Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
погледи<br />
RUDNO BOGATSTVO ZLATIBORSKOG OKRUGA<br />
Највеће резерве<br />
магнезита у Србији<br />
Pi{e: Zoran @ivkovi},<br />
dipl. ing. geologije<br />
eritorija Zlatiborskog<br />
Tokruga u geolo{kom<br />
smislu pripada Dinarskoj rudnoj<br />
provinciji i u pogledu rudonosnosti<br />
je znatno siroma{nija<br />
od centralne i isto~ne Srbije<br />
gde se nalaze na{i najzna~ajniji<br />
rudnici metali~nih i mineralnih<br />
sirovina. U okviru ove rudne<br />
provincije izdvaja se nekoliko<br />
strukturno-metalogenetskih<br />
zona u kojima se nalazi vi{e<br />
rudnih rejona sa le`i{tima<br />
razli~itih mineralnih sirovina.<br />
Po rudnom bogatstvu posebno<br />
se izdvaja zlatiborski peridotipski<br />
masiv i to wegov centralni<br />
deo u kome su otkrivene<br />
zna~ajne rezerve rude magnezita<br />
izuzetno visokog kvaliteta. U<br />
ovom delu Zlatibora, odnosno<br />
na {irem podru~ju sela Jablanice<br />
nalaze se magnezitna<br />
le`i{ta „^avlovac“, „Masnica“,<br />
„Krive Strane“, „Stublo“ i<br />
druga. U severnom delu Zlatibora<br />
u blizini ^ajetine sme{tena<br />
su magnezitna le`i{ta „Begluk“<br />
i „Slovi}i“, a u wegovom ju`nom<br />
delu na podru~ju Draglice u<br />
„Kose“ i „Gola brda“. Geolo{ka<br />
istra`ivawa i eksploataciju<br />
ovih le`i{ta vr{io je vi{e<br />
od 50 godina Rudnik magnezita<br />
„Magnezit“ iz U`ica koji je radio<br />
u okviru Indistrije visokovatrostalnog<br />
materijala „Magnohrom“<br />
iz Kraqeva. Posledwih<br />
nekoliko godina je prekinuta<br />
eksploatacija magnezita, ali }e<br />
ona biti nastavqena i narednih<br />
decenija, zahvaquju}i zna~ajnim<br />
otkrivenim rezervama veoma<br />
kvalitetne rude u centralnom<br />
delu Zlatibora. Le`i{ta ove<br />
nemetali~ne sirovine maweg<br />
ekonomskog zna~aja otkrivena<br />
su po~etkom {ezdesetih godina<br />
pro{log veka i na podru~ju Tare<br />
od kojih je u fazi eksploatacije<br />
bio „Brezik“, a u selu Bioska<br />
„Omar“.<br />
[to se ti~e ostalih nemetali~nih<br />
mineralnih sirovina<br />
i gra|evinskog materijala treba<br />
izdvojiti le`i{ta sprudnih<br />
kre~waka i cementnog laporca<br />
u Galovi}ima kod Kosjeri}a koji<br />
predstavqaju osnovnu sirovinu<br />
za proizvodwu cementa. U selu<br />
Tubi}i tako|e kod Kosjeri}a nalazi<br />
se le`i{te ukrasnog kamena<br />
15. oktobar 2010.<br />
U pogledu mineralnih sirovina najbogatiji Zlatibor sa najve}im<br />
rezervama magnezita i Pe{ter sa zna~ajnim rezervama kvalitetnog<br />
lignita. U Tubi}ima se nalazi le`i{te ukrasnog kamena „Plavi tok“<br />
plavi~aste boje „Plavi tok“ ~ija<br />
je namena nakon prerade veoma<br />
raznovrsna. Le`i{ta ukrasnog<br />
kamena krem boje u Skr`utima<br />
i crvenkaste boje u Sirogojnu sa<br />
prekrasnom teksturom su u fazi<br />
eksploatacije, ali jo{ uvek nedovoqno<br />
istra`ena. Pored ova<br />
tri le`i{ta ukrasnog kamena,<br />
postoji i nekoliko kamenoloma u<br />
kojima se eksploati{e kre~wak<br />
kao gra|evinski materijal.<br />
Najpoznatiji su „Jelen Do“ u<br />
Po`egi, „Surduk“, „Ridovi“, kao<br />
i kamenolomi u Bistrici i Rupeqevu.<br />
Kre~wak posebnog sastava<br />
koristi se za pravqewe<br />
nega{enog kre~a u odgovaraju}im<br />
pe}ima i to uglavnom na Tari.<br />
Kada su u pitawu metali~ne<br />
mineralne sirovine na<br />
podru~ju Zlatiborskog okruga<br />
otkriveno je nekoliko le`i{ta<br />
maweg ekonomskog zna~aja koja<br />
pripadaju vanbilansnim rudnim<br />
rezervama. Najpoznatije<br />
polimetali~no hidrotermalno<br />
rudno le`i{te nalazi se u<br />
Najve}e nalazi{te magnezita u Srbiji<br />
^adiwu u blizini Prijepoqa na<br />
terenu koji sa severnom Crnom<br />
Gorom predstavqa jedinstveno<br />
metalogenetsko podru~je.<br />
Zbog toga je u mineralnogenetskom<br />
i mineralo{kom smislu<br />
ovo le`i{te veoma sli~no<br />
le`i{tima olova i cinka<br />
„[upqa Stijena“ i „Brskovo“ u<br />
Crnoj Gori. Za razliku od ovih<br />
le`i{ta u ^adiwu se pored ova<br />
dva pomenuta metala nalaze i<br />
mawe rezerve bakra. Ovo rudno<br />
le`i{te je u jednom du`em periodu<br />
istra`ivano, ali se nikada<br />
nije u{lo u fazu eksploatacije<br />
za koju je oceweno da nije ekonomski<br />
opravdana.<br />
Na podru~ju Mokre Gore<br />
otkriveno je le`i{te gvo`|a i<br />
nikla koje je nastalo lateritskim<br />
raspadawem serpentinisanih<br />
ultrabazi~nih stena. U ovom<br />
le`i{tu su koncentrisane ogromne<br />
koli~ine gvo`|evitog materijala,<br />
veoma promenqivog<br />
sadr`aja gvo`|a, hroma i nikla.<br />
S obzirom da je u kompleksnom<br />
rudonosnom sloju debqine 10 - 30<br />
centimetara koeficijent rudonosnosti<br />
dosta nizak ovo le-<br />
`i{te spada u grupu vanbilasnih<br />
{to zna~i da nema ve}i ekonomski<br />
zna~aj.<br />
Nedaleko od U`ica na potezu<br />
od Belih zemaqa, Krive<br />
Reke, Skr`uti i Ravni otkriveno<br />
je slojevito boksitno<br />
le`i{te kre~wa~kog tipa sa<br />
visokim sadr`ajem {tetnih<br />
komponentni {to ovom le`i{tu<br />
daje vanbilansni karakter.<br />
Mawe rezerve ne{to kvalitetnije<br />
rude boksita nalaze se u<br />
Skr`utima kod trafostanice,<br />
ali i one zbog veli~ine nisu interesantne<br />
za eksploataciju.<br />
Pored brojnih pomenutih<br />
le`i{ta metala, nemetala,<br />
nemetala i gra|evinskog materijala<br />
treba ista}i i veliko<br />
le`i{te ugqa u [tavqu kod<br />
Sjenice gde se ve} du`i niz godina<br />
eksploati{e jamskim putem<br />
izuzetno kvalitetan lignit. Uz<br />
zna~ajnija ulagawa u modernizaciju<br />
Rudnika „[tavaq“ mogla<br />
bi se proizvodwa ugqa pove}ati<br />
nekoliko puta. Pored ovog velikog<br />
le`i{ta ugqa na Pe{teru<br />
postoji i mawe le`i{te ugqa<br />
na teritoriji Rasne kod Po`ega<br />
kome ne treba pridavati posebnu<br />
pa`wu.<br />
Na kraju treba konstatovati<br />
da je u pogledu mineralnih<br />
sirovina najbogatiji Zlatibor<br />
sa najve}im rezervama magnezita<br />
u Srbiji kao i Pe{ter sa<br />
zna~ajnim rezervama kvalitetnog<br />
lignita. Tome treba dodati<br />
i mawa le`i{ta ukrasnog kamena<br />
i kre~waka kao gra|evinskog<br />
materijala. Sva ostala poznata<br />
le`i{ta mineralnih sirovina<br />
spadaju u grupu vanbilansnih,<br />
{to zna~i da nemaju ve}i ekonomski<br />
zna~aj.<br />
25
Change language