municije
lacija i sastavi detaqan spisak
{ta pojedini predplatnici
treba da urade.”
Ponuda je prihva}ena po
ceni od 20.000 dinara.
Zameweno je 50 dotrajalih
stubova, a do kraja 1938.
izmeweno je preko 75 odsto
starih privatnih instalacija.
Podzemni kabal visokog napona,
za Fabriku oru`ja u Kr~agovu,
polo`en je u septembru 1939.
tek po dogovoru sa gradskim poglavarstvom,
koje je zahtevalo
povoqnije uslove za osvetqewe
grada.
Treba ista}i da je 1926. podignuto
46 stubova od armiranog
betona. Naredne godine ura|eno
je jo{ 40 stubova. Ovi stubovi
bili su u upotrebi do sedamde-
i Borisav Jovanovi}. U jesen
1940. dalekovod je postavqen, a
kona~no komisijski primqen 4.
februara 1941.
Po projektu in`. Aleksandra
Osipova, u krugu Tka~ke
radionice, ura|ena je glavna
transformatorska stanica,
~ime se sa 2.100 V pre{lo na
6.000 V. Objekat je primqen
1. novembra 1939, a upotrebna
dozvola dobijena 31. decembra
1942.
Po~etkom 1939. UO Tka~ke
radionice zabrinuto je konstatovao
da je voda u \etiwi vrlo
mala i da jedva pokre}e hidrocentrale.
In`ewer Zdravko \
uri} je istakao: ”Posmatrawem
vode u \etiwi vidi se da je
voda u pola mawa sada nego kad
izme|u op{tine u`i~ke i na{eg
preduze}a o kupoprodaji el.
energije za pogon i osvetqewe
potro{a~a na podru~ju u`i~ke
op{tine. Istim ugovorom re{en
je i pravni odnos izme|u na{eg
preduze}a i svih potro{a~a.”
Ugovorom sa Tka~kom radionicom
op{tina U`ice obavezala
se da u svoj buxet unosi
godi{we 40.000 dinara za
osvetqewe. “Iz ove sume }e
nabavqati prvenstveno potreban
broj sijalica i vise}ih lampi
za osvetqewe ulica.”
UO Tka~ke radionice do-
~ekao je 1941. u sastavu: in`.
Zdravko M. \uri}, predsednik, i
~lanovi: Viliman T. Jovanovi},
Nedeqko S. Radovi}, Milan Q.
Smiqani}, Dobrosav J. Jevre-
za koja po neki put ne mo`emo
dobiti ni dokument o potvrdi
ura|enog posla.”
U borbama vo|enim u gradu
jako je o{te}ena varo{ka
elektri~na mre`a.
“Prvih nekoliko dana na
opravci mre`e nije se smelo
raditi. Na dan 19. aprila vojne
vlasti naredile su da se
elektri~na mre`a dovede u ispravno
stawe. Istog dana pristupilo
se opravci mre`e i ona
je, mo`e se re}i ve} opravqena
i pravilno funkcioni{e.”
Prodaja energije je dosta
smawena, jer je ve}ina preduze}a
obustavila proizvodwu.
U NAREDNOM BROJU: „SUMWE
KRAJSKOMANDANTA“
15. oktobar 2010.
27

PRVA FUTSAL LIGA
KR^AGOVO- BE^EJ 4:3 ( 0:2)
S.D. Veliki Park. Gledalaca:
150. Sudije: Pavlovi} ( Po`ega) i
Markovi} ( Gu~a). Strelci: Sekuli}
u 4. i 17. i Ra{kovi} u 40. minutu
(Be~ej), Tomi} u 22, Selakovi} u 29,
Mili}evi} u 32, i Dimitrijevi} u 35.
minutu. @uti kartoni: Dimitrijevi},
Stojkovi} (Kr~agovo), Lazarevi},
Ra{kovi}, Bla`in ( Be~ej).
KR^AGOVO: Ratkovi}, Tomi},
Leki}, Panovi}, Selakovi}, Spasojevi},
@ivanovi}, Dimitrijevi},
Markovi}, Mili}evi}, Stojkovi},
Suboti}.
BE^EJ: Bakra~, Ra{kovi},
@eravica, Sekuli}, Lazarevi},
Bla`in, Husanovi}, Iki}, Maksimovi},
Bo`i~i}, Kobiqski, \ur~i}.
U izuzetno uzbudqivoj i
dinami~noj utakmici , fudbaleri
Kr~agova su uspeli u potpunosti
da nadigraju goste iz Be~eja. Prvo
poluvreme obele`ilo je nekoliko
sjajnih prilika za doma}e, ali su
gosti vladali situacijom i na odmor
oti{li sa dva gola prednosti.
O~igledno da je pauza donela
osve`ewe u redovima U`i~ana, pa
su u nastavku zaigrali mnogo boqe,
borbenije i anga`ovanije. Takva igra
donela je veliki preokret i slavqe
za gledaoce koji su se okupili u
dvorani Veliki Park i u potpunosti
u`ivali u malom fudbalu:
Dejan Mili}evi}, strelac
jednog gola, nakon utakmice bio je
a po~etku prvenstva u
NSrpskoj fudbalskoj ligi
- grupa “Zapad” Bajinoba{tani su
predstavqali prijatno iznena|ewe
jer su se veoma uspe{no vratili u
srpskoliga{ko dru{tvo. Posle devet
odigranih kola to vi{e nije “prijatno
iznena|ewe” - to je ~iwenica
koja pokazuje da fudbaleri sa Drine
imaju dobar tim i igraju izvanredno.
Takva igra krunisana je plasmanom
na prvo mesto, sa dva boda prednosti
nad najozbiqnijim rivalima za osvajawe
titule jeseweg prvaka.
Dejan Mili}evi}
presre}an:
- [ta da vam ka`em, videli ste
i sami da smo u prvom poluvremenu
mi smo stvarali {anse, a gosti su
postizali golove. Proma{ili smo i
~etiri zicera, tri kaznena udarca,
a jednom je bila i stativa. Na sre}u
, na vreme smo se „probudili“ i u
nastavku krenuli na sve ili ni{ta.
Ova pobeda nam mnogo zna~i. Sada sa
optimizmom mo`emo krenuti u Novi
Beograd gde nas o~ekuje jo{ jedan dobar
protivnik. Ne mogu da obe}am da
}emo pobediti, ali verujte da svaki
bod, i bod ili pobeda nama je isto,-
Z. \okovi}
Proteklog vikenda ohrabrili
su i fudbaleri iz Priboja, koji su
pred rekordnim brojem (oko 1.500)
svojih navija~a na ubedqiv na~in
porazili lidera na tabeli ekipu Poleta
iz Qubi}a i tako doprineli da
tron preuzme Sloga iz Bajine Ba{te.
Golove za ekipu sa Lima postigli su
Nemawa Trajkovi} u 15. i Dragan Pejovi}
u 86. minutu. Po prikazanoj igri
i {ansama mogao je FAP jo{ ubedqivije
da savlada ^a~ane.
Ekipa Sloge iz Po`ege igrala
je dosta dobro u Klupcima ali nije
Velika borba za bodove vodi se izme|u vode}ih ekipa u prvenstvu Zonske
fudbalske lige - grupa “Drina” i te{ko je prognozirati koja ima najvi{e
{ansi za osvajawe titule jeseweg prvaka. Osvajawem samo jednog boda u susretu
sa Zlatiborom, ekipa Zadrugara iz Lajkovca, posle dugog vremena, prepustila
je tron Loznici, pa je trka postala uzbudqivija i zanimqivija.
I umesto da Jedinstvo Putevi iz U`ica to iskoristi za svoj {to boqi
status u samom vrhu tabele, “putari” nisu uspeli da ostvare ni{ta vi{e
od nere{enog rezultata u Vladimircima. Ali, narednog vikenda u U`icu
je derbi kola, pa }e situacija mo`da biti zna~ajno izmewena. U`i~ani
спорт
SRPSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA “ZAPAD”
ВЕДРИНА СА ДРИНЕ
Izvanredna igra Sloge iz Bajine Ba{te u proteklih devet kola
krunisana plasmanom na prvo mesto, sa dva boda prednosti nad
najozbiqnijim konkurentima za tron
ZONSKA FUDBALSKA LIGA - GRUPA “DRINA”
Лозница преузела вођство
Dugo je ekipa Zadrugara iz Lajkovca bila na
vrhu tabele, ali je u susretu sa Zlatiborom
osvojila samo jedan bod, pa je prvo mesto
prepustila ekipi Loznice
JELEN SUPER LIGA
У недељу дерби са
Црвеном Звездом
Navija~ka groznica ve} uveliko
vlada u gradu na obali \e
tiwe. Dvonedeqna pauza koja je u
prvenstvu usledila zbog obaveza
reprezetancije, doprinela je da se
u redovima Slobode Point Sevojna
malo smire strasti i „poradi jo{
na nekim finesama“. Odigrano je i
nekoliko prijateqskih utakmica, a
igra~a sada sa nestrpqewem o~ekuju
nedeqni okr{aj:
- Jedva ~ekamo da utakmica
po~ne. Imamo kvalitetan tim i nije
slu~ajno {to smo jo{ uvek jedna od
nepora`enih ekipa u ligi. Imali
smo sre}u i da su se novajlije lepo
uklopile u tim , tako da iz utakmice
u utakmicu igramo sve boqe i
kvalitetnije. Znamo da je Zvezda,
koja je ina~e odli~an tim, sada
poja~ana sa nekoliko internacionalaca
, i sigurno ne}e biti nimalo lako-
Stub odbrane: Milorad Nikoli}
rekao je golman Slobode Point Sevojna Milorad Nikoli} i dodao:
- Da}emo sve od sebe na terenu, to mogu da obe}am a verujem i da }emo
imati ogromnu podr{ku sa tribina. Sigurno da bi se lak{e igralo ovde u
U`icu nego u Lu~anima, ali {ta da se radi. Ovo je veliki izazov za sve
nas i potrudi}emo se da se tradicija nepobedivosti u Lu~anima nastavi.
Crveno beli imaju i dodatan motiv da nam se revan{iraju za nekada{wi
poraz u KUP-a, zato moramo biti izuzetno oprezni.- rekao je na kraju razgovora
Nikoli}.
Z. \okovi}
uspela da se uspe{nije suprodstavi,
mo`da ne znatno boqim, ali sigurno
sre}nijim doma}im fudbalerima.
Po`e`ani su dva puta bili u
vo|stvu, ali su doma}ini uspevali
da izjedna~e. Do odlu~uju}eg gola
Radni~ki Stobeks je do{ao u 74.
minutu. Golove za Po`e`ane postigli
su Dragan \urovi} u 10. i Dragan
]irjakovi} u 53. minutu.
Kompletni rezultati devetog
kola: Kostolac: Rudar - [umadija
(Aran|elovac) 6:0, Vaqevo:
Budu}nost - Ma~va ([abac) 1:1, Priboj:
FAP - Polet (Qubi}) 2:0, Ub: Jedinstvo
- Sloga (BB) 0:3, Kraqevo:
Sloga - Partizan (Bumbarevo Brdo)
1:0, Lajkovac: @elezni~ar - Sloga
(Petrovac na Mlavi) 0:0, ^a~ak:
Sloboda - Vuji} voda (Vaqevo) 1:0
i Klupci: Radni~ki Stobeks - Sloga
(Po`ega) 3:2.
Tabela: Sloga (BB) 19, Rudar i
Polet po 17, Sloboda i Partizan po
16, Sloga (K) i Sloga (PM) po 15, Jedinstvo
14, Radni~ki Stobeks 13, @
elezni~ar 12, Ma~vca, FAP i Sloga
(P) po 11, Budu}nost 6, Vuji} voda 4 i
[umadija 3 boda.
Parovi 10. kola: [umadija -
Sloga (P), Vuji} voda - Radni~ki Stobeks,
Sloga (PM) - Sloboda, Partizan
- @elezni~ar, Sloga (BB) - Sloga
(K), Polet - Jedinstvo, Ma~va - FAP i
Rudar - Budu}nost.
M. Pavlovi}
obe}avaju da }e ulo`iti maksimum truda i da }e sva tri boda ostati u gradu
na \etiwi.
Ohrabruju rezultati novovaro{kog Zlatara i Polimqa iz Prijepoqa,
ali to jo{ uvek nisu kvalitetne igre koje bi mogle garantovati ve}i prodor
ovih ekipa u gorwi deo tabele. Posle kadrovskih promena u prijepoqskom
zona{u, ose}a se poboq{awe u svim oblastima rada i trebalo bi o~ekivati i
boqe rezultate. Od ekipa iz na{eg kraja jedino je Sloga iz Sjenice pora`ena
u pro{lom kolu i bi}e zanimqiv susret Sjeni~ana i Novovaro{ana.
Rezultati devetog kola: Qubovija: Drina - Jadar (S) 2:0, Vaqevo:
Kru{ik - Sloga (S) 1:0, Nova Varo{: Zlatar - Sloga (L[) 2:0, ^ajetina: Zlatibor
- Zadrugar (Lajkovac) 0:0, Mionica: Ribnica - Ose~ina (Ose~ina) 1:0,
Vladimirci: Jedinstvo - Jedinstvo Putevi (U`ice) 1:1, Loznica: Loznica
- Jadar (GD) 2:0 i Prijepoqe: Polimqe - Radni~ki (Vaqevo) 3:1.
Stawe na tabeli: Loznica 22, Zadrugar 21, Jedinstvo Putevi i Ribnica
po 18, Kru{ik 17, Sloga (S) 14, Jedinstvo 13, Zlatar i Polimqe po 12,
Jadar (S) i Ose~ina po 11, Drina 10, Radni~ki 8, Zlatibor 7, Sloga (L[) 5 i
Jadar (GD) samo 1 bod.
U 10. kolu igraju: Jadar (S) - Radni~ki, Jadar (GD) - Polimqe, Jedinstvo
Putevi - Loznica, Ose~ina - Jedinstvo, Zadrugar - Ribnica, Sloga (L[)
- Zlatibor, Sloga (S) - Zlatar i Drina - Kru{ik.
M. Pavlovi}
28 15. oktobar 2010.

спорт
VINER [TEDI[E SUPERLIGE
- PRVO KOLO
KLEK- JEDINSTVO 3:2
( 25:23, 25:14, 16:25, 19:25, 15:5)
Zrewanin: Kristalna dvorana. Gledalaca. 200. Sudije: Kolarevi}
(Novi Sad), Zotovi} ( Beograd).
KLEK: Xami} 8, Jak{i} 8, ^ikiriz 16, Sakraxija 19, Ivanovi}
21, \uri} 2, Mihajlovi} ( libero), Peri}, Grbi}.
JEDINSTVO: Stojkovi} 19, Trivuni} 8, Jelisav~i} 9, Stevanovi}
4, Sandi} 7, Terzi} 16, Todorovi} (libero), Vitorovi},
^vori}, Drulovi}, Spaseni}.
U`i~anke su neo~ekivano dozvolile da Klek pobedom otvori
sezonu. Doma}e odbojka{ice su veoma brzo povele sa 2:0 u setovima,
nakon toga novajlija u ekipi Jedinstva, Bojana Stojkovi} vratila je
svoju ekipu u igru, ali su u taj breku posustale.
U narednom kolu odbojka{ice Jedinstva na svom terenu
do~ekuju ekipu Vizure. Utakmica se igra u nedequ 17. oktobra sa
po~etkom u 19 ~asova.
Z. \.
OP[TINSKA FUDBALSKA LIGA PO@EGE
Сечица чува трон
Ekipa iz Se~e Reke ima ustaqenu formu i
te{ko da }e do kraja jeseweg prvenstva
ispustiti vode}u poziciju
Jesewi deo prvenstva u Op{tinskoj fudbalskoj ligi Po`ege
polako ulazi u zavr{nicu i sve je uzbudqivija borba za bodove
izme|u ekipa koje se bore za vrh tabele. Se~ica iz Se~e Reke igra
u ustaqenoj formi, posti`e zapa`ene rezultate, i te{ko je verovati
da }e do kraja jeseweg dela prvenstva nekoj drugoj ekipi prepustiti
vode}u poziciju.
Rezultati 9. kola: Lau{ - Gluma~ 4:1, Plavi tok - Pobeda 1:2,
Gorobiqe - Borac 7:0, Blagaja - Du{kovci 3:1, Tre{wica - Se~ica
0:6 i Dobriwac - Je`evica 1:1.
Posle devet odigranih kola, ekipa Se~ice je na prvom mestu
sa 22 boda, ispred Lau{a sa 20 i Je`evice sa 15 bodova. Tri
posledwa mesta zauzimaju Borac iz Sredwe Dobriwe, Du{kovci i
Plavi tok iz ^estobrodice sa po 3 boda.
M. P.
Sjajan uspeh karatista Omladinca
na internacionalnom turniru
u Novom Sadu
Пун кофер одличја
Na tradicionalnom internacionalnom turniru za sve uzraste
u Novom Sadu, koji je okupio oko 450 karatista iz Srbije,
Slovenije, Rumunije i Republike Srpske, izvanredan uspeh
zabele`ili su ~lanovi bajinoba{tanskog Omladinca. Okitili su
se sa 29 medaqa, 11 zlatnih, 5 srebrnih i 13 bronzanih, a u generalnom
plasmanu su drugi. U borbama pojedina~no zlato su osvojili
(seniori i juniori), Branislav Jawi}, (juniori) Miodrag
^vorovi}, Mihajlo Spasojevi},(kadeti) Jelena Bogdanovi},
Strahiwa Ivanovi},(nade)An|ela Gligi}, Jovan Wegi}, Sr|an
Milosavqevi},(pioniori) Stefan Blagojevi}, a u katama (pioniri)
Dajana Mo~evi}. Srebro u borbama pripalo je seniorskoj
ekipi ( Branislav Jawi}, Miodrag ^vorovi}, Lazar Bogdanovi}),
ekipi kadeta ( Pavle Zmijanac, Pavle Ja{i}, Strahiwa Ivanovi}),
ekipi nada ( Jovan Wegi}, Sr|an Milosavqevi}, Stefan Blagojevi}),
u katama (kadeti) Vesni Vidovi}, (nade) Milica Golubovi}.
Bronzane medaqe u borbama osvojili su ekipa juniora (Mihajlo
Spasojevi}, Mahailo ]ori}, Sandro Despotovi}), pojedina~no juniori
Lazar Bogdanovi}, Pavle Ja{i}, Sandro Despotovi}, Pavle
Zmijanac, u katama (pioniri) Valentina Vasi}, Milena Nikoli},
Milomir Tadi}, Milomir Savi}, (poletarci) Anastasija i \or|e
BRIQIRALI Karatisti Omladinca
Radovanovi}, Isidora Ivanovi} i Jovana Markovi}.
- Posle nedavnog uspeha u Kup-u Evrope u Klu`u, u Rumuniji,
gde su An|ela Gligi} i Lazar Bogdanovi} osvojili zlato, a Sr|an
Milosavqevi}u bronzu, potvrdili smo kvalitet u Novom Sadu.
Ekipu su predvodili treneri Neboj{a Bogdanovi} i Nedeqko Ordagi}
– ka`e iskusni karate pedagog i internacionalni sudija
Milenko Ordagi}.
R. Blanu{a
POSLE VELIKOG USPEHA
[AHISTA IZ PO@EGE
Пријем за
шампионе
Jo{ se ne sti{avaju odu{evqewa nakon
{to su {ahisti [K “Po`ega” postigli
uspeh za istoriju. Na {ahovskom, sportskom
i svakom drugom mestu pri~a se o {ahistima,
istinskim junacima grada na Skrape`u.
Kako re~e FIDE majstor Du{ko Dolovi},
jedan od glavnih stvaralaca ove ekipe, wegovo
srce, a i srca svih u klubu, su puna. Od
trenutka kada je vest o osvajawu prvog mesta
u Prvoj ligi i plasmanu u elitno takmi~ewe
Srbije, prostrujala ~ar{ijom, od mnogih
sti`u ~estitke, ~ak i od onih koji ne igraju
niti prate {ah.
Sve~ani prijem za {ahiste i predstavnika
Sportskog saveza priredio je
predsednik po`e{ke op{tine Milorad
Mi}ovi}. Prvi gra|anin Po`ege ~estitao je
na velikom uspehu i obe}ao da }e op{tinsko
rukovodstvo znati da se na pravi na~in zahvali
i odu`i {ahistima. Pre svega, mislio
je na obezbe|ewe boqih uslovima za
rad [ahovskog kluba “Po`ega” u narednom
periodu.
U okviru ovog obe}awa vredi
zabele`iti re~i sodaxije Radivoja
Avramovi}a (80), najstarijeg
i decenijama jednog od najve}ih
navija~a po`e{kih {ahista:
“Nikada se nije dogodilo da
Po`ega po ne~emu bude u eliti,
pa makar to bilo u brzom brawu
malina ili kupqewu {qiva.
Zahvaquju}i uspehu {ahista, o
tome se danima pri~a i pi{e, i
to ne}e nikada prestati.”
Kako re~e Milan Marinkovi},
predsednik [K “Po`ega”,
u klubu niko nije megaloman,
pa da za prvenstvo u Premijer
ligi naredne godine daje velika
obe}awa. Svi u klubu u ovaj podvig utkali su
i deo sebe, a titulu prvaka posve}uju svim
`iteqima po`e{ke op{tine. Posle ovoga
ostaje verovawe da }e op{tinsko rukovodstvo
pomo}i u negovawu mladih qudi koji
kroz {ahovsku igru doprinose i afirmaciji
Po`ege uop{te.
M. P.
15. oktobar 2010.
29

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE
BORAC- SLOBODA 83:70
( 25:23, 17:20, 19:13, 22:14)
^a~ak: dvorana Borca.
Gledalaca. 1500. Sudije:
Gli{i}, Vorkapi} ( Beograd),
i Morozin ( Leskovac).
BORAC: Da{i} 5, Vasojevi}
16, Dedijer 25, Tresa~ 18, Todorovi}
8, Zo}evi} 10, Radovi}
2, Rakovi}, Savi}evi}, Simi},
Pe~enkovi}.
SLOBODA: An|i} 15,
Mi}evi} 14, ^oli} 2, Arsi} 12,
Fekete 4, Qubojevi} 9, Petronijevi}
4, Mari} 4, \oki}, Vuli},
Tasi}.
Pognute glave napustili su
teren Bor~eve dvorane u ^a~ku
ko{arka{i Slobode. Mnogo
vi{e se u startu o~ekivalo od
U`i~ana, ali u „grotlu“ sjajne
^a~ankse publike, o~igledno
da vatreno kr{tewe u elitnom
rangu takmi~ewa nije proteklo
ba{ u najboqem redu, i da nisu
uspeli da prona|u adekvatno
re{ewe. Iako se na momente
~inilo da }e iskustvo nadvladati
polet i mladost, to se do
kraja susreta nije desilo.
Trener Slobode, Milo{
Obrenovi}, ~estitao je stu~nom
{tabu i igra~ima Borca na
zaslu`enoj pobedi, ali i svojim
navija~ima grupi Fridom fajtersi
koji su im pru`ili podr{ku
tokom ~itavih 40 minuta:
- Dugo smo se pripremali
za ovu utakmicu. Mnogo smo
o~ekivali znaju}i u kakvim
kadrovskim problemima je bio
Borac, znaju}i u kakvom sastavu
}e nastupiti na ovoj utakmici
i mislim da je neko neiskustvo
celokupne ekipe nas i omelo
da pru`imo o~ekivanu partiju.
Ekipa Borca igrala je dosta
{iroko u napadu na {ta mi nismo
imali odgovor. Nismo hteli
спорт
Boji}, Obrenovi}, Zo}evi} i Qubojevi}
da pariramo zonskom odbranom,
i{li smo na kartu da smo mi
fizi~ki spremnija ekipa i da
}e ta fizi~ka sprema do}i do
izra`aja i da }e to biti na{
glavni adut. Na `alost `eqe
se nisu ostvarile, ekipa Borca
je dobila duele jedan na jedan,
i u prvom poluvremenu je dosta
dobro igrala predvo|ena Dedijerom
koji se otvarao u {irinu
i tako pravio prednost. U razigranosti
su mu pomagali i
Tresa~, Vasojevi} i Zo~evi}
koji je na kraju ubacio trojku i
mislim da je to prelomni momenat
utakmice.
U narednom kolu U`i~ani
na svom terenu do~ekuju ekipu
Sloge iz Kraqeva. Utakmica se
igra u subotu u sportskoj dvorani
sa po~etkom u 19 ~asova.
Z. \.
OTVORENO PRVENSTVO U@ICA U STONOM TENISU
Јака конкуренција
tonoteniski klub Je-
povodom 9. ok-
Sdinstvo,
tobra Dana Grada organizovao
je osmi put zaredom otvoreno
prvenstvo u stonom tenisu,
pod pokroviteqstvom grada
U`ica. Okupio se veliki broj
takmi~ara, ~ak 118, a po prvi
put prvenstvo je bilo otvorenog
tipa:
- Do{ao je veliki broj
igra~a, mogu da ka`em profesionalaca,
stigli su iz Kraqeva,
Kragujevca, Makedonije,
Kosova, Bosne i Hercegovine, iz
U`ica, Po`ege, Kosjeri}a, Beograda
i drugih gradova i ja sam
prezadovoqan. Turnir je bio
dosta kvalitetan, i zadovoqio
je odre|ene kriterijume- zadovoqno
je rekao Vladimir Stoji}
direktor SK Jedinstvo.
^lan Gradskog ve}a zadu-
`en za sport Ilija Mi}evi}
je naglasio da je ovo prelepa
manifestacija koja je okupila
veliki broj mladih:
- U`ice je sportski grad i
u toku je akcija da se u {kolama
propagiraju svi sportovi, tu
zaista prioriteta nema. Trudimo
se da izjedna~imo sve sporotove
i da ne pravimo selekcije,
naravno kako je u sportu
najva`niji uspeh, rang i rad,
logi~no je i da oni koji dosegnu
odre|ene visine, imaju neki
blagi prioritet. Nadam se da
}emo ovakvih turnira u stonom
tenisu imati ne samo kada je dan
Grada u pitawu.
U`i~anka Vladislava Stoji},
koja je zbog obaveza na
fakultetu u Kragujevcu, prinu-
|ena je da ve} nekoliko godina
nastupa za ekipu iz tog mesta, a
ne za svoj mati~ni klub. Ipak,
uvek joj je drago kada do|e u svoj
grad:
- Ovaj turnir je fenomenalan,
i moram priznati da mi je
krivo {to ne nastupam za Jedinstvo,
ali takve su okolnosti
zato {to tamo treniram i tamo
studiram. Drago mi je {to sam
do{la na turnir jer on }e malo
vi{e da promovi{e stoni tenis
u mom gradu.-
Brojni gosti su stigli, a
me|u wima je i trener kadetske
Tre}e mesto: Vladislava Stoji}
reprezentacije Makedonije,
Miki Trandafilovski iz Kumanova:
- Prijateqstvo sa trenerom
Jedinstva @eqkom Dimitrijevi}em
uslovilo je da
do|emo .Ovo mi nije prvi put da
sam u U`icu, ali sam prvi put na
turniru, doveo sam tri de~aka
i `eqa nam je da ovde igramo
dobro. U`i~ani su divni qudi,
jako su gostoqubivi i verujte da
svi u`ivamo.
Pobednici po kategorijama:
Mla|i kadeti: 1. Nedovi}
Uro{ (Kragujevac), 2. Danilo
Bogovac (Kragujevac), 3. Aleksa
[pehar (Ariqe) i Marko ^oli}
(Kraqevo). Mla|e kadetkiwe:
1. Dorotea \ekni} (Vaqevo), 2.
Tamara Stevanovi} (Kraqevo),
3. Ja{a Jeremi} (Kraqevo).
Kadeti: 1. @ivojin Jovanovi}
(Vaqevo), 2. David Birdevski
(Kumanovo), 3. Uro{ Bogdanov}
i Vladimir Pil~evi}. Kadetkiwe:
1. Milica Vulovi} (Kraqevo),
2. Dorotea \ekni} 3. Ana
Gra~anin i Ja{a Jeremi}. Juniori:
1. Jovan Terzi} (Kraqevo),
2. Goran Di{kovski (Kumanovo),
3. Bo{ko Jeremi} (Kraqevo) i
Uro{ Komi} (U`ice). Juniorke:
(nije bilo u~esnika). Seniori:
1. Marko Anti} (]uprija), 2. Svetomir
Jovanovi} (Vaqevo), 3.
Ivica Stankovi} ( Kragujevac) i
Radivoje Ili} (Vaqevo). Seniorke:
1. Olga Mijailovi} ( Ni{),
2. Dejana Todorovi} (Kragujevac),
3. Biserka Risti} (Ni{) i
Vladislava Stoji} (U`ice).
Veterani: nije bilo u~esnika.
Rekreativci: 1. Miroqub Simovi}
(Kragujevac), 2. Dragan
\or|evi} (Po`ega), 3. Neboj{a
Mari} (Sevojno) i Borislav
Ili} ( Mr~ajevci).
Z. \okovi}
30 15. oktobar 2010.

OSMA ATLETSKA ULI^NA TRKA TROFEJ
U@ICA
Мађар победник
спорт
Trofej U`ica, atletska
trka koja je po osmi put odr`ana
u okviru Dana Grada, a u organizaciji
Sportskog saveza U`ice
okupila je 15 vrsnih trka~a. Na
`alost, Mirko Petrovi} nije uspeo
jo{ jednom da razgali srca
U`i~ana i poka`e zbog ~ega je
neprikosnoveni kraq uli~nih
trka na ovim prostorima. U
svom rodnom gradu pred svojim
navija~ima, o~igledno da ga je
Ma|ar Laslo Tot iznenadio,
i uspeo je da na svom prvom
u~e{}u odnese i laskavu titulu
pobednika
Ni lo{e vreme nije omelo
one najvetrenije i najzagri`enije
qubiteqe atletike da se okupe
na Gradskom trgu i pozdrave sve
aktere trke. Iako je izostao najavqeni
dolazak Gorana Nove
koji je pobedio na Univerzijadi
i koji je sjajan trka~ na 1500 i
3000 m za iznena|ewe se pobrinuo
Ma|ar Laslo Tot koji se
zajedno sa Milo{em Taborom,
tako|e Ma|ar pojavio u U`icu.
Tot je ina~e do tada bio pobednik
dva Krosa RTS-a u Beogradu
i Zaje~aru, pa su svi i o~ekivali
zanimqiv dvoboj. U izuzetno jakoj
konkurenciji, od starta koji
je dala na{a kraqica atletike
Olivera Jevti}, izdvojila se
grupa koja je na kraju i trijumfovala.
Tek od drugog kruga Tot se
odvojio i krenuo silovitije, a u
zavr{nici petog kruga zanimqiv
je bio dvoboj dva klubska
druga. Drugi kroz ciq stigao je
Nemawa Cerovac, tre}i Mirko
Petrovi}, ~etvrti je bio Darko
ostali takmi~ari zaslu`uju
~estitke.
Mla|ani Cerovac je naglasio
da je trka bila izuzetna:
- Meni je ovo ~etvrti put
da nastupam, dva puta sam bio
tre}e, a sada drugi, trudili smo
se i Mirko i ja ali je Tot zaista
sjajan trka~. Nadam se da }emo u
narednim trkama ulaziti u sve
boqu formu i da }emo uspeti da
Po@ega
Јесењи ђачки крос
U Po`egi je proteklog vikenda organizovan jesewi kros
za u~enike osnovnih i sredwih {kola, ali i za decu iz De~jeg
vrti}a “Olga Jovi~i} Rita”. Na atletskoj stazi gradskog stadiona
takmi~ari su tr~ali na deonicama od 100 do 1.200 metara.
Organizatori tradicionalnog op{tinskog krosa bili su
Op{tinska uprava, Sportski savez, Dru{tvo pedagoga fizi~ke
kulture i Op{tinska organizacija Crvenog krsta.
Sa jeseweg krosa u Po`egi
Kros je istovremeno imao i humanitarni karakter, u sklopu
akcije Crvenog krsta Srbije “Za sre}nije detiwstvo” ~iji je
moto bio “Imamo ciq, do|i na start”. Sva prikupqena sredstva
od prodaje startnih brojeva iskori{}ena su za pomo} socijalno
ugro`enoj deci u {kolama.
Organizatori zaslu`uju sve pohvale, kao i pobednici u
trkama, kojima su uru~ene diplome. Ipak, najve}i sveukupni
pobednik bila je masovnost, jer se na stadionu okupilo blizu
hiqadu de~aka i devoj~ica.
M. P.
Cerovac, Tot, Petrovi}, @ivanovi}, Bojovi}
@ivanovi} a peti Velimir Bojovi}.
Nakon trke Laslo Tot, pobednik
trke, rekao je da mu je
drago, prvi put u~estvuje i ovoj
trci, ali se ve} ranije sretao sa
Mirkom Petrovi}em:
- Mirko je odli~an takmi-
~ar, ali je danas bio moj dan.-
kratko je prokomentarisao pobednik.
Mirko Petrovi} je istakao
da mu je `ao {to nije uspeo da
odbrani tron:
- Pomalo smo i umorni ,kalendar
nam je dosta zgusnut, ali
sam imao problema sa stomakom,
i zaista `alim {to nisam bio
u mogu}nosti da pru`im ve}i
otpor. Nemawa Cerovac i svi
AK U@ICE
mu se suprostavimo. U U`icu su
se zaista okupili sjajni trka~i,
mo`e se reci da je bilo kao
prvenstvo dr`ave. Pozdravio
bih sjajnu publiku koja je navijala
za nas.
Trci je prisustvovao i
Dragi{a Kuzmanovi}, savezni
selektor koji je bio ponosan {to
je wegov radni grad imao priliku
da vidi jednu ovako dobru
i kvalitetnu trku;
- Svi trka~i su bili
odli~ni, trka je uzbudqiva i
dinami~na, i raduje me {to se
atletski krem okupio u mom gradu.
– kratko je prokomentarisao
selektor.
Z. \okovi}
Pro{log vikenda u [abcu je odr`ano tre}e kolo krosa
RTS-a, gde su ~lanovi AK U`ice ostvarili zapa`ene rezultate.
Ivan Gaji} je osvojio tre}e mesto u trci mla|ih juniora na 1200
m, Anastastija Todorovi} tre}e mesto u trci u~enika drugih
razreda na 400 m , dok su Uro{ Kutle{i}, Emina Marmarac i Tamara
Jovanovi} osvojili ~etvrta mesta u svojim kategorijama.
R. V.
15. oktobar 2010.
31

М А Л И О Г Л А С И
СТАНОВИ, КУЋЕ, ПЛАЦЕВИ,
АУТОМОБИЛИ...
Prodajem - KUPUJEM
• Prodajem dvosoban stan 55
kvadrata, tre}i sprat, centralno
grejawe, lift. Tel. 064-340-25-40
• Na Beloj zemqi prodajem 7
m3 oblovine, prete`no beli bor.
tel: 062/431-256, 064/44-797-52
• Prodajem trosoban stan sa
centralnim grejawem 65 m2
Tel: 066-9185015
• Prodajem ili izdajem dvosoban
stan.
Tel: 031-517-781 i 064/12-64-
033
• Prodajem ku}u u Lunovom
Selu, 13 kilometara od U`ica, 27
ari placa i pomo}ni objekat. Ulaz
na plac sa glavnog puta. Cena po
dogovoru.
Tel: 031/ 513 -329
• Prodajem dobar klasi~an
dvosoban stan od 60 m2 u centru.
Cena po dogovoru.
Tel: 064-974-64-49
• Prodajem ku}u i tri hektara
zemqe u Karanu. Cena po dogovoru.
Tel: 031-518-569 i 031-512-318
• Kupujem o~uvan {poret na
drva – smederevac 3
Tel: 062/431-256, 064/44-797-
52
• Prodajem motokultivator
Labin 14 ks, prikolica i freza.
Tel: 064/653 1 653
• Prodajem TA pe} od 4,5 kw
povoqno, ispravna.
Tel: 064-436 2784
• Prodajem harmoniku – klavirka
marke “Rojal standard” 120
basova, 3 oktave, 11 registara, sa
koferom i elektri~nim metronom,
nova
Tel: 063/77 77 308
• Kupujem TA pe} od 2,5 ili 6
kw mo`e i neispravna.
Tel: 031 525-083 i 064 466-5-
991
• Prodajem ispravqa~e za puwewe
akumulatora za 6 i 12V
Tel: 031 525 -083 i 064 466-5-
991
• Popravqam i izra|ujem
ispravqa~e za puwewe traktorskih
i ostalih akumulatora.
Tel: 031 525-083 i 064 466-5-
991
• Prodajem elektro folije za
podno grejawe ispod tepiha. Povoqno.
Tel: 031 525-083 i 064 466-5-
991
• Prodajem dvosoban stan
55m2, tre}i sprat, CG, lift.
Tel: 064/340-25-40
• Prodajem Mercedes 250
pre{ao 187.000 kil. u odli~nom
stawu, Opel kadet suzu 1.300,
skoro novu, povoqno sa prikolicom
i izdajem parking mesto u Javnoj
gara`i u vlasni{tvu.
Tel: 064-322-09-15 ili 031-
518-223
• Prodajem stolarski bansek
pre~nik 430 mm, koji ima tezge po
dva metra sa svake strane.
Tel: 551-237 ili 064/615 29 83
• Prodajem polovan {poret
Smederevac i pe} na drva
Tel: 064 0122 198
• Prodajem “Dormeo” du{ek
( nije kori{}en) dimenzije: 200 h
124 h15
Tel: 031/553-340 i 064/2364447
• Prodajem vikendicu na Jelovoj
gori. Cena po dogovoru.
Tel: 013/353-182
• Prodajem plac od 8 ari u
Kremnima, na pravcu ispod puta
za Taru. Pogodno za ku}u – vikendicu.
Tel: 065/677-6-447
• Hitno prodajem stan od 55 m2
u ulici Riste Te{i}a 80, U`ice.
Tel: 060-66-373-66
• Prodajem dva prozora PWC
80 h 120. Nov neupotrebqavan i
kamin za eta`no grejawe Alfa.
malo kori{}en.
Tel: 064/223 1927
• Prodajem legalizovanu i
ukwi`enu ku}u od 68 m 2 na Beloj
Zemqi,naseqe Krwevina.
Telefon: 064-17-43-798
• Hitno Prodajem drva za
ogrev. Cena po kubiku 30 eura.
Tel: 061-63-44-281
• Hitno Prodajem livadu od 92
ara kraj asfaltnog puta, mogu}nost
struja i voda. Lokacija
Qubawe – ]iti}i. Cena 2.000
eura.
Tel: 061-63-44-281
• Prodajem Jugo 55, registrovan
do juna 2011. 91. godi{te, prvi
vlasnik – 500 eura.
Tel: 064/4666801 i 520-531
• Kupujem polovan {poret na
drva.
Tel: 064 31 00 922 i 563-787
• Prodajem u Kr~agovu ku}u i
50 ari zemqe, nezavr{enu, povoqno,
ma{inu konfekcijsku Singer
u odli~nom stawu, jeftino, lokal
metalni 6h6 m2 proizvod Vaqaon.
alum.Sevojno za kafanu ili trgovinu
za izme{tawe.
Tel: 064-322-09-15 ili 031-
518-223
• Prodajem ku}u u centru
Sevojna sa 5 ari placa i gara`om,
telefon, kablovska, ukwi`eno,
povoqno
Tel: 064-244-52-21 i 066-93-22-
743
• Prodajem `enku dobermana,
staru godinu dana.
Tel: 512-578 i 064 315 11 88
• Prodajem stanove 62 m2 i
45 m2 u Novom Sadu (novogradwa)
ili mewam za odgovaraju}i stan u
U`icu.
Tel: 064/198 04 11
• Kupujem TA pe} – Magnohrom
Kraqevo od 2,5 kw
Tel: 064/918 2806
• Povoqno Prodajem Golf
3 - 1,9 dizel. Godina proizvodwe
1994.
Tel:060/546 1 546
• • Prodajem MINI REGAL
(trokrilni garderobni i vitrina).
Cena 3.800.00
Tel: 064 31 009 22
• Prodajem jednoiposoban
stan od 37.5 m2 u Rakovici,
po~etak Mari~ke, bez posrednika,
u{u{kan, delom name{ten, papiri,
odli~an, brzo useqiv. Cena
41.500 evra.
Tel: 064 587 0033
i 011/2561369
• Prodajem ku}u u Sevojnu
2 ara placa, legalizovana, CG
kablovska, 230 m2.
Tel: 060-514-68-08
• Prodajem stan - poslovni,
BG, ukwi`en, Slavija, CG, 80m2
Mob. 061/6432641
• Prodajem kancelarijski
name{taj, ku}ni name{taj sa
tehnikom.
Mob. 066 /512 7080
• Prodajem lokal 23 m2, ul. D.
Tucovi}a 41.
Tel: 063/77-57-776
• Prodajem dvosoban stan sa
parnim grejawem.
Tel: 061/14-38-086
• Prodajem dvosoban stan 74
m2 sa 2 lo|e, cg, I sprat, sre|en, bez
ulagawa, odmah useqiv, podrum i
parking prostor, iznad bolnice,
Kr~agovo - U`ice.
Tel. 064-261-31-72
• Prodajem auto - Zastava 128,
2003. godi{te, atestiran plin,
cena 1600 eura
Tel. 064/61-53-006
• Kupujem mawu ku}u ili vikendicu
u bli`oj okolini U`ica
Tel. 065/827-01-09 ili 031/562-
510
• Prodajem plac u Poto~awu,
povr{ina 20 ari, pored asfaltnog
puta, mogu}i svi prikqu~ci.
. Tel: 031/546-411
• Prodajem stan u Beogradu
– @eleznik.
Tel. 062/145-68-80
• Prodajem kamp prikolicu-
Adria karavan, u odli~nom stawu.
Tel. 031/571-857 ili 064/122-
01-55
• Prodajem apartman na Zlatiboru,
26 kvadrata.
Tel. 063/716-07-34
• U centru U`ica Prodajem
dvosoban stan.
Tel:061/14-38-086
• Prodajem sintisajzer Kasio.
Tel: 066-206-499
• Prodajem povoqno plac na
Zlatiboru, 7.5 ari. Naseqe Potoci,
Asfalt. Pogodan za individualnu
gradwu (ku}a, vikendica).
Mogu}a zamena za auto uz doplatu.
Tel. 060/448 7760
• Prodajem {kodu 100L – registrovana
do jula 2011. Dobro
o~uvana. Tel: 031-518-909
• Prodajem PE@O 206 HDI-4
vrata. -11.5000 km, 2002. proizveden.
O~uvan.
Tel: 065/64-25-800
• Prodajem plac na Beloj
Zemqi
Tel: 031/518-818
• Prodajem dva velika taburea
sa naslonom, cena 2.000,00 dinara
i polovnu vitrinu, cena 2000
dinara
Tel: 064/31-00-922
• Kupujem mawu, dvoeta`nu
pica pe}, mesilicu za testo, 10 kg,
pala~inkarnicu.
Tel: 065/554-6666
• Prodajem biciklu marke Mirago
Mateh. Novo i vrlo povoqno.
Tel. 031/517-864 ili 063/78-
34-544
• Prodajem klavijature JA-
MAHA PSR-172. Novo i povoqno.
Uz klavijature ide i posebno
postoqe.
Tel: 031/517-864 ili 063/78-
34-544
• Prodajem skuter sprint 50
kubika, 2 kw, nov, pod garancijom,
registrovan, cena 500 eura.
Tel: 065/554-6666
• Prodajem dva lokala u Vidovdanskoj
ulici br. 43 (43 m2 +
27 m2).
Tel: 064/4937 500 ili 031/531-
098
• Prodajem staru ku}u brvnaru
8/5 koja se nalazi u selu Potpe}u,
ZB „KR[“,drveno bure od 150-500,
drvenu kacu od 14-16 kazana.
Tel: 031/518-592
• Prodajem ku}u od 65 m2 sa 7
ari placa i pomo}nim objektom na
Zlatiboru, povoqno.
Tel. 063-82-45-699 ili 031/518-
341
• Prodajem jednosoban stan
37 m2 sa terasom i podrumom, bez
parnog grejawa, u Ko{tici. Cena
po dogovoru.
Tel: 066/059-223
• Prodajem sobna vrata od
masiva, puno drvo, standardnih
dimenzija, 90 evra po komadu
Tel: 060/310-10-01
• Pripremam ~ajeve od lekovitog
biqa prema individualnim
potrebama va{eg organizma. Svi
saveti si potpuno besplatni.
Tel. 065/47-48-705
• Prodajem Kotao “Zrewaninac”
sa 11 rebara, neupotrebqivan.
Cena povoqna-dogovor.
Tel:.031/563-253
• Prodajem porodi~nu komfornu
ku}u, Beogradska 84, iznad
prodavnice Ozon, sa telefonom,
oku}nica 15 ari, mogu}a nova gradwa.
Dvori{ne zgrade i podrum pogodne
su za malu privredu.
Tel: 031/511-286 ili 011/2674-
564; 2449-521
• Prodajem AUDI 100 1990.
godi{te, ugra|en plin, cena 800
eura
Tel. 064/346-23-72
• Prodajem halu 14 h 6m sa industrijskom
strujom, na placu od
23 ara, koji je ravan i ogra|en.
Tel: 064/121-99-15
• Prodajem Opel –kocka 1,6 d,
hitno, jeftino, samo 600 eura
Tel: 031/551-984 ili 064/68-
38-956
• Prodajem Fi}u u odli~nom
stawu, ura|ena generalna mewa~a
i motora, redovno odr`avan,
gara`iran, neregistrovan
Tel. 064/44-38-391
• Prodajem placeve i parcelu
na sun~anoj strani Tare za
sportski, zdravstveni i zabavni
turizam. Blizu hoteli, aerodromi,
dozvoqena gradwa. Zvati od 14-16
~asova na telefon: 031/515-033
• Prodajem ku}u od 170 m2
u centru Dre`nika, useqiva sa
stvarima i hektar imawa. 29.000
eura.
Tel:063/1927289 i 064/1209488
• Kupujem TA pe} 2 kw.
Tel: 554-731
• Prodajem lokal u
tr`nom centru ’’Moda’’ u
U`icu. Tel: 063/612-537
IZDAJEM
• Izdajem name{tenu garsoweru
sa CG, u Kr~agovu.
Tel: 031/520-374 i 064/827-
3606
• Izdajem gara`e u strogom
centru grada.
Tel: 064-146-16-16
• Izdajem renoviran,
name{ten dvosoban stan u Beogradu
za 2 ili 3 studentkiwe.
Tel: 011-3476-970
• Izdajem sobu
32 15. oktobar 2010.

М А Л И О Г Л А С И
Tel: 064-569-7071
• Izdajem sobu za jednu devojku,
upotreba kuhiwe i kupatila
TA pe} – u u`em centru grada.
Tel: 065-513-7500
• Izdajem name{tenu sobu za 1
– 2 osobe, kuhiwa, kupatilo, zaseban
ulaz.
Tel: 518-238, 064-93 67 953
Izdajem sobu u najstro`em
centru grada sa centralnim grejawem
za 2 u~enice.
Tel: 064-29 44 927
• Izdajem dvosoban stan u Jug
Bogdanovoj ulici.
Tel: 065/511-43-11
• Izdajem dvosoban name{ten
stan u U`icu, za porodicu ili
u~enice.
Tel: 857-319 od 7 do 9 i 21 do
23 ~asa
• Izdajem jednosoban stan
Tel: 031 521461, 063/7315037
• Izdajem name{tenu garsoweru,
u zgradi sa parnim grejawem
sve novo, renovirano.
Tel: 064-384-10-55
• Izdajem trosoban nename-
{ten stan 72 m2, osmi sprat, CG,
“Crna dama”, strogi centar u
U`icu.
Tel: 031/848-086 i 064/2211554
• Izdajem jednosoban stan
Tel: 031-521-461
• Izdajem sobu za studentkiwe
nedaleko od u~iteqskog
fakulteta.
Tel: 062-553-685
• Izdajem garsoweru za dva
studenta ili studentikwe iznad
{kole “Nada Mati}”, CG.
Tel: 064/275 0554
• Dvosoban prazan stan za izdavawe,
renoviran, parno grejawe,
struja posebno.
Tel: 064-149-2507
• Izdaje se stan sa posebnim
ulazom, telefonom i grejawem
iznad doma zdravqa u U`icu,
za studente, u~enike, devojke,
mladi}e ili bra~ni par.
Tel: 063/80-227-43
• Izdajem name{tenu sobu
za u~enicu ili studentkiwu sa
upotrebom kuhiwe i kupatila, CG,
centar grada.
Tel: 064/40-80-177
• Izdajem dvosoban stan u
ku}i, u`i centar grada.120 E.
Poseban ulaz, parking, dvori{te.
Tel: 131 551-714 , 063 8356855
i 064 1506218
• Izdajem stan sa parnim
grejawem za dve studentkiwe.
Bli`e informacije na telefon:
064 185 94 72
• Izdajem izvanredno name-
{ten trosoban stan u U`icu za tri
u~enice ili studentkiwe.
Tel: 064/553-08-69 i 857-319
Na fiksni zvati od 20 – 23
sata.
• Izdajem jednosoban stan u
ku}i, poseban ulaz ul.S.Markovi}a
116
Tel: 063/63-20-74
• Izdajem dvosoban stan za
dve u~enice – studentkiwe. TA
grejawe. Sve {kole blizu. Povoqno
Tel: 031/515-262 i
060/130 40 79
• Izdajem stan za studente u
U`icu. Tel: 063/612-537
• Izdajem stan sa parnim grejawem
u~enicama ili studentkiwama
Tel. 064/137-10-79
• Izdajem jednosoban name-
{ten stan, ul. Vojvode Bojovi}a,
U`ice
Tel: 031/524-565
• Izdajem jednosoban, name-
{ten stan za u~enike u Ko{ti~koj
ulici u U`icu,
Tel: 064/143-53-90
• Izdajem povoqno dvosoban
stan u centru grada, grejawe,
kablovska
Tel. 065/511-43-11
• Izdajem name{ten stan u
Kara|or|evoj ulici na Dovarju, 50
m2, za u~enike i studente, zaseban
ulaz, cg
Tel: 064/44-38-387
• Izdajem name{tenu sobu
u centru grada za jednu ile dve
u~enice-studentkiwe, TA, grejawe.
Tel: 031/519-322 ili 064/20-
46-506
• Mewam jednosoban stan
u Sevojnu sa grejawem za odgovaraju}i
u U`icu
Telefon:064/494-55-71
• Izdajem u~enicima i studentima
name{tenu dvokrevetnu
sobu u U`icu, zaseban ulaz, sa
centralnim grejawem, kuhiwom i
kupatilom.
Tel: 031/541-545 ili 064/846-
78-75
• Vo`dovac – Beograd -
Izdajem stan za studente, kompletno
name{ten, sve novo od 1.
septembra 2010.godine
Tel. 064/93-68-933
• Vrwa~ka Bawa - veoma povoqno
izdajem stan za |ake i studente,
komletno name{ten, sve novo,
od 1. septembra 2010.godine
Tel: 064/93-68-933
• Izdajem name{ten jednosoban
stan, udaqen od trga 800m,
sun~ana strana.
Tel: 064/012-21-98.
• Izdajem lokal u U`icu, na
Megdanu, 15 kvadrata.
Tel: 062/145-68-80
• Izdajem dvokrevetnu sobu:
parno grejawe, kupatilo, kuhiwa,
zaseban ulaz.
Tel. 031/541-183
• Izdajem dve sobe za po dve
u~enice u neposrednoj blizini
Medicinske {kole. Kuhiwa, kupatilo,
centralno grejawe,internet
kablovska TV.
Tel: 064/614-57-78
• Izdajem sobu sa upotrebom
kuhiwe za dve u~enice ili studentkiwe
u strogom centru grada
(trg). Kablovska, telefon, internet…
Telefon: 060/ 514-441-0
• Izdajem name{ten stan
u~enicama ili studentkiwama.
Kara|or|eva ulica.
031/571-857 ili 064/122-01-55
• Izdajem lokal na Sewaku,
35 m2, pored apoteke.
Tel: 031/564-016 ili 031/565-
403
• Izdajem ili prodajem lokal
23 m2 ul. Dimitrija Tucovi}a 41
Tel: 063/775-77-76
• Izdajem gara`u (struja i
voda) u Beogradskoj br. 20. Pogodna
za magacin.
Tel: 064/964-5588
• Izdajem name{tenu sobu u
centru grada za u~enicu – studentkiwu.
Telefon: 031/ 519-322
• Izdajem name{tenu garsoweru
za dve u~enice u zgradi (Rakijski
pijac), Telefon, CG.
Tel: 064/18-63-767
• Izdajem dvosoban prazan
stan u zgradi 54 m2, sa parnim grejawem.-
Kara|or|eva, Dovarje.
Tel: 031/563-253
• Izdajem name{tenu sobu za
dve u~enice ili studentkiwe u
Ul. Jovana Du~i}a 24.
Tel: 517-247 ili 064/66-22-
683
• Izdajem lokal 23 m, D.
Tucovi}a 41.
Tel: 063/77-57-776
• Izdajem luks garsoweru u
centru Beograda. Cena 250 e.
Tel: 064/115-97-25
• Studentima povoqno izdajem
jednosoban stan u centru Beograda
- TA grejawe.
Tel: 062/854-17-71
• Mewam dvosoban komforan
stan od 48 m2 u U`icu za
odgovaraju}u ku}u.
Tel: 064/448-72-82
• Izdajem name{ten stan 45
m2 u ^ajetini.
Tel: 031/831-580
• Mewam stan u centru
Aleksi}a most, III sprat, centralno
grejawe, lift, podrum, terasa
za ku}u za dve stambene jedinice
- dva mawa stana
Tel: 031/ 519-327 ili
060/519-32-70
• Mewam ku}u sa 5,30 ari
placa, u Prijepoqu, Kolovrat, za
stan u U`icu ili Beogradu, mogu}a
prodaja
Tel: 064/12-064-02
• Izdajem stan - poslovni prostor,
visoko prizemqe, CG, centar
U`ica, parking.
Tel: 011/31-60-307 od 17-19h
ili 063/71-79-922
• Izdajem dvosoban name-
{ten, za dvoje, troje, porodicu,
{iri centar - Stari grad
Tel: 031/551-714 ili 064/150-
62-18, 063/83-56-855.
• Potrebna garsowera u Beogradu,
centar, sa CG i telefonom.
Tel: 065/46-89-087
• Izdajem name{ten ili
nename{ten dvosoban stan za tri
u~enice ili bra~ni par i jednosoban
stan za dve u~enice ili bra~ni
par nedaleko od trga
Tel: 064/0122-198
• Izdajem jednokrevetnu sobu
sa upotrebom kuhiwe, za u~enike
ili studente.
Tel. 064/356-56-72
• Izdajem lokal od 50 m2 i stan
od 80 m2. ul. Stevana ^olovi}a bb
kod Zelene pijace u Ariqu.
Tel: 063/826-26-76
• Izdajem lokal u centru
Po`ege
Tel: 065/46-89-087
• Izdajem jednosoban name-
{ten stan sa CG, za u~enike, studente
ili zaposlene osobe.
Tel: 031/517-042 ili 060/099-
57-89
• Izdajem povoqno name{tenu
sobu za devojke.
Tel. 031/520-275
• Izdajem prazan dvosoban
stan na spratu u ku}i, blizu {kole
“Nada Mati}”, stan “u suncu”, useqiv
od septembra
Tel: 064/43-626-53
• Izdajem malu garsoweru,
name{tenu, sa grejawem i zasebnim
ulazom u privatnoj ku}i iznad
marketa „MAXI”.
Tel. 031/554-731
• Izdajem jednosoban
name{ten stan u zgradi sa telefonom,
TA grejawe, ul. Heroja
Jerkovi}a.
Tel: 064/344-83-24
• Izdajem name{ten dvosoban
stan, poseban ulaz, na spratu, sa
grejawem, (dve dvokrevetne sobe,
kuhiwa, kupatilo, {paiz i hodnik)
za |ake i studente.ulica Majdanska
59
Tel: 031-551-601 ili
064-4079792
• Izdajem le`ajeve u jednosobnom
stanu iznad @elezni~ke
stanice za studentkiwe, u~enice,
radnice, CG, povoqno.
Tel: 064/82-87-815 ili
517-786
• Izdajem name{tenu garsoweru
sa upotrebom kuhiwe i kupatila
( zaseban ulaz)
Tel: 552-549 i 062-210-839
• Izdajem name{ten dvosoban
stan. Cena 110 eura.
Tel: 060/3513101
• Izdajem dvosoban – trosoban
nename{ten stan u najlep{em
delu grada.
Tel: 031/521-340
• Izdajem dvosoban name{ten
stan za studente i |ake.
Tel:031/ 513-915 i 063/7267321
• Izdajem dvokrevetnu i
jednokrevetnu sobu za u~enice
sa parnim grejawem, kuhiwom,
dnevnim boravkom. Poseban sprat
Tel: 031/ 523-157 i 064/120 94
57
• Potreban name{ten jednosoban
stan u Beogradu za dve studentkiwe.
Tel: 063/ 8467 954
USLUGE
Dr`im ~asove gitare.
Zvati, posle 18 h, na telefon
064 - 30 -46 -720
• Potrebna `ena od 45-65 godina
bez obaveza za ~uvawe stare
osobe. Obezbedjen stan, hrana,
plata. Mogu} svaki dogovor.
Tel: 063-371-831
• Dr`im ~asove iz MS oflice-a
i radim seminarske i diplomske
radove iz menaxmenta i ekonomije
Tel: 064/32 00 352
• Devojka sa zavr{enim
u~iteqskim fakultetom dr`i
~asove srpskog jezika I matematike
u~enicima osnovne {kole
Tel: 061/6602193
• Instruktor sa dugogodi{wim
iskustvom vr{i obuku
kandidata svih kategorija i daje
~asove dopunske obuke za voza~e
koji imaju dozvolu „B“ kategorije
na svom vozilu.
Tel: 064/22-99-711
• Potrebna `ena za pomo} u
ku}i i negu devojke
Tel: 031/519-676
• Engleski jezik, prevodim u
oba smera i dr`im ~asove.
Tel. 064/ 27-88-771
• Dr`im ~asove klavira.
Tel: 064/291-57-57
• ^istim stanove, lokale,
apartmane, negovala bih starije
osobe do`ivotno.
Tel: 064/150-61-47
15. oktobar 2010.
33

забава
Televizija 5
Kneza Lazara 7, 31000 U`ice
Tel. 031 517-555, 510-089, 510-489
e-mail: tv5ue@ptt.rs
web: www.tv5-ue.co.rs
Najava programa
subota, 16. 10. 2010.
MALI I POSLOVNI OGLASI
08:30 SERIJA: MAIN TERI (R)
11:00 PRI^E I Z KRAJA
12:00ZDRAVSTVENI KARTON
12:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
13:00 PLANETA ZEMLJA
14:00 NEDELJNO POPODNE ( REPRIZA)
16:00 EMISIJA: BIOGRAFIJA
MALI I POSLOVNI OGLASI
17:00 EMISIJA: MUVILEND
17:30 KOKTEL
19:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
19:30 EMISIJA: AUTO MOTO NEWS
20:00 FILM:
22:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
22:30 VIKEND KALEIDOSKOP
23:30 METALURGIJA
00:00 INFO 5
nedeqa, 17. 10. 2010.
NAJAVA PROGRAMA
MALI I POSLOVNI OGLASI
07:30 CRTANI FILM :
10:30 LEK IZ PRIRODE
11:00 FARMA ( EMIS. IZ POQOPRIVREDE )
12:00 KUHIWICA
MALI I POSLOVNI OGLASI
13:00 EMISIJA: BIOGRAFIJA
14:00 BULEVAR
MALI I POSLOVNI OGLASI
15:00 NEDELJNO POPODNE
17:00 VIKEND KALIDOSKOP
18:00 PRI^E IZ KRAJA: (R)
19:00 INFO 5
19:30 CRTANI FILM
20:00 FILM
22:00 INFO 5 ILI PORTAL
22:30 EMISIJA: VEZE
23:20 TOTAL PLUS MAGAZIN
MALI I POSLOVNI OGLASI
00:00 INFO 5
ponedeqak, 18. 10. 2010
09:00 MALI I POSLOVNI OGLASI
09:15 KUHIWICA
10:00 SERIJA: MAIN TERI (R)
10:30 CRTANI FILM: (R)
11:00 EMISIJA: EXCLUZIV (R)
11:30 EMISIJA: KOKTEL (R)
12:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
13:05 EMISIJA: MUVILEND
14:00 EMISIJA (R)
15:00 CRTANI FILM:
15:30 PLANETA @ENA (REPRIZA)
16:00 EMISIJA: VEZE
16:30 KUHINJICA
17:15 SERIJA: MAIN TERI (R)
17:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
18:00 EMISIJA: FAIR PLAY
19:00 INFO 5
19:30 CRTANI FILM:
20:00 EMISIJA: KOZMO KOZMETIKA
20:30 EMISIJA: ATLAS ILI GULIVER
21:00 SERIJA:
MALI I POSLOVNI OGLASI
22:00 INFO 5
22:30 EMISIJA: ZDRAVO
23:30 MUZI^KA EMISIJA:
MALI I POSLOVNI OGLASI
24:00 INFO 5
utorak, 19. 10. 2010.
09:00 MALI I POSLOVNI OGLASI
09:15 KUHINJICA
10:00 SERIJA: MAIN TERI (R)
10:30 CRTANI FILM: (R)
11:00 EMISIJA: FARMA
12:00 EMISIJA: ZDRAVO (R)
MALI I POSLOVNI OGLASI
13:00 EMISIJA: PRESS KLUB
13:30 EMISIJA: LEK IZ PRIRODE
15:00 CRTANI FILM:
15:30 EMISIJA KOZMO KOZMETIKA
16:00 EMISIJA: ATLAS ILI GULIVER
16:30 KUHINJICA
17:45 SERIJA: MAIN TERI
17:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
18:00 EMISIJA: AUTO MOTO NEWS
18:30 EMISIJA: KNOCOUT
19:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
19:30 CRTANI FILM:
20:00 SIMPATIJA
20:30 EMISIJA: KU]ICA U CVE]U
21:00 FAIR PLAY (R)
22:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
22:30 EMISIJA: SERBIA & WORLD
23:00 EMISIJA KNOCOUT
24:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
sreda, 20. 10. 2010.
09:00 MALI I POSLOVNI OGLASI
09:15 KUHIWICA
10:00 SERIJA: MAIN TERI ®
10:30 CRTANI FILM: (R)
11:00 EMISIJA: SERBIA & WORLD ®
12:00 EMISIJA: AUTO MOTO NEWS
12:30 EMISIJA: KNOCOUT
MALI I POSLOVNI OGLASI
13:05 EMISIJA: BULEVAR
14:00 SERIJA: (R)
15:00 CRTANI FILM:
15:30 SIMPATIJA
16:00 EMISIJA: KU]ICA U CVE]U (R)
MALI I POSLOVNI OGLASI
17:15 SERIJA: MAIN TERI
18:00 EMISIJA: ZDRAVSTVENI KARTON
19:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
19:30 CRTANI FILM
20:00 EMISIJA : PRIVREDA I MI
20:30 MUSIC BOX
21:10 EMISIJA : O SVEMU PO MALO
22:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
22:30 EMISIJA: SPORTSKA GALAKSIJA
23:30 EMIS. MRA^NA STR. DIGIT. SVETA
24:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
~etvrtak, 21. 10. 2010.
08:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
09:15 KUHINJICA
10:00 SERIJA: MAIN TERI (R)
10:30 CRTANI FILM: (R)
11:00: EMISIJA: SPORTSKA GALAKSIJA ®
12:00 SIMPATIJA (R)
12:30 PRI^E IZ KWI@ARE (R)
12:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
13:00 EMISIJA : O SVEMU PO MALO
14:00 TOTAL PLUS MAGAZIN (R)
15:00 CRTANI FILM:
15:30 EMISIJA: ZDRAVSTVENI KARTON
16:30 KUHINJICA
17:00 SERIJA
17:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
18:00 EMISIJA: PLANETA @ENA
18:25 EMISIJA: PUTOPIS
19:00 INFO 5
19:15 MALI I POSLOVNI OGLASI
19:30 CRTANI FILM:
20:00 EMISIJA: DUH VREMENA
21:00 ABS SHOW
22:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
22:30 FILM:
24:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
petak, 22. 10. 2010.
09: 00 MALI I POSLOVNI OGLASI
09:15 KUHINJICA
10:00 SERIJA: MAIN TERI ®
10:30 CRTANI FILM:
11:00 DUH VREMENA ®
12:00 FAIR PLAY ®
12:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
13:00 FILM:
15:00 CRTANI FILM:
15:30 EMISIJA: PLANETA @ENA (R)
16:00 EMISIJA: KOZMO KOZMETIKA (R)
16:30 KUHINJICA
17:15 SERIJA: MAIN TERI ®
17:45 MALI I POSLOVNI OGLASI
18:00 EMISIJA: PRI^E IZ KRAJA
19:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
19:30 CRTANI FILM:
20:00 EMISIJA: LEK IZ PRIRODE
20:30 EMIS.: KRIS EJND@EL - ILUZIONISTA
21:00 EMISIJA BULEVAR
22:00 INFO 5
MALI I POSLOVNI OGLASI
22:30 MUZI^KA EMISIJA: EXCLUZIV
23:00 MUSIC BOX
24:00 INFO 5
ТВ ЛАВ УЖИЦЕ
Ul. Qube Stojanovi}a 3
Tel 031 / 510 - 080, 031 / 510 - 480
e-mail : tvlav@sbb.rs
petak, 15. 10. 2010.
06.00 Mali i poslovni oglasi
07.00 Crtani film
07.30 Mali i poslovni oglasi
08.00 Hrana i vino
08.30 Mali i poslovni oglasi
09.00 TV Vrte{ka [mizla sa stilom
10.00 Lav music
10.30 Mali i poslovni oglasi
11.00 Vrele gume, R
12.00 Vi{e od sporta, P
13.00 Cvr~ak na sat, R
14.30 Mali i poslovni oglasi
15.00 Qubav na prodaju, serija, R
16.00 Hrana i vino
16.30 Mali i poslovni oglasi
17.00 Galenov svet, P
18,00 Modus vivendi, P
18.45 Dnevnik
19.30 Mali i poslovni oglasi
20.00 Crkva i kultura, direk. prenos iz Crkve
Sv.Marka
21.00 Lav music
21.45 Dnevnik
22.30 Mali i poslovni oglasi
22.40 Qubav na prodaju, serija, P
23,45 Dnevnik
00,30 Mali i poslovni oglasi
No}ni program Lav music
subota, 16. 10. 2010.
06.00 Mali i poslovni oglasi
07.00 Crtani film
07.30 Mali i poslovni oglasi
08.00 Hrana i vino
09.00 Sporti}
10.00 Autosprint
10.45 Mali i poslovni oglasi
11.00 Media M, P
12.00 Smeh terapija,P
13.00 Pod sjajem zvezda, P
14,30 Mali i poslovni oglasi
15,00 Super 70, R
16.30 Mali i poslovni oglasi
17,00 Pravoslavqe
18,00 Digitalni svet, P
18,45 De~iji Dnevnik
19,30 Mali i poslovni oglasi
20,00 Film, premijera
21.45 De~iji Dnevnik
22.30 Mali i poslovni oglasi
22,50 Trend setter
23.45 De~iji Dnevnik
00,30 Mali i poslovni oglasi
No}ni program Lav music
nedeqa, 17.10. 2010.
06.00 Mali i poslovni oglasi
07.00 Crtani film
07.30 Mali i poslovni oglasi
08.00 Hrana i vino
09.00 Vi{e od sporta
10.00 Pod sjajem zvezda, P
potom Mali i polsovni oglasi
12.00 Cvr~ak na sat
13.00 Art of business
14.30 Mali i poslovni oglasi
15.00 Super 70, P
16.30 Mali i poslovni oglasi
17.00 Pravoslavqe
18.00 Smeh terapija, R
18.45 De~iji Dnevnik
19.00 Sto poslova
19.30 Mali i poslovni oglasi
20.00 Film, premijera
21.45 De~iji Dnevnik
22.00 Snimak fudbalske utakmice Sloboda
Point Sevojno – Crvena Zvezda
23.45 De~iji Dnevnik
00.30 Mali i poslovni oglasi
01.00 Dobro ti ve~e, P
No}ni program Lav music
ponedeqak, 18.10.. 2010
06.00 Mali i poslovni oglasi
07.00 Crtani film
07.30 Mali i poslovni oglasi
08.00 Hrana i vino
08.30 Mali i poslovni oglasi
09.00 TV Vrte{ka Puls plus
10.00 Lav music
10.30 Mali i poslovni oglasi
11,00 Modus vivendi, R
12.00 Media M, R
13.00 Galenov svet, R
14.30 Mali i poslovni oglasi
15.00 Qubav na prodaju, serija, R
16.00 Hrana i vino
16.30 Mali i poslovni oglasi
17.00 Pravoslavqe
18.00 Sto poslova, R
18.45 Dnevnik
19,30 Mali i poslovni oglasi
20.00 Art of business,R
21.00 Lav music
21.45 Dnevnik
22.30 Mali i poslovni oglasi
22.40 Qubav na prodaju, serija, P
23,45 Dnevnik
00,30 Mali i poslovni oglasi
No}ni program Lav music
utorak, 19. 10. 2010.
06.00 Mali i poslovni oglasi
07.00 Crtani film
07.30 Mali i poslovni oglasi
08.00 Hrana i vino
08.30 Mali i poslovni oglasi
09.00 TV Vrte{ka [ampioni
10.00 Lav music
10.30 Mali i poslovni oglasi
11.00 Digitalni svet,R
12.00 Trend setter,R
13.00 Film, repriza
14.30 Mali i poslovni oglasi
15.00 Qubav na prodaju, serija, R
16,00 Emisija Kosjeri}, premijera
16,30 Mali i poslovni oglasi
17,00 Pravoslavqe
18,00 Vino i vinogradarstvo, P
18.45 Dnevnik
19,30 Mali i poslovni oglasi
20.00 Biqana za Vas
21.00 Lav music
21.45 Dnevnik
22.30 Mali i poslovni oglasi
22.40 Qubav na prodaju, serija, P
23,45 Dnevnik
00,30 Mali i poslovni oglasi
No}ni program Lav music
sreda, 20. 14. 2010.
06.00 Mali i poslovni oglasi
07.00 Crtani film
07.30 Mali i poslovni oglasi
08.00 Hrana i vino
08.30 Mali i poslovni oglasi
09.00 TV Vrte{ka Portret
10.00 Lav music
10.30 Mali i poslovni oglasi
11.00 Sporti}
12.00 Biqana za Vas, R
13.00 Zdravologija, R
14,00 Vino i vinogradarstvo, R
14,30 Mali i poslovni oglasi
15.00 Qubav na prodaju, serija, R
16.00 Hrana i vino
16.30 Mali i poslovni oglasi
17.00 Pravoslavqe
18.00 Zoo hobby
18.45 Dnevnik
19,30 Mali i poslovni oglasi
20.00 Slike u oku, P
21.00 Lav music
21.45 Dnevnik
22.30 Mali i poslovni oglasi
22.40 Qubav na prodaju, serija, P
23,45 Dnevnik
00,30 Mali i poslovni oglasi
No}ni program Lav music
~etvrtak, 21. 10. 2010.
06.00 Mali i poslovni oglasi
07.00 Crtani film
07.30 Mali i poslovni oglasi
08.00 Hrana i vino
08.30 Mali i poslovni oglasi
09.00 TV Vrte{ka Svetiwama u pohode
10.00 Lav music
10.30 Mali i poslovni oglasi
11,00 Zoo hobby, R
11,30 Emisija Kosjeri}, repriza
12.00 Slike u oku, R
13.00 Film, repriza
14.30 Mali i poslovni oglasi
15.00 Qubav na prodaju, serija, R
16.00 Hrana i vino
16.30 Mali i poslovni oglasi
17.00 Zdravologija, P
18.00 Vrele gume, P
18.45 Dnevnik
19,30 Mali i poslovni oglasi
20,00 Emisija Kosjeri},P
21.00 Lav music
21.45 Dnevnik
22.30 Mali i poslovni oglasi
22.40 Qubav na prodaju, serija, P
23,45 Dnevnik
00.30 Mali i poslovni oglasi
No}ni program lav music
34
15. oktobar 2010.

хроника
OBJAVQENI DOBITNICI
KWI@EVNIH PRIZNAWA
“HAXI DRAGAN”
Главна
награда
Владимиру
Јагличићу
Osim glavne nagrade Vladimiru
Jagli~i}u, `iri dodelio
priznawa i Miluniki
Mitrovi} iz Kosjeri}a za
zbirku pesama “Listopadne
i druge” i Miroslavu
Kosti}u iz Beograda za pesmu
posve}enu haxi Draganu
Todorovi}u
Objavqena su imena dobitnika
kwi`evne nagrade “Haxi Dragan” za 2010.
godinu, u~esnika na tradicionalnom
konkursu koji, u znak se}awa na prerano preminulog
po`e{kog pesnika haxi Dragana
Todorovi}a, organizuju Kwi`evne novine
“Svitak” i Narodna biblioteka u Po`egi.
Nagrade i priznawa dobitnicima bi}e
uru~ene na sve~anom okupqawu poslenika
pisane re~i i kulture krajem narednog meseca
u Po`egi.
Na konkursu, za ciklus od pet pesama
na slobodnu temu, u~estvovalo je 67 pesnika
iz raznih krajeva Srbije, Republike Srpske
i Crne Gore. @iri za dodelu ovogodi{we
nagrade radio je u sastavu: kwi`evnici
Veroqub Vuka{inovi} (predsednik), Zoran
Jeremi} i Milijan Despotovi}. ^itaju}i
П Р О Д А Ј А
Nedeqnik „Vesti“ mo`ete kupiti u prostorijama
IMD „Vesti“, Qube Stojanovi}a br. 5, u kancelariji br.
10, od 8 do 15 ~asova svakog radnog dana.
Cena jednog primerka je 50 dinara.
P r e t p l a t a
Ukoliko ste zainteresovani da se pretplatite
na list „Vesti“, koji izlazi svakog petka, mo`ete to
u~initi na telefone:
513 – 261, 513 - 124 ili elektronskim putem:
vesti.ue@gmail.com
vestint@gmail.com
Godi{wa pretplata od 1 do 3 primerka novina iznosi
4.000, pretplata na vi{e od 4 primerka je 3.000 dinara,
dok je godi{wa pretplata za inostranstvo 15.000
dinara po jednom primerku.
U cenu je ura~unat PDV.
U ZNAK SE]AWA NA PESNIKA:
Haxi Dragan Todorovi}
pristigle pesme stekao se utisak da me|u
odabranim radovima snagom pesni~ke re~i
dominiraju pesme pod {iframa “Gorwak”
(Vladimir Jagli~i}) i “Gorski izvor” (Miroqub
Todorovi}). Oba pesnika su u svojim
pesni~kim ciklusima ostvarili celovitost
ideje i iskazali izuzetno pesni~ko ume}e u
pesmama, u okviru ciklusa.
S obzirom da po propozicijama konkursa
nisu predvi|ena dva ravnopravna dobitnika,
odlu~ile su nijanse, pa se `iri jednoglasno
opredelio da dobitnik glavne
nagrade bude Vladimir Jagli~i} iz Kragujevca,
za ciklus pesama “U sen zaostav{i”.
Ovaj pesnik ro|en je u Kragujevcu 1961.
godine, zavr{io je Pravni fakultet u
Beogradu, a sada radi u Spomen - centru
“[umarice”. Pi{e poeziju, prozu, kwi`evnu
kritiku, priredio je vi{e antologija, bavi
se prevo|ewem sa ruskog jezika, a objavio je
petnaest kwiga.
Nagra|eni ciklus “U sen zaostav{i”
ostvaren je kroz pet lirskih pesama ispevanih
u vezanom stihu, sa bogatim jezi~ko
melodijskim tkawem i misaono - emotivnim
skladom. Polaze}i od
prizora vezanih za
prirodu, vinograd,
vo}wak i izvor,
pesnik ~itaoca unosi
do duhovnosti i Ravanice,
sugeri{u}i
da iza vidqivog,
materijalnog i prolaznog,
sija ono
ve~no i nepropadqivo.
Posebnu vrednost
~ini sna`an
pesni~ki jezik, sa
arhai~nim i lokalnim
prizvukom, koji
odslikava duboku
vezu ovog pesnika
sa na{om pesni~kom
tradicijom. U
nagra|enom ciklusu,
Jagli~i} uspeva da
vedro i setno peva
o prolaznosti i
obnavqawu sveta,
o `ivotnim ciklusima
i rodnom tlu,
oslu{kuju}i u jeziku
govor predaka i naslu}uju}i onu nebesku
svetlost za kojom je i Dragan Todorovi}
neprekidno tragao u svojoj poeziji.
Haxi Dragan Todorovi} (1951-2008)
bio je prvi predsednik Podru`nice za
Zlatiborski okrug Udru`ewa kwi`evnika
Srbije, pa su organizatori konkursa
dodelili jo{ jednu nagradu “Haxi Dragan”
za najuspe{niju kwigu ~iji je autor ~lan
Podru`nice za Zlatiborski okrug UKS. @
iri je bio jednoglasan da se ova nagrada
dodeli Miluniki Mitrovi}, kwi`evnici
iz Kosjeri}a, za zbirku pesama “Listopadne
i druge” objavqenu 2010. godine. Nagra|ena
poetesa ro|ena je 1950. godine u Se~oj Reci,
zavr{ila je srpsku kwi`evnost i jezik na
Filolo{kom fakultetu u Beogradu, radila
kao profesor i bila vi{egodi{wi direktor
Doma kulture u Kosjeri}u. Zapa`ena je kao
izuzetan kulturni poslenik, pi{e poeziju,
prozu, kwi`evnu i likovnu kritiku, a objavila
je osam kwiga. Sada je potpredsednica
Podru`nice za Zlatiborski okrug UKS.
Milunika Mitrovi} peva o iskustvu
koje obele`ava li~ni emocionalni epicentar,
jezikom prenesenog smisla, ona govori
o “ve~nome sada”. Biti toliki asketa, izraz
je duhovnog bogatstva, neuni{tivog
i ravno onom “beskrajnom” ili “belom”
Nastasijevi}evom koje je op~iwavalo i
Pauna Petronijevi}a da bi obezbedio trajawe.
Belo je za Miluniku ne samo “dosluta”,
brid, ve} i simbol svetlosti, obnavqawa i
trajawa, jer `ivot ima smisla dok trajemo
“nastavqaju}i se jedni u drugima”. Majka,
praroditeqka na{a, u Milunikinoj poeziji
dobila je poeti~ki svetovni portret koji
stoji naspram slike mlade devojke {to u
samu sebe urasta. Pesnikiwi kroz glavu
prolaze one godine kada majka ve{to rukama
ispred svedobre igle na “singerici”,
izvla~i platno novo, ali i zakrpe, i tako
{ije budu}nost srpske poezije kojoj pripada,
danas, Milunika Mitrovi}. Ova kwiga
i jeste ~inodejstvovawe koje uklawa “gle|
mrtvih o~iju”, ona je, i svojevrstan rekviem
`ivota i smrti.
@iri je, tako|e jednoglasno, odlu~io
da se posebno priznawe - Pohvala za
najlep{u pesmu posve}enu haxi Draganu
Todorovi}u, dodeli pesniku Miroslavu
Kosti}u iz Beograda. Kosti} je ro|en 1955.
godine u Vrawu, redovni je profesor na
Gra|evinskom fakultetu u Beogradu, pi{e
poeziju, a objavio je deset kwiga.
M. Pavlovi}
CRNA HRONIKA
Погинуо пешак
Te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj
je `ivot izgubio pe{ak S. B. (66) dogodila
se u ~etvrtak 14. oktobra u ranim
jutarwim satima u ^ajetini, u ]aldovi}a
tunelu. Nepoznato vozilo naletelo je
na pe{aka i usmrtilo ga, a potom se
udaqilo sa mesta nesre}e. Na mesto
doga|aja iza{li su istra`ni sudija Osnovnog
suda i tu`ilac Osnovnog javnog
tu`ila{tva iz U`ica. U toku je daqi
rad na utvr|ivawu svih okolnosti u vezi
sa tom saobra}ajnom nesre}om.
15. oktobar 2010.
35

О Г Л А С И
Na osnovu ~lana 8. i 10. Pravilnika o stipendirawu talentovanih u~enika i studenata
(broj 110-5/08, 15.10 2008.god.), Komisija za stipendirawe talentovanih u~enika i studenata
I Pravo u~e{}a na konkursu imaju:
I a) U~enici sredwih {kola i studenti I godine studija
prvog stepena na visokim {kolama i fakultetima ~iji je osniva~
Vlada Republike Srbije, ~ije se {kolovawe finansira iz
Buxeta, ukoliko su u prethodnoj {kolskoj 2009/2010. godini ostvarili
slede}e rezultate:
- prose~nu ocenu najmawe 4,80
- u~estvovali na takmi~ewima iz pojedinih predmeta i osvojili
jednu od slede}ih nagrada
1. prvo mesto na op{tinskom takmi~ewu
2. prvo ili drugo mesto na okru`nom takmi~ewu
3. jedno od prva tri mesta na republi~kom takmi~ewu
4. jedno od prvih pet mesta na me|unarodnom takmi~ewu
i imaju prebivali{te na teritoriji grada U`ica najmawe 5
godina neprekidno pre datuma objavqivawa konkursa.
Uz prijavu dostaviti:
- svedo~anstvo o zavr{enom razredu {kolske 2009/2010. godine
- diplomu ili potvrdu o rezultatima na takmi~ewima u
{kolskoj 2009/2010. godini
- potvrdu o upisu razreda - za u~enike sredwih {kola
- potvrdu o upisu prve godine visoke {kole ili fakulteta
- za studente
- uverewe o prebivali{tu.
b) U~enici matemati~ke gimnazije, filolo{ke gimnazije
i umetni~ke {kole, ukoliko su u prethodnoj {kolskoj 2009/2010.
godini ostvarili prose~nu ocenu 5,00.
grada U@ica
r a s p i s u j e
К О Н К У Р С
za dodelu stipendija talentovanim u~enicima i studentima
koji imaju prebivali{te na teritoriji grada U`ica, za nastavnu 2010/2011. godinu
godine
2. potvrdu o upisu razreda
3. uverewe o prebivali{tu.
v) Studenti druge i vi{ih godina studija prvog stepena
na visokim {kolama i fakultetima ~iji je osniva~ Vlada Republike
Srbije a koji se finansiraju iz buxeta, ukoliko su :
- polo`ili sve ispite iz prethodne godine studija
- u prethodnoj godini studija ostvarili prose~nu ocenu najmawe
9,00
i imaju prebivali{te na teritoriji grada U`ica najmawe 5
godina neprekidno pre datuma objavqivawa konkursa.
Uz prijavu dostaviti:
- uverewe o upisanoj godini studija i statusu studenta koji
se finansira iz buxeta
- uverewe o prose~noj oceni sa napomenom da su polo`eni
svi ispiti iz prethodne godine studija
- uverewe o prebivali{tu.
* Uz prijavu se mogu podneti kopije tra`enih dokaza.
* Tra`ena uverewa mogu biti iskazana na jednoj ili vi{e
isprava zavisno od prakse fakulteta/visoke {kole i obrazaca
koje koriste.
II Prijave sa tra`enim dokazima o ispuwewu uslova
podnose se gradskoj Komisiji za stipendirawe talentovanih
u~enika i studenata, preko pisarnice gradske uprave.
III Rok za podno{ewe prijava je 05.11 2010.godine.
Uz prijavu dostaviti:
1. svedo~anstvo o zavr{enom razredu {kolske 2009/2010.
Komisija za stipendirawe
talentovanih u~enika i studenata
Na osnovu ~lana 10. 14. i 29. Zakona o proceni uticaja
na `ivotnu sredinu ("Sl. gl.RS", br.135/04,36/09),
Op{tinska uprava Po`ega, organ uprave za poslove
za{tite `ivotne sredine daje slede}e:
ОБАВЕШТЕЊЕ
Op{tinska uprava Po`ega, organ uprave za poslove
za{tite `ivotne sredine doneo je re{ewe kojim je nosiocu projekta-preduze}u
za proizvodwu, promet i usluge "DULEX" D.O.O
iz U`ica, Ul. Vidovdanska broj 25 nalo`ena izrada studije
procene uticaja projekta "Skladi{tewe, mehani~ki tretman
i distribucija neopasnog otpada" na `ivotnu sredinu, koji }e
se realizovati u okviru kat. parcele br.1578/1 KO Bakionica
(op{tina Po`ega).
Istim re{ewem nosiocu projekta odre|en je obim i
sadr`aj studije u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na
`ivotnu sredinu ("Sl. gl.RS", br.135/04,36/09) i Pravilnikom o
sadr`ini studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.gl.
RS", br.69/05).
Ovim putem se obave{tavaju zainteresovani organi, organizacije
kao i zainteresovana javnost da mogu izvr{iti uvid u
doneto Re{ewe o potrebi izrade studije kao i obimu i sadr`aju
iste u zgradi Skup{tine op{tine Po`ega, soba 6, svakog radnog
dana od 07-15 ~asova u roku od 10 dana od dana objavqivawa
ovog obave{tewa..
DOM KULTURE IVAWICA
raspisuje
КОНКУРС
za najlep{u qubavnu pesmu
Potrebnmo je poslati najvi{e tri NEOBJAVQENE PESME
pod {ifrom.
U drugom kovertu poslati razre{ewe {ifre i kra}u biografiju.
Selektor }e odabrati tri najboqe pesme. Prva nagrada je
{tampawe zbirke pesama autoru o tro{ku Doma kulture.
Selektor bira i pesme koje }e biti objavqene u zborniku
’’@ubori sa Moravice’’ za 2010. godinu.
Radove slati na adresu:
Dom kulture Ivawica 32250, V. Marinkovi}a b.b. sa naznakom
’’Za konkurs poezije’’.
Nagrade i diplome bi}e uru~ene na sve~anosti povodom
promocije Zbornika.
36 15. oktobar 2010.

S E ] A W E
Ч И Т У Љ Е - О Г Л А С И
Dana 16. oktobra 2010.
navr{i}e se godina, duga
i preduga, godina velikog
bola i tuge za tobom na{ jedini,
voqeni i nepre`aqeni
brate
Dana 16. oktobra 2010.
godine navr{ava se tu`na
godina od kada nisi sa nama
JOKI] STANKA
07.10.1990 – 07.10.2010.
Vreme koje prolazi
ne mo`e izbrisati
tvoj lik i qubav
koju si nam pru`ila.
S qubavqu i po{tovawem uvek te se se}aju
tvoji najmiliji.
suprug Svetozar, Gordana
i Kosta sa porodicom
ANXI] DRAGAN
– BATO
Dragi Batko, nikada te
ne mogu i ne}e pre`aliti
tvoje sestre. Sve dok `ivimo,
`ive}e{ sa nama.
Po~ivaj u miru
i neka te an|eli ~uvaju.
Vole te sestre
Zorica, Milica,
Verica i Dragica.
ANXI] DRAGAN
– BATO
Hvala za svu qubav, sve
radosti, toplinu i podr{ku
u `ivotu.
Bio si nam oslonac i
putokaz kroz `ivot.
Neka te ~uva tvoj Beli
an|eo.
Tvoji: Lolo, Maja i Branka
U skladu sa ~l. 54. Zakona o za{titi prirode
(„Slu`beni glasnik R.S.“, broj 36/2009.),
Javno preduze}e za gazdovawe [umama
„Srbija[ume“, Beograd,
[umsko gazdinstvo „U@ice“ Beograd,
ulica Nikole Pa{i}a broj 40, U`ice.
О Б А В Е Ш Т А В А
Javnost da }e u periodu od 16.10.2010. do 15.11.2010. godine
u prostorijama [umskog gazdinstva „U`ice“ u U`icu i
[umske uprave u Kosjeri}u u ciqu obezbe|ewa u~e{}a javnosti,
biti izlo`en javnom uvidu Predlog plana upravqawa Spomenika
prirode „Kloko~evac“ za period 2011.-2020. godina.
Javno preduze}e „Srbija{ume“, [umsko gazdinstvo „U`ice“
U`ice poziva javnost da izvr{i uvid u Predlog plan upravqawa
Spomenika prirode „Kloko~evac“ za period 2011- 2020. godina
i dostavi pisanim putem eventualna mi{qewa, primedbe
i predloge do 15.11.2010. godine, do 11.00 ~asova.
Javni uvid se mo`e ostvariti svakog radnog dana u vremenu
od 12.00 do 14.00 ~asova u prostorijama [umskog gazdinstva
„U`ice“ u U`icu, ulica Nikole Pa{i}a broj 40 (osoba za
kontakt Dragan \eni}, dipl.in`.{um.) i [umske uprave Kosjeri},
ulica Olge Grbi} broj 2 (osoba za kontakt Vlade \uki},
dipl. in`.{um.).
Istovremeno, Javno preduze}e „Srbija{ume“, [umsko
gazdinstvo „U`ice“ Beograd, obave{tava javnost, kao i zainteresovane
organe i organizacije, da }e javna rasprava o Predlogu
plana upravqawa Spomenika prirode „Kloko~evac“ za
period 2011 - 2020. godina biti odr`ana 15.11.2010.godine u 12
~asova, u [umskoj upravi Kosjeri}, ulica Olge Grbi}, broj 2.
Turisti^ka organizacija
„Zlatibor“,
naseqe „Jezero“ bb, Zlatibor,
objavquje slede}i
О Г Л А С
Ogla{ava se davawe u zakup poslovnog prostora TO
„Zlatibor“ na Zlatiboru putem javnog nadmetawa na period
od 2 godine. Prostor se nalazi u objektu na autobuskoj stanici
Zlatibor. Povr{ina je 12 m 2 i sastoji se od jedne prostorije sa
ulazom sa isto~ne strane sa ulice Miladina Pe}inara.
Po~etna cena je 32.000,00 dinara
Licitacioni korak je 2.000,00 dinara
Garantni iznos od 10.000,00 dinara mo`e se uplatiti na
blagajni pre po~etka licitacije.
Javno nadmetawe }e se odr`ati u ponedeqak 25. 10. 2010.
u prostorijama TO „Zlatibor“ na Zlatiboru sa po~etkom u 12.00
~asova.
Svi ostali elementi }e biti regulisani posebnim ugovorom.
v.d. direktora TOZ
Darko \urovi} s.r.
CEVI ZA KANALIZACIJU, BOJLERI, KADE, KERAMIKA, GALANTERIJA ZA KUPATILO
31215 U`ice, Nemawina 43, prodavnica 031/518-230
15. oktobar 2010.
37

корисно је знати
HRIZANTEMA
Hrizantema spada u vrste rezanog
cve}a, koje se mo`e neprekidno
gajiti u otvorenom i zatvorenom
prostoru. Chrysanthemum sinense je
biqka poreklom iz Kine i Japana,
predstavqa genetsku osnovu za
varijetete sa krupnim cvetovima
hrizanteme. Chrysantemum indicum je
tako|e mnogo cewena i gajena vrsta.
Obe vrste zajedni~kim imenom nazivamo
jesewe ru`e. Ima ih u velikom
broju varijeteta i sorti. Boja
cveta je: bela, `uta, ru`i~asta,
crvena, svetloqubi~asta, a mo`e
biti i dvobojna. Gaje se mnogobrojne
ba{tenske vrste dendranteme koje
se razlikuju uglavnom po visini i
izgledu cveta. Ima jednostavnih,
polupunih i punih cvetova raznih
boja i oblika. Neke nisu otporne
na hladno}u, pa se mogu na}i samo u
staklenicima, ali postoji i veliki
broj vi{egodi{wih varijeteta koji
se mogu gajiti na otvorenom poqu.
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е
Hrizantema je naro~ito pogodna
za jesewu proizvodwu, mada
se cvet mo`e dobiti tokom cele
godine. Gaji se pre svega za rezani
cvet za aran`irawe buketa, venaca,
cvetnih korpica. Sve vi{e se gaji
kao saksijska biqka za dekoraciju
prostorija. Ba{tenske hrizanteme
zahtevaju dosta prostora, pa ih
treba saditi na rastojawu od oko 40
cm. Lepe su pojedina~no i u grupi, a
efektne su i u kombinaciji sa drugim
biqkama, naro~ito onim zimzelenim,
{to vrtu daje efektan zimski
izgled. Hrizanteme }e tako|e doprineti
i lep{em izgledu grupacije
listopadnih biqaka, koje zimi izgledaju
prili~no be`ivotno. Vrlo
lepo izgledaju i bordure od ove
biqke, a pojedina~ni `bunovi mogu
se formirati i u vidu malog drveta,
zakidawem terminalnog pupoqka
glavne i odsecawem dowih grana
do `eqene visine kro{we. Ovakva
biqka }e naro~ito lepo izgledati
u `ardiweri. U zavisnosti od vrste
i na~ina na koji se gaji, ova jesewa
hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a
POZIVAJU SE GRA\ANI SEVOJNA KOJI IMAJU GROBNA MESTA NA GROBQU
VLAOVAC, DA SE JAVE U PROSTORIJE JKP “BIOKTO[” U ULICI CARA DU[ANA
B.B. RADI SKLAPAWA UGOVORA I IZMIREWA OBAVEZE ZAKUPA I ODR@AVAWA
GROBWA. RADNO VREME KANCELARIJE JE OD 07:00 DO 14:30 ^ASOVA.
u {irinu 30-50 cm. Wen koren je jako
razvijen, stabqike su uspravne, dok
su listovi jajastog oblika, rascepqeni.
Dekorativna vrednost ove
trajnice je u tome {to cveta u jesen,
pa je sadimo u odvojenu leju kao trajnicu
koja cveta u jesen.
SAKSIJSKA MULTI-
FLORA HRIZANTEMA
Osnovna odlika im je okrugla,
loptasta forma pre~nika 45-50 cm
sa mno{tvom cvetova koji mogu biti
u nekoliko oblika.
SADWA
Uvek saditi biqke u vla`an
supstrat. Sadwa u suvu podlogu je
siguran put za smawewe inicijalnog
rasta i budu}eg potencijala biqke.
Pri sadwi biqaka veoma je va`no
saditi ih toliko duboko taman da
se samo prekrije koren. Preduboka
sadwa mo`e omesti rast i uzrokovati
razvoj vi{e bolesti. U nekim
slu~ajevima preduboka sadwa mo`e
rezultirati izumirawem biqke.
Temeqno zaliti biqke odmah nakon
sadwe. Nedovoqno zalivawe
}e omesti biqku u razvoju, budu}e
granawe i ukupan rast. Preporu~qivo
je oro{avawe biqaka ~esto prvih
nekoliko dana nakon sadwe tj. dok
se biqke potpuno ne prime, odnosno
dok koren bude sposoban da apsorbuje
vodu.
SAKSIJE
Optimalne su saksije od 21
cm ali mogu se koristiti i ve}e i
mawe. [to je ve}a saksija, ve}a }e
biti i biqka. Uvek koristiti nove
sterilne saksije.
NAVODWAVAWE
Ispravno navodwavawe je
veoma va`no za proizvodwu visokokvalitetnih
multiflota hrizantema.
Uvek prilikom zalivawa obezbediti
dovoqno vode da napuni celu
saksiju tj. dok 10% vode ne iza|e
S A V E T CАLL ЦЕНТРА
(031/ 510-556)
PROIZVODWA U ZATVORE-
NOM PROSTORU NASPRAM
PROIZVODWE NA OTVORE-
NOM
Kvalitetnija multiflora
hrizantema se proizvede na otvorenom.
Temperatura i vla`nost
vazduha su ~esto previsoki u zatvorenom
prostoru da bi biqka
zadovoqavaju}e rasla. Biqke
gajene na poqu su kompaktnije i
boqeg kvaliteta. Ni`a no}na temperatura
poma`e ranije cvetawe.
Biqke gajene u zatvorenom prostoru
u uslovima prirodne du`ine
dana }e cvetati 2 nedeqe kasnije
nego biqke gajene napoqu.
kroz otvore na dnu saksije. Nikada
ne dozvoliti biqkama da ostanu bez
vode naro~ito u ranim fazama proizvodwe.
Nedovoqno vode u prvim
nedeqama proizvodwe ce smawiti
razgranavawe i ukupan rast. U
zavr{nim fazama blago isu{ivawe
mo`e biti korisno da bi biqke
o~vrsle i zbog kontrole visine i
ujedna~enosti cvetawa. Ukoliko je
mogu}e koristiti sistem zalivawa
“kap po kap” umesto standardnog zalivawa
preko biqke. Zalivawe preko
biqke, naro~ito u letwem periodu,
mo`e dovesti do razvoja bolesti
li{}a, Botrytis-a, Septorije i Alternarije.
Li{}e uvek treba da bude
suvo pre ve~erwih ~asova. U toku
ekstremno toplog perioda mo`e se
poku{ati sni`avawe temperature
oro{avawem, ali uz upotrebu finih
dizni da bi se izbeglo prezalivawe.
Ukoliko je oro{avawe nemogu}e, zasena
od 20 - 30% je preporu~qiva da
se smawi temperaturni stres.
D.M.
НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 15.10. до 22.10.2010.
Aktivno u~estvujete u
razli~itim doga|ajima na poslovnoj
sceni, kako biste reagovali
u najboqem momentu i
poboq{ali svoju poziciju u
odnosu na ostale saradnike. Umete da
procenite povoqnu situaciju i verujete
u svoje znawe ili sposobnosti. Ipak,
Va{a blic inteligencija i snalazqivost
u nastupu pred saradnicima donosi
samo kratkoro~ne efekte. Preosetqivo
reagujete na razli~ite sitnice.
U dostojanstvenom stilu i bez
suvi{nih pitawa prihvatite
ne~ije kritizersko mi{qewe
ili komentare koji Vam se
ne dopadaju. Ne mo`ete da
pravite prelazne kompromise koji nisu
u skladu sa Va{im moralnim na~elima,
sada je kasno da korigujete svoje propuste
ili da mewate poslovnu strategiju.
Usmerite svoju kreativnu energiju
u korisnom pravcu i strpqivo sa~ekajte
na odgovaraju}e uslove. Svoja ose}awa
stavite pod neka “razumna merila”.
Iznenadne promene ili novi
doga}aji na poslovnoj sceni
remete Vas svakodnevni ritam,
ali u svom tipi~nom maniru
delujete vrlo energi~no i ne
odustajete od zacrtanih ciqeva. Umete
da prona|ete zaobilazna i efikasna
re{ewa. Va`no je da ispo{tujete zadate
rokove i da pridobijete ne~ije poverewe.
Entuzijazam sa kojim nastupate
pred svojom okolinom, pokaza}e se od
vi{estruke koristi. Zadovoqstvo i
nova harmonija prati Vas svukuda.
U nekim iznenadnim doga|ajima
ili u neobi~nim situacijama
na poslovnoj sceni, morate
delovati vrlo trezveno. U
stawu rezignacije i pometwe,
mogu}a je pogre{na orijentacija ili da
stvorite negativnu tenziju me|u saradnicima.
Ponekad postoje problemi koji
zahtevaju fazu kreativne inkubacije,
pre nego ste se iskristali{e dobra odluka
i pozitivno re{ewe. U odnosu sa
qubavnim partnerom, ~este promene u
raspolo`ewu stvaraju dodatnu nervozu.
Poku{avate da promenite
neka ustaqena pravila koja
vladaju na poslovnoj sceni,
ali prime}ujete izvesno negodovawe.
Okolina nije zainteresovana
da podr`i Va{e savremene
ideje o poslovawu. Neko od saradnika
predstavqa glavnu smetwu, da u potpunosti
realizujete svoje poslovno-finansijske
namere u razli~itim pravcima.
Ipak, nemojte dozvoliti da to uti~e
na Va{e rasu|ivawe ili na kreativno
raspolo`ewe. Raduju Vas novi doga|aji.
Podstaknuti ste ne~ijom
pri~om o poslovnoj saradwi,
privla~i Vas ideja o
novim profesionalnim
mogu}nostima, razli~itim
povlasticama ili dru{tvenom presti`u.
Va{e ideje se uklapaju u zajedni~ke interese,
tako da Vam saradnici sa poverewem
prepustaju “vode}u ulogu”. Na vrlo
uspe{an ili efikasan na~in, mo`ete da
zavr{tite niz poslovnih dogovora na
razli~itim stranama. Na Va{e samopoudawe
uti~u pozitivni komentari.
Ose}ate kreativnu inspiraciju
i potrebu da pro{irite
svoje saznajne vidike.
Razli~ite poslovne prilike
deluju vrlo podsticajno
i pou~no, stoga usmerite svoja interesovawa
prema korisnim ciqevima.
Va`no je da prilago|avate svoj profesionalni
stil i vrednosne kriterijume
prema zajedni~kim interesima.
Kada se preklapaju Va{a dobra voqa i
stvarala~ka energija, to donosi poseban
efekat. Emotivni zanos je u Vama.
Nalazite se u sjajnoj psihofizi~koj
formi i imate vrlo
ambiciozne poslovne planove.
Uz odre|enu dozu mudrosti
i sa dobro osmi{qenim
potezima, lako mo`ete da ostvarite
svoje poslovne namere. Ne krijete da
imate visoke zahteve u svakom pogledu.
Dobra procena poslovnih prilika uz organizovanost
i preciznost, donose novi
uspeh. Stalo Vam je odr`ite romanti~nu
sliku u odnosu sa bliskom osobom.
Delujete vrlo energi~no u
situacijama kada branite
svoje poslovne ciqeve i interese,
ali nemate dovoqno
koncentracije da se posvetite
detaqnoj analizi doga|aja. Postoje
razli~ite faze mogu}nosti u poslovnim
pregovorima. Va`no je da racionalno
koristite svoju energiju i vreme. Nepotrebna
rasprava i zadr`avawe na
suvi{nim detaqima mogu da Vas udaqe
od glavnih ciqeva. Nedostaje Vam dobar
uvid u stvari svog qubavnog partnera.
Iznenadne promene ili novi
doga|aji na poslovnoj sceni
remete Vas svakodnevni ritam,
ali u svom tipi~nom maniru
delujete vrlo energi~no i ne
odustajete od zacrtanih ciqeva. Umete
da prona|ete zaobilazna i efikasna
resewa. Vazno je da ispo{tujete zadate
rokove i da pridobijete ne~ije poverewe.
Entuzijazam sa kojim nastupate
pred svojom okolinom, pokaza}e se od
vi{estruke koristi.
Stalo Vam je da budete
zapa`eni u poslovnim krugovima,
stoga smi{qeno isprobavate
nove strate{ke poteze.
Ali sve ima svoju cenu ili razumnu
granicu, do koje Vam je dozvoqeno
da improvizujete sa svojim originalnim
idejama. Pa`qivije analizirajte svoje
saradnike i prihvatite dobar savet,
va`no je da spojite ugodno sa nekim
korisnim ili prakti~nim re{ewem. U
qubavnom `ivotu uglavnom se upravqate
prema svojim emotivnim impulsima.
Zahvaquju}i dobroj ve{tini
pregovarawa i prilago|avawa
uspevate da se uklopite u
razli~ite poslovne dogovore.
Imate dobar predose}aj kada
treba da pokrenete ve}u akciju i na osnovu
svoje intuicije donosite ispravnu
odluku. U dogovoru sa saradnicima na
lak na~in mo`ete da ostvarite svoje interese.
Pro{irite svoja profesionalna
interesovawa u razli~itim pravcima
izra`avawa. Va{a ose|awa i razum nalaze
se u blagom raskoraku.
38 15. oktobar 2010.