Pogledaj

привреда
jer se {aqe jedna pogre{na poruka
i onim poslodavcima koji pla}aju
doprinose i onima koji ne pla}aju
doprinose. Oni koji ne pla}aju
razmi{qaju da to nije potrebno jer
}e se tu na}i dr`ava i poveziva}e
taj neupla}eni sta`, a opet poruka
onima koji pla}aju je takva da se
prosto oni treba da zamisle da li
treba to da pla}aju jer se nalaze
u gorem polo`aju nego ovi {to ne
pla}aju doprinose.
Zna~i ~itava ta prihodna
strana ostala je netaknuta,
pitawe sive ekonomije tako|e. U
Srbiji oko 700.000 qudi se bavi
sivom ekonomijom. Procene su da
30 do 40 odsto BDP prolazi kroz
sivu ekonomiju. Zatim, postavqa
se pitawe kad je re~ o imovini.
Brojni infrastrukturni objekti
pre 60 godina su pravqeni sredstvima
fonda PIO, tada je bilo
novca i sredstva su usmeravana u
druge namere. Me|utim, da je taj
novac tada na neki na~in pametnije
bio kori{}en, da je na primer
bio osnovan penzijski fond, koji
bi se koristio kao rezervni fond,
mi bismo bili u sasvim drugoj
situaciji. Me|utim, ni{ta od toga,
i do{li smo u situaciju u kakvoj se
nalazimo, isti~e Kosanovi}.
Kasnije u penziju
Po oceni Kosanovi}a jedno
od kqu~nih pitawa predloga Zakona
o penzijskom i invalidskom
osigurawu jeste produ`avawe
starosne granice za penzionisawe.
Godine `ivota za oba
pola pove}avaju sa 53 na 58, to
produ`avawe i}i }e postepeno,
od 2011. godine, ~etiri meseca
svake godine do 2022. godine, i
Penzioneri sve
siroma[niji
- Kakav je polo`aj penzionera
najboqe govori ~iwenica
da od 1,6 miliona penzionera
u Srbiji, pomo} od 5.000 dinara,
koja je obe}ana, treba da
primi ~ak 1,3 miliona. A {to
se ti~e daqe sudbine penzija,
mislim da }e wihov rast biti
spor, mnogo sporiji nego {to bi
trebalo da bude, i sve }e vi{e
zaostajati u odnosu na zarade.
Otuda se o~ekuje i wihovo sve
ve}e siroma{ewe, isti~e Kosanovi}.
do}i }e do toga da i mu{karac i
`ena u penziju idu minimum sa 58
godina `ivota. Tako|e pove}ava
se radni sta` za `ene sa 35 na 38.
To zna~i da 2022. godine `ena }e
i}i u penziju sa 58 godina `ivota
i ima}e 38 godina radnog sta`a, a
mu{karac }e tako|e i}i u penzuju
sa 58 godina `ivota i najmawe 40
godina radnog sta`a.
- Mi kao sindikat bili smo
protiv toga da se produ`ava starosna
granica, pre svega za `ene
sa 35 na 38 godina, imaju}i u vidu
~iwenicu da u Srbiji na evidenciji
nezaposlenih imamo oko 740.000
qudi i onda se spravom postavqa
pitawe da li je interes ove zemqe
da je toliki broj nezaposlenih, a
da se drugima produ`ava starosna
15. oktobar 2010.
granica imaju}i uvidu da se prosto
neka iskustva iz sveta ne mogu tek
tako preslikati na na{em prostoru.
U Srbiji postoji veliki broj
radnih mesta sa ote`anim uslovima
rada, vi{e nego u evropskim
zemqama.
Slede}e veoma va`no pitawe,
to je pitawe takozvane indeksacije
i uskla|ivawe penzija.
Prema predlogu Zakona o PIO,
u 2011. i 2012. godini penzije bi
trebalo da se uskla|uju prema procentu
rasta poto{a~kih cena plus
Prof. dr Rajko Kosanovi}, Sawa Paunovi}
i Petra{in Drulovi}
polovina procenata rasta bruto
dru{tvenog proizvoda. A od 2013.
godine procenat rasta potro{a~ih
cena plus rast bruto dru{tvenog
proizvoda iznad ~etiri odsto.
Kosanovi} se pita kada }e Srbija,
i da li }e u dogledno vreme ostvariti
stopu rasta BDP recimo
sedam odsto, da bi penzioneri
imali neke koristi.
- Na{e kqu~ne primedbe su
i{le na formulu za uskla|ivawe
penzija. Mi smatramo da ovaj na~in
uskla|ivawa penzija u velikoj
meri }e se negativno odraziti na
postoje}e penzionere.
Primera radi u Srbiji visina
prose~ne penzija je oko 62
odsto od prose~ne zarade. Ako
ostane ovaj na~in uskla|ivawa
koji je u predlogu Zakona o PIO,
2015. godine prose~na penzija
}e u~estvovati 51 procenat od
prose~ne zarade, a slede}ih godina
do 2020. godine, bi}e jo{ ni`e.
Na{ kqu~ni predlog je da u predlogu
Zakona, obavezno mora da se
na|e uredba po kojoj }e se penzije
vanredno uskla|ivati, ukoliko
prose~na penziaj bude ni`a od 60
odsto prose~ne zarade u Srbiji
Mi smatramo da to ne bitrebalo
da bude problem imaju}i u vidu
~iwenicu da je ~ak dolaskom ove
Vlade premijer obe}ao da }e penzije
rasti do 70 odsto prose~ne
zarade u Srbiji. Ako su takva
obe}awa bila mi onda ka`emo
za{to je problem da u zakonu pi{e
da one ne smeju biti mawe od 60
odsto od prose~ne zarade, a minimalna
penzija ne sme biti mawa
od 25 odsto od prose~ne zarade u
Srbiji. I to je na{ zahtev broj jedan
i preko toga ne}emo prihvatati
nikakvo drugo re{ewe, dodaje
na{ sagovornik.
Govore}i o budu}im penzionerima
Kosanovi} ka`e:- Ako bi
ovaj predlog zakona bio usvojen,
budu}e penzionere ~eka sve te`i
i te`i polo`aj. Prema tome ako
ovaj zakon bude usvojen moj predlog
je da oni koji mogu idu {to pre
u penziju, da to ne odla`u. Naime,
postoji jedan pokazateq koji
zovemo stopa zamene, a to je odnos
izme|u prve penzije i posledwe
zarade. U Srbiji prose~no prva
penzija iznosi 70 odsto prose~ne
zarade. Me|utim, {ta }e se desiti
ukoliko ostane ovakav na~in
uskla|ivawa, desi}e se to da oni
koji budu odlazili kasnije u penziju
da }e wihova prva penzija
biti sve ni`a u odnosu na wihovu
posledwu zaradu. Mada niko
ne}e da ka`e {ta }e se desiti sa
sad{wim a {ta sa budu}im penzionerima.
Dakle, kqu~na stvar je
uskla|ivawe penzija. I mogu da
ka`em da se ni u jednoj zemqi u
Evropi penzije ne uskla|uju onako
kako je to predlo`eno u novom Zakonu
o invalidsko penzionom osigurawu,
nigde se u to ne ukqu~uje
bruto dru{tveni proizvod, ve} se
uzimaju tro{kovi `ivota i zarada
u ve}em ili mawem procentu.
Na{ predlog je upravo i bio da
se penzije uskla|uju po takozvanom
{vajcerskom modelu, 50 odsto
rasta tro{kova `ivota i 50 odsto
procenta rasta zarada. Za sada taj
na{ predlog nije prihva}en.
[to se ti~e invalidskih penzija
prema dosada{wem zakonu da
bi neko bio invalidski penzioner
mora da ima potpuni gubitak radne
sposobnosti. Mi kao sindikat se
zala`emo a to podr`avaju i mnogi
nezavisni eksperti, da obavezno u
Zakon u|e institut takozvane preostale
radne sposobnopsti.
Tako|e va`no pitawe je i
beneficirani radni sta` gde mi
kao sindikat predla`eno da se
uvede vi{e reda, naglasio je Kosanovi}.
Pored toga on komentari{e
i {ta sa onim koji su progla{eni
tehnolo{kim vi{kom i kojima je
ostalo jo{ nekoliko godina za sticawe
uslova za penzionisawe.
- Mi smatramo i na{ predlog
je bio da se u prelaznim
odredbama ovog zakona uslovi u
pogledu pomerawe granice za penzionisawe
ne odnose na wih, {to
bi bilo normalno, jer suprotno
ti bi qudi bili ponovo prevareni,
i {to bi im se svake godine
produ`avalo vreme za odlazak u
penziju. Predla`emo ~ak i uredbu
koju bi donelo Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja kojim
bi tim licima, kojih trenutno
u Srbiji ima oko 6.000, to pitawe
bilo efikasnije re{eno. Postoji
i obe}awe da }e se ovom na{em
predlogu iza}i u susret.
Referendum protiv
Zakona
Kako je u U`icu naglasila
Sawa Paunovi}, iz Ve}a samostalnog
sindikata Srbije, ukoliko
Vlada Srbije ne povu~e Predlog
zakona o penzijskom i invalidskom
osigurawu iz skup{tinske
procedure, Savez samostalnih
sindikata reagova}e na svoj na~in,
koriste}i sva zakonska sredstva
kako bi bilo spre~eno wegovo usvajawe.
Kako je naglasila u toku su
pripreme referenduma. Zapravo,
odluka je ve} donesena i we }e
se pridr`avati sve sindikalne
organizacije u op{tinama gde one
postoje. Po~etak bi trebalo da
bude 26. oktobra. Prikupqawe
potpisa bi trebalo da traje sedam
dana i u toku tih sedam dana bi se
prikupqali potpisi od gra|ana
~ime bi se oni izjasnili da li su
Odnos plata i penzija
- Nekada je u Srbiji odnos plate i penzije bio daleko povoqniji
za penzionere. Pre desetak godina kada je plata bila 90
evra, penzija je bila 82 evra. U narednom periodu, ako bude usvojen
predlo`eni Zakon o penzijsko invalidskom osigurawu bi}e daleko
nepovoqniji. Danas je prose~na zarada u Srbiji oko 320 evra, i ona
je najni`a u Evropi, a prose~na penzija je oko 200. Dok je prose~na
penzija u U`icu, gde ima oko 16.000 penzionera oko 17.000 dinara. I
ako bi penzije rasle upravo prema predlo`enoj formuli iz Predloga
zakona o penzijsko invalidskom osigurawu, onda bi rast penzija
i{ao vrlo sporim tempom.
Potro{a~ka korpa za ~etvoro~lanu porodicu iznosi oko
37.000 dinara, a minimalna oko 22.000 dianara. Minimalna zarada
je 16.560 dinara. Od 1,6 penzionera u Srbiji, oko 600.000 ima mawu
penziju od 15.000 dinara, isti~e Petra{in Drulovi}, predsednik
Ve}a samostalnog sindikata za vi{e op{tina Zlatiborskog okruga.
za raspisivawe referenduma o
izja{wavawu o Zakonu o PIO koji
je dala Vlada i koji je trenutno
u skup{tinskoj proceduri. Da bi
inicijativa uspela potrebno je da
se prikupi namawe 100.000 glasova.
Samo ~lanstvo Samostalnog
sindikata Srbije je oko 700.000
~lanova. Ali, o~ekuje se da svoje
glasove daju i drugi sindikati , pa
i penzioneri i mladi, jer svih wih
se ti~e ovaj zakon.
U lokalnim sredinama bi}e
formirani inicijativni odbori
koji bi vodili ra~una o svemu {to
se ti~e prikupqawe potpisa i trajawa
ovog referenduma, istakla je
Paunovi}.
Milica Turudi}
13