Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
pro{li petak, 8. oktobra,<br />
u organizaciji<br />
U<br />
Gradskog odbora potomaka ratnika<br />
1912-1920. „Major Kosta<br />
Todorovi}“iz U`ica 25 ~lanova<br />
posetilo je Mladenovac,<br />
Ora{ac, Oplenac i Topolu.<br />
U Gradskoj op{tini Mladenovac<br />
za potomke ratnika<br />
iz U`ica organizovao je prijem<br />
Dejan ^oki}, zamenik predsednika<br />
op{tine. Prijemu su<br />
prisustvovali i Jasmina ^abrilo,<br />
direktor Narodne biblioteke<br />
„Despot Stefan Lazarevi}“<br />
i Predrag ^oki}, biv{i<br />
op{tinski funkcioner, poznati<br />
preduzetnik. Pozdravqaju}i<br />
doma}ina i wegove saradnike<br />
Miqka Pil~evi}, predsednik<br />
Gradskod odbora „Major Kosta<br />
Todorovi}“ je, izne|u ostalog,<br />
naglasila:<br />
- Kao i prilikom ranije<br />
dve posete, i ovog puta mi je<br />
zadovoqstvo da u ime na{e<br />
gradske organizacije potomaka,<br />
ali i U`i~ana i Grada U`ica,<br />
izrazim zahvalnost Gradskoj<br />
op{tini Mladenovac, Narodnoj<br />
biblioteci „Despot Stefan<br />
Lazarevi}“ i gra|anima Mladenovca<br />
{to ~uvate i negujete<br />
uspomenu na na{eg U`i~anina<br />
Mihaila Milovanovi}a, prvog<br />
akademskog slikara U`ica i<br />
u`i~kog kraja i najistaknutijeg<br />
ratnog slikara Vrhovne komande<br />
Srpske vojske u Prvom svetskom<br />
ratu. Iako je u va{em gradu<br />
proveo samo nekoliko godina,<br />
Mladenovac ga je prigrlio kao<br />
svog najro|enijeg `iteqa. Mladenovac<br />
je postao prepoznatqiv<br />
po spomeniku izginulim ratnicima<br />
1912-1918. godine, koji se<br />
nalazi u centru grada, kao i po<br />
mermernom ikonostasu sa ikonama<br />
u crkvi Uspenije Presvete<br />
Bogorodice, a to su dva veoma<br />
zna~ajna dela na{eg i va{eg Mihaila<br />
Milovanovi}a. Mladenovac<br />
je i jednoj svojoj ulici dao<br />
ime slikara Mihaila.<br />
U svom kra}em obra}awu<br />
U`i~anima, zamenik predsednika<br />
op{tine Dejan ^oki} je<br />
rekao:<br />
- Va{a organizacija potomaka<br />
ratnika „Major Kosta<br />
Todorovi}“,koja tre}i put<br />
pose}uje Mladenovac, uvek<br />
je dobro do{la u na{oj sredini,<br />
jer vi na najboqi na~in<br />
negujete tradicije, kao i uspomenu<br />
na va{eg i na{eg Mihaila<br />
Milovanovi}a. Imaju}i<br />
u vidu da smo svi mi potomci<br />
na{ih slavnih predaka iz<br />
oslobodila~kih ratova Srbije<br />
1912-1918. godine, na{a je stalna<br />
obaveza da ih se uvek se}amo,<br />
da na najboqi na~in negujemo<br />
tradicije i da ih prenosimo na<br />
na{e mla|e generacije…<br />
O saradwi potomaka ratnika<br />
iz U`ica i Mladenovca i<br />
negovawu uspomene na Mihaila<br />
Milovanovi}a govorili su Predrag<br />
^oki} i Jasmina ^abrilo,<br />
koja je,izme|u ostalog, istakla<br />
da wihova Narodna biblioteka<br />
ima vi{e zna~ajnih dokumenata<br />
vezanih za `ivot i delo<br />
Mihaila Milovanovi}a. I ovog<br />
puta istaknuta je potreba uspostavqawa<br />
saradwe izme|u<br />
Gradske op{tine Mladenovac<br />
i Grada U`ica, a prvi korak na<br />
ovim planu mogle bi da u~ine<br />
ustanove kulture. U U`icu bi<br />
moglo da se organizuje kwi`evno<br />
ve~e mladenova~kih stvaralaca,<br />
a u Mladenovcu u`i~kih pisaca<br />
kao i izlo`ba mladenova~kih<br />
odnosno u`i~kih slikara.<br />
Posle prijema u Op{tini,<br />
U`i~ani su sa svojim doma}inima<br />
polo`ili venac na spomenik<br />
poginulim ratnicima Mladenovca<br />
1912-1918. godine. O<br />
gradwi spomenika,~iji je autor<br />
Milovanovi} govorio je \ur|e<br />
Radojevi}, pesnik i publicista<br />
iz Mladenovca.On je i u crkvi<br />
govorio o izradi mermernog ikonostasa<br />
sa ikonama, tako|e delo<br />
хроника<br />
NEGOVAWE TRADICIJE<br />
Од Младеновца и Орашца до Опленца<br />
Prijem u Gradskoj op{tini Mladenovac. Mladenov~ani nisu zaboravili slikara Mihaila<br />
Milovanovi}a. Iz Kraqevog podruma na Oplencu pila su se najboqa vina na evropskim<br />
dvorovima<br />
Sa prijema u Op{tini Mladenovac<br />
Mihaila Milovanovi}a.<br />
Na dva kilometra od Mladenovca<br />
posetili smo privatni<br />
Dom za starije osobe Lug“, koji<br />
se nalazi na izvanrednoj lokaciji<br />
i u prelepom ambijentu<br />
odakle puca vidik prema Mladenocu<br />
i planinama Kosmaju i<br />
Bukuqi.Dom za starije osobe<br />
„Lug“ najmoderniji je centar za<br />
negu i zdravstveni nadzor sa<br />
kompletnom uslugom za stalni i<br />
Polagawe venca na spomenik vo`da Kara|or|a u Ora{cu<br />
privremeni boravak pokretnih<br />
i nepokretnih osoba, za sada<br />
jedinstven u Srbiji i na Balkanu.Trenutno<br />
ima 90 stanara,<br />
zapo{qava 50 medicinskih sestara<br />
i nehovateqica i drugog<br />
nemedicinskog osobqa, ima 70<br />
ari ure|enog parka, raspola`e<br />
sa sopstvenom ekonomijom<br />
i vo}wakom od tri hektara,<br />
farmama `ivine i sviwa, dve<br />
hladwa~e, mlinom i drugim objektima.<br />
Dom je pre nekoliko<br />
godina po~eo s radom nakon<br />
dobijawa re{ewa Ministarstva<br />
rada , zapo{qavawa i socijalne<br />
politike Republike Srbije., a<br />
osniva~ i vlasnik Doma „Lug“ je<br />
doktor medicine Vladan ^oki},<br />
koji se u Srbiju vratio nakon<br />
stru~nog usavr{avawa u Americi.<br />
Posle Mladenovca, U`i~ani<br />
su posetili Ora{ac kod<br />
Aran|elovca – spomen obele`je<br />
u Mari}evi}a jaruzi gde je<br />
15. februara 1804. godine<br />
Kara|or|e podigao Prvi srpski<br />
ustanak protiv Turaka,<br />
Muzej „Prvi srpski ustanak“ i<br />
polo`ili venac na spomenik<br />
vo`da Kara|or|a.<br />
U Topoli, nekada{woj Kara|or|evoj<br />
prestonici, u kojoj<br />
je tog dana po~ela trodnrvna<br />
privredno - turisti~ka manifestacija<br />
„Oplena~ka berba“,<br />
koja ve} 47 godina traje i 38.<br />
Sabor narodnog stvarala{tva<br />
Srbije, na kome su u~estvovali<br />
i predstavnici Zlatiborskog<br />
okruga,posetili su „Kara|or|ev<br />
grad“, koji je zidan od 1811. do<br />
1813. godine. Na Oplencu je<br />
pose}ena crkva Svetog \or-<br />
|a, grobno nesto dinastije<br />
Kara|or|evi}. Na Oplencu je i<br />
spomen-ku}a kraqa Petra Prvog,<br />
zatim Galerija sa tematskom<br />
postavkom vezana za dinastiju<br />
Kara|or|evi}, Vinogradarska<br />
ku}a, Kraqev podrum…<br />
Padine Oplenca su od<br />
davnina krasili vinogradi i<br />
proizvodilo se dobro vino.<br />
Prve pisane zapise ostavio je<br />
Francuz De la Brokijer iz 1432.<br />
koji u svom putopisu pomiwe<br />
da [umadija ima dobro vino.<br />
Ina~e, izme|u dva svetska rata,<br />
iz oplena~kog Kraqevog podruma<br />
najboqa vina pila su se na<br />
skoro svim evropskim dvorovima.<br />
Posle Drugog svetskog rata<br />
kraqevi vinogradi, podrum i<br />
drugi objekti zapu{teni su, ali<br />
jer na radost brojnih posetilaca,<br />
zahvaquju}i Zadu`bini<br />
Kraqa Petra Prvog obnovqen<br />
Kraqev podrum, ~iju je ozgradwu<br />
zapo~eo krals Petar,zavr{io<br />
wegov sin Aleksandar.<br />
U subotu, 9 oktobra, polagawem<br />
lovorovih venaca<br />
na grob kraqa Aleksandra<br />
Kara|or|evi}a u crkvi Svetog<br />
\or|a na Oplencu obele`ena je<br />
76 godi{wica wegove pogibije<br />
u Marsequ 1934. godine. Vence,<br />
uz visoke dr`avne i vojne<br />
po~asti, polo`ile delegacije<br />
ministarstava rada i socijalne<br />
politike i narodne odbrane, porodica<br />
Kara|or|evi}, Op{tina<br />
Topola, Zadu`bina kraqa Petra<br />
Prvog i Dru{tva za negovawe<br />
tradicija 1912-1918. godine.<br />
Svetu arhijerejsku liturgiju sa<br />
parastosom slu`io je vladika<br />
{umadijski Jovan, uz saslu`ewe<br />
sve{tenika Oplena~kog namesni{tva<br />
i crkvenog hora<br />
„Oplenac“.<br />
\or|e Pil~evi}<br />
Foto: Ilija Markovi}<br />
24 15. oktobar 2010.
Change language